Poslaniče, meni se samo obraćajte. Meni kao predsedavajućoj.

Pričam poslanicima, nikome posebno.
U redu. Zašto niko nije od kolega pažljivije pročitao izveštaj Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a ta komisija preko naše javnosti, bukvalno je čerečena preko sredstava javnog informisanja. Dakle, rešavaju 2400 predmeta, 100 predmeta dnevno. Jedan član Komisije 15 predmeta, koji imaju 20, 30, 40, pa i 100 strana obrazloženja.
Da li je ta Komisija postigla svrhu postojanja? Jeste. Da li je zloupotrebljen Zakona o javnim nabavkama? To jeste bio jedini problem Zakona o javnim nabavkama koji je donet u ovoj Skupštini pre dve i po godine. Samo jedan problem ima, samo jedan nedostatak, sprovodi se u Srbiji.
Imate profesionalne podnosioce žalbi za postupak javne nabavke, pa čak odlaze da pregovaraju sa ponuđačima, da povuku svoju žalbu za neka sredstva. Zato smo zakon morali malo da promenimo. Zato taj postupak biće još brži, još efikasniji i niko neće moći ni u jednom jedinom trenutku da ucenjuje ni naručioca javnih radova, ni izvođače javnih radova. Mogu samo još da vam kažem i pored toga što su ovo izmene i dopune zakona, potpuno smo svesni toga da ništa nije večito, da ništa nije savršeno, da treba nastaviti sa uređivanjem zakonodavstva u oblastima javnih nabavki, zato što mi nikada nismo zadovoljni sa kvalitetom zakona, zato što hoćemo mi u SNS da imamo najbolje zakone na svetu koji se sprovode u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Poslaničke Stefanoviću, nema zaista uslova, ničeg pežurativnog nije bilo, niti je spomenuto i na moje pitanje, rekao je da se obraća uopšteno poslanicima, ima pravo da objašnjava – poštovane kolege poslanici, itd.
(Borislav Stefanović, s mesta: Stranka je spomenuta.)
Doktor Dušan Vujović i ovako ima prednost kao predlagač.
Izvolite.

Ja želim ponovo da se vratim, kao da smo na prethodnoj sednici iz jula meseca, juna meseca, maja meseca, marta meseca, decembra meseca. Ponavlja se isti nivo nerazumevanja onoga što radimo, socijalnih troškova, ukupnih ekonomskih troškova i smisla programa.
Dozvolite mi da, po ko znam koji put, ponovim suštinu. Suština fiskalne konsolidacije je da otklonimo strukturne debalanse da bismo mogli da izađemo iz ovog perioda sa održivim nivoom troškova, a pod troškovima, mislimo pre svega dugoročne obaveze koje imamo, a po strukturnim prihodima ono na šta možemo da računamo na dugi rok nezavisno od kratkoročnih oscilacija u domaćoj konjukturi i međunarodnoj konjukturi. Tu je fond samo svedok tog procesa i neko ko potvrđuje validnost, a mi sami pravimo program.
Program nije lak, program smo teškom mukom skockali, pod znakom navoda, i dogovorili prošle jeseni. U tom programu je prvi korak bio najbolniji, a to je bila žrtva koju građani Srbije i uvek građani Srbije na kraju snose žrtvu, nema ko drugi u ovoj zemlji sem njih, a to je da nam pomognu da napravimo prvi korak. Posle tog prvog koraka, čini mi se, od novembra meseca, ali sigurno sedam meseci ove godine ostvarujemo dva, tri puta bolje rezultate, nego što smo se obavezali sami prema sebi i dobili podršku i fonda i međunarodnih kreditora i međunarodne zajednice.
U svemu tome, moram da kažem da tu nema nikakvih protivurečnosti i to je sve očekivano i predviđeno. Da li se to nekome sviđa ili ne sviđa, da li mu se to uklapa u ideološku viziju sveta, to je drugo pitanje.
Znači, ovako. Za ono što smo do sada uložili i ostvarili postoje verifikovani empirijski dokazi. Rezultate neću da ponavljam. Rezultate u ekonomskom rastu, revizija sa minus 0,5 na nula, na plus 0,5, najverovatnije vrlo skoro rezultate na fiskalnom planu. Nema potrebe da ponavljam, ali ću vam reći, sa današnjim danom, odnosno sa petkom ove godine imamo suficit u julu, nešto preko jedne milijarde. Od početka godine deficit između 25 i 30 milijardi. Ako od početka godine uzmete da je oko 330 milijardi mesečni BDP po linearnoj proceni od četiri hiljade milijardi godišnje, vi imate situaciju da je posle sedam meseci to oko 2,5 hiljade milijardi, 25 milijardi je 1%. To je tri puta manje od Mastrihta. To je bolje nego 95% zemalja u Evropi, bez obzira da li smo članovi EU ili ne.
