Ja sada kršim Poslovnik, jer vas puštam da se obraćate Aleksandru Vučiću. Sama ću tražiti da se glasa o ovom mom ponašanju.
O čemu ja kršim Poslovnik? Pustite premijera, on ne krši Poslovnik.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, ukazao sam na povredu Poslovnika budući da je predsednik Vlade gospodin Vučić rekao da će on, budući da je on odlučio da će od šest sati danas da bude slobodan da odgovara na naša pitanja.

Nije to rekao i izvinjavam vam se…

Jeste. Gospodine Vučiću, jeste li rekli?

… što ću poštovati Poslovnik pa nećete više …
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja sam slušao danas gospodina Vučića i rekao je da on ima vremena…)
Danas je sreda. Doći će on jednog četvrtka, a mi koji radimo svaki dan možemo i da promašimo neki dan. Šta da radimo, neko se juče šetao, a neko je radio.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Debata.)
Ne može debata mimo Poslovnika. Popeli bi mi se na vrh glave, kako kršim Poslovnik, kada bi sad otišla mimo reda.
Molim vas koleginica Ljiljana Malušić da govori o…
Želite vi ponovo reč? (Da.)

Samo bih želeo zarad javnosti da kažem da sam malo drugačije rekao. Rekao sam da ću pretpostavljam biti slobodan od šest posle podne. Bio sam slobodan nešto ranije, pa sam došao u pet na sednicu Narodne skupštine, pošto ja, pravo da vam kažem, ne volim da sedim i da gubim vreme i ne volim da budem ni u skupštinskim, ni u Vladinim ni kafanama, ni kafićima, ni u svemu drugom, pa se izvinjavam što sam došao u Narodnu skupštinu malo ranije, ali to nije imalo veze sa institutom poslaničkih pitanja, niti sam to izgovorio, tek zarad istine i zarad građana Srbije.
Što se tiče mog dolaska u Narodnu skupštinu, tačno je mogao bih i češće da dolazim i to je moja obaveza, ali moram da kažem da sam premijer koji je najčešće u Narodnoj skupštini.
Od svih dosadašnjih premijera ubedljivo sam najviše vremena proveo u Narodnoj skupštini. Planiram da tako i nastavim. Zato što kad god pomislim da imamo neke probleme i da imamo mnogo muka i da ne znamo kako da određene stvari prenesemo narodu meni uvek dobro dođe da dođem ovde sa vama u Skupštinu da razgovaram, jer računam tu ćete tako ubedljivo da me pobeđujete kako najavljujete po svim društvenim mrežama, da ću posle toga morati da se bavim svim drugim stvarima bar nekoliko nedelja.
Što se tiče „Srbijagasa“ niko ne misli da je to divno i odlično preduzeće, naprotiv. To je preduzeće bremenito problemima, ogromnim dugovima koje ste napravili, ogromnim, jezivim dugovima koje danas neko mora da rešava, zato i „Srbijagas“.
Znate kako je to išlo da biste znali? Oni isporuče gas, toplane naplate od građana, a u „Srbijagas“ se ne vrati ni dinar. I to vam je bio slučaj u bezbroj gradova i opština u Srbiji. Država Srbija je u stvari urušavala i uništavala sva svoja preduzeća. Ono što sam ja rekao to je da „Srbijagas“ danas ne kasni ni dinara prema ruskom partneru u ispunjavanju svojih tekućih obaveza. Nemojte da izvrćete i nemojte da se rugate mojim rečima, one su istinite, one su precizne. Mi smo sad bili u Rusiji gde smo sa ruskim partnerima analizirali.
Ostalo nam je još 16 miliona evra samo da platimo od tekućih obaveza i to bi trebalo u narednih, mislim, 20 ili mesec dana da isplatimo, ali i to je u skladu sa protokolom koji imamo, a 200 miliona smo već isplatili.
Dakle, samo hoću da vam kažem da se stvari menjaju, da stvari idu na bolje. Jedino nisam razumeo na šta smo to potrošili 112, 113 miliona dinara, jel ovo košta 113 miliona dinara? Jel to košta? Oni kažu - uložili ste pare u autobuse ovakve i onakve, uložili ste pare u avione, kažu - to je strašno. Zamislite. Uložili smo u srpske autobuse i u srpske avione, jesmo, a u ovo izvinite mi nismo ulagali milione evra građana Srbije i nismo milione evra građana Srbije otimali od hendikepirane dece.
