Zahvaljujem, gospođo Milošević.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Izvolite.

Iz ove večerašnje maratonske rasprave, mislim da su se nametnule neke teme, puno je zakona i mogli smo da budemo efikasniji da je bilo više spremnosti da slušamo jedni druge i da damo priliku argumentima.

Mislim da se nametnulo jedno važno pitanje. To je pitanje odgovornosti za izgovorenu reč, za obećanje, za političko obećanje. Jedna od tema koja se pominjala i koja nije ostala očigledno dovoljno razjašnjena, pošto osećam nervozu i napad na koleginicu Vesnu Marjanović, kada je govorila o tome, ništa strašno nije rekla i ja ću pročitati nešto što će razjasniti verovatno ovaj zakon koji večeras usvajamo.

Izjava Aleksandra Vučića od 24. maja 2013. godine – „TV pretplata, kao što sam obećao građanima Srbije biće ukinuta, jer ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima. To je naša obaveza od koje nećemo odustati“. Napisao je juče Vučić na Fejsbuku. To je vest koja može da se proveri i mogu je proveriti svi građani Srbije.

Danas smo svedoci kako se drži ta reč. Danas ćemo verovatno usvojiti zakon koji će pokazati kako se drži do ove reči.

Druga stvar, puno je prisutno u javnosti razgovor o tome da li poljoprivredno zemljište može da se proda strancima ili ne. Ja sam primetio kod vas, gospodine predsedavajući, da ste odobravali kada sam govorio u prilog tog argumenta, da član koji kaže u Predlogu zakona o privatizaciji na član 4. predloga koji se odnosi na član 12. zakona kaže – kupac u smislu odredaba ovog zakona može biti domaće ili strano pravno lice ili fizičko lice. Samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta. Dakle, sa ovom poslednjom rečenicom – samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta, kao da šaljemo poruku svim domaćim poljoprivrednicima da će samo oni imati prava na kupovinu zemljišta, međutim očigledno je da i strano fizičko i strano pravno lice može biti vlasnik domaćeg pravnog lica, a samim tim i vlasnik tog zemljišta.

Mislim da je važno reći tu istinu i mislim da je važno razobličiti način i biti mnogo jasniji u tim porukama i držati se tih poruka. Nešto što je i sam ministar Vujoviću prihvatio kao dobru primedbu, ja poštujem njegovu iskrenost i jasan stav, dakle da nema idealnog zakona i nema potpune pravednosti, a posebno kada se radi ovde o Zakonu o preuzimanju obaveza javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad prema privrednom društvu NIS i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije.

Gospodin ministar je postavio pitanje – pa dobro, evo, imamo taj dug, ostvaren je u periodu do 2013. godine, a opet ćemo se podsetiti mi imamo aktuelno rukovodstvo i iz tog perioda i danas. Očigledno da ste poštovali rad tog rukovodstva i da treba da stanete iza i tih odluka i tih poteza i danas. Dakle, teško je sada spočitavati nekom bivšem režimu jer su to ljudi koji danas sede u poslaničkim klupama i nose odgovornost za taj sistem.

Ali, ono što je trebalo uraditi i ono na čemu ja insistiram i voleo bih da dobijem odgovor, ne sumnjam da ću ga dobiti, a to je da je u ovom trenutku zaista važno sagledati ukupne obaveze „Srbijagasa“ i pregled investicionih ulaganja u tom periodu, posebno pregled dužnika i poverilaca, jer ako pratite, a verujem da pratite, informacije pre samo nekih četiri do pet meseci generalni direktor „Srbijagasa“ je izjavio da su potraživanja „Srbijagasa“ veća od dugovanja i da su veća za nekih 300 do 400 miliona. To je izjavio tamo negde sredinom godine. Trista do četristo miliona veća od dugovanja. Najveća dugovanja se pominju upravo prema NIS-u. Još tada 220 miliona, čuli smo da su otpisane neke kamate, pa verovatno došli do 200 miliona.

Vreme.

Mislim da je tu upravo traženje odgovora. Treba efikasnije naplatiti potraživanja da ne bismo doveli u nepravedan položaj i ostale poverioce i kao država i iz toga vukli ozbiljne posledice, a posebno finansijske.

