Gospođo predsednice, povređen je Poslovnik, član 106. stav 1. Neću tražiti da se Skupština izjašnjava o povredi Poslovnika, ali smo sada u pet minuta govora prethodnog govornika, uvaženog kolege, čuli koliko puta su predložili određene zakone, od kojeg datuma, do kojeg datuma su predlagali,  te čuvene pobede, ne znam čega, a ja kažem parlamentarizma i dijaloga, a za dijalog su potrebne dve strane,  onda je to pobeda dve strane, ne samo jedna. Čuli smo koliko je amandmana predloženo. Čuli smo i neke pretnje – videćete vi samo, da mi dođemo do tih amandmana. Ne mislim tu na pretnje u izvornom smislu, ali ako neko pet minuta nije rekao ama baš ništa o predloženim zakonima, a materijala ima i previše možda, onda je to više problem za onoga ko se služi takvom argumentacijom.

Sa druge strane, ja bih voleo da gospodin Tasovac, molim vas prenesite mu, uradi jednu sliku u prirodnoj veličini, da poklonimo prethodnom govorniku, jer vidim da mu gospodin Tasovac toliko nedostaje. ….

Poslaniče, ne znam kako Tasovca da stavimo u Poslovnik.

Teško u Poslovnik, ali vas molim, i ovim završavam, da zaista govornike opomenete da govore o tačkama dnevnog reda. Imamo puno zakona na dnevnom redu, bitnih. Građani očekuju da debatujemo o zakonima. Očekuju da debatujemo o suštinskim stvarima, a ne o nedostajanju gospodina Tasovca, ne o koliko je puta neko predložio zakon ili koliko će ili koliko je amandmana predložio.

Znate, sve to imamo u otvorenom parlamentu, sve to možemo da vidimo na otvorenom parlamentu. Jedan klik i informisaćemo se o celom govoru prethodnog govornika, a sada bih zamolio da ipak vodimo računa o Poslovniku.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo, ja ću gro izlaganja posvetiti Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti koji smatram posebno interesantnim, a verujem da će i kolege značajan deo svojih izlaganja posvetiti drugim zakonima koji su na dnevnom redu.

Dakle, iskoristio bih priliku da pozdravim ministra i da čestitam na više nego na vrlo dobrom predlogu zakona, koji sa svoje strane podržavam iz više razloga. Pokušaću da u efikasno iskorišćenom vremenu napomenem samo neke aspekte koje lično pozdravljam i smatram za jako dobre.

Prva stvar, zbog toga što je predviđeno da se usvoji strategija razvoja u naučno i tehničkom domenu koja će biti zasnovana upravo na rešenjima koja su predložena ovim zakonom, i to u periodu, kako smo bili u prilici da čujemo danas, a i da vidimo iz obrazloženja, koji podrazumeva 10 godina od današnjeg dana, što je jako važno i predstavlja dobar osnov za dugoročno planiranje u ovoj sferi.

Drugo, rešava jedan značajan problem iz prakse, a to je problem formiranja nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj. Sve ono što je bio problem u funkcionisanju tog izuzetno važnog tela, verujem, biće na adekvatan način rešeno upravo kroz ove metode koje su predviđene Predlogom zakona.

Treća stvar, formiranje instituta od nacionalnih značaja za Republiku. Dakle, takođe, izvanredno važno pitanje i činjenica nešto što nije moglo da zaživi u praksi na osnovu onih rešenja koja su bila predviđena onim zakonom koji još uvek na snazi, a za koji opet, podvlačim sa svoje strane, izražavam uverenje biće adekvatno rešen kada ovaj zakon o izmenama i dopunama i usvojimo.

Dalje, pitanje broja članova, sastava matičnih odbora, takođe, veoma važno pitanje. Mnogo bolje rešenje za izbor u naučno-istraživačka znanja, kao i po prvi put predviđeno usvajanje podzakonskih akata koja se bave vrlo bitnim stvarima, između ostalog, evaluacijom ostvarenog istraživačkog rada, čak i odgovarajućom kvantifikacijom.

Na kraju, ne najmanje važno, omogućava neometano finansiranje svih onih projekata koji su još uvek na snazi, i to će biti obezbeđeno do trenutka kada se očekuje novi konkurs, odnosno obezbeđivanje novih projekata za sve učesnike u ovoj sferi.

