Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, gospođo Šuput, gospodine Milikiću i gospodine Kokotoviću, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 17. ovog Predloga zakona.
Ponudili smo jedan ključni argument za usvajanje ovog amandmana, ali bih ovde hteo tu argumentaciju da proširim poštovana gospodo, uz nadu da će narodni poslanici, ako već Vlada nije imala sluha, prihvatiti ovu argumentaciju i kao treći naš amandman „briše se“, prihvatiti i ovaj amandman na član 17.
Dakle, po našem sudu poštovana gospodo, time što je u Narodnu skupštinu 28. januara 2015. godine, uputila i ovaj Predlog zakona kao jedan od predloga zakona, Vlada Republike Srbije je odlučila da se ponaša tako kao da mi živimo u jednom ustavnom sistemu u kojem Skupština zavisi od Vlade, a poštovana gospodo i gospođo Udovički, gospodine Arsenoviću, prema našem Ustavu Skupština ne zavisi od Vlade nego je situacija upravo obrnuta.
Vlada zavisi od Skupštine i ja smatram da ovakav pristup Vlade otkriva jedno nerazumevanje i neodgovornost. Dovoljno je, ja mislim samo da se prisetimo člana 99. Ustava gospodo, a to je nama najznačajniji dokument ovde.
U članu 99. evo, na primer, šta kaže odnos Skupštine prema Vladi i Narodnoj banci, kaže – Narodna skupština bira Vladu nadzire njen rad, odlučuje o prestanku mandata itd. A što se tiče Narodne banke, bira, razrešava guvernera Narodne banke i nadzire njen rad. Ovde većina poslanika se ponaša kao da Vlada nadzire naš rad, poštovana gospodo. Nemojmo to da dozvolimo ovde.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Gospođo ministre, dame i gospodo, narodni poslanici, naravno da mi neprihvatljiv ovaj amandman i ovako koncipiran amandman i naravno da predlažem se odbije navedeni amandman. Dakle, amandman na član 17. Predloga zakona.       
Sa istim epohalnim obrazloženjem i želeo bih da pročitam to epohalno obrazloženje. Dakle, ovaj amandman je podnet kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja. Predlagači ovog amandmana sa ovako genijalnim obrazloženjem su naravno poslanici Pavićević i Živković, ne znam sada ko je od njih dvojice pisao ovo obrazloženje, pretpostavljam Živković, ali to je manje važno.
Ono što je važno jeste da građani Srbije imaju priliku da vide kako se neki narodni poslanici ophodne prema zakonima, ophode i odnose prema amandmanima, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije. Zato vas molim da ovaj i sve ostale amandmane u tekstu – briše se, u tekstu koji ni na koji način ne utiče i ne popravlja navedena zakonska rešenja i odbiju, hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.  MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštujući pravo na verbalnu egzibiciju i na opstrukciju svakog poslanika opozicije, bez obzira ko je ovaj amandman pisao, a ko je držao stražu, ja moram reći da je ovaj amandman totalno ne prihvatljiv.
Ovaj amandman ukoliko bi prihvatili bi se graničio sa „Miki Maus“ politikom. Šta recimo, ako se pojavi novo tetkino malo koje je u kauč 12 miliona evra strpalo, ako dovede neke nove banke i likvidira ove, kao što je to bio slučaj, šta ako ti finansijski eksperti uklanjanjem domaćih banaka, omoguće da finansijsko tržište zauzmu većinom strane banke, na određeni način izruče 86% finansijskog tržišta stranim bankama i ostane 14% domaćim bankama? A onda bez čarape na glavi i pištolja, kao recimo u „Razvojnu banku“ i „Agrobanku“ uđu sa svojim prijateljima tajkunima i iznutra opljačkaju banku i u toj pljački štediše imaju najveću štetu.