Sa stanovišta zaposlenosti i svega ostaloga stvari se kreću nabolje, ali će biti i potrebno jako mnogo još truda i jako mnogo vode da protekne Savom i Dunavom da se vratimo tamo gde bismo želeli da budemo, ali su rezultati u prerađivačkoj industriji pozitivni, ali su rezultati u vraćanju proizvodnje u Smederevu pozitivni, ali su rezultati na vraćanju proizvodnje u hemijskom kompleksu pozitivni i očekivanja mnogo bolja nego što su bila prošlog jula kada sam u ovom parlamentu, odnosno 4. avgusta, potvrđen na mestu ministra finansija.
Kako je to protivurečenost sa socijalnim očekivanjima i kretanjima u domenu zaposlenosti, u domenu određivanja potrebnog i održivog obima javnog sektora? Kori Udovički će vam govoriti detalje, ja vam govorim filozofiju. Mi smo u budžetu već ugradili okvire koliko treba da se izdvaja na plate, koliko treba da se izdvaja na penzije i mi ostajemo u tim okvirima. U realizaciji za sedam meseci i do kraja godine.
Narod ove zemlje očekuje da to uradimo, za to smo se obavezali i to ćemo uraditi do kraja. Možemo da lementiramo na devet hiljada ili pet hiljada, ali ono što je za mene bitno je 7,5 miliona ljudi i šta oni očekuju? Oni očekuju da ova zemlja konačno pet ili šesti put do sada izađe kao pobednik iz procesa restrukturiranja, privuče investicije treće generacije, krene da otvara nova radna mesta i pokaže da je moguće na pošteni način rešiti sve probleme koje smo nasledili iz prošlosti. Prema tome, tu nema protivurečenosti, ni u licitiranju brojevima, 700 hiljada jeste ukupni javni sektor, jer on uključuje javna preduzeća od preko 200 hiljada ljudi, a ovaj javni sektor o kome ovde govorimo jeste definisan u zakonu. To je ukupan javni sektor, minus javna preduzeća. Prema tome ovo što smo definisali, treba i da poštujemo.
Nemojte da manipulišemo informacijama koje su vrlo jasne i vrlo precizno definisane u svim zakonima. Nije ovo kraj. Ovo je početak i ovo je dobar početak. Srbija se nalazi na dobrom putu i ima jako dobar početak. Za koga je ovo kraj, ja ne znam. Za Srbiju ovo nije kraj i ovo je, čini mi se, dobar početak još boljeg puta u budućnost. Ko gubi mesta na tržištu rada u svetu? Pogledajte nismo mi jedina zemlja.
Ja ne znam, ovo novo levičarenje apsolutno ne razumem, pogotovo posle očiglednog poraza tog levičarenja, jer je rezultat tog levičarenja neodrživi nivo deficita i duga, i to vam svi kažu. Nema potrebe da bacamo prašinu u oči. Nemamo potrebe da zavaravamo ljude potpuno netačnim empirijski ne ustanovljenim tvrdnjama. Ne otpuštamo mi nikoga. Morate da prenesete, da delegirate odgovornost svima u javnom sektoru, privatni sektor to već radi, koji uslovi su potrebni, koji poslovi su poslovi budućnosti, a koji poslovi gube mesto na tržištu. To je nešto što ne određujemo mi, nego ceo svet.
Prema tome, Srbija pokušava da kombinacijom onoga što radimo i kombinacijom promene sistema obrazovanja, sticanja dopunskih kvalifikacija prilagodi svoju ponudu radne snage onome što budući investitori očekuju, o onome što se traži u svetu, a ne onome što je lament nad prošlim. Ne postoje više dodavači pene, ne postoje šuvarice. Postoji potreba da ljudi budu sposobni da odgovore na tražnju za radnom snagom koju nude investitori koji mogu u svetu da prodaju svoje proizvode i ostvare onaj nivo dohotka koji ljudi očekuju.
To je istina. Ne postoji nikakva socijalna utopija u kojoj ljudi mogu da pokušavaju u prošlosti da verifikuju svoje znanje ili ne znanje, svoj rad ili ne rad. Hvala lepo.

