Zahvaljujem se gospodine Babiću.

Smatram da nisam prekršio Poslovnik.

Svaki narodni poslanik u ovoj sali ima i dužnost i obavezu i ako smatra da su zakoni važni za građane Republike Srbije da prisustvuju toj raspravi, tako da to je dovoljan odgovor.

Da li želite da se skupština izjasni?

Ne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite gospodine Petriću.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, ministri, poštovane kolege i koleginice, Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis je podelio javnost.

Jedan strana traži da se dve medijske kuće skinu sa budžeta Republike Srbije zbog uticaja političkih struktura na uređivačku politiku, dok druga strana, brani građane od novih troškova i protivi se taksi. Bilo je tu i političkih obećanja za rešavanje ove situacije.

Ono što je zanimljivo napomenuti je da su tokom plaćanja TV pretplate postojale dve grupe korisnika, oni koji su izmirivali ovu obavezu i oni koji nisu. Oni koji su izmirivali ovu obavezu nakon ukidanja TV pretplate uvideli su da se ponovo stimulišu oni koji to nisu radili. Iz toga proizilazi sumnja u realizaciju ovakvog zakona.

Takođe, ovakav predlog zakona dovodi u nezavidan položaj i EPS, jer ukoliko se zna da je naplata bila 25%, uzimam uzorak iz 2013. godine, da li je u tom slučaju EPS u obavezi da iz svojih sredstava namenjenih u ostalih 75% i na koji način će to biti namireno ukoliko on to ne odradi?

Matematičkim prikazima dolazimo do enormno velike sume na godišnjem nivou, čak 18 miliona evra. Zato smo uložili amandman na član 5. da se reč fakturisan zameni rečju naplaćeni.

U Srbiji postoji veliki broj ljudi koji ima potpisane ugovore sa kablovskim operaterima i svi operateri u svojim standardnim paketima nude programe dva medijska servisa pa građani sa pravom postave pitanje – da li dva puta plaćaju iste TV kanale?

Javni servis je dužan da ima nezavisnost uređivačke politike i SNP smatra da ne sme biti političkog uticaja i kontrole uređivačke politike i nadamo se da neće biti povećanja visine taksi, barem dok je na snazi Zakon o smanjenju plata i penzija.

Povodom predloga Zakona o privrednim komorama, moram napomenuti da u eri opšte decentralizacije svih oblika organizovanja upravo se centralizuje sistem organizovanja komora. Efikasnost postojećeg sistema se ogleda u lošoj organizaciji unutar samih komora, lošoj kadrovskoj politici, nepostojanju prave saradnje između komora, velikom uticaju politike na rad i odlučivanje o samim komorama.

Po važećem Zakonu PKS treba da bude već dokazani privrednik, regionalne privredne komore i Privredna komora Beograd gube samostalnost pripajanjem PKS i mogu da se organizuju samostalno ukoliko za to imaju uslova, a to je velika retkost ili da prestanu da postoje. Uvodi se i obavezno članstvo koje je do sada bilo dobrovoljno i naravno obavezno plaćanje članarine. Mi to vidimo kao novu mesečnu materijalnu obavezu eventualnih preduzeća i to u uslovima otežanog poslovanja i SNP je mišljenja da o ovako ozbiljnom predlogu zakona je trebala da se izjasni srpska privreda kroz javne rasprave.

Danas je na dnevnom redu i dug „Srbijagasa“ NIS-u, u visini od 23,4 milijardi dinara. Taj dug bi bio isplaćen iz budžeta republike novcem poreskih obveznika. Takvim načinom će se anulirati sve ovogodišnje uštede ostvarene smanjenjem plata i penzija. Da li takav scenario možemo očekivati i za druga javna preduzeća?

Potrebnu je napraviti realnu reviziju poslovanja javnih preduzeća da bi se izbegle ovakve situacije da građani, odnosno radnici plaćaju loše poslovanje ili kadrovsku nesposobnost vođenja preduzeća? I koja je garancija da se sledeće godine neće desiti ista ovakva situacija, jer već smo na granici neke prezaduženosti?

S obzirom na kratku minutažu, ne mogu izneti analizu svih predloženih zakona, a ima ih 17 danas, pa ću pokušati amandmanski da ih popravim. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Petriću.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Zahvaljujem.

Trudiću se da budem što kraći i što precizniji, s obzirom da smo već dobrano zagazili u zadnji sat u ovom danu. Želeo bih najpre da kažem nekoliko stvari vezanih za dva najbitnija po meni zakona koja su danas na dnevnom redu. To je prvo Zakon o zadrugama.