Što se tiče poštenja i nepoštenja, za to postoje uvek naravno, nadležni organi koji će da daju konačan sud i ne bih da prejudiciram brojne stvari. Ali, ako neko ne sme da ide na detektor laži, već se kao đavo od krsta plaši detektora laži, a neko drugi sme da ode tamo i da odgovori na svako pitanje, moram da vam kažem ma koliko vama to bilo smešno, ma koliko to vama bilo, ne znam ni sam kako bih to rekao, da meni to precizno jasno govori ko je u pravu, a ko iznosi neistine. Potpuno sam siguran da ljudi u Srbiji to takođe dobro razumeju i da će to i te kako umeti da cene, a naravno nadležni državni organi i verujem u budućnosti neuporedivo efikasnije pravosuđe, jer bih o tome mogao danas da govorim mnogo i čini mi se i našu Vladu da kritikujem, iako Vlada ne sme da ima uticaja na pravosuđe, ali govorim o uslovima koji moraju da se stvore kao i sve prethodne.
Nadam se da ćemo živeti i u uređenom sistemu i za dve, tri godine da će to biti mnogo bolje, a onda ćemo moći da vidimo da ne presuđujete ni vi, ni ja, da ne morate da povišavate ton kada određena imena izgovarate, a da ne znate ni sami šta biste rekli, pa, neka nadležni organi to utvrđuju. Ali, nadležni organi će i tada kao i danas da se koriste detektorom laži, a plašim se da će neki i tada kao i danas da od detektora laži beže kao đavo od krsta.
Izgleda da mi nedostaje Borko. Ali… Nedostaje mi Borko. Ovo mi nemojte zameriti, ovo sam se samo našalio, ja verujem da i vama nedostaje.
Srećan rad vam želim i izvinite neću više ovu vašu idilu da vam remetim, računam s vremena na vreme kad me pozovete da me rasturite, ja ću opet da dođem, a sada hvala vam najlepše i građanima Srbije čestitam na uspešnim reformama.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala lepo.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, žao mi je što nam je otišao jedan od najvažnijih, najboljih figura trenutno današnjice što se tiče Republike Srbije, naš premijer, jedan od najobrazovanijih. Teško je govoriti posle njega, ali ću ja zaista biti kratka i govoriću o tri zakona.
Prvi je Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Zarad javnosti treba naglasiti još jednom, mi ne radimo rebalans budžeta naprotiv, mi radimo samo Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Možemo da se pohvalimo s obzirom da je smanjen fiskalni deficit i da je trenutno stopa rasta 1,75%, čestitam.
U Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu zaposlenima i ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanovama učeničkog standarda, kao i zaposlenima u visokoškolskim ustanovama i u ustanovama studentskog standarda Vlada je donela odluku o jednokratnoj isplati od 7.000 dinara neto prosvetnim radnicima, ali ovo je neto. Bruto je 12.000, jer ovde imamo i prateće poreze i doprinose, što znači 100 evra. To nije malo s obzirom da postoji 141.807 prosvetnih radnika. Gospodo, to je negde oko 14 miliona evra. Bravo. Ovo je samo za kraj ove godine. sledeća godina će nama biti uglavnom posvećena zdravstvu i prosveti i radujem se zbog toga. U moje vreme je bilo lekar, učitelj, odnosno profesor – persona uno.
Zahvalna sam na tome. Nadam se da će se nešto što se zove kultura i obrazovni sistem koji je potpuno devalviran, ponovo vratiti i biti ono što treba da bude u Srbiji. To takođe važi i za zdravstvo. Znam da će početkom sledeće godine sve škole u Srbiji biti okrečene, da će svi sanitarni čvorovi biti sređeni. Sramota je ono što nam je pokazao, fotografije naš cenjeni premijer, škola po Srbiji. Nadam se da se to više nikada neće ponoviti i da će sva deca širom Srbije, naročito na jugu Srbije, jugoistoku Srbije, istočne i zapadne Srbije imati učionice koji im dolikuju.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ što znači da je po hitnom postupku, i treba bliži se kraj godine i još jednom, ovo nije rebalans budžeta, već samo dopuna zakona. Ono što je vrlo važno istaći je sledeće, da sve nagrade koje bi trebalo dati u 2015. godini za Božić, Novu godinu neće biti dodeljivane, ali će biti dodeljivane jubilarne nagrade, tako da svi ljudi koji su stekli tu nagradu u 2015. godini će biti ispoštovani, a korisnici su budžeta.
Lokalne samouprave su dužne da obezbede sredstva za dodelu ovih nagrada. Ukoliko se to ne desi, ministar finansija će lično ukinuti onaj priliv koji bi trebalo da ide ukoliko se to ne desi. Ja sam zadovoljna zbog toga i drago mi je da se poštuje princip.
