Dobra vam je ocena – prvi poslanik. Hvala vam na tom komplimentu. Ja imam samo pet minuta, tako da nije vreme za kurtoaziju. Jako interesantna sednica, nema prenosa.

Na Drugom programu RTS ide sad neki jako važan, neka emisija o lovu, ribolovu, pecanju ili teko nečemu. Verovatno je to važnije nego ovo što mi radimo ovde.

Mi imamo sednicu sa 73-74 tačke dnevnog reda, koja ide u kasnim satima, u ponedeljak, sve je van procedure i van propisa. Verovatno da tu ima nešto važno i naravno da ima nešto važno. Ima puno važnih stvari.

Recimo, ja mogu da pohvalim dve stvari. To što je ministar Verbić, koji je pobegao, prihvatio našu inicijativu o akademskoj čestitosti na neki drugi način, pod drugim imenom, ali je to ugradio u izmene zakona i mogu da pohvalim na neviđeno, pošto nije bilo vremena da se čita, ali dobro je da je donet bilo kakav zakon o zadrugama, koji nije jako dugo postojao i to je jako dobro. Tu su samo dve od 73 tačke.

Šta pored toga imamo? To sa zadrugama je dobro, ali to sa državnim poljoprivrednim zemljištem ne valja ništa. To je stvaranje posebnih uslova da miljenici i tajkuni kupe državnu zemlju da bi kroz par godina mogli da je prodaju strancima po tri puta većoj ceni, to je svima jasno u Srbiji, šta je cilj toga, to je kao onaj pokušaj privilegovane prodaje Dedinjskih vila. To je isto to, samo što je ovo deset ili sto puta skuplje.

Agencija za privatizaciju se ukida. To je verovatno snažan podsticaj procesa privatizacije. Pitam ministra Sertića, ako je prisutan u sali, kako misli da ukidanjem Agencije ostvari svoj cilj da će do kraja godine da reši 115 preduzeća, o čemu smo doneli zakon pre šest meseci?

„Srbijagas“, novih 220 miliona evra u dva zakona, zaduženje za „Srbijagas“. Šta je dobra vest? Dobra vest je da je to samo 1% javnog duga Srbije. Povećavanje samo za 1%. Loša vest je isto to, da je Srbija sto puta zaduženija nego što je ovih 220 miliona za „Srbijagas“. To je briga ove Vlade i ove vlasti za buduće generacije. Svako ko se rodi u narednih 20 godina i ko neće plaćati taksu za prijavu rođenja, jer to će biti besplatno, nosiće 10.000 evra generičkog duga sa sobom čim se rodi.

Porezi, sistemski poreski zakoni su svi takvi da se porezi dižu, da se takse dižu, ali se kaže to je usaglašavanje. Znači, sada kada se dižu cene državne, odnosno porezi i takse, to je sada usaglašavanje sa jadnom EU i ispade da sve radimo pod pritiskom EU, da tamo ništa ne valja, da vrše pritisak, da svako usaglašavanje sa njihovim standardima sve više i više guši građane Srbije, a oni žive deset puta bolje nego što živimo mi.

Pretplata za RTS, da ne pričam o tome šta je pričao premijer, za šta se zaklinjao da nikad neće da bude to ponovo vraćeno. To ko njemu veruje, ja ne mogu da mu pomognem, ali pitanje je zašto se to donosi na ovako nakaradan način. Pretplata, TV pretplata je postojala svih devedesetih godina. Da li su tada mediji bili slobodni, gospodo bivši radikali, da li smo tada mogli da kažemo da je bilo slobodno informisanje? Naravno da nije. To znači da pretplata sama po sebi ne garantuje nikakvu slobodu. Sloboda se stvara, čuva, brani svaki dan i to se ne radi sa hokus-pokus, mambo-džambo varijantama da li će biti 150, da li će biti pola od pretplate, a pola ne znam odakle, nego tako što kad se o pretplati za RTS govori, RTS treba da prenosi tu sednicu, a ne da emituje…

Kome treba Sablja, neka mi se javi kad god hoće, spreman sam da mu pričamo o tome, a i nešto više, mogu i da mu pokažem, ali za kraj, manite se ovih tajnih, hitnih, noćnih, polunoćnih, na brzinu sednica, tako se ne gradi budućnost države, tako se ne gradi ni lična budućnost ozbiljnih ljudi, a kamoli države.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, da ponovim, ne znam da li sam bio uključen, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što ste čuli se dešava po onoj izreci kad karakterno sitni ljudi žele da ukrupne sebe. Ja sam mnogo toga čuo, ali kad neko priča o zadruzi, o zadrugama, znate ono za-druga, zadruga nosi naziv za-druga. Kod zadrugara se nije desilo da ne registruješ gazdinstvo, to je obaveza do 31. marta, da ne predaš strukturu proizvodnje, a da možeš da koristiš podsticaje od strane države.