Iskoristio bih priliku, gospodine ministre, da skrenem vašu pažnju na par amandmana koji su došli od poslanika iz SNS i koji su usmereni ka dodatnom pojačavanju onih intencija da se obezbedi odgovarajuća zaštita podataka o ličnosti, ali da se takođe, kroz neki naš doprinos, obezbedi pojačana transparentnost, kako u smislu podataka o naučno-istraživačkim delatnicima, kako u smislu njihovih sopstvenih referenci, tako i u smislu finansiranja i ukupnih sredstava koja su obezbeđena za ovu oblast. Smatramo to veoma važnim.

U skladu sa jednim i drugim aspektom, koji sam pomenuo, predložili smo i uvođenje identifikacionih brojeva istraživača i predložili smo nove metode za dalje unapređenje one čuvene modernizacije kojom se bavimo jako dugo i sa kojom, verujem, jako dobro napredujemo, a podrazumeva upotrebu internet sajta ministarstva, a za transparentan prikaz svih ovih podataka o kojima sam govorio sada, kao i prikazivanje tih podataka u mašinski obradivom obliku koji će omogućiti da se sutra možda formiraju odgovarajuće aplikacije, a u skladu ovog trenutka, ovog doba koje će služiti za adekvatnu obradu ovih posebno važnih podataka.

U nekoliko minuta osvrnuću se i na komentare koje smo čuli danas, a vezani su za ovaj predlog zakona. Dakle, svakako se slažem sa ocenom na one zamerke koje se tiču predviđenog nivoa sredstava za nauku, kao i plata ljudi koji su angažovani u ovoj sferi. Zapravo nije mesto ova sala danas i po pitanju ove tačke dnevnog reda. Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti se tim stvarima ne bavi, tako da smo u nekoliko definitivno promašili temu sa tim pitanjima, ali svakako pozdravljam brigu svakoga i verujem da je u velikoj meri ona potpuno iskrena da se ova oblast uredi na pravi način.

Ono što moram da napomenem, sa svoje strane, ne stoji zamerka da se na nedovoljno profesionalan način koriguju uslovi za izbor u naučna zvanja. Konkretno, tamo gde se, citiram, izbacuje rukovođenje magistarskim tezama i doktorskim disertacijama, kao jedan od uslova. Ako se pažljivo pročita Predlog zakona, to se pominje samo na jednom mestu. Dakle, reč je konkretno o izboru zvanju višeg naučnog saradnika. Svako ko se u praksi sretao sa tim problemom može da razume i može da samo pozdravi ovako predloženo rešenje, i to iz vrlo logičnog razloga. Ovo se odnosi na one naučno-istraživačke radnike koji su svoj radni vek proveli u institutima. Ljudi koji nisu proveli svoj radni vek u nastavi, logično je, nisu, bar ne po pravilu, bili u prilici da se bave rukovođenjem izrada magistarskih ili doktorskih radova, i to je , po mom skromnom mišljenju, bio jedan od manjkavih detalja u onim zakonima koji su se bavili ovom problematikom a koji su važili do danas.

Pozdravljam ovu korekciju, kao što sa druge strane pozdravljam činjenicu da je za ono najznačajnije zvanje, zvanje naučnog savetnika, taj uslov i dalje prisutan.

Podsećam, mi smo kroz izmene Zakona o visokom obrazovanju otvorili vrata da ljudi koji se bave naučnim istraživanjima u institutima učestvuju u ovim poslovima i na našim visoko školskim ustanovama.

Što se tiče drugih komentara vezanih za konkretno ovaj zakon, ne znam, podeliću sa vama jedan utisak koji vučem još od rasprave o budžetu, koju smo imali ovde, a koji sam nažalost dodatno potvrdio danas, a odnosi se na neki narodne poslanike koji su govorili o ovome, a i još nekim zakonima. Podsetila me je ta atmosfera na reči čuvenog profesora Rajmonda Arona koji je predavao na Sorboni i reči kojima je opisao svoje viđenje situacije tokom tzv. studentskih protesta 1968. godine.