Imajući u vidu da je zaista dosta toga što se povezivalo sa postojanjem zadruga, vezivano za period socijalizma, za period nekakvog realsocijalizma, bilo u negativnom kontekstu pominjano i u prethodnom periodu kada je na vlasti bila praktično garnitura vođena od strane DS, zadruge su imale status koji je mogao da se karakteriše vrlo negativno, pa i sudbina svih tih zadruga koje su svojevremeno bile nosioci razvoja sredina u kojima su postojale, naročito onih ruralnih, seoskih sredina, praktično devastirane. Njihova imovina je rastakana, razvlačena, prodavana, otimana, a niko o tome adekvatno nije vodio računa niti brinuo, niti hteo da se uhvati u koštac sa problemima sa kojima su se ljudi koji su bili angažovani u oblasti zadrugarstva nalazili.

Moram da istaknem da s obzirom da dolazim iz kraja koji je tradicionalno posvećen tom zadrugarskom obliku poslovanja, iz Pirota, kraju koji je poznat po velikim pašnjacima, kraju koji je možda po površini koju obuhvata opština Pirot je jedna od najvećih opština u našoj zemlji, danas je moguće na prste jedne ruge nabrojati zadruge koje su u funkcionalnom stanju.

Ovaj Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu pokušaj je naše vlasti da se stanje u toj oblasti poboljša i da se praktično dovede u funkcionalno stanje nešto što je nekada predstavljalo moto razvoja, sela pre svega. Danas, 12 ili 15 godina posle dolaska na vlast DS situacija sa efektima onih mera koje su preduzimane u oblasti privrede, poljoprivrede, a naročito u oblasti poljoprivrede vezuje se i za pokušaje i za utemeljenje onoga što se nekada želelo učiniti sa zadrugarstvom.

Zadruge su, napomenuću nekoliko najaktivnijih na teritoriji Pirotske opštine, „8. septembar“, Topolovska zadruga predstavljale ne samo oblike u kojima su mogli da se organizuju poljoprivrednici radi plasmana svojih proizvoda već su te zadruge praktično predstavljale i oblike koji su brinuli o snabdevanju osnovnih životnih namirnica meštana tih udaljenih planinskih sela koji u zadnjih desetak godina su praktično ostavljeni na milost i nemilost surovim uslovima prirode u kojoj žive.

Uspavana lepotica Stara Planina, veliki potencijal razvoja Pirotskog kraja, danas je, odgovorno mogu da tvrdim zapuštena. Pre nedelju dana sam lično obišao preko 100 km puta prolazeći kroz pusta sela Stare Planine u kojima nije moguće naći ni čoveka, a kamo li neku domaću životinju. Nekadašnja zadružna imovina u kojoj su se proizvodili najbolji proizvodi poput pirotskog kačkavalja oronula je, raskrčmljena, propala i niko ne vodi računa o tome. Lokalna samouprava u kojoj se na vlasti nalazi na vlasti koja je nekada pripadala DS, nekada URS-u, a sada, ko zna kome planira da pripada nekom trećem, na čijem se čelu već 12 godina nalazi jedan čovek koji se zove Vladan Vasić, uprkos upornim pokušajima opozicije SNS, Pokreta socijalista i ostalih da se skrene pažnja na zaista katastrofalno stanje u tim ruralnim oblastima nije želela da posveti ni malo pažnje problemima sa kojima su se sretali meštani udaljenih sela koji su nekada bili životno vezani i organizovani kroz zemljoradničke zadruge. Ovom prilikom najviše pričam o zemljoradničkim zadrugama koje su ponavljam, nekada predstavljale moto razvoja poljoprivrede u tim udaljenim selima.

Žalosno je, ja sam to napomenuo pre nedelju dana u jednoj emisiji na televiziji, da u Beogradu pored Hrama Svetog Save postoji pekara za pse, a da u udaljenim mestima, selima Stare Planine ne postoji hleb niti prodavnica za ljude. Jedan od problema koji može da bude rešen ovim Predlogom zakona, ovim Predlogom zakona koji želi praktično da promeni i unapredi ovakvo katastrofalno stanje koje je tipičan odraz politike DS koja je vođena u zadnjih 15 godina, tačnije desetak godina dok su bili na vlasti, jeste ovaj pokušaj koji može da dovede do bolje situacije, do organizovanja seljaka i do povratka mladih ljudi na sela što jedino može da bude osnov za borbu razvoja tih ruralnih krajeva, borbe protiv bele kuge i oživljavanja srpske poljoprivrede.

