Zahvaljujem se, gospođo Joksimović, isteklo vam je vreme, moram da vas prekinem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku, gospodine Pavićeviću. Gospođa Joksimović je samo dala objašnjenje na vaše pitanje.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Marko Đurišić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Jovana Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Čanak.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Kostreš.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.
Da li neko želi reč? (Ne.) Nije u sali.
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Homen.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Stojšić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Branka Karavidić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik mr Jovan Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Mićunović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Goran Bogdanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospođo Jerkov.

Zahvaljujem.
Još jedan iz serije amandmana kojima se pokušava da se obezbedi 7% za budžet AP Vojvodine, koji je garantovan Ustavom, uz napomenu da, iako je to svim vladama nezamislivo, u Ustavu piše - najmanje 7%, što znači da može da bude i više od 7%. Ali, ja mislim, i tu se slažemo, gospodine Vujoviću, i gospodine Arsiću, da se će ovaj problem rešiti onda kada bude usvojen zakon o finansiranju AP Vojvodine.
Gospodin Arsić kaže – bilo je isto i ranijih godina. Delimično ste u pravu. Ja kažem da nije bilo isto zbog toga što je tada bilo sporenja oko toga da li je prihodna ili rashodna strana budžeta, a vi ste rekli - u vašoj Vladi, izvinjavam se, ja sam rekla da je Krstić bio ministar finansija, zapravo je Dinkić bio tada vaš ministar finansija kada je to usvojeno, da čak nije 7% ni prihoda, nego 7% poreskih poreskih prihoda, što je čak 7% i od prihoda, što u budžetu nikako ne može pisati. Vlada Vojvodine je podnela zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. Ustavni sud se nikad nije oglasio, za razliku od onda kada je požurio da kaže kako je u redu smanjivati penzionerima penzije koje su zaradili. Tako da, nije tačno da je isto. A, sve i da jeste, ni tada nije valjalo.
Problem je u tome što ne postoji zakon o finansiranju AP Vojvodine. Vi ćete reći - DS ga nije usvojila. Pa, kao što ste možda mogli da primetite, i mnogim ljudima, odnosno većini u DS to nije odgovaralo, pa su malo i promenili neke stvari u DS i ne pokušava da brani svaki svoj loš potez na način na koji vi to radite, pravdajući da je neko pre vas bio isti takav.
Predlažemo preraspodelu sredstava, tako da budžetu AP Vojvodine ipak pripadne 7%, da se u njega lažno ne stavljaju neke stvari, kako bi se činilo da on iznosi 7%, a pretpostavljam da ga nećete prihvatiti, mada vas pozivam da to učinite.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe narodni poslanik Veroljub Arsić.

Imam pravo na repliku, spomenut sam imenom i prezimenom.

Izvolite. Imate dva minuta.

Vidite, donošenjem tog Zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine nije rešeno ni 2008, ni 2009, ni 2010, ni 2011, ni 2012. godine, a sada smo već u 2015. godini. Međutim, od 2014. godine, Vlada Republike Srbije nema sa kim da pregovara na teritoriji AP Vojvodine. U tome i jeste problem. Kolega Martinović je sada čitao. Aktuelna Vlada pokrajine ima poverenje samo 5% građana AP Vojvodine. Sa kim Vlada Republike Srbije da pregovara? Sa 5%? Ako donesemo takav zakon gde smo pregovarali sa 5%, pitaće nas posle sledećih izbora ta neka druga vlada u Vojvodini šta smo to radili i sa kim smo ispregovarali.
Problem i jeste i Bojana Pajtića i Pokrajinske vlade što već, evo, treća godina svi građani Vojvodine trpe tu njihovu želju da sačuvaju gram vlasti još neki mesec. Građane Vojvodine su postavili kao taoce svoje politike, svojih interesa i svog malog dela vlasti. Znači, ako hoćete da rešite problem, lepo neka se gospodin Pajtić izjasni prema Pokrajinskom parlamentu, da raspišete izbore, izađemo na izbore, građani kažu šta ko misli o kome i onda nova vlada koja ima poverenje i legitimitet kod građana pregovara sa Vladom Srbije oko donošenja zakona. Ovako, mislim da nemamo sa kim da razgovaramo.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani moji poljoprivrednici, posebno vi koji živite u Vojvodini, da vidimo šta je gospođica predložila. Gospodine ministre, ona je predložila da se razdeo poljoprivreda umanji sa 40,5 milijardi na 37,5, da poljoprivreda dobije tri milijarde manje. Dakle, to je predlog predlagačice amandmana.
Takođe je predložila, dragi moji poljoprivrednici u Vojvodini i Srbiji, da razdeo za podsticaje, a dva dana su nas optužili kako smo mi, eto, smanjili podsticaje, nije tačno, planirana sredstva su veća nego ove godine. Ali, gle čuda, predlagačica je predložila da poljoprivrednici u podsticajima, umesto 24,2 milijarde, dobije 22,2 milijarde – dve milijarde manje.
Dragi moji seljaci, da vidite gde su vaši novci. Kako neko živi u Vojvodini, a pretežno bi se ta ušteda odnosila na seljake u Vojvodini, pa i one u Srbiji, želi da vaš novac ne završi u vašim džepovima, već u nekim drugim džepovima.
To ponašanje je licemerno. To nije prvi put, predlagačica i njena stranka su inače učestvovali u potpisivanju SSP koji je bio loš i nijedna članica tako loš SSP po preteranoj liberalizaciji nije potpisala i preranoj, što je naprosto počistilo našu poljoprivredu u prethodnom periodu, jer nisu pripremali zemlju. Danas referendumom traže da se taj međunarodni sporazum neustavno poništi, jer ne sme da bude predmet referenduma. Za očekivati je sutra da ukoliko usvojimo i njen amandman smanjimo sredstva poljoprivrednicima za očekivati, poznavajući takvu vrstu političara je, da ukoliko danas uštedimo da se sledeće godine ona pobuni, sedne na traktor i da dođe da se buni protiv manjih sredstava za poljoprivredu koju je sama tražila. Hvala.