Umesto do 31. marta, ti to registruješ 2. jula, ali imaš problem. Nisi registrovao gazdinstvo, nemaš zadrugu kao poljoprivredno gazdinstvo, nemaš ni zemljište, registruješ 2. jula, zakupiš zemljište na nameštenoj licitaciji, gde međusobnu konkurenciju tebe i onog drugog zastupa isti čovek, pa se takmiči sam sa sobom i ti na takav način sklopiš ugovor 7.11.2007. godine i ostvariš pravo na podsticaje za prolećnu sadnju 2007. godine.

Bivši premijeri imaju čudnu naviku da i novembar proglase za proleće, a da jul mesec bude ravan martu mesecu i da na takav način ostvare 525.000 evra nezaslužene dobiti, kupe stan na Vračaru i dok ja dolazim iz njiva iz sela Novi Karlovci, moj kolega poljoprivrednik dolazi iz stana vrednog 500.000 evra sa Vračara.

Nisam dobio odgovor ni po prethodnom pitanju - koliko je u tom vinovom zasadu ta vinarija je napravila kapi vina, ne flaše, koliko je kapi vina napravila, da znamo za šta je država dala 525.000 evra za to? Nije bilo ni tri kapi za pričest, a kamoli tri boce.

Hajdemo dalje, šta je sa zemljištem? Zemljište je zajedno sa firmom prodato i sada moramo da platimo još 500.000 evra zbog toga što ne može da se izvrši restitucija, već moramo novčano da obeštetimo prethodne vlasnike, pravne sledbenike i danas bivši premijeri pričaju o zadrugama i poljoprivrednom zemljištu, zaboravljajući da su imali ugovor, ugovor sa narodom 2000. godine. Ja sam svedok tome.

U tom ugovoru je pisalo da ćemo izvršiti restituciju, a nama premijer, za koga sam i ja glasao, doduše kasnije, odbivši da glasam, ali je i pao vrlo brzo, je ušao u parcelu koja je namenjena za restituciju, ne da je želeo restituciju, nego je sprečavao restituciju ulaskom u posed na opisan način.

To zemljište je izdato na 30 godina i danas o zadrugama i zemljištu priča neko ko je uzeo za 60 evra 52 hektara zemlje u opštini Inđija po pravu prvenstva na način na koji sam već opisao. Inače, pravo prvenstva imaju samo oni koji su već zasadili vinograd, a ne oni koji će ga saditi. Takav je bio Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji ćemo menjati.

Danas oni pričaju da ćemo mi tajkunima da prodamo zemlju. Netačno, zbog gledalaca. Zakonom o zemljištu, koji će biti na dnevnom redu ove Skupštine, zemljište će se prodavati malim poljoprivrednim gazdinstvima koji imaju manje od 30 hektara, koji tri godine moraju da budu registrovana poljoprivredna gazdinstava i koji moraju da imaju prebivalište o tri do pet godina u zavisnosti koji amandman bude usvojen.

To je oni poljoprivrednicima, onim zadrugarima koja je imovina oteta, koji ništa nisu dobili od države, koji su devedesetih godina podnosili teret socijalnih ekonomskih vojnih pritisaka na našu zemlju, a nisu kupili ništa, ali zato su kupili oni koji su u tom periodu švercom cigareta, nafte itd, zgrnuli ogromne pare na njihovoj grbači, oni su se pojavili kada je moj kolega poljoprivrednik bio premijer, pa oni su kupovali 300.000 hektara zemlje državne, 200.000 hiljada hektara društvene, koja je momentom prodaje pretvorena u državnu, inače je država ne bi mogla je prodati i 100.000 hektara zadružne zemlje koja je bila svojina udruženih seljaka i danas neko priča kako ćemo mi prodati zadruženu imovinu, što je netačno. Ona je već od 2000. godine prodata.