Sada neću citirati, za sada, te reči, jer ne želim da ni teoretski uđem u to da ugrozim bilo čija osećanja, osim ukoliko uvažene kolege ne budu baš insistirale da te reči čuju. Ali, vrlo su živopisne i vrlo slikovito prikazuju atmosferu koju imamo u ovoj sali, evo već nekoliko dana, i dana, a čini mi se, imaćemo ih i u nastavku ove nedelje.

Ono što moram da napomenem jeste da se, kad god smo pričali o tome, ja sa izvesnim žaljenjem sećam činjenice da neko ko je predavač na fakultetu izgleda hronično, konstantno i uporno nije upoznat sa sadržajem Zakona o visokom obrazovanju kojim se toliko bavi. Ja sam mnogo puta ovde pominjao član 55. tog zakona, i nažalost, mogu samo da konstatujem da to još uvek nismo savladali, a danas dodatno ja dobijam i uverenje da isti ljudi izgleda nisu upoznati ni sa sadržajem Zakona o naučno istraživačkoj delatnosti. Da su pročitali njegov član 88. ne bismo danas razgovarali o ovim plagijatogramima, ili kako već.

Lutanja jednog ministra citiram, pretplate i takse koje se tiču jednog drugog zakona, kao i pitanje takse za medijski servis vrlo je jednostavno, ja ću mu posvetiti svega jednu rečenicu, jer toliko je ozbiljna zamerka, toliko je teško na nju odgovoriti. Onaj ko ne razume razliku između pretplate i takse, mehanizma kojima se uvode iznosa i načina na koji se limitiraju, zaista teško opravdava zvanje narodnog poslanika, dame i gospodo. Ja to mogu da razumem kod nekoga ko je građanin, zato što nije dovoljno informisan o razlici čak iako je to rezultat nedovoljnog angažmana s moje strane da to objasnim, ali neko ko je narodni poslanik o tome glasa i izjašnjava se da to ne razume, elementarna stvar je u pitanju, to je zaista teško objasniti.

Što se tiče onih 200 miliona za „Srbijagas“, vrlo interesantno, moja prva asocijacija da se ta cifra gotovo u zapetu pogađa sa štetom koju smo imali samo po jednom pitanju, samo po jednom jedinom pitanju, a koje se tiče onog čuvenog pitanja vojnih penzija. Ukoliko bi se neko našao dovoljno vredan da izračuna, ne treba više od pet minuta dame i gospodo za to, kolika je direktna šteta, doslovno spaljenog novca građana ove države, u samo toj važnoj grešci, doći će do ovog iznosa od 200 miliona. Sve ono što slušamo šta je moglo drugačije da se uradi sa tim, mogao bi da primeni i na taj konkretan primer, a to je bukvalno spaljen novac, bačen i od kog nikakve koristi nema. Dok ovde, sa druge strane, podsećam, pričam o sistemu koji je od posebnog društvenog interesa i koji sačuvati vredi zbog toga što obezbeđuje važne resurse za naše građane.

Da se vratim na zakon od kog sam i počeo, smatram ga vrlo dobrim nastavkom onih zajedničkih napora koje ulažemo svi mi ovde, zajedno sa Vladom, ali ocenio bih i svim drugim akterima društva, da uspostavimo sistem u kom će obrazovanje biti cenjeno i biti, ruku pod ruku sa naukom, istraživanje, i razvojem, motor, pokretač ovog društva i ove zemlje koji će obezbediti da stvari doživljavamo drugačije, da se kao ljudi postavljamo drugačije i umesto od hroničnog tapkanja u mestu i razmišljanja o tome da neko drugi, konkretno država, treba da obezbedi sreću svakom pojedincu, da se osetimo, kao agilni, sposobni, motivisani da se bavimo kreativnim stvarima, da privređujemo, stvaramo nešto novo, i verujem, napredujemo, što je nešto što bi trebalo da nam bude glavni cilj svima nama ma odakle dolazili. Još jednom podrška za zakone. Hvala lepo.

Zahvaljujem doktore Orliću.

(Ninoslav Stojadinović, s mesta: Replika.)

Po kom osnovu?

(Ninoslav Stojadinović, s mesta: Pomenuo je deo moje diskusije.)

