Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Pavićević, zato što je kolega Marijan Rističević tvrdio da je bolji od njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću, uvaženi ministre Sertiću i uvažena gošćo iz Ministarstva, dve su napomene sada koje hoću da saopštim u ovoj replici.

Najpre, ja sam zapazio jednu stvar, pa sam tu stvar hteo ovde da saopštim, da od 136 narodnih poslanika koje ovde ima SNS, da se jedan narodni poslanik izdvojio kao glavni ideolog te stranke i da je to gospodin Ristivojević. Ja sam hteo sada da proverim sa gospodinom Sertićem i npr. sa gospodinom Babićem, da li je istina da je gospodin Ristivojević postao i da je proglašen glavnim ideologom SNS i da gospodin Vučić, koji je predsednik Vlade, sada sledi tu vrstu ideologije. Da napomenem gospodine Arsiću da je gospodin Ristivojević uradio jednu veliku pogrešku i mislim ovde uputio jednu uvredu gospodinu Vučiću, kada je rekao da svako može da bude predsednik Vlade.

Možemo da proverimo stenografske beleške ovde. To je ovde rečeno, gospodine Arsiću.

Druga stvar, da kažem gospodinu Sertiću u ovoj replici, gospodine Sertiću, nisam se ja tek onako pozvao na delanje predsednika Republike u ovom smislu, jer mi ovde, gospodine Sertiću, imamo jedno iskustvo gde je u sličnim okolnostima, povodom sličnih naših primedbi, u jednom delu identičnih, predsednik Republike iskoristio našu argumentaciju poslanika Nove stranke da u skupštinsku proceduru narodnim poslanicima ovde na odlučivanje vrati jedan predlog zakona za koji smo mi tvrdili da je neustavan, da nanosi strašnu štetu.

Ja zato, sledeći to iskustvo, verujem da ovde to može da se ponovi, a vama predlažem da ne ulazimo u tu vrstu rizika i da zato povučemo ovaj Predlog zakona, gospodine Sertiću. Hvala.

Kolega Rističeviću, nemate pravo na repliku na izlaganje svog kuma dr prof. Pavićevića, pošto Ristivojević je bio jedan poslanik, a u sadašnjem sazivu ga nema.

(Marijan Rističević, s mesta: Po amandmanu sam se javio.)

Pravo na repliku u ime poslaničke grupe, narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, skandalozno je jako, na ekranu svaki put kada govorimo je zapisano ime i prezime svakog narodnog poslanika, skandalozno je da posle godinu dana neko ne zapamti ili želi da promeni ime gospodina Rističevića, iako je jedan od najaktivnijih narodnih poslanika. Skandalozno je i to što oni koji prostor za skupštinskom govornicom grade na osnovu – briše se, briše se, na osnovu kopi-pejst amandmana i branjenja amandmana samo kao mantra ponavljanjem vladavine prava.

Sada se spočitava nekom drugom ko je aktivniji, konkretniji, dobronamerniji da ne može da govori, a uz to zamislite eto ga ideolog. Ideologija SNS je bazirana na napretku našeg društva, na boljem životu naših građana, na uređenijem društvu, na izgradnji institucija, na našem društvu u okviru evropske porodice naroda i o toj ideologiji i o toj želji će vam pričati svih 136 narodnih poslanika.

Gospodin Marijan Rističević je jedan od tih 136, uvaženi kolega, uvaženi narodni poslanik. To što neko pokušava da ga omalovažava, pa to više govori o toj vladavini prava gde se traži da jedan narodni poslanik ne govori, pa gde je tu vladavina prava? Pogledajte se u ogledalu kada tražite neke stvari i kada neke stvari očekujete i kada nekome hoćete da stavite flaster preko usta. Gde je tu vladavina prava? Sramota, da nikada više ne upotrebite te reči.

Vreme, kolega Babiću.

To je ideologija SNS, ali i međusobno poštovanje koje vi u vinogradima i među čokotima nikada nećete da naučite.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji ona poslovica da ne možeš naterati nikog da te poštuje, ali se možeš suprotstaviti svakom ko te ne poštuje. To što mene predlagači ovoga amandmana ne poštuju je pohvala za mene. Ja bih bio zabrinut da oni pokažu izvorno poštovanje prema meni, jer ja smatram da vredim više od svojih političkih protivnika.