Seljak koji je bio oduvek oslonac srpske države može to da bude ponovo samo mu treba pružiti realne osnove, zakonske osnove za dobro udruživanje, za funkcionisanje oblika udruživanja poput zemljoradničkih zadruga što se ovim konkretnim Predlogom zakona ostvaruje i videćemo efekte vrlo brzo. Nadam se da ćemo nakon narednih lokalnih izbora imati priliku da podršku dobijemo i u lokalnim samoupravama i da na ovakav stabilan osnov krenemo u obnovu onoga što je predstavljalo i što predstavlja mogućnost za razvoj i obnovu naše zemlje.

Pored toga želeo bih da kažem i nekoliko reči o drugom, možda najbitnijem zakonu iz ovog seta zakona, Zakonu o privatizaciji koji s obzirom da dolazim iz Pokreta socijalista, Zakon o privatizaciji jeste jedan od odraza politike DS, a efekte tog zakona možemo da proverimo svi u mestima iz kojih dolazimo. Uspešnost privatizacije ne bih želeo da merim u procentima, ali efekte u kraju ili u gradu iz koga ja dolazim, mogu da kažem da je nekada postojalo preko 20 privrednih subjekata u Pirotu, danas postoji dva ili tri, između ostalih propali su nekada najveći proizvođač muških odela „1. maj“ Pirot i kamo sreće da se ovakva izmena i dopuna Zakona o privatizaciji desila mnogo pre, da smo mogli da se pohvalimo da ćemo praktično Zakon o privatizaciji prestati da primenjujemo mnogo ranije.

S obzirom da sam ja levičar reći ću nešto što će možda nekome da se čini kao jeres, Zakon o privatizaciji je jedan proces, a u drugom pravcu postoje mnogi drugi zakoni, postoje mnogi drugi procesi koji su u prethodnom periodu socijalizma pokazali da mogu da razviju privredu i da mogu da obnove privredne potencijale.

Ono što je jedna od negativnih pojava u prethodnom periodu bila je činjenica da se u ovom zanosu liberalnog kapitalizma dozvoljavalo da se ljudi koji su se bavili privredom štite ili gase svoje prethodne firme i bez ikakvog problema otvaraju nove privredne subjekte, nastavljaju sa poslovanjem u istom obliku, dodaju imenu firme plus ili kontakt ili tako dalje ili neku novu reč i nastavljaju sa radom.

U tom smislu Predlog zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR je apsolutno dobar i apsolutno ga treba podržati s obzirom da se tako stvaraju uslovi da se predupredi funkcionisanje negativnog ili loše funkcionisanje onih koji se bave kriminalom ili onih koji nisu bili pošteni u svom radu, naročito, podržavam osnove privremenog ograničenja koji sadrže mere zabrane ograničenja ili mere bezbednosti obavljanja registrovane privredne delatnosti ili poslova, zabranu raspolaganja opštim sredstvima i zabranu vršenja dužnosti ili poziva odgovornom licu.

To su dakle stvari koje su se kroz praksu u prethodnom periodu javljale kao vrlo negativne i koje su praktično svima nama u svim sredinama predstavljale veliki problem, naročito onim ljudima koji su želeli da se bave pošteno privredom, radom u onim oblastima u kojima funkcionišu.

Takođe, dobar je i ovaj Predlog zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara koji pokazuje intenciju ove Vlade na čelu sa Aleksandrom Vučićem da se praktično izađe u susret željama i potrebama naših stanovnika i naših građana.

Zakon o republičkim administrativnim taksama takođe i ono što nisam rekao, a trebalo je možda već na početku Zakon o privrednim komorama, s obzirom da sam pomenuo stanje u privredi, pomenuo nekada najvećih proizvođača muških odela iz „1. maja“ koji je danas vrlo u nezavidnoj situaciji, a o kome možda i privredne komore nisu dovoljno vodile računa, s obzirom da su privredne komore bile u jednom zaista haotičnom stanju i da se mnogo više u tim komorskim krugovima vodilo računa o zbrinjavanju onih kojih su možda na kraju svoje privredne karijere.

Ovo je pokušaj da se jednom centralizacijom zavede red i u oblast privrednih komora i apsolutno je ovakav predlog zakona potreban i mi kao poslanici Pokreta socijalista u okviru poslaničkog kluba SNS glasaćemo za ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem se, gospodine Todoroviću.