Zahvaljujem, gospodine Ćiriću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Replika?

Da, naravno.

Ma koliko puta izgovorena neistina neće postati istina, zato što narodni poslanici SNS će na takve stvari uvek reagovati.

Pretplata za javni servis za RTS ukinuta. Pretplata koja je u vreme bivšeg režima naplaćivana 500 dinara i niko se nije ni setio da građanima omogući manji iznos, ukidanje pretplate, bilo šta. E, sada ti i takvi, gospodine predsedavajući, koji su od građana naplaćivali pretplatu 500 dinara, sada nas kritikuju zašto je taksa za javni servis 150 dinara.

Sad mi objasnite, koja je to logika po kojoj 150 dinara veće i teže po budžet građana Republike Srbije nego što je to 500 dinara? Uz to nam nisu ponudili ni u jednoj jedinoj rečenici, a koja je alternativa, a koje je rešenje? Za javni servis, koje je rešenje? Šta nude kao rešenje? Jel mi ovde debatujemo? O čemu debatujemo? O pukim kritikama? Bez ikakvog predloga, jedan jedini predlog. Nisam izašao iz ove sale danas celog dana. Nijedan jedini predlog nisam čuo.

Dalje, pa izvinite molim vas, gospodine predsedavajući, ko je potpisao Sporazum o stabilizaciji pridruživanja? Sećate se onog naliv pera koji je, pa bar hiljadu puta skuplje nego što je ova plastična olovka, zato što je bilo brendirano i koštala je otprilike koliko prosečna plata u Srbiji, ali je bila u rukama Božidara Đelića kada je potpisao Sporazum o stabilizaciji pridruživanju.

Vreme.

Taj Sporazum o stabilizaciji pridruživanju je na način na koji je prihvaćen, je podrazumevao da se zemlja u Srbiji može prodavati strancima. Pa ko nama sada spočitava one stvari, ono što su oni uradili sada spočitavaju ovoj Vladi Republike Srbije. Molim vas, to je neozbiljno gospodine Bečiću.

Zahvaljujem.

(Goran Ćirić: Replika.)

Po kom osnovu gospodine Ćiriću? Nijednog trenutka se nije obratio vama.

(Goran Ćirić, s mesta: Tražio je odgovor.)

Meni kao predsedavajućem. Tražio je od mene odgovor a ne od vas. Čitavo vreme se obratio meni kao predsedavajućem, nijednog trenutka nije vama niti je pomenuta DS, niti vi lično. Tako da nemate pravo na repliku.

(Goran Ćirić, s mesta: Tražio je odgovor.)

Od mene je tražio. Zahvaljujem.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?

Reč ima narodna poslanica Nevena Stojanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Hvala uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro jutro. Pokušaću da budem što konciznija i pragmatična u ovom izlaganju s obzirom da smo dosta vremena izgubili na diskusiju koja nije bila po tački dnevnog reda, ali dobro. Vraćamo se u tok.

Želim da kažem da će poslanička grupa JS uvek podržati one predloge zakona koji predstavljaju jedan kontinuiran proces ka donošenju, odnosno ka izvršavanju reformi koje imaju za cilj ne samo privlačenje stranih i domaćih investicija, već stvaranje povoljnih uslova za poslovanje domaćih privrednika i preduzetnika.

Jedan od takvih zakona je upravo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Možemo da kažemo da je ovaj zakon nastavak pozitivne prakse stimulisanja pravnih lica, odnosno preduzetnika na legalno zapošljavanje. Ovim zakonom omogućavamo svim privrednim, pravnim subjektima odnosno preduzetnicima koji zaposle dva nova lica, odnosno povećaju broj zaposlenih lica u odnosu na 31. oktobar 2015. godine ima pravo da ostvari povraćaj od 75% plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca po osnovu zarade novozaposlenog lica. Svakako da ćemo ovaj zakon podržati u danu za glasanje, upravo zbog toga što on predstavlja pozitivnu praksu u stvaranju povoljnih uslova poslovanja.

