Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Naravno, ja se pridružujem i mislim da uopšte nije neozbiljno pisati amandman samo zbog zareza ili zapete, kako je kome drago. Da ponovim to je ustavno, pravno moguće, o čemu govori nalaz nadležnog odbora, to sve ide ka preciziranju zakona. Mislim da je kod zakona u Srbiji i bilo gde u svetu, a po našem iskustvu posebno u Srbiji, jako važno da zakoni budu precizni. Znakovi interpunkcije su jako važni.

U članu 3. o kome smo govorili, nisu dva zareza nego dve zagrade, apsolutno se potpuno drugačije tumači ta rečenica bez tih znakova i ja očekujem da ministar to prihvati i mislim da je isto i u ovom članu zarez nešto što je, naravno prvo poštovanje pravila pravopisa, a drugo daje dodatnu preciznost. Tako da oko toga mislim da ne bi trebalo da bude nikakve sumnje, a naravno u kasnijim amandmanima ćemo se baviti i suštinom. Hvala.

Reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite.

Nema spora oko toga da svaki deo zakona ili svaki stav treba da bude najbolje moguće napisan. Moje je samo pitanje da li ovo može kroz pravno-tehničku redakciju da prihvatite kao rešenje, s obzirom da ga je već i Vlada odbila i odbor, ali suštinski se slažem potpuno sa vašom primedbom da treba da bude jasno i tačno napisan. Tako da predlažem samo na ovakav način da ga prihvatimo.

Imate još jedan minut kolega Živkoviću po amandmanu.

Naravno, vi možete kao član Vlade koji brani ovaj zakon u parlamentu da prihvatite sada naknadno bez obzira na to što je Vlada odbila i to je jedna varijanta. Mislim, da bi to bila čista varijanta, jer ste sada i sami rekli da prihvatate argumentaciju.

Reč ima ministar Željko Sertić.

Onda prihvatamo vaš amandman.

Poštovane kolege narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne Skupštine, obaveštavamo da će danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

Nastavljamo rad po amandmanima.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Ivan Jovanović, mr Dejan Radenković, Vojislav Vujić, Katarina Rakić, Milisav Milojević, dr Aleksandra Tomić, prof. dr Vladimir Marinković i Aleksandar Senić.

Vlada i Odbor za privredu i regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naziv glave 3, naziv člana 11. i član 11. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Vesna Martinović, Aida Ćorović i Jovana Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naziv člana i član 11. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala i koristiću i ovih pet minuta na koje imam prava.

Hvala ministru što je prihvatio, ja sam shvatio amandmana oba, i na tri i na sedam i to je dobro i time smo odbranili srpski jezik. Naravno to nije bila namera da se ta greška desi, ali dobro je da se ona popravi. Mislim da je to potpuno jasno.

Mi tražimo da se ovim trećim amandmanom na zakon, na član 11. da se član 11. briše. I smatramo, taj član fundamentalnim problemom ovog zakona. Šta je fundamentalni problem?

To što se arbitrira oko toga i to jedna nova institucija, odnosno radno telo, čak nije ni institucija koja bi trebalo da ocenjuje koja investicija je od velikog značaja, koja investicija je od lokalnog značaja, koja investicija je od primarnog značaja bez bilo kakve utvrđene procedure i sistema i standarda kako se to utvrđuje, bez bilo kakvog objašnjenja zašto bi investicija koja bi recimo otvorila u Svilajncu pet novih radnih mesta, bila manje važna nego investicija koja bi u Novom Sadu otvorila 150 radnih mesta.

Rekli ste u načelnoj raspravi da je tu važna održivost investicije, koliko će ona trajati, koliki je ovaj kapital koji uložen u ekonomiji? To nikako ne možete da smatrate nepromenljivom kategorijom.

Da li će nešto da traje godinu dana, pet godina ili hiljadu godina, u ekonomiji, to obojica znamo, zavisi od puno faktora. I nikakva pravna zaštita, nikakva zaštita ulaganja sa bilo čije strane, pa čak ni sa strane države ne može da spreči propast nekog preduzeća.