Zahvaljujem se.
Na član 8. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević i Enis Imamović.
Da li neko želi reč? (Da)
Narodna poslanica Sabina Dazdarević. Izvolite, gospođo Dazdarević.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, našim amandmanom predlažemo da se u budžet Republike Srbije uvrsti nekoliko stvari koje su bitne za razvoj regiona Sandžaka.
Našim amandmanom predlažemo da se u budžet Republike Srbije uvrsti nekoliko stvari koje su bitne za razvoj regiona Sandžaka. Naime, prvo, radi se o budžetu nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Kada govorimo o nacionalnim većima, nacionalna veća su kao i narodni poslanici su birani u direktnim neposrednim izborima, a u budžetu su svrstani kao nevladina organizacija. Smatramo da se moraju pod hitno izvršiti promene u budžetu u nazivima kada se nacionalna već moraju nazvati organima manjinske samouprava, a ne nevladine organizacije i da se 21 nacionalnom veću dodele sredstva u budžetu Republike Srbije onoliko koliko im pripada.
Na sednici održanoj 19. novembra 2015. godine, na sednici koordinacije nacionalni savet nacionalnih manjina održanoj u Ečkoj je zaključeno i zatraženo od Vlade Republike Srbije da se Zakonom o budžetu za 2016. godinu, predvide sredstva u iznosu od 0,05% od ukupno planirani budžetskih sredstava, pa u tom smislu i predlažemo, a mi smo predložili gore navedeni iznos.
Dalje, podsećamo da u Srbiji ima 46 ekonomski nedovoljno razvijenih opština u kojima živi preko 930.000 stanovnika, koji čine nacionalni dohodak je ispod polovine proseka, republičkog proseka. U Sandžaku gde trenutno žive Bošnjaci, građani se suočavaju sa visokim stepenom nezaposlenosti, a u nekim opštinama, kao što je opština Tutin, taj stepen iznosi i preko 60%.
Elektroenergetska komunalna i putna infrastruktura su u katastrofalnom stanju iz ovih, a iz mnogih drugih razloga koji su čisto egzistencijalne priroda tražimo da u budžet Republike Srbije uđu sredstva za konačnu i kompletnu rekonstrukciju, regionalnog puta Novi Pazar – Tutin, kao i puta Novi Pazar – Sjenica koji su užasno u lošem stanju, a posebno kada govorimo o putu Novi Pazar – Tutin koji je više puta godišnje u prekidu zbog odrona i klizišta, a koji na dnevnom nivou koristi nekoliko hiljada ljudi, pre svega učenika i studenata, kao i zaposleni koje svakodnevno koriste ovaj putni pravac da bi stigli do svojih škola, fakulteta ili radnih mesta.
Radom na putnoj infrastrukturi i obezbeđivanjem sredstava za izradu projektne dokumentacije iz oblasti komunalne i elektroenergetske infrastrukture, stvorili bi se preduslovi da se o ovakvim projektima konkuriše kod predstupnih fondova EU. Ovo je važno iz tog razloga što opštine nemaju dovoljno sredstava, odnosno nemaju mogućnosti za finansiranje izrade ovih projektne dokumentacije ili za finansiranje ovih projekata, a bez projekata ne mogu dobiti sredstva koja već postoje u fondovima EU.
Uvrštavanjem naših predloga u budžet Republike Srbije bismo pokazali da imamo volje da osposobimo region Sandžaka na taj način da možemo da budemo ravnopravni u mogućnostima razvijanja, da budemo ravnopravni u mogućnostima privlačenja domaćih i stranih investicija, odnosno da budemo ravnopravni sa građanima Srbije iz drugih regiona. Zahvaljujem.