U pravu ste, pomenuta je Demokratska stranka i vaš ovlašćeni predstavnik ili šef poslaničke grupe ili zamenik šefa poslaničke grupe ima pravo na repliku.

(Goran Ćirić, s mesta: Ja sam ovlašćeni, pogledajte slobodno.)

U pravu ste, imate pravo.

Jednom se desi da vi kao predsedavajući budete u pravu.

Ja kad pogrešim ja to kažem, gospodine Ćiriću, izvolite.

Prethodnik je desetak puta pomenuo Demokratsku stranku a ne vidim razloga zašto je pominjao, zaista. Tačno je, DS je bila u koaliciji sa gospodinom Vasićem gradonačelnikom Pirota, koji je desetak godina gradonačelnik i jedan od najuspešnijih gradonačelnika u Srbiji.

Ta priprema i taj način da se preporučite svojim glasačima na predstojećim lokalnim izborima u raspravi o svim ovim zakonima je možda zanimljiv, možda produktivan sada u pola 12, u nekom odloženom prenosu, a i ne vidim razloga zbog čega niste pomenuli pored tih kritika da se neka sela na Staroj planini gase, niste pomenuli da je nešto prethodna Vlada uradila da bi se promenio taj proces na Staroj planini koji ne traje poslednjih pet godina, poslednjih deset godina, nego traje posebno izraženo od 90-ih godina i izražena propadala privreda Pirota upravo 90-ih godina pa nadalje.

Niste pomenuli, to me čudi, niste pohvalili investiciju prethodnih vlada na Babinom zubu, na Staroj planini i načinu da možete kroz takav klaster projekat, da podstičete razvoj i Pirota i Knjaževca i Svrljiga i okolnih opština i mislim da bi bilo korektnije to vaše izlaganje da ste upravo na takav način govorili.

A ovde pored ministra sede ljudi koji su bili i u prethodnim vladama i u kabinetima prethodnih ministara koje sada podržavate, a mislim da bi bilo korektno da podržite i tadašnji njihov rad, upravo u podsticaju tog dela Srbije, koji je i meni lično vrlo važan, zbog toga što su moji roditelji iz tog kraja i vrlo dobro poznajem kako je izgledao Pirot pre 10 godina, pre 15 godina, a kako izgleda danas.

Zahvaljujem gospodine Ćiriću.

Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću se u svom izlaganju kao i većina kolega do sada osvrnuti na Predlog zakona o zadrugama, možda najviše zbog toga je reči bilo o ovom zakonu, zato što u razgovoru sa nama narodnim poslanicima, ono što građane često interesuje, jeste kada će se oblast zadrugarstva urediti.

To naročito interesuje ljude sa sela, što je sasvim normalno, zato što, kada su zadruge funkcionisale onako kako bi trebalo da funkcionišu, oni su imali nešto što se zvalo izvesnost, nešto na šta su mogli da računaju, što nažalost sada nije slučaj.

Inače, kada se pomenu zadruge i ono što jeste svakome od nas asocijacija, jeste da se radi o poljoprivrednim zadrugama. Naravno, svi smo svesni da postoje brojne druge zadruge i možemo samo da se prisetimo kako su nekada dobro funkcionisale zadruge, kao što su bile omladinske zadruge, studentske zadruge, koje su tada nekim mladim ljudima omogućavale da se samostalno školuju.

Naravno da te zadruge i danas postoje, ali daleko od toga, nažalost da funkcionišu onako kako bi zadruge trebalo da funkcionišu. Zadrugarstvo u Srbiji danas je u veoma teškom stanju i duboko verujem i smatram da je možda srpsko selo najviše osetilo posledice, a o tome će biti definitivno u mom izlaganju najviše reči, da je srpsko selo možda najviše osetilo negativne posledice loše uređenosti ove oblasti.

Da, zadrugarstvo postepeno propada, već godinama i danas je u takvom stanju kakvom jeste, možda je najviše dovelo do toga što ovu oblast trenutno uređuju dva zakona i to nažalost dva zakona koja su međusobno u potpunoj suprotnosti i kao takva, naravno da praksi izazivaju jednu konfuziju, jedno nerazumevanje šta da se u kojoj situaciji radi i naravno da dolazi do opšte atmosfere pravne nesigurnosti, što je dovelo do toga da zadrugarstvo danas izgleda tako kako izgleda.

Upravo ovaj zakon o kojem danas diskutujemo, opet će uticati na selo, najviše na selo, to što bih posebno ja podvukla, ali ovog puta ja duboko verujem u to, na jedan dobar i jedan pozitivan način.