Nemojte molim vas potpredsedniče, vrlo dobro znate da nema mogućnosti, jer svako onda od poslanika bi mogao da kaže od svih 250 poslanika mogao bi neko da kaže pa moja diskusija u jednoj reči, ili rečenici, pomenuta, ili…

(Ninoslav Stojadinović, s mesta: Ovo je dobronamerno.)

Profesore, moram da budem kao i sa ostalim, vrlo dobro znate, potpredsednik ste, kao i sa ostalim narodnim poslanicima, znači morate biti pomenuti u negativnom kontekstu da biste imali mogućnost za repliku. Znači, Poslovnik mi ne dozvoljava bilo kakvu mogućnost da vi možete da dobijete repliku.

(Ninoslav Stojadinović, s mesta: Imam još vremena.)

Vaše vreme, ako imate vi ćete iskoristiti.

Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas smo jako puno slušali o svemu, samo ne o zakonima koji su danas dati u ovom setu koji se odnosi i na finansije i na privredu, ali i na sektor visokog obrazovanja, što očito pokazuje suštinu funkcionisanja ove Vlade, jer smatra da jedino povezivanjem nauke i privrede i finansija suštinski Srbija može da pravi jednu novu vrednost u budućnost, da mladi zaista imaju perspektivu, da u Srbiji otvaraju nova radna mesta, i na kraju kao rezultat svega toga jednostavno Srbija nema problem sa budžetom.

Ono što nam je ostalo u amanet do 2012. godine, jednostavno ovih poslednjih tri godine smo morali da rešavamo kako smo morali, prvo konsolidacijom javnih finansija, a zatim funkcionisanje na taj način da donosimo zakone koji treba da reformišu kompletan sistem funkcionisanja, kako u tehničkom smislu, tako i u društveno ekonomskom smislu.

Kada danas imamo na Odboru za privredu jedan set zakona koji govori, potpuno novih zakona, Zakon o zadrugarstvu, Zakon o privrednim komorama, ali i onaj deo koji se odnosi na završetak procesa privatizacije i još dva zakona koja su vezana za to, onda to pokazuje suštinski da se ekonomske reforme zaista brzo rešavaju, da ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem i njegovom Vladom sada jednostavno ide velikim koracima koje određeni sektori čak i određeni politički subjekti u društvu. Ne mogu da prate i to pokazuje upravo ova rasprava da u nemogućnosti da prate svaki zakon i da pričaju o određenim zakonima koji su danas na dnevnom redu, onda pribegavaju takvim svojim izlaganjima gde jednostavno pokušavaju jeftinim političkim panfletima uplaše narod time da će se to odražavati na određeni kućni budžet, pitanje „Srbijagasa“ ili određenih pitanja administrativnih taksi.

Da se vratimo na Zakon o zadrugarstvu, sistem zadrugarstva je definisan zakonom prvo iz 1989, zatim 1996. godine, savezni zakon i 1998. godine republički zakon. Znači od 1998. godine ni jedna Vlada do ove Vlade gospodina Aleksandra Vučića nije bila sposobna da donese nov Zakon o zadrugarstvu. Ekonomija se menjala od 1998. godine do danas nekoliko puta, menjala je svoju strategiju i došla je toga da Vlada Aleksandra Vučića donese jedan takav zakon, u kome ako se malo bavite statistikom videćete da postoji registrovanih 4117 zadruga, od kojih 2238 je aktivno kao pravna lica.

Ako pričamo o zemljoradničkim zadrugama, ukupno ih ima 2691, a aktivno je 1466 i to je pod znakom pitanja. Zatim, kada pričamo o studentskim, omladinskim zadrugama ima ih 686, a registrovanih saveza, znači zadružnih saveza 40, dok je aktivno svega 33. Znači, to suštinski pokazuje sa čime se ova Vlada i ovo Ministarstvo privrede suočilo u trenutku kada je zaista htelo da donese jedan nov moderan Zakon o zadrugama, gde je praktično trebalo mnogo toga otkloniti, sve ono što je pokazivalo da ceo sistem zadrugarstva u Srbiji je bio potpuno urušen. Mogu reći slobodno da nije ni postojao.

