Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Hvala.
Vrlo kratko, pridružujem se predlogu da se amandman odbije i ujedno pošto predlagač amandmana već u nekoliko navrata izražava glasno pitanje po pitanju dinamike usvajanja ovog zakona upućujem ga na stranicu broj 14, sekciju 5. materijala koji smo dobili od predlagača. Ujedno taj isti tekst ukoliko je previše zametno da se traži do stranice 14, nalazi se u odgovoru Vlade na amandman pod rednim brojem 1. Tu se nalaze i svi odgovori na to pitanje. Hvala.

Hvala vam.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici,  poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodine Milekiću i Kokotoviću, evo jedan narodni poslanik Napredne stranke predlaže da preskočimo obrazlaganje makar jednog amandmana, ali poštovana gospodo, smatram da to ne bi bilo primereno onome oko čega smo se danas ovde dogovorili. A, dogovorili smo se jutros u 10.00 časova kada je počela rasprava, i gospodin Neđo Jovanović je isto klimnuo glavom, ja sam to video i narodni poslanici iz drugih poslaničkih grupa da je u redu da građani znaju šta piše u svim članovima svakog predloga zakona i da ova rasprava danas jeste prilika za to.
Ono što građani treba da znaju i to navodim kao jedan dodatni argument za bazičnu argumentaciju koju sam ja već ponudio i za ovaj amandman na ovaj član zakona jeste sledeći. Nisam tu saglasan sa gospodinom Petrovićem kada on kaže – evo, prosto većina je odlučila.
Poštovana gospodo, nije demokratija samo princip većine. Demokratija podrazumeva da je i većina ograničena nekim pravilima, propisima, procedurama i pravima. Pa, ne može nikakva većina u bilo kom odboru naše Narodne skupštine, pa ni u ovoj velikoj sali da proglasi ovde da je zemlja ravna ploča i onda da kažemo pa većina je tako rekla i da zemlju tretiramo kao ravnu ploču.
Ne može, poštovana gospodo, odavno je demokratija prestala da bude samo volja većine, samo volja naroda, nego se zato i zove konstituciona demokratija jer oni koji vladaju, koji imaju većinu imaju neku vrstu ograničenja ovde u Poslovniku, u Zakonu o Narodnoj skupštini, pre svega poštovana gospodo, u Ustavu naše Republike koji se očigledno ne poštuje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Vlade, samo da ne bi bilo zabune radi građana Republike Srbije i naučne javnosti, pošto je prethodni govornik rekao da nije demokratija samo odlučivanje većine, ja ga podsećam, on je mlad, još docent, a gledaju ga studenti i kolege profesori. Demokratija jeste odlučivanje većine uz poštivanje prava manjine. To je definicija opšte prihvaćena u čitavom svetu. Hvala vam.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Borislav Stefanović i Balša Božović.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, naravno poštovani gosti, gospođo Šuput i gospodo Milikiću i Kokotoviću, mi smo podneli amandman i na član 6. ovog Predloga zakona kojim predlažemo da se sadržina tog člana briše i ovde moram, pre svega, da reagujem sada i na nastup gospodina Atlagića. nije to gospodo, ja mislim, dovoljna definicija onoga što je konstituciona demokratija a za šta mi ovde treba da se borimo.
Konstitucionalna demokratija podrazumeva neko odlučivanje većine, naravno poštovanje prava manjine i poštovanje nekih opštih prava, ali poštovana gospodo, i poštovanje pravila, propisa i procedura a to u našem konkretnom slučaju, povodom ovog Predloga zakona znači da je u ovu Skupštinu ovaj Predlog zakona trebalo da stigne u skladu sa članom 154. Poslovnika Narodne skupštine u kojem piše – predlog zakona pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja, a sve to, poštovana gospodo, naročito imajući u vidu član 37. ovog Predloga zakona, kojim je predviđeno da zakon kada bude usvojen počinje da se primenjuje, poštovana gospodo, od 1. aprila 2015. godine. Zar svakome ovde nije jasno da nije bilo osnova za hitnost, da smo imali vremena da se dodatno posvetimo, da se svako pojedinačno ovde potrudi oko toga, da se popravi sadržina svakog člana, pa da zaista onda diskutujemo…

Da li može nešto o amandmanu konkretnije. Ovu lekciju smo naučili

Nismo. Moram ovde da kažem zato…