Poštovane koleginice i kolege, na početku svog izlaganja citiraću Aristotela sa ovog flajera koji smo danas dobili od Ministarstva za lokalnu samoupravu. On kaže – država postoji u korist dobrog života građana, a ne samo u korist života. S druge strane, treba da imamo na umu i zakletvu koju smo položili ovde gde smo se obavezali građanima Srbije da ćemo sve raditi u njihovom interesu, pa se nadam da je to i praksa i običaj i u ovoj Skupštini, da će biti tako i ubuduće. Sa tog aspekta ja posmatram i ove predloge zakona koje su na dnevnom redu.
Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije je neminovnost, barem kako piše u Predlogu zakona, vezano za razloge koji su doveli do toga da se ovaj zakon nađe u proceduri, gde Vlada iskreno priznaje da je zbog smanjenja penzija i plata došlo do manje potrošnje, odnosno do manjeg priliva sredstava u budžet i samim tim Vlada je u neku ruku priznala da je primorana da proda te nepokretnosti.
S druge strane, kritike opozicije i pojedinih govornika izražavaju sumnju da prilikom te prodaje može da dođe do nekih neželjenih efekata, odnosno malverzacija. Nadam se da će i Vlada i ministarstva i komisije koje su budu tim poslom bavile imati dovoljno snage da se suprotstave eventualnim nepravilnostima u tom poslu i da nećemo dovoditi u sumnju jedan posao koji treba i mora da se obavi.
Vezano za Zakon o javnim nabavkama, evo iz govora kolege Dejana Radenkovića, moralo je da dođe do ovih izmena, jer su uočene određene nepravilnosti. Što se mene tiče, ja sasvim drugačije gledam taj posao i mislim da nismo ni morali tom snagom da ulazimo u procese tih tendera jer zbilja se to odugovlači i dođe do toga da i po godinu dana traju neki tenderi, a samim tim vidimo da to ometa razne procese koji bi trebalo da se završe nakon tih tendera.
Mislim da će svi ovi predlozi zakona koje imamo danas na dnevnom redu doprineti da imamo bolju situaciju u Srbiji i da će omogućiti građanima Srbije makar malo bolji život. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, govoriću od četiri zakonska predloga, pre svega o Predlogu zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Mislim da je ovaj zakon potpuno nepotreban i da smo, po postojećoj uredbi koja je kao podzakonski akt doneta u odnosu na Zakon o javnoj svojini, mogli mnogo transparentnije, na jedan javan način da dobijemo tržišnu vrednost.
Kažete, gospodine ministre, da će poreska uprava proceniti tržišnu vrednost. Tržišnu vrednost ne može da proceni poreska uprava i to se vrlo često dešava, da ta procena poreske uprave je daleko od tržišne vrednosti. Jedina tržišna vrednost koja je ispravna je tržišna vrednost koja se postigne na licitaciji ili prilikom podnošenja više ponuda. Tržišna vrednost koju će neko arbitrarno da proceni ne postoji.
Što se tiče prodaje državnih nepokretnosti, mislim da je bilo daleko celishodnije da smo umesto rasprodaje državne imovine omogućili da neko domaćinski i sa dobrim menadžerskim iskustvom upravlja tim nekretninama i da te nekretnine donose neki prihod, a ne da koštaju državu.
U obrazloženju se kaže da je ono što mi posedujemo kao imovinu – prepreka razvoju, prepreka rešavanju budžetskih problema, ali ja mislim da imovina ne može biti prepreka. Imovina koju poseduje država može biti samo jedna od mogućnosti, jedna nova komponenta razvoja i ključ, odnosno osnovni razlog problema koji se tiču lošeg raspolaganja državnom imovinom je nečinjenje države. Prošle nedelje je državni revizor, prilikom objavljivanja ocene svrsishodnosti i raspolaganja državnom imovinom, tačno naveo šta su problemi. Problemi su nedostatak adekvatne baze. Država ne zna koje nekretnine i koju imovinu poseduje, zemljište takođe. Nema podatke o broju nepokretnosti, nema podatke o vrednosti. Knjigovodstvene vrednosti se razlikuju, nema velike koristi od njih.