Kada dođete na to da morate da pišete nov zakon, onda polazite od određenih osnova koje treba da se usklade sa postojećim funkcionisanjem drugih zakona, pogotovo kada pričamo o zakonima koji su do tada doneseni, kada pričamo o reformski zakonima koje je već Ministarstvo privrede donelo. Onda trebate da donesete jedan nov model i nov koncept zadrugarstva koji treba da bude u funkciji onoga, a pre svega kada su pitanja poljoprivreda, građevinarstvo, omladinsko preduzetništvo, socijalno preduzetništvo. Znači da treba da donesete jedan krovni zakon i upravo je sada ovo krovni zakon koji će se kasnije, kako smo čuli i na odboru gospodina ministra, razređivati po svim segmentima.

Ono što je bitno reći jeste da su sada mogućnosti za osnivanje zadruga mnogo lakše nego što su bile nekada, sada je dovoljno da pet fizičkih lica osnuje jednu zadrugu. Bitno je reći i da, kada pričamo o zadružnim savezima, tu je minimum 100 preduzeća, privrednih subjekata koji treba da učestvuju u tome.

Oblast koju reguliše uopšte ovaj zakon je pored definisanja pojma zadruge, funkcionisanje osnivanja, sistem upravljanja samim zadrugama podrazumeva i registraciju, ali takozvanu zadružnu reviziju, kao i određene kaznene odredbe.

Mi smo u prošlosti imali zaista određenih iskustava i sa propalim građevinskim zadrugama i sa propalim poljoprivrednim zadrugama, zato kroz ovaj krovni zakon je trebalo da se na određeni način svi segmenti sva ograničenja u tom delu donesu, da danas sutra kada se krene u razradu po temama jednostavno ne postoje bilo kakve prepreke da one zažive.

Ono što je važno reći, kao glavno pitanje zbog čega mislim da sve prethodne Vlade nisu imale dovoljno hrabrosti da donesu ovaj zakon je u stvari pitanje imovine samih tih zadruga. I, ono što stoji kao jedna od činjenica da postoji 50.000 hektara praktično koje su u nadležnosti određenih zadruga o kojima sam pričala, koje postoje na papiru, a mnoge od njih i ne funkcionišu.

Kada govorimo uopšte o pitanju zadrugarstva u Srbiji, na kraju treba u ove načine raspravi reći da je zaključak da se ovim praktično podstiče zadrugarstvo, da se otvara jedan nov poslovni ambijent, da zajedno sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu o kome ćemo pričati već sutra. Jednostavno dolazimo u situaciju da Srbija zaista treba da na jednom mestu pokuša da centralizuje uopšte poljoprivrednu proizvodnju i otkup kojim će danas sutra moći da izađe na određena tržišta gde će zaista naći sigurno svoj plasman.

Kada govorimo o Zakonu o privrednim komorama, mislim da je danas na odboru bilo onoliko koliko je članova odbora još toliko poslanika koji nisu članovi odbora, jer su hteli da čuju praktično uopšte koncept koje Ministarstvo privrede dalo kada pričamo o Zakonu o komorama. Nov komorski sistem je suštinski dat kroz ovaj zakonski predlog na osnovu modela austrijskih komora zbog toga što oni imaju velike rezultate. Zašto?

Austrija je zemlja koja je približno po broju stanovnika i načinu privrede kao Srbija, ali ono što je ona uspela to je da na ovakav način uređenja komorskog sistema uopšte mreže poslovnih privrednih društava, na određeni način postigne određenu veću konkurentnost, poveća izvoz i to drastično i samim tim postane vrlo interesantna zemlja za sve strane direktne investicije i zbog toga kao takav model je primenjen u ovom zakonu. Ono što je vrlo važno da centralizacija, odnosno po tom sistemu u komorskom koji se ovde predlaže podrazumeva mogućnost i kao trajno rešenje, osvrtanje ka toj takozvana ekonomskoj diplomatiji.

Znači, postojanje suštinski i naših komora u inostranstvu koje je na određeni način više ukidamo kroz Ministarstvo spoljnih poslova gde imamo ekonomske takozvane savetnike ili atašee koje jednostavno ništa nisu uradili, nisu imali rezultata, nego jednostavno kroz privrednu komoru koja će imati ovde jednu važnu instituciju u Republici Srbiji, imate svoje podružnice koje će biti u okviru velikih gradova Srbija, ali će biti i u zemljama sa kojima imamo izuzetno dobru ekonomsku saradnju što je važan uslov za povećanje izvoza. Sa povećanjem izvoza, naravno, imate veći priliv u budžetu, smanjenjem troškova s druge strane, vi potpuno konsolidujete javne finansije.