Neko govori o tome da ćemo mi zadružnu zemlju prodati strancima. Netačno, ni državno. Trista hiljada hektara je prodato do 2010. godine za 50 miliona evra. Da su ga dali sa pravom prvenstva zadrugama, o kojima pričam, zakupnina svake godine je bila 60 miliona, milijardu i 800 bi prihodovali samo zakupnine, da su ga dali sa pravom prvenstva zakupa na 30 godina, što će biti slučaj sa poljoprivrednim zemljištem kada usvojimo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu. I još nešto, to za šta smo dobili 50 miliona evra bi danas vredelo tri milijarde evra, jer 300 hiljada hektara vojvođanske zemlje danas vredi tri milijarde evra. Da li je tako, gospodine Sertiću?

Oni su to prodali za 50 miliona evra, za 60 puta manju cenu. Da su ga izdali u zakup na 30 godina, imali bi milijardu i 800 miliona evra zakupnine, a zemljište ne bi vredelo tri milijarde, već bi za 15, 20 godina vredelo šest milijardi. To je trećina našeg duga. To smo mogli vratiti tako što smo to mogli prodati domaćim zadrugama, domaćim poljoprivrednicima, da ih nismo osakatili, oduzeli zadružno zemljište. Tog zemljišta je bilo od 1962. do 1968. godine 198.000 hektara koje je kupljeno teretnim putem. Zadruge su to izgubile divljom, predatorskom privatizacijom za vreme dok je moj kolega poljoprivrednik bio premijer, Vlahović bio ministar poljoprivrede, gospodin Cvetković bio nadležan za privatizaciju, a oni će vam spomenuti poslednjeg činovnika Sinišu Malog.

Zaboravili su ovu prvu trojicu koja su se najviše pitala. Oni koji su rasprodali sve su, da bi to legalizovali, usvojili SSP, napisali, sa preteranom preranom liberalizacijom, da bi uništili ostatak poljoprivrednika i ostatak poljoprivrednih zadruga. Preterana i prerana liberalizacija je počistila našu prehrambenu industriju i poljoprivredu, zato što su pale sve carine. Obično je liberalizacija takve vrste se poklapala sa godinom ulaska u EU. Samo se kod nas desilo da će to biti osam godina pre ulaska. Kome su to potpisali? Onim prijateljima svojim finansijskim direktorima DS kojima su prodavali u Kovačici 181 hektar zemlje za tri evra, 20 evrocenti, manje od 20 evrocenti hektar, šećerana pride i šećera za osam miliona evra. Kapital od 20 miliona evra su procenjen prodali za tri evra, a onaj ko je to kupio, odmah sledeće godine digao osam miliona evra. Kako je uspeo da digne osam miliona evra kredita na nešto što vredi tri evra?

Odgovor je bio sasvim jasan. To je bilo ogromno čerupanje naroda, društvenog kapitala. Ono što je bilo sve naše, sad je bilo sve njihovo i postalo je sve njihovo. Kupili su i jahte, pevačice itd, kapitalom, oteli od siromašnih, otpuštenih i slabo plaćenih. Danas su oni pričali o tome.

Ko je u SSP uneo odredbu da ćemo pet godina po stupanju na snagu SSP-a, pa nas je Litvanija spasila kasnije, odobrila taj SSP, ratifikovala u svom parlamentu, ona nas je spasila? Ko je potpisao da smo 2017. godine u obavezi da strancima prodajemo nekretnine, uključujući i zemlju? Ne mi, oni, oni koji se danas bune, oni koji kažu da je SSP loš, oni koji kažu da ćemo prodavati zemlju strancima. Zašto su usvojili tu odredbu? Da bi oni koji su kupili 300.000 hektara za 50 miliona evra, oni koji su oteli od osiromašenih, slabo plaćenih, onih koji tumaraju praznih džepova i praznih stomaka dok oni grickaju jastoge. Od njih su oteli. Da bi to oteto mogli da prodaju, oni su to uradili. Oni su SSP napisali kako odgovara onima koji su imali zemlju koji su 300.000 hektara kupili za 50 miliona evra, da bi mogli da preprodaju, da bi danas mogli da uzmu tri milijarde za ono što su platili 50 miliona, to im je bila namera, a u isto vreme su ti isti ljudi bili uvoznici svega i svačega, tzv. klaničnog otpada itd.

