Hvala.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala, gospođa predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana potpredsednica Vlade Kori Udovički nakon posete Bujanovcu i razgovora sa predstavnicima ovog područja izjavila je da u ovim multietničkim sredinama postoji spremnost za nastavak prekinutih razgovora o sedam definisanih tema iz 2013. godine, između lokalnih vlasti i predstavnika manjina i Vlade Republike Srbije. Znajući, ranije izjave predstavnika vlasti, ovom najnovijom izjavom potpredsednice Vlade veoma jasno se nastoji da se poruči, pre svega, međunarodnoj zajednici da su legitimni predstavnici Albanaca prekinuli ranije razgovore sa Vladom o rešavanju životnih problema na ovom području i da sada pokazuju interesovanje da se nastave ovi razgovori.
Očigledno je da aktuelna potpredsednica Vlade koja nije bila član prethodne Vlade nije najbolje upoznata sa ovom veoma ozbiljnom temom iz 2013. godine kada je tadašnji premijer, na sastanku sa delegacijom Albanaca u oktobru obećao da će se sastajati svaka tri meseca sa njima da bi se razmotrili rezultati ostvarivanja programa za urgentno rešavanje životnih problema na području opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa, koji je bio prihvaćen prethodno od strane Vlade na njenoj sednici od 4. juna te godine.
Na kraju istog meseca te godine tadašnja ministarka zdravlja je u Preševu razgovarala sa predstavnicima Albanaca, naravno, tada o aktuelnoj temi, unapređivanju zdravstvene i socijalne zaštite. Međutim, do sada nije ostvarena nijedna od dogovorenih tačaka, pa nije još uvek proradilo porodilište koje je čak svečano promovisano pre godinu dana, što nije nikakva novina, jer i deonica autoputa između Preševa i Bujanovca je svečano bila otvorena četiri godine pre nego što je u praksi proradila.
Početkom novembra iste godine, takođe je održan neuspeo razgovor sa tadašnjim državnim sekretarom Ministarstva pravde i nije se uspelo izbeći ukidanje sudske jedinice u Preševu, a što je bilo prethodno reducirano od ranijeg Opštinskog suda Preševa. Takođe, nije uspelo da se izbegne potpuno ukidanje osnovnih tužilaštava u Preševu i Bujanovcu.
Kada se ovome doda i činjenica da ni raniji, ni aktuelni premijer nisu više pozivali predstavnike Albanaca na razgovore, sasvim je jasno da Vlada Republike Srbije nije bila zainteresovana da nastavi započete razgovore. Pa, zato postavljam pitanje – zbog čega i na osnovu kojih argumenata predstavnici Vlade optužuju Albance za prekid započetih razgovora? Zapravo, da Vlada nije bila do sada spremna za ove razgovore je sasvim jasno upravo iz izjave potpredsednice Vlade date nakon sastanka ambasadorom OEBS-a, a u kojoj se tvrdi da za rešavanje životnih problema iznetih u pomenutom programu neophodno je da se prvo reši problem sa brojem Albanaca u ovim opštinama.
U ovoj teškoj situaciji i do sada neviđenoj situaciji, da rešavanje veoma ozbiljnih i krajnje osetljivih egzistencijalnih problema albanskog stanovništva u Srbiji treba da sačeka određivanje broja Albanaca u ovim opštinama, moram Vladi da postavim sledeće pitanje.
Ako rešavanje iznetih problema u okviru sedam tema programa sačinjenih od strane albanskih predstavnika uslovljava se sada sa utvrđivanjem tačnog broja Albanaca, zašto nije na ovaj uslov ukazano u vremenu, upravo 4. juna kada je Vlada prihvatila ovaj program? Zašto se tek nakon dve godine pojavljuje ovo uslovljavanje? Koliko je relevantna potreba da se zna tačan broj Albanaca da bi se rešili sledeći životni problemi koji su veoma često čisto egzistencijalne prirode? Na primer, što je bitan broj Albanaca da bi se rešila nostrifikacija diploma sa univerziteta teritorije Kosova i niz drugih egzistencijalnih problema koji čekaju da se rešavaju.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Prvo pitanje upućujem ministru Verbiću i tiče se objašnjenja i zahteva za objašnjenjem i razlozima za uskraćivanje finansiranja domaćem portalu „SCIndeks“ koji je baza za pretraživanje stručnih radova i koji je široko korišćen u naučnoj i akademskoj zajednici pri obradi, pretrazi i radu sa naučnim radovima. Naime, korisnici ovog portala dobili su praktično od onih koji portal vode obaveštenje da se prestaje sa finansiranjem portala „SCIndeks“ i da već jednom dobrom delu baze naučnih radova ne može da se pristupi.