Naravno, sve to ne možemo bez Ministarstva obrazovanja i nauke, zbog toga što ukoliko stalno ne učimo jednostavno ne možemo da pratimo velike tehnološke promene, pri tome ekonomske nauke spadaju u društvene nauke koje jednostavno moraju da prate tehničke nauke i tehnološke inovacije i time u stvari privredna komora u saradnji sa univerzitetima suštinski jedino daje mogućnost da taj ekonomski zamajac zaista i zaživi.

Ono što je važno reći da Privredna komora postaje praktično veliki stožer u društvu sa kojim država treba da uspostavi jedan potpuni dijalog. Parlament Srbije ovde kroz određeni Ekonomski kokus, saradnju sa NALED-om i ostalim privrednim subjektima međunarodnim organizacijama pokušala na neodređeni način da inicira tu saradnju sa privredom.

Međutim, Privredna komora je ipak Privredna komora, jedna mreža svih poslovnih privrednih subjekata u društvu i ona treba da bude ta koja će da daje svoja mišljenja na zakone koje će da inicira određena zakonska rešenja da bi rešavale probleme u privrednim aktivnostima, da jednostavno daje mišljenja na efekte određenih zakona koji ovaj parlament usvaja i samim tim ovakva institucija treba zaista da zaživi u punom svom kapacitetu.

Danas smo imali prilike još da čujemo određeni Predlog zakona o centralnoj evidenciji i privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR, to je jedna zakon koji mislim da odavno su svi čekali, pogotovo kada pričamo o stečaju. To je jedna centralizovana baza podataka u kojoj treba da se nađu svi oni koji jednostavno imaju određene krivične postupke ili postupke koji se odnose na prekršajna dela ili na upravni postupak kojim su vlasnici određenih malih i srednjih preduzeća koji su u prošlosti ulazili u određena kriminalne radnje sa drugim privrednim subjektima i na taj način pokušavali da izvrdaju zakon i vršili određene prevare.

Do sada nije postojao takva jedna centralizovana baza podataka niti je postojao uopšte kroz sudove način da se na jednom mestu nađe popis svih tih lica. Zbog toga je ovakav predlog zakona pogotovo koji ide, i ti povereni poslovi su APR dobar način da suštinski vršite kontrolu nad svim onim što predstavljaju velike probleme i ko se sve sa zakonima u oblasti privrede.

Efekti ovog zakona su čak i merljivi. Oni su pokazali da 30. oktobra 2014. godine postoje 48.482 privredna subjekta koji su imali blokade čak duže od 60 dana, pa čak i 120 dana i pokazali su da je mnogo lakše, recimo, raditi pod blokadom kroz neka treća lica i jednostavno su dolazili u situaciju da su povlačili u probleme i svoje kupce i dobavljače i time zaista pravili određene probleme u samom finansiranju i funkcionisanju privrednog sistema.

Za to su potreban određena finansijska sredstva i Vlada i Ministarstvo privrede obezbedilo je to kroz sporazum sa Kraljevinom Norveške, sa kojim će jednostavno primenu ovakvog zakona obezbediti od 1. juna 2016. godine.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama o privatizaciji. Zakon o izmenama i dopunama koji se odnose na besplatne akcije i novčana sredstva građana Srbije od privatizacije, to je praktično završetak postupka privatizacije, od 1. januara neće postojati više društvena imovina. Čuli ste od ministra Sertića da je ono što je preuzimanje nadležnosti prilikom gašenja Agencije za privatizacije, praktično u nadležnosti Ministarstva i samog ministra, predstavlja još jedan veliki terete ne samo ministra i ove Vlade, ali s obzirom da se Vlada obavezala sporazumom i sa EU, da će završiti proces privatizacije, sigurno da svoje obećanje i svoju datu reč drži.