Sledeći zakon koji želim da istaknem je prvo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. S obzirom da je JS posebno poznata po svom socijalno odgovornom programu koji se bori protiv bele kuge, tako da se mi zalažemo za jedno sistemsko rešavanje problema opadanja nataliteta. S toga podržavamo posebno ovaj zakon o pohvaljujemo MUP koje je i dostavilo inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o republičkim administrativnim taksama. Ono je uključeno u realizaciju projekta „Bebo, dobro došla na svet“ koji ima za cilj da olakša administrativnu proceduru budućim roditeljima prilikom prijavljivanja novorođenog deteta u zvaničnu evidenciju i predlaže se da se propiše oslobođenje za plaćanje takse za poslove i radnje i u vezi prijave prebivališta novorođene dece u smislu da se taksa ne plaća za potvrdu koja se izdaje za prijavu prebivališta novorođenog deteta.

Ne želim da se fokusiram na usaglašavanje odredaba zakona koji se odnose na oporezivanje oružja, već upravo u onom delu koji ostavlja mogućnost usvojiocima koji vrše roditeljsko pravo nad usvojenom decom, koja su višestruko ometena u razvoju i koja njima ostavlja mogućnost oslobađanja poreza na upotrebu motornih vozila. S obzirom da svi znamo kako je teška situacija kada neka porodica ima decu sa smetnjama u razvoju, smatram da svaka olakšica i svaka pomoć države je i te kako dobro došla.

Kada govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, mi govorimo o jednom cilju ka bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u primeni zakona.

Svi dobro znamo da je najveći problem u našoj državi, nisu zakoni, već upravo implementacija zakona i jedna duga administrativna procedura u brojnim poljima, tako da Jedinstvena Srbija posebno podržava prelazak na elektronsku upravu u poreskoj upravi. Smatramo da živimo u novoj eri, u eri informacija, u eri tehnologije i da Srbija za sada kaska ka svim tim inovacijama, ali eto, nadamo se da ćemo uskoro napravi prave pomake.

Isto ono što želim da istaknem, što je pozitivno kod ovog zakona, što on podržava i taj neki tranzicioni period, u trenutku kada moramo da imamo u vidu i tu jednu nejednakost i jaz u obrazovanju našeg stanovništva, koje većinom u nekim ruralnim predelima nema dostupnost internetu, tako da im ostavlja mogućnost da poreske prijave dostavljaju i u papirnom obliku.

Kada već govorimo o novoj eri, informaciji i tehnologijama i nauci, moramo da kažemo da je nauka današnjice upravo tehnologija budućnosti i mi nauku treba da posmatramo kao instrument razvoja, a ne kao rashodnu stranu u budžeta, koja nažalost nije ni velika.

Zato želim u ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije da podržim donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i da pohvalim sve napore Ministarstva, posebno ministra Verbića, koji znam da je svojim iskustvom upravo doprineo pisanju ovakvog jednog zakona, koji upravo dolazi iz ove oblasti naučnoistraživačkog rada. Želim da istaknem to da ovakav zakon i slični zakoni upravo sprečavaju odliv mladih talentovanih mozgova i naše zemlje, ne samo što razvijaju nauku, a Jedinstvena Srbija će kao i do sada se uvek zalagati da svi talenti ostanu u zemlji.

Ono što meni nije jasno što se tiče ovog zakona, upravo proces javne nabavke, zbog kog mi moramo da produžimo ovaj projektni ciklus do 30. juna 2016. godine. Mene samo interesuje ako bi možda ministar mogao da odgovori – na koji način ćemo mi sprečiti da se slični kiksevi ne dese i u sledećem projektnom ciklusu.

Što se tiče Zakona o zadrugama, o njemu je bilo dosta već reči, ja želim samo da kažem, da osoba koja dolazi iz neke generacije koja se ne seća tog lepog sjajnog vremena udruživanja, iz iskustva svojih starijih kolega i onoga što sam čula iz svog okruženja, od svojih roditelja, mogu da kažem da je izuzetno dobro što se ostavlja našim građanima, našim poljoprivrednim proizvođačima, sada mogućnost ponovnog udruživanja, posebno u trenucima jednog novog liberalnog kapitalizma koji teži tome da uništi sve manje poljoprivredne proizvođače.

Želim da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje se izjasniti pozitivno o svim predlozima zakona, iz večerašnje objedinjene rasprave. Hvala.