Samo vam je rekao ime, ništa pežurativno.

Pogrešno me je protumačio, ali dobro.
Prvo moramo da raščistimo, sam postupak stečaja jednog privrednog društva i jedne banke nije isti. Privredno društvo raspolaže svojom imovinom koja je u finansijskom smislu imovina, u nekretninama, u robi itd. Banka ima određena javna ovlašćenja i postupak za pokretanje stečaja započinje tako što Centralna banka oduzima dozvolu rad određenoj banci ili drugoj finansijskoj instituciji.
Zašto kažem javna ovlašćenja? Zato što prvo država garantuje za sve uloge do 50.000 evra, bez obzira na strukturu banke da li je privatna ili državna, za državnu još više. Druga stvar, te banke imaju deponovana sredstva građana Republike Srbije, banka raspolaže tim sredstvima.
Kada se gubi dozvola za rad? Kada se poveća rizik od nenaplativih kredita. Da se ne bi još više banka zaduživala kod građana ili kod drugih finansijskih institucija i tada prelazi u nadležnost stečajnog upravnika koga imenuje Agencija za osiguranje depozita. To je ta procedura i nemojte da mešate privredna društva sa bankom. Možda jesu u pravno-tehničkom smislu potpuno ista, ali računajući delatnost koju banka obavlja, način postupka za započinjanje likvidacije ili stečaja je sasvim drugačiji nego kod privrednog društva. Kod privrednog društva je dovoljno da 60 dana bude u blokadi, ili 30 da se pokrene postupak stečaja. Kada su u pitanju banke, ne samo da nije potrebno jedan dan da budu u blokadi, nego se računa stepen njene naplativosti kredita i izloženost riziku tih istih kredita.
Tako da možemo o tome da pričamo da li je, kada je u pitanju „Razvojna banka Vojvodine“ ispunila uslove, ali onog časa kada su krediti počeli da se vraćaju u robi i to opet da se daje državi, jer i pokrajina jeste deo države, jeste deo državnog aparata, tog trenutka poslovanje te banke je dovedeno u pitanje. Zato nemojte nikog drugog da krivite nego onoga ko je odobravao te kredite, ko je učestvovao u tome i na koji način je davao saglasnost da se umesto kredita vraćaju četkice za zube i to deli po školama. Opet to što je ta banka dala moraju građani Srbije da vrate, jer ona beleži gubitak i otima iz drugih fondova, bez obzira na poreklo novca ono uvek na kraju iz budžeta Republike Srbije, da li iz fondova direktno ili posredno, apsolutno je svejedno.

Hvala.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Gordana Čomić, Goran Ćirić, Vesna Martinović, Dejan Nikolić i Borislav Stefanović.
Da li neko želi reč?
Vladimir Pavićević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, gospođo Udovički, narodni i poštovani gosti iz Vlade Srbije i Narodne banke, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 2. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima. Predlažemo da se član 2. briše.
Naš ključni argument, poštovana gospodo, za brisanje ovog člana tiče se dostojanstva Narodne skupštine i dostojanstva svakog narodnog poslanika u Narodnoj skupštini, poštovana gospodo.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, molim vas da argumentaciju za ovaj član posebno čuju narodni poslanici koji su najosetljiviji na ovaj tekst – briše se, a koliko sam ja primetio to su poslanici i Orlić i Arsić i Babić i Marković i Krlić.
Nije tačno, poštovana gospodo, da se ove izmene, o kojima raspravljamo danas, tiču neka dva papira. Evo čega se sve tiču te izmene, da čuje i vidi gospodin Orlić, na primer, poštovana gospodo. To su sada neke stotine stranica teksta, poštovana gospodo, a da podsetim samo da je Vlada ove predloge zakona poslala ovde 28. januara. Sve to smo morali da pročitamo, da pripremimo amandmane sa znanjem da smo prethodno raspravljali o dva velika predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o odbrani i o vojsci.
Kako je moguće, ja sa sada ovde pitam, da se narodni poslanici ne upitaju za dostojanstvo Narodne skupštine kada se tiče odnosa Vlade prema tom dostojanstvu, a da ne govorim o obrazloženju za donošenje ovog zakona, gde se pogrešno hijerarhizuju ovi zakoni, pa se onda Zakon o ministarstvima prilagođava nekim drugim zakonima?
Poštovana gospodo, valjda se zna šta su temeljujući zakoni, a šta su neki drugi zakoni. Zbog dostojanstva i ovaj amandman – briše se, da se usvoji ja predlažem. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Pitanje je, s obzirom na pominjanje, pravo na repliku ili ..?

Imate pravo na repliku.

Hvala lepo.
Dakle, deset minuta i da niste preterano efikasni. Dame i gospodo narodni poslanici, toliko je otprilike potrebno da se pročitaju i jedan i drugi član predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima sa sve pratećim obrazloženjima, pa kada i pronađete koja je eventualna implikacija ovog zakona na neki drugi ili obrnuto. Vrlo se jasno vidi da je reč o vezi sa zakonom koji se tiče delokruga rada Agencije za osiguranje depozita. Proverite koja je to korekcija u tom drugom zakonu koja može da ima veze sa zakonom o kome raspravljamo sad.
Ja sam malo pre pokazao količinu papira koji se odnosi na ovaj zakon sada. Nije teško proveriti da li imamo još „stotine i stotine stranica“ u ovom zakonu koji se tiče rada agencije. Deset minuta, a bio sam više nego korektan kad sam dao procenu, je potrebno da se savlada i jedno i drugo, tako da mislim da sve primedbe na temu količine posla koji je trebalo obraditi ne stoje. Pričamo vrlo konkretno.
Jedna kratka napomena na temu ličnog doživljaja, sadržaja određenih amandmana ovde. Niti ja, niti verujem bilo ko drugi od kolega s kojima delim ove klupe, sa ponosom, dodao bih, delim ove klupe, nema problem sa tim da li se reč ili reči pišu ili glase ovako ili onako. Sve što radimo ima samo i direktno veze sa onim šta reči koje koristimo u svojim amandmanima ili obrazloženjima ili na bilo koji način, radeći posao koji radimo, imaju za posledicu. Kada te posledice postoje i kada su dobre, mogu upotrebljene reči da zvuče bilo kako, apsolutno nije važno. Podržaćemo. To smo radili i radićemo, nevezano od toga sa koje strane predlog dolazi. Kada te reči nemaju nikakvo značenje, kada samo…

Repliku ste koristili. Vreme je prošlo.

… odjekuju u vidu nekog nemuštog obrazloženja i podloge da se ovde danas i bilo koji drugi dan samo iznova i iznova govori, bez ikakve praktične upotrebne vrednosti, mi ćemo svakako biti protiv.