Praznili su naše farme, punili onkologiju. Danas oni pričaju o poljoprivredi, danas oni pričaju o zemljištu. Ko šta sad više da im veruje? Oni koji su sve to potpisali nas optužuju za svoje greške. Hajde jednom da nam oproste makar ono što su oni zgrešili. Ne, oni to ne žele. Oni će i dalje pričati kako ćemo mi prodati strancima zemlju, iako je to bila njihova namera, da unovče ono što je oteto od sirotinje. Konja jaše ko ima. Ko će da dođe da kupi od mene pet hektara od stranaca? Doći će da kupe od onih koji su uzeli 300.000 hektara. Kod njih će zakucati na vrata i pitati da li to može.

Zato ne dozvoljavam da moj kolega poljoprivrednik ovde unosi zabunu na čestite poljoprivrednike koji žive na selu, da unosi zabunu, da ih obmanjuje, da govori neistinu, da govori da umesto što ćemo njima prodati zemljište do 20 hektara, što je namera ove Vlade, da i oni nešto kupe u ovoj državi po punoj ceni, umesto onih koji su kupovali velike poslove po mizernoj ceni, dakle, jednom i mi da damo priliku našem poljoprivredniku da nešto stekne, da se udruži u zadrugu i da tako udruženi podignu svoju glavu, podignu našu zastavu i podignu našu državu. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ninoslav Stojadinović.

Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, po ko zna koji put moraću da vas podsetim na glavne poruke iz ekspozea premijera prilikom konstituisanja ove Vlade, a koje se odnose na reforme, tačnije na obrazovanje i nauku, kao i na sam naziv tog poglavlja – reforme u obrazovanju i nauci. Ovom prilikom ću navesti samo one najvažnije, naravno, one koje se odnose na predmet zakona o kome ću ja ovde govoriti. S obzirom na veoma oskudno vreme kojim raspolaže naša poslanička grupa, dogovorili smo se da ja govorim samo o zakonu o izmenama Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti.

Prva poruka premijera, jedan od prioriteta ove Vlade biće nauka i tehnološki razvoj. Sledeća važna, pored planiranog povećanja ulaganja u nauku, Vlada će nizom mera, kao izmenama i dopunama Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti, uspostaviti nov model finansiranja nauke po ugledu na praksu ostalih razvijenih zemalja u svetu. Samo da podsetim, ovaj model podrazumeva formiranje fonda koga imaju i Slovenija i Hrvatska, čak i sve zemlje u okruženju, a da ne govorim o zemljama u EU, a koji definiše projekte i raspisuje konkurs i pravi strategije. Znači, sasvim se razdvaja uloga ministarstva od uloge fonda.

I poslednja važna poruka, pošto je reč o izuzetno važnom razvojnom resoru, regulisanje ovih zakona dobiće prioritet kako bi se obezbedio kontinuitet u finansiranju naučno istraživačkih projekata, čiji se tekući ciklus završava krajem 2015. godine. Ovo poslednje je u redu, s tim što godina nije tačna. Prethodnim strategijama i svim odlukama, ovaj projektni ciklus trebalo je da se završi 2014. godine, a da se konkurs za novi projektni ciklus raspiše tačno pre 18 meseci, imajući u vidu dan kada ćemo usvojiti ovaj zakon.

Sada malo da vidimo šta je Vlada, tačnije Ministarstvo realizovalo od ovih poruka koje, iskreno govoreći, teško da bilo ko dobronameran ne može prihvatiti i pohvaliti. Nažalost, učinak Ministarstva, uopšte, na planu obrazovanja osnovnog, srednjeg, visokog, a i na planu nauke i tehnološkog razvoja, bio je, moram to da kažem, mada ne volim tu reč, katastrofalan.

Hajdemo od prvog obećanja, od prve poruke premijera. Rečeno je da će biti povećanje. Planirano povećanje ulaganje u nauku nije ostvareno i ono je i dalje dramatično nisko, nešto iznad 0,3% BDP. Ovo nije sve, kako vole da kažu u nekim reklamnim emisijama. Ako se ima u vidu da 10% ovog budžeta ide na našu kotizaciju za program EU - Horizont 20-20, situacija je mnogo lošija nego u trenutku kada je ekspoze prezentovan i usvajan.