Nema kontrolu nad raspolaganju nepokretnostima, nepokretnosti se neadekvatno koriste, cene koje se ostvaruju u zakupu su netržišne. Republika Srbija, kaže Državni revizor propušta priliku da uveća svoje prihode po osnovu imovine koje poseduje.
Mislim da je ovaj izveštaj bio dobar osnov da krenete pre svega u popis imovine da se tačno utvrdi, da se napravi baza, da se tačno utvrdi šta država ima od imovine i da se onda odredi ko će sa tom imovinom raspolagati na jedan bolji način, da se odredi neki menadžer ili neko ko je sposoban da upravlja tom imovinom. Jer, ako mi kažemo da država ne može da upravlja imovinom na domaćinski način, na način koji će doneti državi prihod od te imovine znači da država onda verovatno nije sposobna da upravlja ni sa jednom institucijom, ni sa jednim drugim javnim preduzećem, ni sa jednim drugim pravnim licem. Pa, onda nije rešenje da se sve rasproda. Nije rešenje da se rasproda i ne možemo prebacivati stvari na socijalnu komponentu, jer verovatno da oni koji iz socijalnih razloga koriste zakup državnih stanova neće moći ni direktnom pogodbom da kupe, ni ako im je omogućeno da oni direktno otkupe stan, neće to moći da učine, ali je verovatno da neko drugi ko će neki komercijalni objekat otkupiti direktno, od toga ima koristi.
Najveću cenu bi postigli licitacijom, a mogli ste da pogledate postojeću uredbu, u njoj lepo postoji opisani način na koji se može otkupiti, odnosno otuđiti objekat u svojini Republike. Mogao je da se napravi preferencijal, odnosno mogućnost zakupcu da ima prednost, ako postigne uporedno najveću cenu, da prvi ima mogućnost da kupi po najvećoj ceni postignutoj na licitaciji i to bi onda bilo sasvim ispravno. Ovako čak i oni koji su zakupili imovinu u decembru, prošle godine, imaju mogućnost da bez licitacije dođu u vlasništvo te imovine. Mislim da Predlog zakona nije transparentan i da postoji ozbiljna sumnja da se donosi za nekog ko je u zakupu neke komercijalne imovine.
Kada se radi o proceni investicionog ulaganja, takođe, u postojećoj uredbi, gospodine ministre, iz 2012. godine imate precizno definisano na koji način se priznaju ta ulaganja kada je u pitanju zakup. Zašto niste prepisali stavove ove uredbe bili bi korisniji za državu, država bi više uštedela. Ovako idete ponovo na procenu i to je još jedan razlog da sumnjamo da se to čini za nekog koje u zakupu određene imovine koja se komercijalno koristi.
Mislim da je način na koji ovaj zakon ulazi u proceduru i način na koji se o njemu diskutuje i način na koji je on definisao i prodaju, i ugovaranje, i povraćaja investicionog ulaganja dovoljno netransparentan i dovodi u sumnju ceo zakon. Povucite ovaj predlog zakona doradite ga i onda možemo da raspravljamo iako smatram da državna imovina ne treba da se prodaje, ona treba da se proširuje da se povećava državna imovina i da se koristi ko komponenta razvoja.
Drugi predlog zakona koji je danas takođe na dnevnom redu je Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama. U subotu popodne su narodni poslanici dobili na portalu mogućnost da vide predlog ovog zakona. Gospodine ministre, nije moguće samo pročitati uredbu EU na koju se poziva obrazloženje 24/2014 i Predlog zakona i pripremiti adekvatne amandmane za nešto više od 24 sata. Zaista, nije moguće. I, nije moguće sagledati sve ono što ove izmene donose.