Ono što je osnovni cilj jeste zadruga da se na kratko prisetimo, jeste da se na taj način poljoprivredni proizvođači udružuju, udruživanjem u zadruge, oni prestaju da budu sitni i oni naravno, na taj način bivaju sve snažniji. To je, da se samo na kratko podsetimo šta je osnovni cilj zadruga.

To jeste poenta svega i verujem da će se upravo pravilnom primenom ovog zakona to i povratiti. Do čega sve to može da dovede? To može da dovede do toga da zaista poljoprivreda koja je jedan najveći, nažalost, do sada, daleko od toga da je dovoljno iskorišćen potencijal, da će poljoprivreda zaista moći da se razvija onako kako bi trebalo da se razvija.

Ono što je bitno da prekinemo sa jednom praksom koju imamo do sada, ali to više nije ni praksa, to je u sadašnjim uslovima više jedno moranje, a to je da Srbija plasira najkvalitetniju, najbolju, najzdraviju sirovinu na svetsko tržište. Zašto ne bismo tu tako dobru kvalitetnu sirovinu, pretvorili u jedan dobar kvalitetan proizvod i za promenu plasirali jedan proizvod koji je mnogo skuplji, nego sirovina na svetskom tržištu.

Naravno da do sada to nismo mogli, zato što tako nešto iziskuje mnogo novca, a samim tim i sitni poljoprivredni proizvođači nemaju takav novac koji je za to potreban, ali upravo tu stupaju na snagu zadruge i zato te zadruge upravo otvaraju neka nova vrata, nove mogućnosti, kao što sam već rekla, čim su ljudi udruženi, više nisu tako sitni, već se otvaraju neke nove mogućnosti, što će stvarno, verujem, dovesti do punog razvoja i procvatu naše poljoprivrede.

Nešto vrlo kratko samo o zakonu, pošto je dovoljan broj mojih kolega zaista pričao detaljno o tome, ovaj zakon će konačno rešiti jedan višedecenijski problem, a to su imovinsko pravni odnosi, a to je više nego pozitivno i isto tako, svaki dobar zakon je jednostavan zakon i to je osnovna osobina svega što je kvalitetno, tako da ovim zakonom, osnivanjem rada zadruga biće maksimalno pojednostavljen. Sada da bi se osnovala zadruga, potrebno je pet fizičkih lica i ukoliko se ne varam minimalna suma novca koja je potrebna jeste 100 dinara, koja dodatno pojednostavlja stvari. Detaljno, veoma precizno, sve je definisano ovim predlogom zakona, kako funkcioniše zadruga šta je sve potrebno da bi se osnovala zadruga, koji su to organi zadruge, da, skupština, nadzorni odbor, upravni odbor, kako oni funkcionišu, kako se biraju koji članovi, fondovi zadruga, prestanak zadruga, koji su to međunarodni principi zadrugarstva, sve je vrlo detaljno i precizno definisano, nema mesta nikakvim zloupotrebama i zato je uvek potrebno da zakon bude takav, jednostavan, ali jasan i definisan i precizan, da se ne ostavi mesta za eventualne zloupotrebe koje bi dovele do pravne nesigurnosti, a sve ovo što sam do sada nabrojala i navela, veoma kratko, rekla bih da dovoljno govori o tome da se radi o jednom zakonu koji je kvalitetan i zakonu koji je moderan i koji će definitivno regulisati, ukoliko se bude pravilno i adekvatno primenjivao, definisati zadrugarstvo u Srbiji i koji će pre svega, iskreno se nadam, uticati na život ljudi u selu.

Ali ne samo u onom ekonomskom smislu o kojem je bilo govora, nego, znači, ekonomija je baza, bez toga nema govora ni o čemu, ali da će uticati na onaj socijalni kulturološki aspekt koji je i te kako bitan i koji je, rekla bih, presudan da prestanu migracije sa sela, jer ne možemo očekivati od ljudi, naročito od mladih ljudi, da ostanu na selu ukoliko im ne nudimo ništa.

Verujem da će zakon o zadrugama uspešno zaživeti, da će promeniti neke stvari, naročito kada je selo u pitanju, da će sprečiti migracije i da će to zaista značiti pravi jedan dobar početak i preporod za Srbiju. Zato sam ubeđena da ovaj zakon treba podržati, kao naravno i ostale zakone o kojima je danas bilo reči. Hvala vam.