Ovim suštinski Vlada pokazuje svoj evropski i strateški cilj i put i ovim kroz sva ova zakonska rešenja mi u budućnosti imaćemo rešavanje pitanja privatizacije. Naravno, da će tu biti zaista puno problema, rešavaće se pitanja 17 strateški važnih preduzeća za Republiku Srbiju, ali očito da Ministarstvo privrede može da se nosi sa tako velikim izazovima. Naravno da ćemo u danu za glasanje i kao poslanici SNS, ali mislim koalicija, a možda i neki poslanici opozicije, razmisliti da određene zakonske predloge prihvate. Ja vam se zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministri i ostali članovi Vlade. Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na jedan od zakonskih predloga za koji smatram da je od najvećeg značaja u ovoj objedinjenoj raspravi, a to je Predlog zakona o zadrugama.

Zadrugarstvo u Srbiji ima veliku tradiciju o čemu svedoči činjenica da je naš prvi zakon o zadrugama bio donet pre više od jednog veka.

Na žalost, u našoj zemlji, protokom vremena i pod dejstvom različitih nepovoljnih, socijalnih i ekonomskih, faktora, ustanova zadruge, bila je potisnuta na same margine privrednog i društvenog života o čemu svedoči detalj da u ovoj oblasti važe zakonska rešenja koja su doneta pre više od dve decenije iako je reč o instituciji koja je ranije bila od velikog značaja, pogotovu u našoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Stoga, novi Predlog zakona o zadrugama, o kome raspravljamo, predstavlja pokušaj da se stvori jedan kvalitetan, savremeni okvir za osnivanje i rad zadruga i mislim da se u tome i uspelo.

Najpre, na samom početku ovog zakona, načinjena je jedna veoma važna novina, a to je da pored do sada postojećih oblika zadruga za pojedine privredne i društvene delatnosti, zemljoradničke, zanatske, studentske i druge zadruge, sada predviđena pravna mogućnost osnivanja jednog novog tipa zadruge, a to su socijalne zadruge. One bi obavljale raznovrsne oblike delatnosti, a glavni cilj bi im bio da rade na ostvarivanju društvene uključenosti pripadnika raznih socijalno udruženih grupa.

Prepoznavanjem socijalnih zadruga, kao novog tipa zadruga na jednoj strani, biće stvorena mogućnost da se pripadnici različitih socijalno ugroženih društvenih grupa, na jednoj strani, podstaknu da budu aktivni, da se uključe u društvo da u okviru svojih mogućnosti privređuju, a time bi na drugoj strani oni uspeli da dođu i do određenih sopstvenih prihoda i time olakšaju i sopstveni materijalni položaj.

U delu koji se odnosi na osnivanje zadruga, predviđeno je smanjenje minimalnog broja fizičkih lica potrebnih za osnivanje zadruge, sa ranijih 10 na pet lica, što mislim da je dobro rešenje koje treba da da jedan dodatni impuls za zadružno udruživanje, pogotovu na našim selima u kojima ima sve manje radno sposobnog stanovništva.

Pravila koja određuje osnivačku skupštinu i sadržaj osnivačkog akta i zadružnih pravila sticajni prestanak statusa zadrugara, a posebno ona koja se odnose na osnivačke uloge i kapital, sada su znatno detaljnije obrađena u novom zakonskom tekstu, što će doprineti tome da se što je moguće više izbegnu svi sporovi u vezi unutrašnje organizacije same zadruge.

Novi zakon sadržava ranije organe uprava zadrugom. Skupštinu, upravni odbor, nadzorni odbor i direktora, ali su i ovde izvršene određene popravke ranijeg zakonskog teksta.

Tako su sada zakonom postavljene potrebne većine glasova za donošenje najvažnijih odluka iz domena rada zadrugarske skupštine, za statusne promene, promene imovine, izmene osnivačkog akta i zadužnih pravila i pokretanje postupka likvidacije.

Predviđa se da sve zadruge moraju imati tročlani upravni odbor, što do sada nije bila obaveza u manjim zadrugama do 20 članova, a mislim da su dobre odredbe u predloženim članovima 42, 46. i 50. kojima se pooštrava odgovornost članova upravnog odbora, nadzornog odbora i direktora, za eventualnu štetu koju bi naneli zadruzi svojim radom u skladu sa zakonom o obligacionim odnosima, kao i odredbama člana 56. kojom se uvodi odgovornost zadrugara u slučajevima ako bi zloupotrebili zadrugu za prevare ili ako bi koristili zadružnu imovinu kao sopstvenu.

