Po peti put obrazlažem zakon koji su zajedno napisali ljudi iz Pokreta za Preokret i aktivisti „Efektive“ i koji ide ka tome da se zaštiti 100.000 građana Srbije, da se zaštiti 50.000 dece koji su ostali ili kojima preti opasnost da svakoga dana ostanu bez krova nad glavom. Njima je najmoćniji čovek u Srbiji pre mesec dana obećao da će rešiti njihov problem, da će rešiti u roku od 15 dana njihov problem. Prošlo je mesec dana on nije rešio njihov problem.
On je izgovorio naravno neistinu, iako bi mi predsedavajući dozvolio ja bih rekao i neku težu reč, ali pretpostavljam da bi mi oduzeo reč.
Zato ću iskoristiti još jednu priliku da vas pozovem, kolege narodni poslanici, jer pretpostavljam da ste vi predstavnici naroda, da čujete u kakvom se položaju nalaze korisnici ovih kredita.
Dakle, zaduženi iz Zrenjanina S.I. ima platu od 23.000 dinara, a rata kredita mu je 38.000 dinara. Dakle, odnos plata – rata je 167%. Korisnik T.A. iz Subotice ima ratu kredita od 89.000 a plata joj je 65.000. Nema ni malo malu platu, ali rata kredita je znatno iznad toga.
Sad, čujte i za ove ljude koji su u najtežem položaju. R.A. iz Beograda ima ratu kredita od 67.000, a plata joj je 37.000 dinara ili D.A. iz Jagodine koja ima ratu kredita 38.000, a plata joj je 22.000 ili D.U. iz Beograda ima ratu kredita 76.000, a plata joj je 22.000 i nije nikakvo čudo što su mnogi od ovih ljudi teško oboleli, neki su izvršili samoubistva.
Prošli put sam vam čitao imena ljudi i njihove sudbine kroz šta su prošli, ali podsećam vas kolege 50.000 dece je u tim porodicama.

Vreme.

Dakle, premijer je obećao da će rešiti ovaj problem, nije ga rešio …

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nisu glasala 132 od ukupno prisutna 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. oktobra 2015. godine.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

U ime Pokreta za PREOKRET, koji ima sve veću podršku u Srbiji, predložio sam zakon koji bi omogućio poštene izbore. Tako je, Pokret za PREOKRET ima sve veću podršku građana Srbije.
Predložio sam zakon kojim bi se obezbedilo da naredni izbori budu pošteni. Predložio sam u ime Pokreta za PREOKRET izmenu Krivičnog zakona kojim bi se sankcionisala krađa na izborima, kojim bi se sankcionisala pretnja, ucenjivanje, kupovina glasova za suhomesnate proizvode, za radna mesta, ucene za ostanak na radnim mestima.
U ovom zakonu jasno se kaže da je krivično delo upotreba sile ili pretnje sa zahtevom ili prinudom drugog da dostavi dokaze o tome kako je glasao na izborima. Dakle, sankcioniše se svako fotografisanje i iznošenje dokaza sa biračkog mesta kako je neko glasao, da ne bi u Srbiji imali situaciju da zaposleni u javnim službama, ljudi koji su pod pritiskom za radno mesto moraju da donesu dokaz poslodavcima kako su glasali. Poslodavcima, razume se, u javnom sektoru.
Predložili smo kažnjavanje ne samo sile, pretnje, ucene, nego i organizovanje, kršenje biračkog prava. Sada imamo situaciju da za kršenje slobode na izborima slobodnog izražavanja volje odgovaraju „samo oni koji kupuju glasove“, koji donose novac, suhomesnate proizvode, a ne odgovaraju njihovu nalogodavci, a to su najčešće šefovi lokalnih odbora stranaka naravno na vlasti, koji ovih dana u Starom Gradu dele pakete suhomesnatih proizvoda. Dakle, oni ne odgovaraju.
Da se razumemo, ne odgovaraju ni ovi koji kupuju glasove i imali smo na prošlim izborima kupovinu glasova i imali smo na narednim lokalnim izborima od grada do grada kupovinu glasova. Neki su čak i priznali da su kupovali glasove, međutim nisu sankcionisani. Nisu sankcionisani zato što su u koaliciji sa strankama na vlasti i zato Pokret za PREOKRET sada i u narednom periodu će govoriti da neće priznati izbore na kojima se glasovi budu kupovali.
Pozvali smo opozicione stranke da stanu u front zaštite slobode izbora, zaštite slobodnog izražavanja volje na izborima i krivično gonjenje onih koji tu volju krše.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – tri, uzdržanih – nema, nisu glasala 132 od ukupno prisutna 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podnela Narodnoj skupštini 7. oktobra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Biljana Hasanović Korać želi reč? (Da.)

