Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti u našoj Narodnoj skupštini i poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsenoviću, budući da ste mi vi nekoliko puta saopštili da imate sumnju da li su ova moja obrazloženja usmerena ka sadržini amandmana, ja bih sada poštovani gospodine Arsenoviću hteo specijalno za vas da ovde obrazložim zašto smo mi podneli amandman na član 23. koji glasi – briše se. Evo, obraćam se direktno vama, gospodine Arsenoviću.
Dakle, šta se desilo, gospodine Arsenoviću? Vlada je 28. januara uputila u Skupštinu, odnosno mi smo tog datuma primili ove predloge zakona po hitnom postupku. Ja sam čitao član 154. našeg Poslovnika naše Narodne skupštine u kojem piše – Predlog zakona pripremljen u skladu sa odredbama ovog Poslovnika može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.
Vlada je htela da mi u roku od dva dana stavimo ovo na dnevni red, da raspravimo, da pripremimo amandmane, da poboljšamo računajući sa time da mi možemo dan-noć i više od toga da posvetimo tome, a nije teoretski bilo moguće, gospodine Arsenoviću i ja sam smatrao i gospodin Zoran Živković je smatrao da mi treba da iskoristimo današnju sednicu ovde da upozorimo Vladu da je to jedan neprimereni odnos prema Narodnoj skupštini i zato smo, gospodine Arsenoviću, podneli 186 amandmana koji glase „briše se“, pa i na član 23. ovog predloga zakona.
Smatramo da je primereni način delanja narodnog poslanika i svih poslanika prema takvom postupanju Vlade upravo to da mi upozorimo Vladu i da kažemo – ne može tako gospodo.
Gospodine Arsenoviću, nadam se da razumete našu argumentaciju.

Sedite, reći ću vam.    
Znači, vi ne podnosite amandman zato što se ne slažete sa zakonom, nego zato što on nije došao na vreme i vi niste mogli da ga proučite.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Tako je.)
Ali to nije dovoljan razlog da prihvatimo taj amandman.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja mislim da jeste.)
Hvala, shvatio sam.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Balša Božović, Goran Ćirić i Dragan Šutanovac.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Amandman je drugi posledični, kako sam najavila, posle prvog posledičnog i prvog amandmana koji umesto isplaćivanja redovne premije govori o tromesečnim, zbog toga što u članu 10. se uvodi pojam redovne premije. U članu 12. se objašnjava da je redovna premija ona koja se isplaćuje tromesečno.
Naš amandman nije samo jezički. Objašnjenje koje smo dobili da je to u skladu sa evropskim direktivama ja mogu da prihvatim kao jedno od objašnjenja - hajde pusti nije važno, pošto zaista nema tu težinu kao što imam amandmane na Agenciju za osiguranje koji imaju težinu, ali je ovaj amandman ponovo dokaz da ostane li redovno, izbriše li se ovaj član, da li Vlada povuče do kraja rasprave u pojedinostima ceo tekst predloga Zakona, oblast za osiguranje depozita ostaje uređena.
Naši amandmani su išli u cilju popravki, negde sasvim kozmetičkih ili jezičkih, negde suštinskih, baš zato što se ne slažem sa idejom kako želi da se ovim zakonom uredi oblast nakon stupanja na snagu, tako da obrazloženje koje sam dobila slaže se sa obrazloženjima i na amandmane gde se javlja predlog da se reč „redovno“ zamenjuje rečju „tromesečno“. Nemamo mi nikakav spor. Pravo je Vlade da bira izraz, ali je i obaveza Vlade da objasni sve one poslanike koji su u zabludi da bi povlačenjem ovog Predloga zakona iz procedure oblast ostala neuređena, pošto Vlada ima obavezu da pravovremeno i valjano informiše građane, pa kada primeti da se širi lažna informacija o tome da neusvajanjem ovog zakona nema uređenja oblasti, onda je obaveza Vlade da građane Srbije obavesti kako u stvari stoje stvari, a ne kako bi neko želeo da bude.

Hvala.
Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Zahvaljujem na razumevanju za argumentaciju zašto treba ipak usvojiti novi termin koji je predložen od strane predlagača zakona i ujedno podsećam da smo dobre razloge za usvajanje svih ovih zakona svi zajedno podelili već u danu rasprave u načelu. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput, gospodine Milikiću i gospodine Kokotoviću, član 24. koji mi predlažemo da se briše je najbolji dokaz o tome da, ukoliko prihvatimo naše amandmane „briše se“, ništa specijalno neće da se desi poštovana gospodo, da nećemo ostati na čistini.
Evo da vam pročitam šta piše u članu 24. i gospođi Vlahović, i gospodinu Orliću, i gospođi Mrdavković, i gospodinu Babiću i gospođi Tomić.
Član 24. kaže: „Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o osiguranju depozita“, poštovana gospodo. Dakle, već postoji Zakon o osiguranju depozita.
Ako bi se prihvatilo to da se izbriše ovaj član i svi prethodni članovi i naredni član 25, mi ovde ne bismo ostali u neuređenosti u tom polju, nego bismo imali Zakon o osiguranju depozita koji se sada primenjuje, koji već postoji.
Šta ja zaključujem, poštovana gospodo? Zaključujem, evo, pri kraju rasprave o amandmanima na ovaj Predlog zakona, da je zaista vredelo danas ovde da čitamo član po član, da obrazlažemo amandmane „briše se“ za svaki od 25 članova, jer očigledno je da ovde ima narodnih poslanika koji će glasati za ovaj zakon, a da uopšte nisu znali da već postoji zakon koji reguliše ovo polje, a onda kažu – e, moramo ovo da usvojimo, jer ako se ne usvoji neće biti ništa. Pa, neće, poštovana gospodo. Imamo zakon, on će nastaviti da postoji, a u redovnoj proceduri ovde da razgovaramo o izmenama ili potpuno novom predlogu zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Javljam se po amandmanu.
Gospođo predsednice, gospođo ministarka, šest sati kako danas debatujemo, uz jednu pauzu, i radićemo, verujem, još u ovim satima večernjim i noćnim koji su pred nama.
Zakon o osiguranju depozita, 25 amandmana „briše se“, bez i jednog odgovora ako se izbriše kako je rešenje koje je možda bolje.
Pravo svakog narodnog poslanika je da predloži amandman i nemam nikakav problem kada se to pravo konzumira i koristi. Gotovo sve poslaničke grupe su predale amandmane, govorićemo o njima i tražiti najbolje rešenje, ali ono što verujem da pitaju i koleginicu koja radi u Narodnoj skupštini za gospodina Pavićevića, osim tih silnih podrški koje dobija, je i pitanje koje stiže i u poslaničku grupu SNS – koliko košta performans nezavisnih poslanika, koji ne daju nikakvu ideju, osim što daju veliki broj besmislenih amandmana „briše se“?
Ja sam se raspitao u Sekretarijatu Narodne skupštine, jer ćemo verovatno zbog ovoliko velikog broja amandmana, a od 260, 180 i nešto je „briše se“, svi ostali su amandmani o kojima vredi razgovarati. Zbog 180 i nekoliko amandmana „briše se“ radićemo sutra verovatno i sutrašnji dan neće otići na trošak i na dušu gospodina Pavićevića, već će otići na trošak i na dušu građana Republike Srbije.
Dužan sam da obavestim građane Republike Srbije koliko košta iživljavanje ponekih narodnih poslanika – 1.500.000 dinara. Milion i 500 hiljada dinara košta performans gospodina Pavićevića, reklama gospodina Pavićevića da govori o svemu, samo ne o amandmanima, jer o bankarstvu, a poštujem sve to što zna, on je doktor nauka i ja poštujem svačije znanje, ali o bankarstvu, bar po svemu ovome što je do sada izrečeno, zaista ne postoji ni jedan jedini argument, ali postoji cena, cena koju ćete, poštovani građani Republike Srbije, vi platite, koju će platiti privrednici, koju će platiti iz budžeta, zato što ovi vredni i odgovorni ljudi u Narodnoj skupštini moraju da rade i danas i sutra prekovremeno, zato što narodni poslanici moraju da dođu i danas i sutra u Narodnu skupštinu, zbog putnih troškova.