Ono što još treba reći je da za sprovođenje ovog zakona naravno određena su sredstva, a ja ću se, s obzirom da danas govorimo samo o jednom, kapitalnom zakonu, koji se tiče prosvetara i svaka čas njima, nadovezati, jer danas imamo još dva zakona. Jedan je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanje poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu.
Ovaj zakon je potpisan 2015. godine, 28. avgusta, na četiri jezika, što govori da je vrlo važan i porezi na koje se primenjuje ugovori su, pre svega u Srbiji, porez na dobit pravnih lica, porez na dohodak građana, porez na imovinu, a u Kazahstanu, porez na dobit pravnih lica, porez na dohodak građana, porez na imovinu pravnih i fizičkih lica, tu je razlika.
Ugovor obezbeđuje zajedničke kriterijume za određivanje prava oporezivanja pojedinih kategorija dohotka i imovine. Ugovor stimuliše ulaganje kapitala, što je jako važno, pogotovo rezidenata Republike Srbije u Republici Kazahstan, kao i rezidenata Republike Kazahstan u Republici Srbiji. Zatim, ugovor određuje pravni preduslov za efikasnije privređivanje i konkurentnost preduzeća, a samim tim biće omogućena sa obe strane i bolja i brža privatizacija.
Ono što bih još naglasila, to je treći zakon, prosto da naši gledaoci znaju da danas imamo tri zakona, ali je prvi zakon bio naravno najvažniji, je i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Kraljevine Norveške o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak.
Ovaj ugovor se primenjuje na lica koja su rezidenti jedne ili obe države ugovornice. Porezi na koje si primenjuje ovaj ugovor su, pre svega u Norveškoj, nacionalni porez na dohodak, zatim okružni i opštinski porez na dohodak, opštinski porez na dohodak, nacionalni porez koji se odnosi na dohodak kod istraživanja iskorišćavanja podmorskih izvora nafte i porez na dohodak nafte koja se naftovodima prevozi. Takođe, postoji još jedan porez, a to je nacionalni porez na primanja nerezidentnih umetnika.
Vrlo je važno da poznajemo jednu zemlju. Kada je poznajemo mi je volimo i u nju ulažemo. Ono što je jako bitno za ovaj sporazume i ugovore je da jačamo bilateralne odnose između dve zemlje. Hvala na pažnji, u danu za glasanje glasaću za sva tri ova zakona. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo Malušić.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić. Izvolite, gospođo Aleksić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, mnogo toga danas rečeno je i o samom obrazovanju uopšte i naravno najviše reči bilo je o tome da li je predviđena jednokratna pomoć od sedam hiljada dinara adekvatna ili nije.
Meni je drago da smo se složili barem u jednom, a to je koliko je obrazovanje bitno i važno za jedno društvo koje ima ambiciju da bude i da ostane jednu zrelo i civilizovano društvo, a naravno da RS to jeste.
Složili smo se svi oko toga da obrazovanje nije nikakva nadgradnja, već jedna bazična potreba, jedna osnova svakog društva i kao takvo treba ga zaista na taj način i tretirati, kao naravno i ljude koji rade u obrazovanju.
Ono što bih naglasila i što sigurno znam kao prosvetni radnik jeste koliko je to težak i koliko je to zahtevan, pre sve, koliko je to odgovoran posao. Ogromna je odgovornost koju preuzimate kada vama neko daje svoje dete, da ga učite, da mu usađujete određene kriterijume vrednosti, pa brige koje idu sa tim, da li ste dovoljno kreativni kao profesor, da li dovoljno dajete sebe, da li dovoljno umete da zainteresujete učenike na času da zavole vaš predmet.
Ono što je najbitnije i najvažnije od svega, da li dovoljno utičete na to da li će ti vaši učenici postati jednog dana kvalitetni ljudi, da li se dovoljno trudite da u vremenu koje je takvo kakvo jeste da li činite sve što je u vašoj moći, više od toga, da usadite normalne pravilne kriterijume vrednosti, što jeste najbitnije.
Naravno da se svi slažemo oko toga da prosvetni radnici za to treba adekvatno da budu i plaćeni i naravno da se svi slažemo oko toga da sada nisu adekvatno plaćeni.
Ova novčana pomoć jednokratna od sedam hiljada dinara, koje je predviđena za njih, naravno da ne rešava problem, odnosno status prosvetnih radnika. To nije ni bila intencija ove Vlade.
Ono što ova jednokratna pomoć od sedam hiljada dinara čini, pre svega, ja bih rekla, jeste da pokazuje, da dokazuje da ova Vlada itekako vodi računa o svojim prosvetnim radnicima, o svojim učiteljima, nastavnicima, profesorima, da ih nije zaboravila, da se bavi njima, a naravno da je novčana pomoć kao sama novčana pomoć znači, ali možda ovo o čemu sam pričala znači još više.
