Peto vanredno zasedanje, 02.02.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/41-15

2. dan rada

02.02.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 22:00

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2015)
  • Zakon o dopuni Zakona o ministarstvima (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o osiguranju depozita (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o Agenciji za osiguranje depozita (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije (pretres u pojedinostima) (2015)
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama (pretres u pojedinostima) (2015)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.
    ...
    Zeleni Srbije

    Ivan Karić

    Socijalistička partija Srbije
    Zahvaljujem se.
    Ovo je replika. Uvažena ministarka je tražila pojašnjenje.
    Mi smo za to da ostanu preferencijali za određenu vrstu domaće industrije, osim u slučajevima o kojima govorimo u svom amandmanu pod uslovom da strani ponuđač nudi robu domaćeg porekla. Onda može biti izjednačen sa domaćim proizvođačem. U suprotnom domaći proizvođač mora da ima prednost zbog toga što proizvodi proizvode u Srbiji, zbog toga što koristi radnu snagu građana i građanki Srbije i zbog toga što jača privredu Srbije.
    Na taj način uplaćuje porez u budžet Republike Srbije i u svakom slučaju, želimo da domaći proizvodi ostanu u Srbiji, da domaći proizvodi budu subvencionisani i da domaći proizvodi budu potpomognuti. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović i dr Blagoje Bradić.
    Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.
    ...
    Zajedno za Srbiju

    Blagoje Bradić

    Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
    Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospođo ministarko, uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, slušao sam vaše objašnjenje kolegiji koji je podneo sličan amandman. Govorim o preferencijalima kojima ste drastično Predlogom zakona smanjili za sve one pozicije gde su naši proizvođači domaćih dobara, gde su naši pružaoci usluga imali po zakonu koji sada menjate prednost u odnosu na strane ponuđače od 20% do 10%.
    Ministar je obrazložio da je to na godišnjem nivou ušteda od jedne i po milijarde. Dakle, pošto je u pitanju otprilike smanjenje od 10% a u pitanju investicije pravnog sektora otprilike oko 15 milijardi dinara. Smatram da treba da poštujemo CEFTA sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i sve one norme koje smo prihvatili potpisivanjem ta dva dokumenta, ali ako ste dobro sećam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nas tek krajem septembra uslovljava da određene preferencijale skinemo za određeni procenat i uopšte ne vidim zašto to radimo sada.
    Obrazložiću. Mi smo ovim ako se usvoji naše domaće firme bilo da su proizvodne bilo da pružaju uslugu uskratili za investicije od 15 milijardi. Pričamo o tome da moraju da budu redovno plaćeni doprinosi, pričamo o tome da moraju da rade na belo, ništa na crno, a ovde im smanjujemo potencijal konkurentnosti. Zašto postoje preferencijali? Zato što naše firme nisu sposobne da se nose sa zapadom. Zato postoje preferencijali. Da li nam je cilj da izjednačimo u utakmici za investicije iz budžetskih sredstava sa stranim firmama pa da naše firme nemaju šansu? Jel to cilj? Jel tako zamišljamo ekonomski oporavak zemlje? Koga ćemo da razvijamo ako ne svoje firme, a mi možemo jedino preferencijalima. Sa tim preferencijalima oni imaju probleme. Nije dobro, pa nije dobro ali naši su i bolje nema. Zato smo uložili amandman da bar ove godine za dobra koja se proizvode u Srbiji preferencijal bude 15% sada, a za ostale preferencijale onda kada im dođe vreme, a to je 2018. godine.
    Dajmo šansu domaćoj privredi, svi zagovaramo razvoj naše industrije, naših uslužnih delatnosti i dajmo im šansu da mogu da stasaju i da sazru da mogu da konkurišu zapadnim firmama, jer u direktnoj konkurenciji one nemaju šansu. Ako umanjimo njihovu sposobnost, a neki od njih će propasti jer neće imati posao, ne znam ko će onda da puni budžet i ko će onda da puni i zakrpi deficit u budžetu koji smo projektovali na dve milijarde evra u ovoj godini. Onda će on biti veći. Da li sam u pravu ili ne videćemo u prvom rebalansu budžeta ili za šestomesečni obračun, kako u nekim firmama kažu.
    Molim vas da uvažite naš amandman, pre svega apelujem na ministarku ako ima tu moć i ako ima ta ovlašćenja da prihvati naš amandman i da damo našim firmama šansu da dokle god dozvoljava odredba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da ne primenjujemo smanjenje preferencijala i da ostavimo tu šansu našoj privredi. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem, dr Bradić.
    Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Vesna Martinović, Dejan Nikolić i Borislav Stefanović.
    Da li neko želi reč? (Ne)
    Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i mr Aleksandra Jerkov.
    Da li neko želi reč? (Ne)
    Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miodrag Nikolić.
    Da li neko želi reč? (Ne)
    Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević.
    Da li neko želi reč? (Ne)
    Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i mr Aleksandra Jerkov.
    Da li neko želi reč? (Ne)
    Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodne poslanice Gordana Čomić i mr Aleksandra Jerkov.
    Da li neko želi reč? (Ne)
    Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović i dr Blagoje Bradić.
    Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.
    ...
    Stranka slobode i pravde