Bez obzira na izreku - vrediš koliko ti vredi protivnik, bez obzira na izreku, ona koja govori o tome, da lovac na lavove ne treba da troši municiju na zečeve, ja ću ipak komentarisati amandman mojih uvaženih kolega i reći da je meni neprihvatljivo da se ukine državna pomoć stranim ulagačima kada su već imali pravo da koriste tu pomoć 2007. godine i kada su ta ulaganja držala vodu tri godine. Uzeli su 525.000 evra od države i tri miliona dinara, posle tri godine su prodali firmu za koju su od države dobili 525.000 evra, iako su tom prilikom tvrdili, a ima novinski isečak, da su našli posao za ceo život. Taj njihov život i taj njihov posao je trajao tri godine, po kome su nadničari ostali neisplaćeni, parcela prodata, firma prodata i sada je neko protiv državne pomoći, valjda zbog svog iskustva i proćerdane državne pomoći.

Neću mnogo govoriti o predlagačima amandmana, ja bih voleo da govorim o tome koji je moj kredibilitet da komentarišem amandmane, ne zakon. Mi danas komentarišemo amandmane. Ja mislim da sam dovoljno kvalitetan da, kao neko ko po Poslovniku ima pravo da predlaže amandmane, imam pravo, kako neko ima pravo da komentariše moje amandmane, da komentarišem amandmane drugih predlagača i ukoliko je neko demokratski orijentisana ličnost, ni na kraj pameti mu ne bi smelo da padne da osporava pravo drugom narodnom poslaniku da komentariše amandmane. Danas komentarišemo amandmane. Pokušaj da me neko uvredi po pitanju stranih ulaganja i po pitanju amandmana je nikakav.

Kao neko ko je proizveo najmanje 50 traktora, sam, u IMT, kada podelim broj radnika sa brojem traktora, čak i administrativnih radnika, za pet godina u IMT sam napravio najmanje 50 traktora. Napravio sam kao ulagač u privatnom poljoprivrednom gazdinstvu stotine hiljade tona hrane. Doživeo sam ovde da pokušaju da me uvrede oni koji kućicu za papagaje nisu napravili i koji kada predaju na Fakultetu političkih nauka, kao kafanska pevaljka se sa Ibarske magistrale… (isključen mikrofon.)

Nećemo tako, kolega Ristićeviću.

Reč ima narodni poslanik Goran Mladenović, po amandmanu.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, Zakon o ulaganjima predstavlja zakonodavni okvir kojim se definišu ciljevi ulaganja, kojim se definišu prava i obaveze ulagača, kojim se definišu subjekti ulaganja, vrste ulaganja i kao najvažnije definišu se kriterijumi za ulaganja.

Na osnovu ovih elemenata, generalno, možemo konstatovati da je Zakon o ulaganjima zadovoljio formu i referencu transparentnosti. Međutim, predlagači amandmana, koji traže brisanje člana 11. Zakona o ulaganju, smatraju da je uvođenje kategorije, citiram, ulaganja od posebno značaja opasan presedan po pravno-ekonomski poredak zemlje, kojim se omogućava otvoreno favorizovanje pojedinih preduzeća, domaćih ili stranih u odnosu na druga, što je u suštoj suprotnosti sa principima poštene tržišne konkurencije jednake po zakonima. Kraj citata.

Ja se slažem da je član 11. Zakona o ulaganjima opasan po pravni i ekonomski poredak zemlje, baš koliko su i predlagači amandmana koji traže njegovo brisanje opasni po pravni i ekonomski poredak zemlje. Predlagače amandmana ostavljam javnosti da sude o njihovoj opasnosti, a dužnost je moja da komentarišemo član 11. čije se brisanje traži, da ne bude kako nema poslanika SNS koji mogu da komentarišu o ovom zakonu i da se SNS svela na poslanika Marijana Rističevića koji komentariše ekonomske zakone.

Vi ste na ovaj način uvredili sve poslanike SNS, ali želimo da vam poručimo da je to zbog toga što mi procenjujemo da je gospodin Ristićević sasvim dovoljna prepreka i brana u odbrani ovakvih amandmana koje vi podnosite danas.

U članu 11. definišu se, u stvari, vrste ulaganja prema značaju. Član 11. kaže da ulaganje prema značaju jeste ulaganje od posebnog značaju za Republiku Srbiju, i ulaganje od lokalnog značaja. Znači, definišu se dve vrste ulaganja prema značaju.