Ono što bih takođe naglasila jeste i činjenica da pošto je bilo reči o tome kako će, kome će biti isporučena ova pomoć, linearno se pomoć izručuje i ono što bih naglasila jeste da će ta novčana pomoć od sedam hiljada dinara biti isplaćena svima koji rade u obrazovanju bez obzira da li su kolege angažovane 10, 20 ili nekih 100%. Znači, neće biti često, kao što je do sada bio slučaj dok sam ja radila u obrazovanju, da neke kolege koje su možda radno angažovane 10 ili 20% da budu izuzete, što mislim da je jako dobro, što ovom priliko takva vrsta diskriminacije je izbegnuta.
Ono u šta zaista duboko verujem jeste da svi mi narodni poslanici, data su nam sredstva za to, jednostavno svi moramo da radimo na tome da naše obrazovanje unapredimo, da položaj prosvetnih radnika unapredimo putem amandmana, putem poslaničkih pitanja. Zaista, brojni su mehanizmi koje mi imamo i treba da ih koristimo. Znači, neprekidno raditi na tome da im se poboljša materijalni status pre svega, da im se poboljša to da ne budu, često to iznosim u svojim izlaganjima kada je obrazovanje u pitanju, da ne budu prenatrpani papirologijom kao što je to sada slučaj i do sada, da se stalno nešto menja, da oni moraju non stop da budu u toku šta se to menja, da plan i program budu napisani adekvatno. Znači, prenatrpani papirologijom, a praktično to im onemogućava da rade svoj primarni posao, odnosno da rad u učionici i rad sa učenicima zbog toga trpi.
Međutim, ono što je definitivno najbitnije od svega, ja bih rekla, jeste da svi mi zajedno moramo da radimo na tome da se povrati dostojanstvo poslu nastavnika, učitelja, profesora. Mislim da je to poenta i suština svega.
Možda koliko je ta profesija nekada bila poštovana možda najbolje govore nazivi pojedinih opština, odnosno delova Beograda, Profesorska kolonija, Učiteljsko naselje, možda to na najbolji način svedoči koliko je nekada ta profesija zaista suštinski bila poštovana, a koliko to danas nažalost nije.
Međutim, nije se dostojanstvo ove profesije izgubilo u poslednje tri godine, u poslednjih pet godina. Postoji niz godina kako se postepeno i vrlo uspešno, rekla bih, degradira ovaj posao i to na različite načine, tako da se nažalost, još jednom kažem, dostojanstvo, ni novčana moć ne može vratiti odjednom i preko noći.
Ono što se mora priznati ovoj Vladi jeste da se na tome uporno radi. Ova jednokratna pomoć jeste najbolji dokaz za to. Takođe, dokaz za to jeste i 4% koja su predviđena za povećanje plata prosvetarima i još jedan dokaz za to, naime, nešto što je isto jedan krupan iskorak, što bih ja naročito volela da istaknem i nadam se da će taj zakon zaista kvalitetno biti odrađen, jeste Zakon o platnim razredima, nešto što će, verujem duboko, suštinski, sistemski rešiti pitanje prosvetnih radnika.
Znači, u nečemu moramo da se složimo, a to je da ova Vlada itekako predano radi na tome da se položaj prosvetnih radnika poboljša, samo što to nažalost nije ni uništeno preko noći, pa ne može naravno biti ni povraćeno preko noći.
Još jednom šta bih volela da istaknem na samom kraju izlaganja, umesto toga da se raspravljamo da li ova jednokratna pomoć od sedam hiljada dinara je adekvatna ili nije, prosto ne razumem odakle tolika potreba da se nešto što je dobro, što je pozitivno, što je ako ništa drugo sigurno jedan veliki korak napred, otkud tolika snažna potreba da se dočeka na nož, da se omalovaži, potceni, a ništa drugo se ne nudi kao alternativa. Ne vidim šta je alternativa. Da li je bilo bolje da ni do kakve pomoći ne dođe? Naravno da nije.
Jednostavno, kao neko ko je godinama živeo od profesorske plate i to samo od profesorske plate, mogu da kažem, to slobodno smem u ime svih svojih kolega da će ta pomoć biti itekako dobrodošla. Možda za neke ljude koji su enormno bogati, a koji svakako nikada nisu i nažalost neće živeti od svojih plata, možda je to njima mizerno, možda je to njima za potcenjivanje. Nama koji živimo od svoje plate to svakako nije za potcenjivanje i to svakako treba poboljšati. Hvala.