Zahvaljujem gospođo Stojanović.

Reč ima ministar, dr Srđan Verbić.

Hvala predsedavajući.

Uvažena poslanice, evo da pojasnim o kojim se javnim nabavkama radi. Naravno, da sve što naučnici nabavljaju za svoje potrebe obavlja preko nekakvih javnih nabavki, oni uvek traže tri ponude za ono što im je potrebno i tako su oduvek i radili, međutim, kada se uzme novac iz kredita da bi se nabavljao repromaterijal počevši od papira i epruveta do najvećih kapitalnih komada opreme, onda se taj proces nepotrebno usložnjava.

Danas imamo situaciju u kojoj novac koji bi inače trebalo da bude opredeljen za materijalne troškove iz budžeta dobijamo iz kredita koji podleže drugačijim javnim nabavkama, drugačijim procedurama i što rezultuje time da imamo objedinjenu javnu nabavku. Javnu nabavku u kojoj ima nekoliko stotina ili par hiljada stvari koje se nabavljaju na jednom te istom tenderu i u tom istom tenderu imamo sve od igle do lokomotive. Vrlo se često dešava da takav tender ne prođe, jer prosto oprema se ne nabavlja na takav način.

Nadam se da ćemo mi ovu grešku iz 2012. godine ispraviti u dogledno vreme i da će ono što je repromaterijal biti nabavljeno isto onako kako je nabavljano i ranije, a da će krediti biti korišćeni samo za krupnu kapitalnu opremu za laboratorije.

Zahvaljujem se gospodine Verbiću.

Gospodine Đurišiću?

(Marko Đurišić, s mesta: Imam vreme ovlašćenog predstavnika.)

Da, ali pre toga ima gospodin Marinković, pa onda vi. Izvolite gospodine Marinkoviću.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovu svoju diskusiju kada su u pitanju ovi veoma značajni zakoni za privredu Republike Srbije i za njene finansije započeću sa nekim fundamentalnim aspektima koje ovi zakoni promovišu u okviru ove naše rasprave.

Prvenstveno bih pomenuo to da od 1. januara 2016. godine Srbija konačno postaje zemlja prave tržišne ekonomije, dakle, tržišne ekonomije u punom kapacitetu zato što se 1. januara 2016. godine ukida u potpunosti društvena svojina. Mislim, da će ministar Sertić biti zapisan i to po dobru u istoriji naše ekonomije kao neko ko je raskrstio sa relektima, dakle, ostacima onog samoupravnog socijalizma i socijalističkog sistema kada smo došli u situaciju da i posle Ustava koji smo izglasali na referendumu 2006. godine ukidanja društvene svojine i posle devet godina smo to imali. To je odlična vest za Srbiju, to je odlična vest za građane, za privredu i naravno za poslovni ambijent.

Ono što bi posle toga istakao jeste da konačno u ovoj zemlji oni koji su nosioci političke vlasti preuzimaju odgovornost, donose odluke. Vrlo je važna odluka da Ministarstvo privrede preuzima poslove Agencije za privatizaciju i da će od 1. januara 2016. godine kompletna odgovornost za završetak privatizacije preći na Ministarstvo privrede ali i na samog ministra privrede, što jeste jedan ozbiljan napredak kada je u pitanju rukovođenje države, kada je u pitanju liderstvo i upravljanje ekonomijom i stvaranje poslovnog ambijenta u našoj zemlji.

Malopre je kolega Babić pomenuo da nije bilo dovoljno rasprave, nije bilo dovoljno predloga i nije bilo dovoljno argumenata kada su u pitanju pogotovo zakoni o privrednim komorama, zakoni o zadrugama i slažem se sa njim.

Smatram da nismo dovoljno debatovali o tome da li je ovaj sistem, komorski sistem koji je predložen u ovom zakonu, da li je on dobar, da li je usaglašen sa nemačkim sistemom, austrijskim sistemom, američkim, japanskim, da li je model zadružnog sistema koji je predložen u okviru ovog Zakona o zadrugama kompatibilan i u skladu sa iskustvom iz Italije i drugih uspešnih zemalja u kojima zadružni sistemi funkcionišu jako dobro, kreiraju radna mesta, kreiraju jedan dobar deo bruto domaćeg proizvoda. Ono što je jako važno kada je u pitanju Zakon o privrednim komorama da napomenemo, to je taj aspekt preuzimanja poslova ekonomske diplomatije od strane Privredne komore Srbije i implementiranje procesa i sistema dualnog obrazovanja.

Već pre nekoliko decenija ozbiljne države, razvijene države, su usvojile doktrinu same diplomatije, novu doktrinu, stavljajući u glavni fokus javnu i ekonomsku diplomatiju, pa ste još pre 10 ili 15 godina u Brazilu, u visokorastućim ekonomijama na svetu, kao glavni rezultat i parametar rezultata ministarstava, ne samo privrede nego i ministarstava spoljnih poslova, imali rezultat ekonomske diplomatije i imali kao glavni aspekt njihovog uspeha izvoz jedne zemlje.