Ono što je poseban skandal je da Skupština nije imala pojma o tome da se priprema izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, prosto zato što smo mi imali Radnu grupu koja se bavila donošenjem novog zakona o javnim nabavkama. Jutros kada smo imali Odbor za finansije, kolega Dejan Radenković, je frapiran saznanjem da mi danas od Vlade dobijamo Predlog zakona na kome radimo inače paralelno, podneo ostavku na članstvo u Radnoj grupi, što sam i sam učinio nakon toga. Mislim da je ovo pravi pokazatelj na koji način se Vlada odnosi prema Narodnoj skupštini, na koji način je ponižava i to naročito kada imamo u vidu da odborom predsedava poslanik najveće stranke u vladajućoj većini.
Ovaj hitan postupak je naročito problematičan, imajući u vidu brojne probleme koji su pratili donošenje postojećeg zakona. Sećamo se svih hvalospeva kako će on uštedeti milijardu dinara budžetu Republike Srbije, a danas vidimo da budžetu Srbije uglavnom uštedu donose nastavnici, penzioneri, oni sa najmanjim primanjima, oni koji ostaju bez posla, oni donose uštedu danas budžetu Republike Srbije. Što se tiče javnih nabavki afera do afere. Pre dvadeset dana Saša Varinac je podneo ostavku i onda se o tome ćutalo 15 dana. Petnaest dana ostavke nigde nije bilo da bi se objavila tek nakon toga. Onda se pojave špekulacije da čovek trpi pritiske, da ima mnogo slučajeva, da ipak taj zakon nije tako savršen kao što se o njemu govorilo. Onda ćemo na brzinu da ga promenimo.
Na brzinu ćemo da izmenimo njegove odredbe i tobož onda neće biti, recimo, ukrupnjavanja poslova kao što je učinjeno na primeru Prokopa. Šest miliona je naduvana javna nabavka za Prokop i o tome se ćuti takođe. Kada se traži izveštaju o izvršenju za Tamnavu, šest meseci kao narodni poslanik, iako postoji zaključak Odbora za finansije, ne mogu da dobije izvršenje za Tamnavu.
E, to su problemi gospodine ministre koje je trebalo da rešite oko sprovođenja postojećeg zakona, a ne da donosite novi za koji unapred imamo sumnju da se donosi da bi se lakše omogućilo pojedinim dobavljačima da dođu do poslova. Danas u Srbiji kada se govori o tome da postoje firme koje obaraju namerno tendere, danas u Srbiji samo određeni imaju pravo da posluju, oni posluju odlično, ostali ne mogu ni da posluju.
Zato imamo ovako stanje u privredi i ne vredi nama ni zakon koji sam sledeći želeo da prokomentarišem, a odnosi se na rokove plaćanja javnog sektora zato što imamo direktore koji zadržavaju sredstva, stoje na računu, zato što žele da budu bitni i uticajni, pa privrednici moraju da idu i da ih mole da dobiju sopstveni novac, a onda tu nastaje korupcija. Ne kažem, nije to danas, to već nekoliko godina, a kad će sa tom praksom da se prekine. Umesto da donosimo nove zakone mogli bi da počnemo da sprovodimo postojeće.
Nemam puno vremena, naša poslanička grupa, moraću da završim ranije, ali stvarno, ovakav dnevni red, sa ovoliko tačaka, veoma važnih i na ovaj način predložen Narodnoj skupštini, mislim da ne doprinosi kvalitetu rasprave i neće doneti zakone koji će Srbiju izvući iz ekonomskih problema i iz recesije u kojoj smo kao jedna od retkih država Evrope. Hvala.

Replika. Izvolite, spomenuti ste.

Hvala uvaženi potpredsedniče.
Morao sam da se javim, pomenut sam i moram da kažem da ja nisam bio frapiran, možda je neko drugi bio frapiran. Ja sam očekivao da dobijemo izmene i dopune Zakona od ministarstva koje je inače predlagač. Jesam prihvatio učešće u Radnoj grupi i u Radnoj grupi su bili predstavnici državnih organa i predstavnici Ministarstva finansija i predstavnici Uprave za javne nabavke, predstavnici republičke komisije, predstavnici svih relevantnih činioca i tu se krenulo sa razmatranjem i eventualno u kom smeru bi trebalo da idu izmene i dopune zakona.