Novi zakon uvodi neke potpuno nove institute kao što je mogućnost da se pokrene i prinudna likvidacija na osnovu odluke suda ili drugog državnog i u drugim okolnostima koje su taksativno nabrojane u članu 63. Predloga zakona.

Značajna novina je i uvođenje mogućnosti da se formira složena zadruga kao vid integracija dve ili više zadruga, što bi se uredilo zasebnim pravilima i što svakako treba pozdraviti kao mogućnost da se u privatnom životu nastupi zajedno što poboljšava šansu za bolje rezultate prema tržištu i opstanak zadruga.

Na posletku i odredbe koje se odnose na proces revizije, sada su znatno detaljnije razrađene i predviđena su rigoroznija pravila za ove kontrolne postupke.

Poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa PUPS-a, smatra da Predlog zakona o zadrugama predstavlja jedno vrlo dobro zakonsko rešenje koje ima za cilj da se u ovu oblast uvede red posle decenijske zapuštenosti i stagnacije.

Predložena su kvalitetna rešenja i nadamo se da će novi zakon postaviti stabilnu osnovu za razvoj zadrugarstva, što bi se u krajnjoj liniji pozitivno odrazilo i na naš ekonomski život.

Povratak zadruga, prvenstveno zemljoradničkih zadruga je brend za Srbiju, jer će se suzbiti uticaj prekupaca i nakupaca koji su proizvode od poljoprivrednika uzimali bud zašto i dovodili ih u vrlo tešku ekonomsku situaciju, jer su naši poljoprivrednici i proizvođači, zbog svog lošeg položaja, bili primorani da ih prodaju po zadnje nepovoljnim cenama.

Stoga će Poslanička grupa PUPS u Danu za glasanje, dati svoju podršku za ovaj zakonski predlog, kao i za ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Paunović.

Reč ima narodni poslanik Vesna Marjanović. Izvolite.

Ja ne pripadam onom tipu ljudi koji obmanjuju građane i bave se marketinškim trikovima, i TV pretplata će biti ukinuta, rekao je potpredsednik Vlade, Vučić u maju 2013. godine.

Danas, ponovo raspravljamo o uvođenju pretplate koja se sada više ne zove tako, već je to taksa, sa istim sistemom naplate kakav smo imali ranije, bez obrazloženja zašto je bila prekinuta naplata pretplate, dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko se prihvati Predlog zakona o privremenom uređivanju naplate takse za javne medijske servise, od 1. januara 2016. godine, naš pravni sistem će imati dva važeća i međusobno suprotstavljena zakona koji uređuju istu materiju, a na sasvim suprotan način.

Osim toga i sam zakon koji nam danas predlažete je kontradiktoran, jer on navodi da se visina takse za javni medijski servis, njihov ukupan iznos i srazmera utvrđuju u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni medijski servis, znači Zakon o javnom medijskom servisu, da bi kasnije utvrdio, da će visina takse biti 150 dinara, i time odredio da zapravo Zakon o javnim servisima neće biti poštovan.

U trenutku kada govorimo i slavimo pristupanje napredak u pristupanju Srbije EU, vrlo je važno podsetiti se da je u poslednjem izveštaju o napretku, konstatovano da progresa nema i da se traži od Srbije da na pravilan način implementira zakone, nove usvojene zakone o medijima, koji su doneti prošle godine.

Moje pitanje za vas je dakle, koji će se zakon primenjivati od 1. januara 2016. godine, pošto ćemo u pravnom sistemu imati dva zakona koja su potpuno suprotstavljena i potpuno drugačije regulišu jednu istu materiju, zbog čega ste odlučili da razvlastite upravni odbor, osim što pretpostavljamo da je zbog izjave jednog čoveka koji je vlasnik života i smrti izgleda ovde u Srbiji, pa o svemu odlučuje, pa i o taksama za javni servis?

Dakle, koji zakon će važiti u Republici Srbiji i zbog čega niste uskladili zakone koje nam predlažete u Skupštini danas? Zahvaljujem.