Može da se našminka mrtvac, može da se održava nešto što već imamo, naravno, kao naslagu 90-tih koja se prodala 2000-te. Mnoga preduzeća, koja u poslednjih 15 godina razne vlasti drže na infuziji, bez bilo kakve osnove, bez bilo kakve budućnosti tih istih preduzeća.

To je isto važno i za nove investicije. Ko investira? Ne investira država.

Investira neka kompanija, domaća, strana, privatni preduzetnik, velika kompanija od velikog imena, tajna kompanija, kompanija koja pere nečiji novac, kompanija koja ozbiljno pomera neke civilizacijske vrednosti, sve su to mogući investitori, ali ne postoji ni u ekonomskoj nauci, ni u ekonomskoj praksi, nikakav način da vi sačuvate, da obezbedite sigurnost jedne investicije. I tu nema nikakve sumnje.

Ne postoji nijedan teoretičar ekonomski koji to tvrdi, ne postoji nijedna država na svetu gde postoji slobodno tržište, vladavina prava i konkurencija gde bilo ko može da garantuje bilo šta. Da ne govorimo samo o našim primerima.

Ima tu puno primera. Recimo, svi sećamo pre 20-tak, 30 godina nije bilo američkog filma gde se nije letelo „Pan Amerikenom“ Gde je ta kompanija? To je bilo kao nešto što je nepromenljiva vrednost, što je „Dženeral elektrik“ ili „Simens“ ili neko drugo mesto i to se promenilo. Promenili su se, nestali su mnogi proizvođači bele tehnike, elektronike, javili su se drugi i to je priroda tržišta i tu nema nikakve šanse da se to promeni.

Zašto onda doneti zakon koji u obrazloženju kaže da se donosi da bi stimulisao i održao investicije, kad je to nemoguće. U tom zakonu, hajde sad da kažem nešto što ne mislim iskreno. Čak i da ne sumnjam da su to bile dobre namere, neko ko zna ekonomiju i praktično a to ste vi sigurno, bilo mu jasno da takav zakon, da takva rešenja ne održavaju bezbednost i sigurnost investicije, pod b) stvaraju korupciju. Svaka arbitrarnost ko god da je sprovodi omogućava mogućnost korupcije i tu je jasno kao dan i to je svuda na svetu tako.

Da li je to u Srbiji, da li je to u SAD, da li je to u Rusiji, u Vatikanu ili u Patrijaršiji, svejedno?

Prema tome, ovakav zakon ne rešava veliki problem, a to je nesigurnost investicija, ali taj problem ni bog otac nije rešio, ni mnogo razvijenije zemlje, to naprosto ne može da se reši, niti će to mi nudimo kao rešenje, svi znamo da je neodrživo, i da je visoko potencijalno koruptivno, i može da privuče strane investicije.

Prema tome, mislim da je dobro da povučete ovaj zakon, da ne dobije sudbinu nekih drugih zakona, koje jedan nije hteo da potpiše predsednik. Drugi su nesprovodivi ili loše sprovodivi. Imamo veliku priču o građevinskim dozvolama, da će novi zakon koji to definiše, da nas unapredi, da će biti fenomenalan. Mi smo na svetskoj listi, Duj biznis sa lošeg 183. mesta pali na 186. mesto po brzini izdavanja građevinskih dozvola.

Iza nas su samo države gde se ne gradi ništa, gde su kuće samo kao u onoj bajci „Tri praseta“, gde nema nikakvih osnova da neko dobije dozvolu. Prema tome, nemojte i vi da uđete u takvu grešku i to ne bi bilo dobro, ni za vas, ni za Vladu Srbije, što me manje briga, naravno, ali to nije dobro za Srbiju.

Srbija se već puno puta kompromitovala pred investitorima i domaćim i stranim i naravno da su ovi strani važniji, jer oni donose i kapital, donose tehnologiju, ali donose i tržište za ono što bi trebalo da ovde proizvode.

Prema tome, pustite da ekonomija radi svoj posao kako valja, i nemojte da, inače lošu sliku o Srbiji, kao državi bez vladavine prava i sa puno korupcije, kvarimo ovakvim zakonom. Možda nećete vi biti u prilici da radite korupciju, ali da li smete da se zakunete da i oko vas i u Vladi ili na političkom nebu Srbije ili bilo gde, ne postoje ljudi koji jedva čekaju jedan ovakav zakon?