Mislio sam da postoji neka koordinacija. Ne znam šta se dešavalo, jednostavno samo sam podneo ostavku zato što mislim da je prestao smisao postojanja Radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o javnim nabavkama, jer smo dobili predlog. Nemam ništa protiv zakona, to sam rekao u uvodnom i kao partija i nama je drago zato što je sve ono o čemu smo pričali ranije predmet ovih današnjih izmena i dopuna. Urađeno je odlično i pogotovo da skrenem pažnju kolegama da ne pričaju protiv zakona ako je on urađen, izmene i dopune zakona, ako su urađene u skladu sa direktivama EU. Mislim da svi nemamo, možda oko tog roka dostave, jeste možda problematično, to sam i ranije pričao, to je praksa iz prošlih vremena. Mi moramo, kao što sam vam danas rekao na Odboru da zajednički menjamo te stvari, a ne kada sedimo u poziciji, ćutimo, a kada smo u opoziciji, kolega Ivan Jovanović, pričamo kako treba to ovako ili onako. Kada smo bili zajedno u koaliciji, onda vam to nije smetalo. Znači, nemojte ni sada da vam to bude kao neka glavna primedba što se tiče dobijanja zakona u skupštinsku proceduru. Hvala vam.

Hvala.
Jovanoviću, nije vas spomenuo. On je samo demantovao. Nemojte. Molim vas, on je samo obrazložio vaš komentar na njegovu ostavku. Mislim da je bila korektna i ništa vas nije ni povredio. Ne, hvala vam lepo.
(Ivan Jovanović, s mesta: Sada me je pomenuo, moje ime i prezime.)
Nemate osnova. Ništa vas nije ni povredio. Nemate osnova, ništa nije uvredljivo. Ovo je bila izjava vaša. Ne. Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jako uvažavam ono o čemu je govorio prethodni govornik, gospodin Jovanović i njegovu elaboraciju o tome zašto ovaj zakon treba povući iz procedure, ali želim da napomenem da se ovde radi o jednom jasnom i strateškom opredeljenju Vlade Republike Srbije, a nadam se i većinski parlamenta, ka tome da se država maksimalno izvuče, odnosno da se izvuče iz upravljanja kada su u pitanju određene oblasti društvenog života. Smatram da je to dobro.
Gospodin, prof. Ljubiša Stojmirović je citirao Aristotela, ja ću citirati bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana, koji kada je došao na svoju dužnost 1981. godine, gde je rekao da u ovoj krizi država je apsolutno problem, država nije rešenje problema.
Ovaj zakon kada je u pitanju javna svojina i prodaja imovine države, dakle, javne svojine, ide u prilog tome da se državna svojina može prodati i da se utilizuje kroz privatne ruke, kroz privatnu inicijativu i privatni sektor, na najbolji mogući, najefikasniji, najproduktivniji način. No, malo kasnije ću govoriti o tome.
Fokusiraću se, pošto ja imam malo vremena za sve ove zakone koji su danas na dnevnom redu, na ovaj Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi, odnosno u javnom sektoru. smatram da je koncepcijski jako značajno da se sve ono što je definisano strategijom razvoja javnog sektora i kroz akcione planove implementira u narednih nekoliko godina, što ovaj zakon i uz zakon o platama koji ćemo, nadam se imati u narednih nekoliko meseci na dnevnom redu, želi da postigne.
Šta Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave želi da postigne kroz implementaciju ovog zakona? Prvo želim da napomenem to da konačno ministarstva, a to nije do sada bio primer, dakle, nije bio primer u poslednjih 15-ak godina, se uključuju u proces definisanja i ostvarivanja jednog povoljnog i kvalitetnog ambijenta za nove investicije i za poslovne poduhvate, kako za strane tako i za domaće investitore.