Član 17. govori da u takvim slučajevima, u svim slučajevima kada dođe do likvidacije i stečaja banke, obaveza je da se isplati deponenti u visini svojih depozita za koje države garantuje preko Agencije. Takođe po ovom članu oni koji su uložili depozit da bi njime garantovali za neki posao, kao sredstvo obezbeđenja, treba da budu nadoknađeni.
Ukoliko ovo izbrišemo, mi dovodimo u pitanje štednju. Mi u tom slučaju ne dovodimo u pitanje samo štediše, dovodimo u pitanje likvidnost banaka. Na takav način ugrožavamo privredu. Na takav način ugrožavamo i devizne rezerve, nadam se da će se kolega Arsić složiti samnom.
Usvajanje ovog amandmana bi bilo pogubno i po stanovništvo i po privredu i po državu i po devizne rezerve. Za mene je ovo ne prihvatljivo bez obzira što poštujem svaki način opstrukcije koji vrši opozicija, ali pri tome mora voditi računa, da kada nešto briše da u takvoj situaciji ne izbriše i građane štediše, da im ne napravi štetu, pa može makar da preskoči da se neki član ne izbriše da bi mogli da izađu pred lice svojim biračima.
Šta ako usvojimo ovaj amandman, predloženi? Skupština to pravo ima. Ko će u buduće onda nadoknađivati štetu deponentima, štedišama, ukoliko oni svoju teško stečenu štednju zbog likvidacije i stečaja banaka izgube. Ukoliko se ovaj član usvoji, odnosno ovaj amandman, član 17. se briše i u takvom slučaju Agencija preko banke isplatioca neće nadoknađivati štetu štedišama. Za mene je to neprihvatljivo, bez obzira koliko je akademsko čestita namera predlagača ovog amandmana. Hvala.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput, gospodine Milikić i gospodine Kokotoviću, narodni poslanik Zoran Živković i ja smo podneli amandman i na član 18. Predloga zakona o kome sada raspravljamo.
U odnosu na bazičnu argumentaciju koju smo ponudili u obrazloženju za amandmane na sve članove ovog Predloga zakona, ovde poštovana gospodo i gospodine Arsenoviću, želim da dodam dve stvari, naravno kako bih ubedio narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za usvajanje i ovog našeg amandmana.
Prva stvar, primetio sam tokom rasprave danas da postoji jedna vrsta bojazni, straha, pre svega kod narodnih poslanika da će ukoliko se prihvate naši amandmani - briše se, da će u ovoj oblasti, u ovom polju da nastane jedna čistina, da ćemo imamo da imamo jednu ledinu na kojoj se ništa neće nalaziti. Neće, poštovana gospodo. Ova oblast je na određeni način i sada već regulisana i molim gospođu Udovički da kaže da nije tako, ako misli da nije tako.
Samo hoću da kažem gospodi narodnim poslanicima da je polje već regulisano. Samo je pitanje da li ćemo sada da prihvatimo ovaj pristup Vlade, koja nas ovde u dva-tri dana hoće da natera da prihvatimo na brzinu nešto što ona predlaže i to u paketu sa rešenjima u drugim predlozima zakona.
Druga stvar, poštovana gospodo, ovde sam čuo još jedan komentar koji se tiče naših amandmana, kaže – legitimna opstrukcija. Ovo što ja danas radim, što radimo narodni poslanik Zoran Živković i ja nije opstrukcija, poštovana gospodo, ovo se naziva dekonstrukcija loše izvršne vlasti i zato treba ovde da se borimo, narodni poslanici. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko usvojimo ovaj amandman da se izbriše član 18. To znači da potraživanja deponenta po osnovu osiguranih depozita prenose se na agenciju. U takvoj situaciji deponenti bi bili uskraćeni za isplatu osiguranog depozita, a to je ono što je do 50.000 evra. Na takav način bi našim štedišama, našim građanima onemogućili da naplate svoju štednju u skladu sa ovim zakonom. Za mene je to neprihvatljivo.