    Janko Veselinović

    Samostalni poslanici
    Imam veoma malo vremena da bih ovako važan amandman predočio vama, ministarko. Ovim amandmanom tražili smo da u slučajevima javnih nabavki u kojima su predmet javne nabavke lekovi ili oprema u zdravstvu komisija postupa prioritetno. Kada je gostovao skoro ovde ministar zdravlja, gospodin Lončar, i on je rekao da su javne nabavke u toj sferi neprihvatljivo duge i da dugo traju. Najveći strah u Srbiji je strah od bolesti, odnosno najveći je strah bolest i da neće moći građani da budu lečeni.
    Postoje javne nabavke koje traju godinu-dve dana za opremu koja je veoma, veoma važna za zdravstvo. Tražili smo ovim amandmanom da se ove javne nabavke rešavaju prioritetno, kako građani ne bi ostajali bez lekova. Ja sam prošli put kada sam diskutovao u načelu navodio kliničke centre koji su ostali bez lekova, koji su ostali bez aparata za zračenje.
    Gospođo ministarka, zaista nije ništa smešno, govorim o veoma ozbiljnoj stvari, govorim o građanima koji ne mogu da se leče zbog problema sa administracijom, zbog Zakona o javnim nabavkama, za koji smo ukazivali da će u oblasti zdravstva biti problem u primeni.
    Dakle, i gospodin Lončar je prošli put rekao da imate profesionalne ponuđače koji se javljaju na tendere samo zato da bi rušili dobavljače i da javna nabavka ne bi bila realizovana. Ne znam zbog čega Vlada nema volju ili ministar Lončar nema uticaja da učini na tom planu nešto kako bi ove javne nabavke, ne bile mimo Zakona o javnim nabavkama, nego kako bi se prioritetno rešavale i kako ljudi koji su bolesni ne bi patili zbog toga.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem, gospodine Veselinović.
    Reč ima dr Kori Udovički. Izvolite.
    ...

    Kori Udovički

    Gospodine Veselinoviću, sigurna sam da dobro znate da ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama ne pripada ovakav amandman. Vi ne možete amandmanom da tretirate temu koja se tiče osnovnog zakona, a koja se uopšte ne tiče i nije pitanje ni prelaznih odredbi zakona o izmenama i dopunama samog osnovnog zakona.
    Sam osnovni Zakon o javnim nabavkama podložan je preispitivanju i na njemu će se raditi u skladu sa planom rada Vlade. Zato je potrebna prethodna analiza efekata dosadašnje primene. Kao što svi znamo, Zakon o javnim nabavkama je izuzetno važan i složen. Njegove izmene moraju se raditi na osnovu pažljive analize primene. On nije savršen, to je jedna od oblasti koja će biti podložna unapređivanju još dugo vremena, jer je jedna od oblasti u kojima, kao jedno moderno društvo koje se približava EU, imamo najviše da naučimo kako najbolje da radimo. Ovo je zakon koji je puno unapredio proces javnih nabavki. On nije savršen, popravljaće se u skladu sa planom rada Vlade, ali to nije predmet ovde i to vi dobro znate. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Igor Bečić