Sve ovo što se radi, radi se samo iz razloga da se napravi jedan, kako u samoj brošuri to lepo piše, kvalitetan i dobar servis države kada je u pitanju njen odnos prema građanima i ono što je najbitnije, gde se pristup države drastično menja to je taj pristup kada su u pitanju privrednici i servis koji država treba da bude u tom domenu i na taj način da bude jasan servis privrednicima i da učini sve da oni koji plaćaju porez ovoj državi, koji pune budžet, budu oni na koji će državna politika biti fokusirana, i u tom smislu da bude fokusirana na deregulaciju, da bude fokusirana na decentralizaciju i da oslobodi prostor i mesto da se privatna inicijativa u našoj zemlji razvija, a ne kao što smo imali do sada, do skora primer do 2012. godine, kada su ministarstva, recimo pravosuđa, isto to ministarstvo državne uprave lokalne samouprave, nije ih bilo briga za poslovni ambijent i smatrali su, imali su takav pristup da delokrug njihovog rada apsolutno ne utiče na poslovni ambijent u našoj zemlji.
Dakle to je ono najbitnije što se menja, menja se sam pristup.
Ono što je partiji kojoj ja pripadam, dakle, SDPS, važno to je jedan od glavnih aspekata „kondicio sine kva non“ ovog zakona. To je ista plata za isti rad. To nismo imali do sada.
Imamo i dan danas slučajeve da za isti posao zaposleni primaju drastično različite, odnosno imaju različite nivoe zarada i to nije dobro i to ću uporediti sa time da imamo takve slučajeve da kada su u pitanju radnici koji rade na lizing, koje agencije za lizing unajmljuju budu drastično niže plaćene, nego oni zaposleni koji su u radnom odnosu na određeno i neodređeno vreme i ovaj zakon će definitivno rešiti taj problem i on ima tu komponentu koja je orijentisana na to, da se uradi fleksibilizacija samog tržišta rada, radnih mesta, da se urade jasne sistemazizacije radnih mesta, platni razredi na konto kojih će prema svom učinku radnici, dakle, zaposleni u državnoj upravi, javnom sektoru biti plaćeni.
Ono što snažno podržavam, to je jače uključivanje privatno sektora u onaj domen javnih usluga koje su do sada radile državne i javne instituzcije i to je dobro, oslanja se na tu američku doktrinu reforme javnog sektora, koji za glavni cilj ima produkvitnost zaposlenih u javnom sektoru, ima konkurentnost, i naravno aursorsovanje, odnosno preuzimanje određenih usluga od privatnog sektora koje država nema interes da radi, ili nema dovoljno ljudskih, finansijskih, materijalnih i bilo kojih kapaciteta, kako bi se taj posao radio na najefikasniji način.
Ono što je isto tako važno i tu vam želim da što pre dođete do dobrih i kvalitetnih rezultata, to je „gavrment“ to je kod nas ovde – E-parlament, potpuno definisanje, uspostavljanje elektronskog poslovanja u kompletnom javnom sektoru i javnoj upravi.
Ja ću samo navesti primer Makedonije koja je dosta na više mestu po Duing biznis listi Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma, a koja je uvela elektronsko plaćanje poreza i 98% je naplata PDV u Makedoniji.
Oni su još pre tri ili četiri godine uveli elektronske građevinske dozvole, što je otvorilo prostor za nove strane, direktne investicije i ja se nadam da ćemo u narednom periodu i mi imati kompletno elektronsku državnu upravu koja bi doprinela tome da naša uprava bude efikasnija, ali da bude servis, kako domaćim, tako i stranim investitorima.
Isto tako, želeo bih da napomenem da nažalost, u vašim ingerencijama nisu javna preduzeća i definisanje maksimalnog broja zaposlenih u javnim preduzećima, ali zato mnogo toga može da se uradi u Fondu PIO, Fondu zdravstvenog osiguranja, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koji treba da preuzmu jednu proaktivniju, mnogo bolju i mnogo efikasniju ulogu upravo u samom upravljanju imovinom i upravljanju troškovima, pošto 45% transfera iz budžeta ide isključivo za ove tri institucije.