Smatram da je to uz „KoBSON“ dakle uz portale koji inače imaju registar naučnih radova jedno od osnovnih alata za naučnu zajednicu i ne vidim nikakav logičan razlog da ako je u pitanju bila odluka ministra da uskrati finansiranje, zašto to da uradi, zašto da u 21. veku uskraćujemo jedan takav portal naučnoj sceni i ne samo naučno istraživačkoj sceni u Srbiji. Ako je u pitanju dogovor sa onima koji organizuju i rade na bazi, zašto nije bilo kulturnog obaveštavanja svih korisnika šta će biti sa bazom podataka. U svakom slučaju to je nedopustivo i očekujem da mi ministar Verbić sasvim detaljno odgovori, ne samo o razlozima prestanka finansiranja „SCIndeks“ nego i ako je moguće o motivima da se tako nešto uradi.
Drugo pitanje, prenosim informacije koje je svim poslaničkim grupama uputila grupa radnika kompanije „Agroživ“ AD u štrajku. Naime, njih oko 500 želi da od poslanika dobije podršku da se reši status u kojem su već deset meseci, bez plate, pet meseci bez zdravstvenog osiguranja, vode se kao radnici kompanije „Agroživ“, ali ne mogu da ostvare pravo time na materijalno i zdravstveno osiguranje kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Pre svega, ministru privrede, ali pošto je ovo i problem koji je počeo 2008. godine odlaskom u stečaj, pa odlukom Vlade predajom „Agroživa“ javnom preduzeću „Srbijagas“, pa zatim pojavom firme „BG Mibras“ koja je preuzela „Agroživ“.
Dakle, pretpostavlja ulogu nekoliko ministarstava osim gospodina Sertića, ali ne sumnjam da će on umeti da napravi grupu ljudi koja će umeti i hteti da ljudima koji godinama idu od sastanka do sastanka, štrajkuju u zgradi Opštine Žitište i ne mogu dođu do konačnog rešenja o svom statusu kada je u pitanju sve ono što im se uz kršenje radnih prava događalo tokom 2014. godine.
Sindikat „Nezavisnost“ je imao bezbroj molbi i zahteve za sastanke u Vladi za pronalaženje rešenja za radnike „Agroživa“ i uputio je zahtev za mirno rešavanje mirnog spora između radnika „Agroživa“ i vlasnika „Agroživa“, ali povratne informacije nema. Zbog toga se ovi ljudi obraćaju nama poslanicima, jer smo mi mesto koje bi trebalo da bude zagovarač ostvarenja njihovih garantovanih prava. Kakvo god rešenje da bude, spor predugo traje i sve ono što vide od nadležnih, ne upućuje u to da imaju ikakve nade osim da se u javnosti da ova informacija, da se izvrši pritisak na ministra i da se problem reši. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Prvo bih vas zamolio da zamolite predsednika Vlade Republike Srbije da nam da odgovor na pitanja koja smo mu do sada, u prethodnom periodu postavili. Neka ću ponoviti, moguće da pošta ne funkcioniše između Narodne skupštine i Vlade Srbije, pa evo.
Pitao sam pre oko dva meseca šta je bilo od obećanja izgradnje jeftinih stanova? Predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić je 9. maja 2014. godine obećao da će kvadrat stana koštati 387 evra i tom prilikom je izjavio da će kranovi biti po celoj zemlji i da je predviđen poseban paket mera, jer je to, kako je ocenio premijer, oblast u kojoj imamo najviše problema.
Ja te, poštovana predsednice i narodni poslanici, kranove širom Srbije ne vidim i nisam video ni jedan kran. Još jednom vas molim da pitate gospodina Vučića kada će mladi bračni parovi, kada će ljudi bez stanova moći da kupe te stanove od 387 evra. Stanovi su trebali biti završeni do 2015. godine i bilo bi pravo vreme da se krene sa tom izgradnjom.
Drugo pitanje, već postavljeno, jeste, kako teče proizvodnja „Mercedesa“ u Srbiji. Trebalo je sa traka da izlazi veća serija mercedesovih proizvoda. Srbija je trebala biti jedna od zemalja u kojoj se „Mercedes“ proizvodi.
