Kada se neko preokrene jednom, onda promeni položaj za 180 stepeni. To možda mogu da razumem, ali kada se neko preokrene dva puta za nekoliko meseci, znači, ponovo još 180 stepeni, pa se vrati na staro, pa pošto se predlagač amandmana vratio na staro, moram da ga podsetim da ovo jeste, da polako dolazimo do novogodišnjih i božićnih praznika, i da je božić bata veoma popularan i biće još popularniji, ali to ne mora da znači da neko od narodnih poslanika, naročito ne predlagač amandmana, da bude božić bata, pa sad odjednom kaže – šta sedam dinara za mleko, pa devet, da zaokružimo na deset, ono, šta nas briga, široko. Ali, niko ne pita, a ja pitam predlagača amandmana – odakle, iz kojih sredstava? Iz onoga što se preokrenuo jednom, pa se preokrenuo još jednom?

Nikako da nam odgovori, zašto je u tom preokretanju upropastio i uništio 38 poljoprivrednih kombinata u AP Vojvodini? Zašto je likvidirao 109 poljoprivrednih dobara i zadruga? Zašto je napušteno 20.000 seoskih kuća, sve u Vojvodini? Zašto je 200.000 ha društvene imovine, zemljišta društvene imovine i 100.000 ha zadružne imovine prodato za 50 miliona evra, a realno tri milijarde evra košta ta imovina? Zašto je učešće poljoprivrede u BDP sa 22% palo na 12%? Zašto je doveo do toga da se zadužuje po kamatama koje su i po 7%?

Vreme.

Jedna rečenica, gospodine Bečiću, molim vas.

Znate li, poštovani poljoprivredni proizvođači, gde su vaši podsticaji? Nisu u onom džaku božić bate ovde iz Narodne skupštine, već su u propuštenim prilikama i u kamatama koje moramo da vratimo naredne godine, koje je zadužio predlagač amandmana.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)

Nemate pravo na repliku. Nije vas pomenuo. Ja nisam čuo u izlaganju gospodina Babića – gospodin Janko Veselinović.

(Janko Veselinović, s mesta: Da li sam ja njega pomenuo?)

Izvolite, gospodine Arsiću.

(Marko Đurišić, s mesta: Ne možete obojica.)

Oduzmite mi ovo vreme. Ne mogu da govorim.

(Zoran Babić, s mesta: Hoćete li da dozvolite da govori po amandmanu i da troši vreme ovlašćenog predstavnika SNS, koje nije potrošeno?)

Molim vas, ovlašćeni predstavnik ima još pet minuta i 50 sekundi. Može da iskoristi to vreme.

(Zoran Babić, s mesta: Ja sam govorio po replici.)

Gospodin Babić je ima repliku.

Izvolite.

Moram da kažem da u jednom delu svog izlaganja niste bili u pravu i amandman svakako ne treba prihvatiti. Niste bili u pravu kad ste rekli da su oni imali svoju priliku i što je nisu iskoristili. Jako dobro su je iskoristili. Jako, jako dobro, ali ne da se unapredi poljoprivredna proizvodnja, nego da oni unaprede sebe, tako što će da napune džep.

Meni je jako smešno i jako jadno kad se neko zalaže za poljoprivredne proizvođače, a pre samo pet ili šest godina potpuno je uništena prerađivačka industrija u Srbiji. Na teritoriji Srbije, bez AP Vojvodine, imate samo jednu klanicu koja ispunjava HCCP standarde. Sve ostale su rasprodate, uništene, raznete, kao da ste bombe bacali. Kad nemate klaničku industriju, mesno-prerađivačku koja vršna u poljoprivrednoj proizvodnji, nemate ni stočarstvo, a kad nemate stočarstvo, onda vaši ratari postaju žrtve špekulanata, pa se onda ovde borite za te iste ratare, a gurnuli ste ih špekulantima u ruke, istim onim špekulantima koji ih danas teraju da izlaze na ulice sa traktorima, koji su ih pljačkali i državu. Vi, jeste vi.

(Narodni poslanik Miroslav Marinković dobacuje s mesta.)

Vi ste isto to radili i Mićović koji je zatvarao klanice da bi neki drugi mogli da rade…

Molim vas gospodine Marinkoviću, dozvolite da završi.

Nemojte da se obazirete previše na njih. Njihovo vreme je prošlo, a vreme za Srbiju tek dolazi i sva sreća što je njihovo prošlo.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić, mr dr Blagoje Bradić, Miroslav Marinković i Dušan Petrović.

Reč ima narodni poslanik dr Miroslav Marinković.

Izvolite.