Zahvaljujem gospodine Babiću.
Doktore Pavićeviću, prošli put ste dobili repliku, nije bilo dovoljno osnova, tako da bih ispoštovao ono što sam rekao, da zatvaramo krug replika. Imaćete prilike ponovo da govorite.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Ako su obrazloženja amandmana kako to čini opozicija, način da opozicija dokaže svoju političku ili još uvek političku egzistenciju, onda je to loš način, vrlo loš zbog toga što se inverzijom pokušava stvoriti zabuna kod građana šta mi ovde radimo. Da li radimo nešto što podrazumeva kvalitetan zakon ili radimo nešto suprotno od toga? Očigledno je ovde takav pokušaj politički promašaj.

Moram poslednji put, javljajući se po ovom amandmanu, istaći nešto što se ne može dovesti u sumnju, barem ne sa stanovišta struke, jer ovde su mnogi govorili koji nemaju mnogo dodira sa strukom kada su ova pitanja u domenu naše diskusije, pre svega, rok od tri meseca koji je ostavljen za donošenje podzakonskog akta je optimalan rok i to je krajnji rok, što znači da podzakonski akt može da bude donet i u roku od pet dana i u roku od 15 i u roku od mesec, najdalje u roku od tri meseca.

S druge strane, priroda samog zakona je takva da se u pojedinim delovima, imajući u vidu suštinu i cilj zakona, zakon ima primeniti odmah i to je u interesu onih na koje se zakon odnosi, a to smo svi mi, pre svega građani Republike Srbije. Ako je to tako, a jeste tako, onda se ne može dovoditi u sumnju obaveznost nas kao narodnih poslanika da omogućimo momentalnu primenu zakona u onom delu gde mora da se momentalno primene.

U ostalom delu gde zaista treba podzakonskim aktom omogućiti efikasnu primenu, praktičnu primenu zakona, uveren sam da će predlagač taj podzakonski akt doneti u najskorije vreme, a u svakom slučaju vreme kada je to najneophodnije da zakon bude u punom kapacitetu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, po amandmanu.

Ja hoću još jednom da zamolim sve kolege poslanike. Mislim da je i gospodin Babić imao dobru nameru i čini mi se da je bio na tragu onoga što sam spomenuo u svom prvom obraćanju povodom ovog amandmana, a to je nelogičnost koja se tiče ova dva amandmana koja su na neki način povezana.
Znači, još jednom hoću da ukažem na to da je dve i po godine potpuno prazan i nepokriven prostor ove države, ministarstava, Vlade i ovog društva od ukidanja Agencije za hemikalije na ovamo i dolazimo sa raspravom da danas tražite hitno usvajanje amandmana i zakona, znači po hitnom postupku. Imate obrazloženja koja ste ovde naveli.
U sledećem amandmanu se takođe govori o tome da zakon stupa na snagu sutra. Znači, naše pitanje je ako dve i po godine ova Vlada nije uredila ovu oblast, ko je odgovoran za to? Naše pitanje je zbog čega, ako danas raspravljamo o 21 članu ovog zakona, Vlada i ministarstvo nisu već pripremili predloge pravilnika i podzakonskih akata? Ako već tražite da sutra ovaj zakon bude primenjen, zbog čega se onda odlaže 30 dana usvajanje podzakonskih akata? Valjda ste za ove dve i po godine nešto radili na tim predlozima?
Ne vidim razloga zbog čega je nelogično to što poslanici danas postavljaju pitanja ili traže da se primeni princip i da se po hitnom postupku odrađuju sve radnje, pa i usvajanje podzakonskih akata. Ako se već pozivate na štetu koju ste već proizveli privredi, ustanovama, preduzećima u ovoj državi, građanima itd, onda se usvajaju i podzakonska akta po hitnom postupku. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika, narodni poslanik Zoran Babić.