Dalje se ide u razradi i definiše da ulaganje od posebnog značaja jeste ulaganje čije otvaranje bi bitno uticalo na dalji razvoj privrede Srbije, unapređenje konkurentnosti privrede Republike Srbije, kao investicione lokacije i njen ravnomerni regionalni razvoj.

Ulaganje od posebnog značaja je ulaganje koje se realizuje na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave i podstiče realizaciju zajedničkih razvojnih prioriteta više jedinica lokalne samouprave u funkciji povećanja nivoa njihove konkurentnosti, kao i ulaganje na osnovu usvojenih bilateralnih sporazuma i sporazuma o prekograničnoj saradnji.

Dakle, ovde se definiše ulaganje od posebnog značaja i kaže se da su to sva ona ulaganja koja podižu privredni razvoj države Srbije, koja podižu konkurentnost privrede Srbije, koja blagotvorno deluju na ravnomerni, regionalni razvoj i koja se uglavnom realizuju na teritoriji jedne opštine ili više opština gde se ostvaruju ciljevi jedne lokalne samouprave, opštine i grada ili više lokalnih samouprava, a mogu biti proizvod i bilateralnih sporazuma dveju zemalja ako se proceni da u prekograničnoj saradnji određeni privredni projekat ima ulaganja od posebnog značaja. Toliko o opasnosti po pravno-ekonomski poredak zemlje člana 11, čije se brisanje traži.

Dalje se navodi da se favorizuju, citiram, pojedina preduzeća, domaća ili strana, u odnosu na druga, što je u suštoj suprotnosti sa principima poštene tržišne konkurencije jednake pred zakonom.

Ako imamo u vidu da član 12. sadrži kriterijume ulaganja i pod rednim brojem tri se nalazi kriterijum uticaja ulaganja na spoljnotrgovinski bilans, koji će imati presudni uticaj za dobijanje državne pomoći, čime će prednost u dodeli pomoći imati svakako preduzeća koja su izvozno orijentisana. Dakle, to je praksa i ranije potvrđivala da će prednost pri dodeli državne pomoći imati preduzeća koja su izvozno orijentisana. Dakle, sve što proizvedu ona iz države izvezu, i kao takva nikako ne mogu da ugrožavaju preduzeća koja nisu korisnici državne pomoći.

I u drugom delu obrazloženja, kao najteža optužba se kaže da posebna opasnost od ovog člana Predloga zakona potiče od stava 3. koji uvodi mogućnost dodeljivanja državne pomoći bez javnog poziva.

Ako imamo u vidu da državna pomoć u ulaganju ne može imati učešće veće od 50% ukupnog ulaganja, odnosno, ako investitor uloži 20 miliona evra u svoje privredne kapacitete, maksimum državne pomoći može biti 50% od te pomoći, odnosno može biti 10 miliona evra. Kao i to da za svaki dinar državne pomoći koje investitor dobija, mora da položi odgovarajuće garancije. Da li će te garancije biti u vidu bankarske garancije, u vidu opreme ili u vidu objekata, svaki dinar mora da bude obezbeđen.

I ako se vratimo na prethodnu odredbu kojom se traži i, na neki način, favorizuju proizvođači koji će imati izvozni karakter, odnosno koji će sve ono što proizvode i izvoziti iz države Srbije, onda dolazimo do zaključka da će država u perspektivi imati više sredstava koja može da ponudi investitora, ali nedovoljan broj investitora koji ta sredstva mogu i da povuku, što je bio slučaj i ranije, i svedoci smo takvih slučajeva i na poslednjem primeru u Vladičinom Hanu, kada smo vodili pregovore sa jednom kompanijom, ne bih to ime pominjao. Hvala bogu da smo uspešno završili pregovore vezano za Kompaniju „Tekles“, uz podršku naravno, premijera i ministra koji su dali značajan doprinos u pokretanju jedne kompanije koja treba u devastiranoj opštini, u opštini Vladičin Han, da zaživi od nove godine i uposli najmanje 400 ljudi.

Zato, nema govora da član 11. Zakona o ulaganjima je opasan po pravno-ekonomski poredak države Srbije, kao i to da nema opasnosti od predlagača amandmana koji predlažu brisanje ovog člana zakona. Zato će SNS i njeni poslanici, u Danu za glasanje, odlučno odbaciti predlog amandmana kojim se traži brisanje člana 11. Zakona o ulaganjima, a dati punu podršku članu 11. i Zakonu o ulaganjima, u celini. Hvala.