Ja ne vidim sa traka da silaze mercedesi, pa molim vas, gospođo Gojković da mi pomognete, da dobijem odgovor od gospodina Vučića kako teče proizvodnja mercedesa u Srbiji, koliko je ljudi zaposleno na tim trakama, koliko je ljudi zaposleno u oblasti koja snabdeva tu proizvodnju mercedesa u Srbiji?
Sledeće pitanje koje sam već postavio i nisam dobio odgovor, šta se dešava sa postavljanjem ambasadora u najvažnijim zemljama sveta poput Nemačke i nekih drugih zemalja.
To pitanje sam postavio gospodinu Vučiću i gospodinu Dačiću.
Ono što je moje današnje pitanje, tiče se novih članova Vlade ili ne znam kakvu već oni ulogu imaju, odnosno o timu Tonija Blera.
Dakle, moje pitanje upućeno predsedniku Vlade bi glasilo, kakav status Toni Bler ima u Vladi, da li on ima svog čoveka u Vladi kao člana Vlade, potpredsednika Vlade u formi savetnika, jer smo razumeli da neko od predstavnika Blerove kompanije radi u našoj Vladi i nadgleda rad Vlade, pa vas molim, ko ih plaća, da li ćemo u Skupštini skoro dobiti ime tog čoveka i da li će možda biti izabran kao ministar za saradnju sa Blerovom kompanijom?
Vezano sa tim, ima neke veze sa Blerom, ali vas molim, da dobijem odgovor na pitanje, kada će biti nastavljena gradnja Žeželjevog mosta srušenog 1999. godine, dok je Bler bio predsednik, odnosno na čelu Vlade Velike Britanije, odnosno Engleske?
Pitanje, kada će biti i da li će uopšte biti početa obnova RTV, zgrade RTV koja je srušena takođe 1999. godine?
Vi, gospođo predsednice, znate da RTV od tada nema svoju zgradu, pa vas molim, da li će Republika Srbija možda, pa i kompanija gospodina Blera pomoći u obnovi izgradnje zgrade RTV koja radi u nehumanim uslovima, nema ni zgradu, ni adekvatnu tehniku i smatram da bi trebali dobiti odgovor ovih dana od Vlade i da li će biti obnovljena zgrada RTV, koja je srušena u NATO bombardovanju?

Hvala. Reč ima Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja neću tući kao „Maksim po diviziji“ sa 65 pitanja koji malo znače ili skoro ništa građanima Srbije, nego ću postaviti dva konkretna pitanja.
Prvo, za MUP, smatram da je potrebno i tražim informaciju od ministra da li je MUP krenuo u istragu, jer smatram da je potrebno da se ispitaju medijski navodi da je Miroslav Mišković došao u posed 1,1 ili jedan hektar, odnosno 1,1 hektar ekskluzivnog zemljišta na Novom Beogradu i svi znamo gde se to nalazi, pored hotela „Hajat“, na kojem je danas upravna zgrada kompanije „Delta holding“. Mišković je do parcele došao nakon što se obavezao da „Generaleksportu“ koji je bio vlasnik isplati 10 miliona dinara ili tadašnjih 150.000 evra, što je 36 puta manje od tržišne cene te parcele danas.
Otprilike je država oštećena po tim medijskim navodima za više od pet miliona evra, a sve se događalo 2002. godine kada je gospodin Mišković u to vreme bio suinvestitor sa „Geneksom“ u gradnji objekata od 50.000 kvadrata na njihovoj parceli, zatim sukorisnik zemljišta, vlasnik objekta i na kraju, vlasnik polovine parcele, navodi se da je i vlasnik objekta postao 2002. godine na osnovu ugovora o regulisanju imovinsko-pravnih i finansijskih odnosa između „Geneksa“ i „Delte“ u kome se navodi da će u toj društvenoj firmi platiti devet miliona dinara ili današnjih 150.000 evra.
Ne sećam se da je ijedan naš građanin bio toliko privilegovan ni 2002. ni 2012. godine, naročito nije 2015, da neku imovinu kupi po vrednosti 36 puta manjoj, nego što je procenjena ili stvarna vrednost te imovine, tako da smatram da MUP, pod obavezno ovo mora da proveri.
