Molim vas, nemojte da vičete na mene.

Ne vičem, ja samo tako pričam.

Dakle, dobili ste da govorite o amandmanu, a ako je poslanik rekao da ne misli ništa o tome, onda je na meni da ocenim da li ćete dobiti jednu ili drugu priliku.
Znači, nema replike, možete da govorite samo po amandmanu, a ako vi ne želite, Bože moj, imamo još 500 amandmana, pa ćemo pričati.
Želite po amandmanu? (Da)

Po amandmanu kolege Senića, da budem preciznija.  
Ovo je sam dokaz da naša poslanička grupa ima nameru dok radi amandmane da daje razna rešenja. Tako je jedno od rešenja i moje rešenje, odnosno rešenje koje zastupa ja, a to je energetska efikasnost, ili rešenje koje zastupa kolega Senić. To je široka paleta različitih rešenja, pa, se onda nadamo da će gospodin Vujović ili bilo koji ministar koji brani neki od zakona prihvatiti neko od naših rešenja.
Te je vaša aluzija na to da u našoj poslaničkoj grupi nema razgovora o amandmanima, svako misli drugačije, nije tačna. Ovo je samo dokaz da ozbiljno pristupamo izradi ovih amandmana i da imamo različita rešenja za kojima vi vapite. Ovo nisu kritizerske stvari. Mi ne kritikujemo da bi samo kritikovali, nego da nudimo rešenja. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.
Želim samo javnosti da objasnim da je moguće usvojiti oba amandmana. Dakle, u slučaju da se oba amandmana usvoje primenio bi se član 165. Poslovnika i došlo bi do usaglašavanja, verovatno amandmanom Odbora, tako što bi između ova dva predloga došao veznik „i“, i na taj način bi bilo moguće usvojiti oba amandmana.
Dakle, u našoj poslaničkoj grupi ne postoje razmimoilaženja. Ja ću glasati za predlog koleginice Branke Karavidić kao što očekujem da će ona glasati i za moj predlog što je i potvrdila u svom obraćanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Branka Karavidić.
Da li želite reč? (Da)

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Još jednom ću pokušati uvaženog ministra da ubedim u to da prihvati ovaj amandman. Naime, ovaj se amandman odnosi na to da se sredstva ostvarena prodajom predmeta prodaje da jesu prihod budžeta Republike Srbije, ali da se koriste za finansiranje projekata energetske efikasnosti.
Smatram da prodaja može biti opravdana samo onda ako se zna i ako se pretpostavlja gde će ta sredstva otići. Mislim da bi trebalo konkretizovati svrhu njihovog korišćenja. Još jednom ću u smislu potkrepe ove moje tvrdnje navesti da usvajanje ovog amandmana višestruku korist ne samo za budžet Republike Srbije nego i za građane, tako da bi benefite osetili građani uštedom energije. Zatim bi benefite osetili i privrednici koji bi učestvovali u izradi, pvc stolarije koja bi se koristila u te svrhe, recimo. Zatim bi bio i broj zaposlenih poveća. Zatim bi država naravno učinila korak u smislu svoje, pozitivan korak, u smislu svoje energetske efikasnosti. Ja vas još jednom molim da razmislite i o ovom mom amandmanu za koji mislim da ima višestruku korist. Zahvaljujem.

Na član 5. amandman u istovetnom tekstu podneli su poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićevi.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Naravno ni član 5. ne valja i zato predlažemo da se briše kao i ceo zakon. Šta se njime predlaže? Ekskluziva kupovine nepokretnosti, to znači da pravo na kupovinu predmeta prodaje pod uslovima određenim ovim zakonom ima pravno ili fizičko lice koje u skladu sa zakonom koristi predmet prodaje po osnovu zakupa, po ugovoru koji je zaključen na određeno i neodređeno vreme, pre 1. januara 2015. godine i tako dalje.
Zašto? Prvo, još nismo došli do toga da dobijemo ozbiljan odgovor zbog čega se prodaju ove nekretnine. Čuo sam da je ministar rekao – 40 miliona dinara ili evra. Toliko se očekuje od ovog zakona? Vi lično kao ekonomski ekspert očekujete samo 40 miliona evra od nepokretnosti u Srbiji, pa onda morate da znate koliko je to kvadrata, pa da mi znamo bar neki parametar, da upalimo svetlo. Da ne bude kao što je koleginica sa Novog Beograda u odbrani vaših zakona rekla, a sad me ne čuje, da se sada na Novom Beogradu gradi iz gradskog budžeta. Pa, moguće je i to ulica lepog imena „Vinogradska“. Ali, samo da znate to je budžet grada Beograda, a ovaj novac ide u budžet Srbije. Tako da to nema nikakve veze sa ovim zakonom.
Kolega Kovačević, kako li se zvaše je rekao da on objašnjava zašto ne treba da se prodaje samo zakupcima. To je član 5. da treba da se prodaje samo zakupcima, jer ćemo time da rasteretimo građane daljih budžetskih opterećenja.
Kolega, od 1. avgusta ili od 1. septembra, nove akcize, na struju kolega, nikada nije bilo, nikada nije bilo, u Evropi na pet šest mesta…