Performans i iživljavanje gospodina Pavićevića građane Republike Srbije košta 1.500.000 dinara. Vredi li podrške? Vredelo bi ukoliko bi se davala rešenja, ukoliko bi se predlagalo bolje, ukoliko bi se debatovalo o tom bolje i nemam nikakav problem, ali ako se nije izrekao ni jedan jedini stav, a troši se milion i po dinara. Šta mislite da je taj milion i po dinara završio u fondu za lečenje dece obolele od retkih bolesti? Šta mislite da je otišao za trudnice? Šta mislite da je otišao za vrtiće, za škole, možda za prosvetne radnike, za zdravstvene radnike, za ozdravljenje naših javnih finansija? Ne, gospodin Pavićević je amandmanima „briše se“, „briše se“, „briše se“ izbrisao danas 1.500.000 dinara.
Gospođo predsednice, vredi li zabava jednog narodnog poslanika 1.500.000 dinara građana Republike Srbije? Slažem se sa kolegom Markovićem – sramota. Sramota koja će svoje finale imati sutra kada bude bio dan za glasanje, sramota što će tada verovatno biti u nekom od prestoničkih kafića i sabirati sve te utiske koji su došli preko koleginice koja je prikupljala svu tu podršku koju dobija za bahato trošenje milion i po dinara građana Republike Srbije. Neće biti na glasanju. Na glasanju će biti skupštinska većina, SNS i uvažene kolege iz koalicije, a u nekom dobrom delu slučajeva i po neki kolega iz opozicije. Zašto ne reći ono što je istina?
Nikada kada je trebalo glasati za amandmane „briše se“ predlagači nisu bili tu. Imali su preča posla, jer svoju misiju su završili – potrošili su, sagoreli, bahato bacili 1.500.000 dinara zbog svoje reklame, bez ikakvog rešenja, bez ikakvog nuđenja drugog odgovora, odgovora zbog čega će ljudi u Srbiji živeti bolje.
Zbog angažovanja gospodina Pavićevića, gospodina Živkovića, zbog ovakvih besmislenih amandmana građani Srbije su danas siromašniji za 1.500.000 dinara.
Morao je negde porez da se naplati toliko više. Privreda je morala da odvoji više. Ljudi u Srbiji su morali da se odreknu. Neka deca u Srbiji su ostala bez zaštite zbog gospodina Pavićevića i njegovog reklamiranja u Narodnoj skupštini.
Još jednom podvlačim, da ne bude zabune, predavanje amandmana je legitiman, legalan posao. Radili smo i radićemo to, svi narodni poslanici, i ne postoji nikakav problem kada neko ponudi drugačije rešenje, verujući da je to rešenje bolje i debatovaćemo, usvajaćemo i odbijaćemo te amandmane. Tu ne govorim o 70 i nešto amandmana koliko su predale ostale poslaničke grupe. Govorim o besmislenim amandmanima, briše se. Zar je moguće da 1,5 milion dinara košta da gospodin Pavićević pročita zakon? milion i po dinara su morali građani Republike Srbije da izdvoje da bi gospodin Pavićević, koji nam je priznao danas, na početku debate u pojedinostima, da nije pročitao zakon, ali da će ovako, čitajući član po član, o trošku građana Srbije, preko plate, preko svega onoga što prima, za 1,5 miliona će pročitati ovih šest zakona. Isuviše skupo.
Kao predstavnik stranke koja se na odgovoran način ponaša prema javnim finansijama u Srbiji, devet članova SNS su članovi Odbora za finansije, zamoliću gospodina Arsića, predsednika tog odbora, da održi jedan kratak kurs iz oblasti finansija i bankarstva gospodinu Pavićeviću. Ne treba da se plati ništa. Ne moramo da sagorimo tih 1,5 milion dinara. Mogli smo ranije na odboru da sednemo i da objasnimo gospodinu Pavićeviću zbog čega su ova zakonska rešenja dobra i zbog čega ne treba da sagori 1,5 milion dinara da bi izveo performans, da bi se zabavio danas, večeras u neko doba, tako je bilo nebrojano puta do sada, i da ode, ne misleći da smo možda tih milion i 500 hiljada dinara mogli i morali na drugačiji, domaćinski, kvalitetniji način da utrošimo i da ljudi od Narodne skupštine očekuju rešenja, a ne gumice, da očekuju odgovore i bolji život, a ne performanse.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, replika.