Da li je to rekonstrukcija, opstrukcija, destrukcija itd. možete nazvati kako hoćete, ali je neprihvatljivo da neko teško zarađen novac stavi u banku, da to budu često iznosi ispod 50.000 evra, da penzioneri štede do 1.000 evra, najviše štednih uloga se kreće negde ispod 5.000 eura. To su teško stečene pare i mi kao parlament nikako ne smemo dopustiti da zbog verbalizma, kako sam ga ja nazvao, na neki način nasednemo i usvojimo ovaj amandman i na takav način dovedemo u nesigurnost većinu naših štediša koji teško zarađen novac stavljaju u banku računajući na to da će država osiguravajući te depozite u svakom trenutku njima namiriti štetu ukoliko banka propadne i ode u stečaj i likvidaciju.
To je sasvim neprihvatljivo, bez obzira kako se zove predlagač koji ima znanje, koji ima zvanje. Jednostavno mi kao poslanici ne smemo dopustiti takvu neozbiljnost sebi, da usvojimo amandman i ugrozimo ionako ugroženo stanovništva koje poneku paru čuva za najcrnje dane, ukoliko dođe do nepredviđenih situacija u porodicama koje često žive na ivici egzistencije.
Takođe u članu 18. stoji i da potraživanja koja se odnose na veću visinu depozita od 50.000 evra neće biti nadoknađivani sredstvima iz Agencije, neće biti preneta na osiguranje u Agenciji, nego će se ta sredstva naplaćivati kroz likvidacionu masu, odnosno kroz ono što ostane u stečajnim i likvidacionim postupcima.
Mislim da je ovaj član izuzetno fer, da nudi svima fer rešenje, da oni do 50.000 naplate svoju štetu, a oni preko 50.000 srazmerno sredstvima koja ostanu posle stečaja i likvidacije nadoknade sebi i ostatak štete i mislim da je ta sigurnost i za stanovništvo i za privredu neophodna i da je sasvim neozbiljno prihvatiti taj amandman. Ukoliko ga je neko podneo to je njegovo pravo, ali mi kao poslanici jednog ozbiljnog visokog doma ovog parlamenta nemamo pravo da ugrozimo naše građane i da ugrozimo štednju, pre svega onu ispod 50.000 evra, a mislim da one do 5.000 evra, najviše u našim bankama. Hvala.

Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, ministarka opet nije tu, ali tu su naši gosti iz ministarstva, gospođa Šuput, gospodin Milikić i gospodin Kokotović, poštovani gosti, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na ovaj član Predloga zakona i naravno, kao što je bio slučaj u odnosu na prethodni član i prethodni amandman, ja i sada želim ova dva minuta da iskoristim ne da ponavljam ono što je bila naša argumentacija koju smo ponudili u pisanoj formi narodnim poslanicima kada smo podneli ovaj amandman, nego želim tu argumentaciju da dopunim jednom novom vrstom argumenata, a sve na osnovu rasprave kojoj danas ovde prisustvujemo.
Ja sam pažljivo slušao komentare narodnih poslanika i narodnih poslanica ovde o našim amandmanima, ovom Predlogu zakona. Primetio sam da se u opisu toga šta ja danas ovde radim, koriste i neki neprimereni termini tipa - mržnja, neznanje, neodgovornost i slični termini, kao i termini - opstrukcija i npr. destrukcija.
Molim vas, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da se zamislimo oko tih termina. Evo, ja ovde imam rečnik srpskog jezika, Matice srpske, da se malo poslužimo i rečnikom, poštovana gospodo, pazite šta znači kada kažemo - destrukcija za nečije delanje. Kaže destrukcija - razaranje, rušenje, uništavanje, poštovana gospodo. Kada jedan narodni poslanik podnese jedan amandman on amandman podnosi ne da bi nešto rušio, nego da bi ono što je neki predlog, popravio, poštovana gospodo. Sada je za nas pitanje – kako smo došli do situacije da tekstom – briše se, moramo da popravljamo nešto što radi izvršna vlast? Da se zamislimo malo oko toga. Hvala.