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Naša poslanička grupa je predložila i ja sam podnela predlog da se na ovu sednicu uvrsti u dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Suština ove dopune jeste da se u članu 20. Zakona posle tačke 16. doda tačka 16a koja bi glasila – uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata.

Naime, sada je stipendiranje učenika i studenata u nadležnosti Republike. Znamo u kakvom je stanju republički budžet i kolike su mogućnosti za pomoć materijalno ugroženim učenicima i studentima. I ovako nam je veliki problem što mladi koji završavaju škole odlaze iz ove zemlje i zato moramo da pokažemo više razumevanja i da im pomognemo da završe škole i da ih na neki način obavežemo da ostanu ovde.

Lokalne samouprave su češće u kontaktu sa građanima i zato imaju više razumevanja za probleme školovanja učenika i studenata, pa u skladu sa mogućnostima iz svojih budžeta odvajaju određena sredstva.

Međutim, to ne mogu da definišu kao stipendiranje učenika i studenata jer nemaju za to zakonski osnov, već to rade kroz pružanje različite vrste materijalne pomoći materijalno ugroženim učenicima i studentima.

Zato smo predložili da se donese zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, čime bi dali lokalnim samoupravama pravni osnov za regulisanje ove materije za donošenje kriterijuma kojim bi detaljno regulisali način stipendiranja i da u budžetu odvoje sredstva koja bi se i zvala onako kako i treba jer služe toj nameni.

Ovo predlažem već nekoliko puta i ne znam zašto kada svi pričamo koliko treba da pomognemo i natalitetu i tome da mladi se školuju i da ostaju u Srbiji, vladajuća većina nema razumevanja, da li zato što ljudi koji su na neki ključnim mestima u vladajućoj većini su na vrlo upitan i brzometan način došli do svojih diploma i doktorata, pa nemaju razumevanja za materijalno ugrožene učenike.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 133 od ukupno prisutna 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o predlaganju zakona, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. septembra 2015. godine.
Da li narodni poslanik Biljana Hasanović Korać želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Naša poslanička grupa je podnela i Predlog zakona o predlaganju zakona i ja sam predložila da se uvrsti u ovu tačku dnevnog reda.
Mislim da je na prethodnoj sednici posebno dat povod da insistiramo da se na ovoj sednici donese ovakav zakon. Naime, ova materija je kod nas regulisana samo sa par članova u Ustavu i u Zakonu o Skupštini, a uglavnom je regulisana Poslovnikom o radu o Vlade i Poslovnikom o radu Narodne skupštine, što znači i podzakonskim aktima koji i nemaju očigledno za vladajuću većinu veliko značenje i snagu.
Naime, u poslednje vreme, odnosno u poslednjih dve, tri godine najveći broj zakona je donet po hitnom postupku bez poštovanja one standardne procedure. Zatim, zakoni se uglavnom donose bez prevođenja javne rasprave, bez konsultacije relevantnih činioca koji mogu da daju svoje mišljenje i predloge i doprinesu kvalitetu zakona, a i kad se sprovede javna rasprava ona obično ograničenog karaktera i u užem krugu bez šire javnosti.
Sve češće se javljaju odredbe o stupanju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ umesto osam dana od dana objavljivanja.
Takođe, ova Skupština je donela Rezoluciju o zakonodavnoj politici kojom predviđa da se uz Predlog zakona Skupštini dostave i podzakonski akti koje prate taj zakon, njegovu primenu.
Međutim, niko od predlagača do sada nije dostavio i predloge podzakonskih akata koje predviđa taj zakon. Znači, da sve što su bili izuzeci u postojećim propisima u praksi ove vladajuće većine su postala pravila i da bi sprečili takvo samovoljno ponašanje mi predlažemo da se ova materija reguliše zakonom o predlaganju zakona kojim bi se jasno propisale procedure za donošenje zakona, jer smatramo da poštovanje procedura je neophodno da bi se ostvarila pravna sigurnost i da bi stvorili pravnu državu.

Vreme.
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema. Nije glasalo 133 narodnih poslanika od 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela grupa od 11 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić, Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, 29. juna 2015. godine.
Izvolite, narodni poslanik Marko Đurišić.