Sledeća stvar. Sećamo se svi Zakona o smanjenju plata, merama štednje u javnim delatnostima. Bilo je tu podeljenih mišljenja. Mi smo uvek zagovarali stav da nije trebalo smanjivati plate, ali smo podržavali delimično vraćanje plata, zarada u odnosu na onaj nivo smanjenja i šta sada reći? Ako je nauka prioritet, ako je ovaj resor prioritet, zašto nisu delimično vraćene i plate, odnosno zarade zaposlenih u nauci, pre svega u institutima? U jednom momentu se govori da je onaj nedostatak sredstava, veliki broj istraživača, isti budžet, doveo do nemogućnosti realizacije projekata, pa je došlo do organizovanih protesta naučnih radnika. Mi smo to imali ponovo i zbog ovog smanjenja, i zbog činjenice da im nije korigovana plata.

Raspisivanje konkursa za novi projektni ciklus, ponoviću, kasni 18 meseci. Ja sam rukovodilac jednog od projekata i zato znam kakav je ugovor na projektu, znam šta je obećavano. To je sve period Vlade čiji je stožer SNS. Nažalost, ni u jednoj od ove dve vlade ministar nije bio iz ove stranke, tako da ne mogu bilo šta reći u vezi SNS, po ovom pitanju, ali tek konkurs nije raspisan, a za raspisivanje je uslov da usvojimo ove izmene zakona, kao i da Vlada usvoji strategije.

Ilustracija, koliki je prioritet Vlade nauka i tehnološki razvoj je činjenica da se ovaj zakon razmatra danas u okviru seta od 18 zakona, i to kao poslednji u nizu, što će dramatično i smanjiti mogućnost da diskutujemo o amandmanima koje smo veoma pažljivo i sa idejom da poprave zakon pripremili.

Ako čujemo da ima preko 1.000 amandmana, imajući u vidu ograničenje vremena, definitivno, pošto je ovo poslednji zakon, naši amandmani neće moći da se prezentuju, zbog čega nam je veoma žao.

Doduše, ovde istine radi, treba reći da nije Vlada kriva za ovo kašnjenje, jer je zakon tek u novembru mesecu ušao u proceduru. Ne vidim razlog za to. Zašto je šest meseci trebalo za to ili gotovo šest meseci kada je javna diskusija okončana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 25. maja, krajem maja ove godine?

Najzad, strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike za period 2016-2020. godina, koje su takođe uslov za raspisivanje konkursa za sledeći projektni ciklus, treba da budu na Vladi usvojene, a nacrt je pripremljen, nadam se pripremljen, i treba istaći da je javna diskusija završena tek 1. decembra, takođe, raspravom u SANU.

Sada nešto o zakonu u ovo malo vremena što je ostalo. Poslednji zakon je donet 2005. godine, a 2010. godine su donete izmene i predlagač ovih izmena, najnovijih, iz ove godine, kaže da su se tokom primene javili problemi, što je sasvim razumljivo zbog nepreciznosti nekih odredbi i morale su biti rešene na drugi način.

U kratkoj analizi ovog predloga treba priznati da se preciznije definišu neka rešenja, kao što su period donošenja Strategije naučnog i tehnološkog razvoja, a radi funkcionisanja tela i komisija, kao što su nacionalni saveti, matični odbori, ali ima tu i problema. Jeste da se preciznije definiše, ali oko broja mandata se omogućava da neki ljudi budu večiti, da tako kažem, članovi nacionalnog saveta i matičnog odbora, jer se resetuje sistem na 2010. godinu.

Osnivanje instituta od nacionalnog značaja, što je takođe bolje rešenje, nego u prethodnom zakonu, je podrazumevao objedinjavanje više instituta, ukrupnjavanje da bi se formirao jedan. Ovog puta to nije uslov, ali je drugi uslov znatno ublažen. Umesto 100 istraživača u odgovarajućeg zvanju, sada se traži 50 istraživanja.

Takođe, preciznije su rešeni izbor direktora i članova upravnih odbora instituta i izbori u naučna zvanja. Međutim, kada se radi o izborima u naučna zvanja za početna zvanja su neke stvari eliminisane, neki problemi, ali su neverovatno ublaženi uslovi za najviša naučna zvanja. To su viši naučni saveti i naučni savetnik.