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem, gospođo ministar.
    Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska napredna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, pratio sam šta moje kolege poslanici pričaju o Zakonu o javnim nabavkama. Navodno pričaju da je taj sav zakon o javnim nabavkama nekakva fantazija. Pa, za devet meseci primene, od 1. aprila 2013. godine do 31. decembra 2013. godine, Republički fond zdravstvene zaštite uštedeo je na javnim nabavkama 30 miliona evra, samo jedan državni organ. Znači, do 2013. godine neko je zahvaljujući starom i lošem Zakonu o javnim nabavkama, za kojim plaču predstavnici, odnosno poslanici bivšeg režima, trpao u džepove najmanje 30 miliona evra svake godine. Pazite, zakon je u primeni bio od 1. aprila 2013. godine. Ovo nije prvoaprilska šala. Mnogi postupci javnih nabavki Fond je započeo pre stupanja na snagu tog zakona, tako da su njegovi efekti mnogo veći.
    Kada napadate Zakon o javnim nabavkama, ja bih to razumeo da neko krene sa argumentima. Znamo da zakon nije savršen, ali kritikujete ono što nije savršeno. Predložite bolje rešenje, nemamo ništa protiv, ali nemojte zbog neke političke demagogije da se stavljate kao najobičniji instrumenti tajkunima koji su više od jedne decenije pljačkali ove građane. Znači, samo jedan državni organ za samo devet meseci uštedeo je 30 miliona evra. Voleo bih da sada svi koji napadaju Zakon o javnim nabavkama kažu – jeste, uštedeli ste 30 miliona evra, ali vam ne valja zbog toga, toga i toga.
    I sada je ovde briga velika za domaću industriju, domaću privredu. Isto postavljam pitanje – što niste brinuli o njoj dok ste bili na vlasti? Pa, sve živo je pozatvarano, sve živo. Naša građevinska preduzeća maltene više ne postoje. Dovodili ste sa strane, iz Austrije, a sada nama pričate kako mi treba da vodimo računa. O kome? Onaj nesretni Mišković privatizovao je putarska preduzeća i šta je uradio? Finansijskim transakcijama je opljačkao ta preduzeća, uništio im imovinu i niko ni reči o tome dok ste bili na vlasti. Očekujem još i da ga branite. Hajde da vidim ko će to da uradi.
    Zakon o javnim nabavkama je dao one efekte koje smo očekivali od njega. Kada je bila ovde rasprava, kada se zakon donosio, sami smo rekli – možda zakon nije savršen, kada bude ušao u primenu, uočićemo njegove slabosti. Ne sekirajte se za zakon, te njegove slabosti biće otklonjene, ja očekujem još u prvoj polovini ove godine i neće više biti dežurnih podnosilaca žalbi. Može, ali to će morati da se plati i može da bude i diskvalifikovan ako se ustanovi da je više puta neosnovano podnosio žalbe.
    Kada je u pitanju ta Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kažete da je zatrpana. Jeste, predmetima, i to iz dva razloga. Prvi je, kao što rekoste, od dežurnih podnosilaca žalbi. U njih ubrajam i one koji su bili članovi stare komisije, koji od septembra meseca do 1. aprila nisu postupali ni u jednom postupku žalbe, pa je nova komisija nasledila predmete, zamislite, za sedam meseci, pa to ispravite vi, uhodajte to da to funkcioniše u nekom periodu od 30 do 45 dana.
    Znači, jedan razlog je što je komisija bila zatrpana predmetima, a drugi razlog jeste što su oni ponuđači koji su odustali unapred od žalbi zbog ranijeg rada komisije sada stekli poverenje u komisiju i sasvim opravdano podnose žalbe ako postupak nije bio u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. To se vidi po tome što se broj ponuđača neprestano povećava i što se broj različitih ponuđača koji dobijaju posao stalno povećava. Izgleda mi da je stari Zakon o javnim nabavkama, za kojim neko plače, bio napisan za jednu nekolicinu koja će da kontroliše sve finansijske tokove i sve investicije u Republici Srbiji. toga više neće biti.