Takođe, da ne bismo više imali priče o raznim bankama, o Razvojnoj banci Vojvodine, mislim da je krajnje vreme da nam i Ministarstvo finansija i Ministarstvo unutrašnjih poslova da odgovor, dokle se stiglo sa istragama o radu, neradu, monopolističkom položaju Razvojne banke Vojvodine, kako god da nazovemo i kroz jedan konkretn predlog, jedno konkretno pitanje ću postaviti, pre svega Ministarstvu finansija.
Naime, pošto je sada situacija takva da Ministarstvo finansija ima uvid, kakav je kredit podigla DS 2012. godine u vreme izbora za svoje potrebe od Razvojne banke Vojvodine, da li ga je vratila do sada, pod kojim uslovima je podigla taj kredit i kakvu je zaštitu Razvojna banka Vojvodine preduzela za taj kredit, kakvo je obezbeđenje imala, kakvu hipoteku, garanciju, kakvu vrstu garancije i da li je uopšte imala i bilo kakvu garanciju?
Po mojim informacijama, nije imala nikakvu garanciju i taj kredit još uvek nije vraćen, ali da bi građani Srbije znali da li je to tačno, pošto se postavljaju danas razna pitanja, a evo čuli smo i Vladi Republike Srbije, mislim da je konačno došlo vreme da raščistimo sa tim i da građani Srbije to očekuju, šta se radilo i na koji način se vodila država u ranijem periodu?
Dok to ne rešimo, teško da možemo da budemo, uz sve pohvale koje smo i danas čuli ovde na svečanom delu sednice od strane Saveta Evrope, upućeno Srbiji, sve pohvale su u redu, Srbija je zaista na pravom putu, ide ka EU, na jedan pravi način, za razliku od ranijih vremena, ali ako želimo da raščistimo sa kriminalom i korupcijom, u zemlji moramo da rešimo ove slučajeve.
Ne možemo više da govorimo i da slušamo ovde da se traži zamrzavanje kamata, kamatnih stopa, da tražimo da se u našem bankarskom sistemu radi kao da živimo u Severnoj Koreji ili na Kubi, jer tako nešto ne postoji i to nije nešto što postoji u EU i ne može ni u Srbiji, ali dosta je bilo da slušamo demagogiju od onih koji su radili ovakve stvari do 2012. godine, pa čak i nešto kasnije, dok nije došlo do saznanja od strane države, šta je radila na primer, Razvojna banka Vojvodine?
Hvala.

Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam danas pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: prof. dr Snežana Bogosavljević-Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine; Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Zoran Ibrović, načelnik Odeljenja za harmonizaciju propisa u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Nada Lukačević, načelnik Odeljenja za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Sonja Roglić, načelnik Odeljenja za hemikalije u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Gordana Petković, načelnik Odeljenja u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine; Dragana Bosiljčić, šef Odseka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ivana Radosavljević, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste Izveštaj Odbora za zaštitu životne sredine i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade na podnetim amandmanima.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Ivan Karić i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice Skupštine, iako bih dao reč Zelenima, pošto je nekako tema veoma upućena i na njih.
Ovo je nešto što se tiče naravno svih građana Srbije i mi jesmo predložili nekolicinu amandmana koji su usvojeni, koji u nekoliko popravljaju predložene izmene i dopune Zakona o hemikalijama i u ovom slučaju amandman koji jeste usvojen na član 8. proizvođač, uvoznik i dalji korisnik plaća taksu za stavljanje u promet supstanci koji izazivaju zabrinutost.
Dakle, ovo je negde usklađivanje sa važećim jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa i mislimo da je veoma važno što se ovaj amandman usvojio i zahvaljujem se i ministarki i naravno timu ljudi koji je ovde zajedno sa nama učestvovao u raspravi u načelu.
Ono što je za nas veoma bilo sporno, mi smo rekli u načelnoj raspravi, naravno, iz tog razloga i najbolje moguće namere DS je predložila niz amandmana sa kojim želimo da popravimo ove predložene izmene i dopune.
Ono što je takođe važno da je ceo zakon u načelu nije toliko u skladu sa regulativama i propisima EU o kojima smo govorili u osnovnoj raspravi i mislim da ćemo uspeti u nekoliko da vas ubedimo da i u slučaju agencije i mnogih drugih stvari koje smo predlagali našim amandmanima ubedimo gospođu ministarku i vas kao vaš tim i Vladu Republike Srbije da ove amandmane zaista usvojimo, jer mislimo da su pre svega u interesu građana Srbije. Zahvaljujem.