Znači, opet se niko ne javlja za reč?
Ja to govorim zbog javnosti, a vi kako hoćete.
Da li mogu da pređem na listu poslanika?
(Dejan Radenković dobacuje s mesta.)
Niste se javili, poslaniče. Sem buke, konkretnih dela nema.
Izvolite.

Očigledno je vreme došlo da i ja dobijem neku opomenu, ali ne znam da li sada smem da krenem sa dame i gospodo narodni poslanici, pošto ne smem da se obraćam poslanici, ili samo da kažem uvažene predsednice i da se vama obraćam, ni ministrima, ni nikom?

Samo uzmite Poslovnik. Ja nemam zamerke.

Koliko se sećam, mi Poslovnik nismo menjali. Sedam godina sam poslanik i znam neke stvari. Izvinjavam se ako grešim…

Trošite vreme na nešto što nije po Poslovniku, ali izvolite.

Ne, mislim da je redosled od najmanjeg ka najvećem, ali sada malo remetimo red. Nema veze. To u Poslovniku ne piše.
Počeću ipak sa dame i gospodo narodni poslanici, iako možda ne smem i zabranjeno je Poslovnikom da vam se obraćam, moram da kažem da današnji paket od ovih devet predloga zakona predstavlja donekle raznorodan skup zakonskih unapređenja koji treba da omogući da se ostvare ciljevi reformske ekonomske politike i da se sistemski i na dugi rok reše problemi koji postoje u onim najbitnijim segmentima našeg društva.
Rešenja iz ovog zakona su na tragu najboljih praksi i daju odgovore na neki izazove koji su se javili u sprovođenju postojećih zakona i predstavljaju olakšanje za privredu, ali i za budžet Republike Srbije, jer će se smanjiti prostor za neke loše prakse.
Najveću pažnju u ovom paketu posvetiću izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, ali ću izlaganje ipak početi sa dva predloga zakona koji definišu maksimalan broj zaposlenih u javnom sektoru i nalažu stvaranje odgovarajućeg registra zaposlenih, imenovanih i izabranih lica kod korisnika javnih sredstava. Mislim da je najbolje krenuti od onoga što je najbitnije u ovom trenutku i što je najatraktivnije, a to je stvaranje uslova za efikasniji javni sektor.
Kao što je svima poznato, SPS nikada nije prekomerno zapošljavala u javni sektor. Javni sektor, kada je SPS dominantno oblikovao ekonomske i druge politike, u Srbiji je bio značajno manji nego danas, posebno kada se pogleda dokle se stiglo sa privatizacijom u to vreme. Takođe, to se sve dešavalo u vreme kada se počinjalo sa uvođenjem informacionih tehnologija.
U današnjim evociranjima istorije parlamentarizma u Srbiji sve manje se govori i retko o kadrovima koje je SPS zaposlio u javni sektor, a posebno o masovnom zapošljavanju koje je tada, navodno, sprovođeno.
Ja bih nešto još jedanput da objasnim, što sam i ranije govorio prilikom nekih rasprava, da mi jednostavno ne smemo ostati fascinirani štednjom i ne videti da imamo i druge izlaze za koje je potrebno samo malo više kredibiliteta, a koje ćemo steći ako kao društvo pokažemo preko potrebnu ozbiljnost i kontinuitet razvojnih ekonomskih politika.
Stvari moramo da posmatramo dinamično, a jedinica analize mora da nam bude firma i pojedinac. Ne smemo da se igramo igrom velikih brojeva. Samo ako razumemo kako zaposlenost u javnom sektoru pogađa ove osnovne jedinice analize, a posebno kako pogađa zdrave firme i socijalnu ulogu ugrožene grupe, možemo govoriti o sinergiji različitih aspekata vođenja ekonomske politike. Ako zanemarimo rešavanje problema u oblasti privrede i nadamo se da će neko drugi umesto nas samih da reši te probleme, sva stezanja budžeta će, nažalost, biti uzaludna.
Javni sektor je paradoksalan na neki način. Mi imamo višak zaposlenih u nekim oblastima i to višak koji bode oči svojim odsustvom doprinosa našoj privredi i našim građanima, a na drugim mestima imamo očigledan manjak kvalitetno zaposlenih.