Ono što bih isto tako napomenuo, a u čemu će ovaj zakon doprineti pozitivno, to je da su naši javni rashodi, negde oko 47,4%. Kada izuzmemo ova plaćanja za penzije, za socijalnu pomoć, za trensfere, za kamate koje će u 2015. godini biti 3,5%, zarade u javnom sektoru koje u odnosu na BDP jesu visoke. Opet ću da uporedim sa Albanijom i Makedonijom, tamo je taj udeo zarada ispod 7%, a kod nas je 12% i podržavam to da u narednom trogodišnjem periodu svedemo to na nivo od 8,5%. Ostaje nam samo 14% za investicije, za kapitalne investicije, za određena programska ulaganja i investicije.
Ovo što se radi kroz uspostavljanje jasnih sistematizacija, platnih razreda, uspostavljanje jednog modernog sistema ljudskim resursima u javnoj upravi će upravo doprineti tome da ne dolazimo u situaciju da nemamo dovoljno projekata i da ne možemo da iskoristimo na pravi, kvalitetan način onaj novac koji dobijemo kroz grantove ili su to fondovi EU, ili su to jeftini krediti.
Danas ćemo razgovarati o sporazumima i kreditima Evropske investicione banke koje nismo iskoristili, upravo zbog nedostatka tog kapaciteta u ljudskim resursima, njihovim sposobnostima, prvenstveno organizacionim, znanju, kako bi na jedan kvalitetan način i u pravom roku mogli da realizujemo te projekte.
Ono što bih isto tako napomenuo to je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je definisalo i izradilo jasnu metodologiju na koji način će se implementirati ovaj zakon i to je dobro, postoje jasni parametri, postoje jasni standardi kako se određuje maksimalni broj zaposlenih u lokalnim samoupravama i kompletno u državnom sektoru. Ono što je jako bitno, to je da se ta strategija zasniva na odnosu imputa, dakle, ulaganja novca, broja zaposlenih u ono što dolazi kao dodatna vrednost, odnosno ono što treba da bude rezultat svega toga i što treba da bude merljivo. A šta je to? To je poverenje građana upravo u državnu upravu, to je poverenje privrede, a siguran sam da je ministarka Udovički fokusirana na dijalog sa privredom, to smo videli, to je dokazala nebrojeno puta i to je ono što će biti glavni rezultat kada je u pitanju implementacija ovog zakona.
Šta kažu privrednici, šta kažu građani Republike Srbije i kakav je regulatorni okvir? „NALED“ je izradio isto tako jednu dobru metodologiju regulatornog indeksa. Gotovo za sve parametre tog regulatornog indeksa vezan je rad i efikasnost državne uprave i državne administracije, počevši od parafiskalnih nameta, samog okruženja i svega onoga što je potrebno da se privrednici rasterete i da u našoj zemlji dođe do većeg priliva, kako stranih, tako i domaćih investicija.
Na kraju ću samo reći da u sektorima zdravstva, školstva, sporta, obrazovanja, nadam se, konačno će doći do isto tako promene tog pristupa, pogotovo menadžerskog. Mi smo jedna od retkih država u Evropi i na svetu gde se menadžerskim poslovima bave oni koji sa organizacionim naukama, menadžerskim naukama, ekonomskim naukama, nemaju nikakve veze. Znači, ne može se novcem, resursima, upravljati, bez jasnog znanja, kapaciteta, veština i sposobnosti da se one utilizuju na na najbolji mogući i efikasniji način i želim vam da maksimalno date trud kako bi se to promenilo.
Što se tiče upravljanja državnom imovinom, moram da napomenem da smatram da se može razgovarati o ideji, staroj ideji doajena ekonomske nauke i struke kod nas, profesora Miladina Kovačevića, o stvaranju jednog zemljišnog fonda koji bi upravljao državnom imovinom i koji bi na najbolji mogući način utilizovao na tržišnim principima tu državnu imovinu, na korporativni način. To je jako važno ako se ima kapaciteta. Ja mislim da se ima.

Vreme.

Završavam.
Ima se, zato što je upravo projekat „Beograd na vodi“ ono što pokazuje da država ima snage, ima mogućnosti, ima znanja i dobre međunarodne pozicije da realizuje velike projekte kao što je ovaj projekat od 3,2 milijarde evra. Hvala vam.

Povreda Poslovnika. Izvolite.