Podsetio bih sve narodne poslanike koji to ne znaju ili koji namerno ne žele da barataju istinom da je ova Vlada Republike Srbije formirana u Narodnoj skupštini Republike Srbije 27. aprila 2014. godine, da je mandat narodnih poslanika svima nama verifikovan na sednici 16. aprila 2014. godine. Prema tome, nikakvi rokovi i nikakav protok vremena ni na kakvom abakusu, po nikakvoj računici ne može od aprila do marta meseca naredne godine da se pretvori u dve i po godine. Istom logikom i na isti način mogu da postavim pitanje šta ste vi radili 12 godina, šta radite u Vojvodini 15 godina, šta ste to uradili, osim što ste upropastili, devastirali, uništili, opljačkali, oteli, odneli, ne izgradili, zastali? Šta ste drugo radili 12 odnosno 15 godina? Šta ste drugo radili, osim što ste nam stavili tegove na noge, tegove na ruke, a onda rekli zašto ne trčite brže od Juseina Bolta? Pa ne možemo, ali hoćemo da skinemo tegove, hoćemo da dobro istreniramo, hoćemo da stanemo na liniju, hoćemo da se takmičimo i siguran sam da, kao i u atletici, kao i u tenisu, kao i u mnogim drugim sferama, a ne samo u sportu Srbija će biti prvak i biće najbolja.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Reč ima mr Jovan Marković, po amandmanu. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, voleo bih kada bi gospodin Babić objasnio ko je Husein Bole. Nisam baš siguran ko je taj čovek.
Pravo da vam kažem, postaje prilično degutantno da u našem pokušaju da ovu raspravu zaista usmerimo u dobrom pravcu, dobijemo optužbe i jedna ista priča se ponavlja o prošlosti i šta je to bilo pre ne znam koliko godina.
U obrazloženju donošenja ovog zakona po hitnom postupku stoji da je prvi predlog ovog zakona poslat u proceduru u maju 2012. godine, da je zbog formiranja republičke Vlade 2012. godine taj predlog skinut, da je godinu dana kasnije ponovo u decembru mesecu 2013. godine zakon poslat u skupštinsku proceduru i da je praktično u martu 2015. godine on u raspravi. Ako saberemo taj period, znači dve i po godine, pogotovo od septembra 2012. godine, kada je ukinuta Agencija za hemikalije, mi praktično imamo neuređenu oblast. Tražimo odgovore na pitanje zbog čega je to tako i ko je odgovoran i umesto da dobijemo argumentovane odgovore, da dobijemo diskusiju koju zaslužuje ova Skupština, mi dobijamo ponovo neke paušalne optužbe šta smo uradili.
Moram gospodinu Babiću da kažem da je od 2007. i 2008. godine upravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo preko 30 zakona, preko 250 podzakonskih akata i verovatno je ovaj zakon 2009. i 2010. godine bio usvojen tako što su bila spremna podzakonska akta. Danas menjamo 21 član ovog zakona. Pa zbog čega je problem bio da se u okviru tih 21 člana urade i podzakonska akta? Zbog čega je problem da se onda mora po hitnom postupku za sledeći dan ovaj zakon usvojiti i zbog čega sve te rezultate koji su očigledni, i u načelnoj raspravi smo o tome pričali, na neki način devastiramo sa ovom raspravom. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Replika, narodni poslanik Zoran Babić.

Kao što gospodin Marković ne zna da ni jedno ministarstvo, pa ni Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ne donosi zakone, već Vlada predlaže Narodnoj skupštini zakone, a Narodna skupština usvaja zakone, tako gospodin Marković, to je deo opšte kulture, ne zna ko je Jusejin Bolt, da je to atletičar sa Jamajke, rođen 1986. godine, da je u tri navrata od 2009, 2010. i 2013. godine proglašen najboljim sportistom sveta i da je nosilac, kao najbrži čovek na svetu, svetskog rekorda sa 9,56 sekundi, za koliko je pretrčao 100 metara. To je, gospodine Markoviću, Jusejin Bolt, a Vlada Republike Srbije uči i poredi se i gleda na najbolje, gleda na šampione zato što želimo da postanemo šampioni i to da postanu šampioni naši građani, da postanemo šampioni kao društvo.
Ne gledamo i ne poredimo sa onima koji su zarad optičkih kabala pravili razne dilove koji su sada deo istražnih radnji, a vidim i podignutih i potvrđenih optužnica pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal. Nećemo se porediti sa onima koji više vremena provode u Ustaničkoj ulici, ali hoćemo se porediti i hoćemo gledati ka šampionima. Srbija i njeni građani to zaslužuju.