Moram da iskoristim ovu priliku da pohvalim ovu brošuru, koja nam je dostavljena danas neposredno pred sednicu koje je uradilo ministarstvo ministarke Kori Udovički. Mislim da je to ono što jasno pokazuje gde se mi nalazimo i šta treba da uradimo. Mislim da mi nemamo drugog puta.
Mislim da je sistemski pristup ključ, i ne samo da se otpusti nekoliko hiljada onih koji se bave poslovima koji se mogu ugasiti, a doprinose kvalitetu usluga javnog sektora, nego da stvori standard učinaka i da znamo šta je to tačno javni sektor i na koji način i po kojoj ceni on nešto isporučuje. Inače ćemo doći do paradoksa gde mere štednje jedu samu supstancu i smisao samog javnog sektora.
Što se tiče SPS za nas mislim da nema rešenja koja su brza, i kao što u ovoj brošuri stoji ne treba ništa praviti preko kolena. Mogu reći da nema rešenja koje će biti socijalno neprihvatljivo. Neće biti konsolidacije javnog sektora koji će imati u sebi elemente socijalne nepravde i ugrožavanja položaja grupa koje i sada žive na ivici egzistencije.
Mi verujemo i znamo da jedina budućnost ovog društva u konsenzusu, na zdravim osnovama i u zdravom ambijentu, koji pokušavamo svi zajedno da stvorimo. Mi verujemo da u partnerstvu vidimo budućnost ove zemlje i da će to biti prepoznato samo tako, jer samo tako možemo da idemo napred. Isto tako verujemo u razumna rešenja koja rezultiraju dogovorima jednih i drugih strana. Isto tako verujemo da moramo da imamo dogovore i da zadržimo zdravu konkurenciju, i nadamo se da ćemo biti narod koji je poštovan u svetu jer imao šta da ponudimo istom.
Mi smo svesni da smo deo jednog tima i smatramo da nije najbolji potez otpuštati, nego naći mehanizme i oceniti učinke i tako voditi pravilnu politiku, jer će za posledice imati porast efikasnosti. Nadamo se da ćemo sa ovim zakonom imati bolja rešenja i dobro promisliti o tome šta su poslovi koje država mora da radi i kako da te poslove obavi na pravi način. Isto to važi i za druge oblasti.
Mi podržavamo što ćemo konačno stvoriti uslove da damo odgovore na mnoga pitanja pošto se to dugo izbegavalo, a ono glasi – kakva nama država treba i čime treba ona da se bavi? Nama ne treba država koja je apstraktna i lažno potentna kategorija kojoj se pripisuju ona svojstva koja nema, nego država kao skup kompetentnih
produktivnih realizatora politika.
Mi mislimo da postavka koja nam govori koliko nam tačno treba kakvih ljudi i koja predviđa da ti podaci ne budu jedna od najvećih misterija u Srbiji, nego javna baza podatka stvaraju plodno tle. To tle u tom registru, koji je predmet Predloga ovog zakona, videće se jasno i oni koji rade za osrednje plate i videće se razlika od onih koji rade za velike plate. I, tu nemamo nekog velikog izbora, nego izbor mora da bude izuzetno logičan i moralan.
Takođe bi bilo vrlo bitno da predvidimo veće sankcije i podneli smo taj amandman za one koji će za registar poželeti da vide kao fakultativan ili kao registar koji registruje samo ono što neko želi da vidi i šta ne treba da bude u istom.
Znači, jednostavno, mi moramo konačno da imamo taj registar koji je pravi, realan i pregledan.
Ipak, ja bih da se vratim na zvezdu današnje rasprave, kako bih ja to rekao, bar što se mene lično tiče, jer je to moj omiljeni zakon i vodili smo raspravu i kada smo ga donosili pre nekoliko godina, a i pre par meseci prilikom rasprave o jednom amandmanu kada smo menjali i kada sam isto govorio da nije dobro da menjamo jedan član zakona, nego da nas čeka u ovoj godini da menjamo i da ispravimo one nedostatke koji su se prilikom primene zakona pokazali kao neprimenjivi. Ono što moram da, i koristim priliku da istaknem da ono sve što smo govorili tada u raspravi i ono sve što smo isticali kao potencijalne probleme i početkom ove godine, meni je drago i moram da pohvalim da je to sve ono što je implementirano u ovim izmenama i dopunama zakona i mislim da su one odlično urađene i da će dati prave efekte nakon izglasavanja u ovom parlamentu.