Neverovatno je da se pored rukovođenja, da se umesto rukovođenja magistarskih radova, doktorskih disertacija, sada nešto drugo stavlja. Znači, izbacuje se potpuno za jedno zvanje i da se takođe izbacuje umesto rukovođenja projektima sada dodaje i rukovođenje podprojektima što ima nekog smisla za drugo po redu najviše zvanje. Ali, projektnim zadacima, a to je smešno, ako se uvede pojam projektnih zadataka, pa ima li nekog učesnika na realizaciji projekata da ne radi na projektnom zadatku? Da nema svoj projektni zadatak? Znači, neverovatno su ublaženi uslovi za izbore.

Da ne govorim o mogućnosti da se zadrže tzv. večiti direktori instituta. Šta znači, počev od 2010. godine, ama, kao što je urađeno, i to sam podržao i diskutovao na odboru i na Skupštini, kao što je za rektore i dekane urađeno, dva mandata u karijeri. Ja sam ovde u amandmanu dodao - u istom institutu, pošto imam u vidu mogućnost da se i promeni institut i da su ovde u pitanju konkursi.

I na kraju, da pohvalim ovaj novi institut etički komitet. To je stvarno jedno evropsko civilizacijsko dostignuće, tu svaka pohvala predlagaču zakona. Na kraju, kažem da ćemo, mi smo oko 20, 19, nešto smo menjali u međuvremenu, 19 ili 20 amandman smo podneli i ukoliko se, stav je naše poslaničke grupe da ćemo glasati za zakon ukoliko se naši suštinski amandmani prihvate. Imajući u vidu da godinu i po dana kasni, tačnije 18 meseci, to taj period, ovaj projektni ciklus, možda ćemo na zahtev brojnih instituta, fakulteta i Srpske akademije nauka i umetnosti još jednom razmotriti naš stav.

Danas smo brojne mejlove dobili da ipak podržimo ovaj predlog zakona, jer stvarno usvajanje ovog zakona i strategija na Vladi bi omogućilo da se razreši ovaj problem i da se krene u novi projektni ciklus. Hvala.

Hvala.

Ministar Verbić. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi poslanici, kao prvo želim da izrazim zadovoljstvo zbog toga što sam tokom kratkotrajnog odsustva iz ove sale čuo pohvale na račun uvođenja etičkog odbora u zakonu od lidera opozicije. Hvala, mislim da je to jedna od stvari koja je na zadovoljstvo svih nas.

Postoje zajednički ciljevi koje svi uviđamo, profesore Stojadinoviću uvaženi poslaniče, koje se tiču većeg ulaganja u naučno istraživačku delatnost i koji se tiču stvaranje, odnosno osnivanje agencije koja bi se profesionalno bavila naučno istraživačkim projektima, njihovom evaluacijom i konkursima.

Mi od tog cilja ne odustajemo. Ono što je vrlo važno je da se suočimo sa realnošću koja nije realnost od juče već od prekjuče, rekao bih tako. Godine 2012. načinjena je jedna stvar koju je vrlo teško, napravljena šteta koju je teško vratiti nazad. Te godine je zapravo doneta odluka da se direktni materijalni troškovi za istraživanja finansiraju iz kredita i da ne idu direktno iz republičkog budžeta. To je izgledalo kao dobro rešenje da se ne vidi u samom budžetu, a da se novac uzme iz kredita. Međutim, vratiti to nazad, ubediti ministra finansije, pre svega, da je mesto tome u budžetu, a ne u onom delu za kredit je prilično teško.

Mi sada činimo sve što je u našoj moći da veći deo materijalnih troškova bude tamo gde mu je mesto, dakle, u budžetu namenjenom za naučno istraživačke projekte, a da se udeo iz kredita smanji.

Ono što je objektivna okolnost koja se tiče takođe istog tog kredita koji smo uzeli 2010. godine jeste da mnoge javne nabavke koje smo preuzeli tada da bi se nabavila nova oprema i opremile naučno istraživačke laboratorije nisu realizovane do dan danas, odnosno da upravo ovih dana raspisujemo poslednje tendere.

Posledica toga je da mi zapravo nismo imali mogućnost da objektivno uporedimo postignuća naučnika na različitim projektima. Imali smo situaciju koju su teoretičari među istraživačima ostvarivali neuporedivo bolje rezultate od onih kojima je bila potrebna laboratorijska oprema. U takvim uslovima nikakva reevaluacija projekata nije dolazila u obzir, nikakva rekategorizacija istraživača nije dolazila u obzir.