Svi znamo da treba da imamo nultu toleranciju kada je u pitanju korupcija, a korupcija, hteli mi to ili ne da priznamo, da se pogledamo u oči, nam upravo negde leži u tim javnim nabavkama. Ono što ne bih mogao da ne kažem, a setiće se ovde i poslanici koji su tada bili, vodili smo raspravu sat i po vremena o jednom amandmanu SPS da se na portalu javnih nabavki objavljuju svi planovi javnih nabavki. Tada je to odbačeno. Bilo je naprihvatljivo, ali došli smo do tog trenutka da to danas bude predmet izmene i dopune ovog zakona i meni je drago i pogotovo što je ona stavka izbačena kada je u pitanju „Službeni glasnik“, i tada smo tvrdili da je to bespotrebno i da su to bespotrebne procedure zato što imamo portal javnih nabavki koji je dostupan svima.
Moram da kažem da taj plan javnih nabavki na portalu je jedna potpuno logična stepenica, još jednom da ponovim, u razvoju boljeg sistema javnih nabavki. Ona je oruđe za bolje planiranje i za bolju efikasnost i transparentnost, a to govorim upravo zato što smo skoro dobili izveštaj DRI gde je rađena revizija 73 subjekta i onda možete da zamislite da je bilo zaključenih ugovora bez sprovedenih postupaka javnih nabavki u iznosu od 2,8 milijardi dinara, a to je od ukupne nepravilnosti 37%, da ne pričamo da su bile izvršene javne nabavke koje nisu predviđene u godišnjem planu nabavke odnosno nisu predviđena sredstva u finansijskom planu od 16% od 1,23 milijardi i tako milijarda po milijarda i to se skupi i mislim da ćemo ovim novim sistemskim izmenama dovesti da toga bude što manje.
Socijalistička partija Srbije, još jednom kažem, a meni je posebno drago što ćemo imati plan na portalu jer je to jedno krajnje tehničko rešenje koje će javne nabavke učiniti kako i samo ime kaže – izuzetno javnim.
Mi znamo da naši partneri imaju velike zasluge za unapređenje sistema javnih nabavki, ali isto tako ćemo i ovaj put istaći da su naši amandmanski predlozi, kao što sam rekao, dodatno popravili zakon i tada kada smo radili nacrt prihvaćeno je 90% nekih naših sugestija koje smo tada dali i mislim da to govori da mi razmišljamo na jedan sličan način i da je ovde reč o kontinuiranom timskom radu oko istih principa.
Ne treba amandmane shvatiti tragično, naravno osim onih koji se pišu – briše se, briše se. Mislim da amandmansko doterivanje zakona je izuzetno bitno i to je bar svima jasno.
Drugo, kada želite da sistem učinite lišenim vratašca za korupciju ponekad otvorite prostor za čudna ponašanja i čudne linije poslovanja. Sistem javnih nabavki do danas ima procedure koje su vrlo jasno usmerene ka prevenciji negativnih iznenađenja i neracionalnog trošenja sredstava.
Kao takav, ima dosta ugrađenih mehanizama koji štite javna sredstva i imovinu građana, a sastavni deo toga su mehanizmi koji omogućavaju da ponuđači brane svoje interese i građana, ako se uoče nepravilnosti.
Nažalost, ono što nismo mogli da predvidimo, da ne misle svi na način sadašnje većine, da mehanizmi za zaštitu mogu da se pretvore u mehanizme za iznudu.
Na tržištu javnih nabavki se razvila nekolicina firmi, koje u svom opisu posla, a to je rekao i ovlašćeni predstavnik SNS, a ja mogu da kažem da im je ona njihova šifra u opisu posla – profesionalni obarači javnih nabavki. To je poslovni model koji se svodi na korišćenje procedure za zaštitu interesa građana i preduzeća, kao način da se tenderi obore ili odlože. Svako obaranje ili odlaganje tendera košta. Košta i korupcija, a pogotovo kada se efikasnost lažno iskazuje.
Međutim, vrhunski košta kada se tender obara bez pravog razloga, kada je očigledno da se tender ruši da bi on onome ko koristi te procedure koje su pisane sa stanovišta čestitosti, to moram da kažem, a ne sa stanovišta obesmišljenosti, znači, donekle je mogućnost da na sofisticiran način pošalju poruku – koliko vam se isplati da ja to ne činim.
Izmene koje će smanjiti, ali ne mogu reći da će u potpunosti otkloniti mogućnost postojanja industrije dežurnih obarača tendera su dobre izmene. Te firme nisu uzbunjivači. To je model koji svoju egzistenciju svodi na pretnji da će ovo biti, što bi se narodski reklo – vo zaklan zbog kilo mesa. Naša slabost je to što nismo predvideli, ali je naša snaga u tome što priznajemo greške danas.
Sada smo učinili sve da se institucija zaštite javnog interesa ne pretvori u ruglo. Za one koji misle da je ovu patologiju bilo lako predvideti, ja mislim da je to čista demagogija. Navešću jednu anegdotu. U Austriji, negde početkom 90-ih, nije bilo krivično delo loviti ribu sa kablovima sa visokim naponom. Jednostavno, ljudi nisu tada mogli da predvide tu patologiju koja stoji iza ovakvog ponašanja.
Nama je bitno da i ovaj predlog sve čini da se jačaju kapaciteti državnih institucija koji treba da osiguraju da nam javne nabavke sve više liče na one u uređenim zemljama. Samo razvoj kontrole i kontrolisanih tela može stvoriti tle za realizaciju osnovne mudrosti država na koje se ugledamo.
Nije presija način da se pobedi loše ponašanje, nego izvesnost da sistem kada se uoči štetno ponašanje reaguje tako što štetnika nepogrešivo i efikasno treba sankcionisati i kažnjavati. Dakle, kredibilna pretnja je osnova a ne represija, a izvesnost je osnova kredibilnosti.
Mi bi voleli da odemo i dalje, jer smo stali sa razvojem regulatornih tela kada su u pitanju dokumenta i sektorskog i multisektorskog tima, tj. tipa. Drugim rečima, moram da kažem i da smo podneli amandman, vodićemo raspravu i u pojedinostima, kada bude došlo vreme za to. Mislim da mi treba da imamo model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama i da to ostane kao što je bilo u prethodnom zakonu i da ne sme da to bude uopšteno predviđeno nekom nacionalnom strategijom, nego, jednostavno, Vlada mora da donese plan za suzbijanje korupcije u javnim nabavkama. Ali, o tome ću više pričati u pojedinostima.
Moramo da imamo regulatorna tela koja nas ponekad i malo nerviraju što ne vide širu sliku, ali moram i da kažem, pa možda to nekoga i pogodilo, nama i ne trebaju ljudi u tim telima koji se prihvataju funkcije a onda podnesu ostavke. Samo tako možemo napred, u vladavinu institucija, a ne u vladavinu ljudi.
Dame i gospodo, vreme kojem smo svedoci je komplikovano i izazovno. Naša je želja da reforme budu stvar oko koje ćemo imati konsenzus, kao što sam već rekao. A na pitanja da se nešto dnevno politizuje, iako prostora za različitosti ima toliko malo da je samo svedeno na jedan narcizam malih razlika, moramo učiti iz sopstvenih grešaka, jer nismo znali da učimo iz tuđih. Najgore što nam se može desiti je da se iznova spotičemo o isti kamen, što bi rekla stara kineska poslovica.
Sistem je ono što razlikuje uspešne zemlje i uspešne vlade od onih koje to nisu. A ovde ima sistemskog pristupa i samo na onima koji to realizuju je da se duh zakona pretoči u praksu.
Još jednom moram da kažem da naša poslanička grupa, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, daje jasnu podršku zakonima koji Srbiju približavaju standardima koji od Srbije prave uređeno društvo, u kome se jasno definišu prava i obaveze svih, i gde je zdrav razum i efikasnost osnov i princip na kojem se zasniva privreda i javni sektor.
Ovaj set zakona nam pomaže i u planiranju javnih finansija, jer ćemo imati bolji okvir za budžetske projekcije i uvođenje više odgovornosti u javnom sektoru.
Mi kao socijalisti smo uvek polazili od želje da imamo odgovorno društvo konsenzusa, bili u opoziciji ili bili sada na poziciji. I nismo bežali od rešenja koja su nam de fakto bavljenje javnim poslovima činili kompleksnijim, a bez koristi koje mnogi, bez ikakvih dokaza, pripisuju našoj partiji i ljudima koji su imenovani, u bezizlaznim ili teško mogućim situacijama.
Ja vam se zahvaljujem na pažnji, a imaćemo prilike, pošto vidim da je podnet prilični broj amandmana, nadam se da među tim preko 300 amandmana ima stvarno onih koji žele da poprave ove zakone. Mislim da ćemo imati konstruktivnu i vrlo stručnu raspravu. Hvala na pažnji.