Zbog toga je bilo nužno da se projektni ciklus produži. Nadam se da ćemo sada kada realizujemo i ove poslednje tendere, barem u 2016. godini istraživače dovesti u manje više istu fer poziciju pred novim projektni ciklus. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Grozdana Banac.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministri sa svojim saradnicima i kolege poslanici, posebno želim da pozdravim gospodina Verbića i smatram da je u ove izmene i dopune zakona uložio svoj lični stav i profesionalizam kao predlagač zakona.

Ovaj set zakona će PUPS naravno podržati pa ću istaći sledeće. U članu 9. postojećeg zakona menja se odredba u stavu 3. kojom se predviđa na koje vreme se donosi strategija naučnog i tehnološkog razvoja. Umesto dosadašnje formulacije da se ona donosi za period od najmanje pet godina, izmenom se predlaže da se ona donosi za period od najmanje pet, a najviše deset godina.

U članu 10. predviđaju se promene vezane za programe raznovrsnih naučnih istraživanja za koje će se izmenama zakona predvideti različite dužine trajanja, njihovo izvođenje i finansiranje. Do sada su ti programi donosivani isključivo na period od pet godina.

U članu 13. predviđa se smanjivanje broja članova Nacionalnog saveta sa 17 na 14. U odnosu na sada važeća rešenja ukida se pravo predlaganja jednog člana od strane naučnih radnika iz dijaspore, a broj članova koji se biraju predlog Privredne komore Srbije smanjen je sa 5 na tri. Dodata je odredba po kojoj predlagači moraju dati najmanje trostruko veći broj predloga od broja koji se bira. Kao razlog za razrešenje dodato je neredovno prisustvovanje sednicama, što smatramo sasvim opravdano i sasvim realno.

U članu 14. dodate su nove nadležnosti Nacionalnog saveta i to da priprema i dostavlja Ministarstvu izveštaj o ostvarenim rezultatima o ukupnoj realizaciji strategije, podnosi inicijative za njenu izmenu, da predlaže listu kandidata za matične naučne odbore i da daje prethodno mišljenje na akte o izboru vrednovanja i finansiranja programa istraživanja. To dovodi do bolje primene svih ovih predloženih izmena i dopuna zakona.

U članu 27. predviđa se nova nadležnost Ministarstva prosvete i nauke da obrazuju komisiju za utvrđivanje predloga godišnje liste kategorisanih časopisa. Komisiju će imenovati ministar na predlog matičnih i naučnih odbora.

U poglavlju koje tretira rad instituta od nacionalnog značaja predviđaju se precizniji i zahtevniji uslovi pod kojima će postojeći instituti steći takav status, kao i u postavci za akreditaciju instituta od nacionalnog značaja.

U dodatnom članu 56a, preciziraju se koja ovlašćenja i dužnosti ima direktor instituta. U članu 62. dodavanjem novih nekoliko stavova, vrši se detaljno preciziranje koje svi podaci, na koji način se vode u registru u naučnoistraživačkim organizacijama.

U članu 70. izvršene su promene koje se tiču statusa istraživača, pripravnika i istraživača saradnika. Za istraživače pripravnike će se kao uslov tražiti završene master studije. Do sada je zahtev bio da lice samo bude upisano na njih, a biće moguć samo jedan izbor u to zvanje na period od tri godine, bez prava na reizbor. Za istraživače saradnike zahtevaće se da imaju prijavljenu doktorsku tezu i da imaju bar jedan objavljeni naučni rad, a takođe će biti moguć samo jedan izbor u periodu od četiri godine. U članu 88, opširnije preciziran postupak oduzimanja naučnog ili istraživačkog zvanja.

Posebno želim da istaknem, dodavanje člana 88a i 88b, kojima se predviđa formiranje odbora za etiku u nauci, koji bi se bavio praćenjem sprovođenja kodeksa ponašanja u naučnoistraživačkom radu. Smatram lično da je etika na čelu čestitosti, koju vi lično gospodine ministre, imate u svom profesionalnom radu.

Ja vam želim svaku sreću da uspete u finansijskom pogledu, da imate podršku od Vlade i od ostalih resornih ministarstava kojima treba pomoć i vašem Ministarstvu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Balša Božović, izvolite.