Dakle, glavni osnovac, glavni prioritet diplomatskog delovanja je upravo kakav će nastup domaćih preduzeća biti na drugim tržištima, na stranim tržištima i koliki će izvoz domaćih preduzeća biti. I naravno da je za to potreban novac, i naravno da su za to potrebni resursi, i naravno da Privredna komora Srbije treba da se bavi ekonomskom diplomatijom, treba da bude prisutnija na svim delovima sveta gde ima novca, gde ima kapitala, a to su trenutno SAD, Daleki Istok, Bliski Istok, Afrika. To su delovi sveta gde možemo da delujemo, gde možemo da nastupimo sa svojim kapacitetima, sa potencijalnim robama i uslugama koje možemo da prodamo tim tržištima, ali, naravno, suprotno tome da privučemo investicije iz tih zemalja. Ali, kakve investicije? To je politika ove Vlade – investicije koje imaju prelivajući efekat, nove tehnologije, nova znanja, novi menadžment.

Pre neki dan sam imao tu čast i zadovoljstvo da sa gospodinom Sertićem prisustvujem otvaranju predstavništva Korejske trgovinske komore. Nije to slučajno. I nije slučajno da Koreja otvara svoje trgovinsko predstavništvo samo dva dana posle otvaranja Poglavlja sa EU. Jer, to je signal investitorima koji nisu blizu našoj zemlji da smo jedna politički stabilna zemlja, da smo zemlja u kojoj je dobar poslovni ambijent i koja može da primi ovde investicije kao što je „Jura“, kao što je sutra „Hjundai“, kao što je to „Kia“, kao što je „Samsung“. Dakle, najbolje i najkvalitetnije svetske kompanije.

Isto tako, o ovim zakonima diskutujemo u ambijentu u kojem MMF odobrava, dakle daje pozitivnu ocenu treće revizije aranžmana sa Srbijom i to je jedan odličan signal kreditorima i investitorima da mogu i dalje na jedan kvalitetan i dobar način da investiraju u našu zemlju.

Što se tiče same postavke i finansiranja Privredne komore Srbije, nije do sada napomenuto da preduzetnici neće plaćati članarinu Privrednoj komori. A podsetiću vas, i to je gospodin Sertić na samoj sednici Odbora rekao, da u našoj zemlji funkcioniše i radi preko 200 hiljada preduzetnika. I oni neće biti opterećeni članarinom i plaćanjem članarine.

Dakle, to će biti samo društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva, veće kompanije, mala i srednja preduzeća, ali ćemo zato imati komoru koja će implementirati našu ekonomsku politiku, baviti se ekonomskom diplomatijom, uvesti u naš sistem, zajedno sa kolegama iz ministarstva prosvete i nauke sistem dualnog obrazovanja u srednje obrazovanje i konačno ćemo školovati kadrove, kada je u pitanju srednje stručno obrazovanje, u skladu sa potrebama naše privrede. Konačno ćemo imati jednu jasnu strategiju koji su nam to profili, koje će nam to kvalifikacije mladih ljudi biti potrebne u narednom dugoročnom periodu kako bi mogli da razvijamo svoju privredu u ukupnom smislu.

Kada je u pitanju set ovih finansijskih zakona, ono što je jako važno jeste da smo nastavili sa procesom podsticaja investitorima i ljudima koji žele da zapošljavaju nove ljude i spustili smo taj prag čak na preduzeća koja zapošljavaju dvoje ili više ljudi, što je jako važno. To su mikro-preduzeća, to su preduzeća koja imaju potencijal nekog dodatnog zapošljavanja, a naravno i sva druga – mala, srednja i velika preduzeća i to je jedan ogroman i dobar podsticaj onome što i jeste glavni cilj Vlade Republike Srbije, ali i nas ovde u parlamentu, a to je novo zapošljavanje i rešavanje problema nezaposlenosti u našoj zemlji.

Na ovaj način, kroz ovakve podsticaje, podsticaćemo investicije, podsticaćemo strane investitore da zapošljavaju, ali, ono što je isto tako bitno, podsticaćemo domaće investitore i domaće privrednike da imaju proširenu reprodukciju, da zapošljavaju ljude, da proširuju svoj biznis i, naravno, na taj način budu konkurentniji, budu bolji na tržištu, ali i mi u državi da rešavamo najveći problem koji ovde postoji.

Kada je u pitanju Zakon o zadrugama, sama činjenica da već 11 godina smo bez ovog zakona govori o tome koliko je on u stvari bio potreban. I on pokriva poljoprivredne zadruge, nešto što je nekada funkcionisalo, funkcioniše u razvijenim zapadnim zemljama i nadam se da će ovaj zakon biti jedan kvalitetan okvir koji će podstaći udruživanje poljoprivrednika, ali udruživanje svih onih koji mogu da rade kao udruženi i da na taj način budu konkurentni na tržištu, da imaju nižu cenu svojih proizvoda, da više izvoze i naravno, da više prodaju. U svakom slučaju, ovo će biti još jedan dobar i kvalitetan dodatni podsticaj privredi.

Završiću na taj način što ću samo pomenuti da je zasigurno bilo razmatrano više modela kada je u pitanju komorski sistem i da bih se ja lično uvek zalagao za usvajanje američkog komorskog sistema koji je dobrovoljan. Ali, ono što je suština naše priče je da nama komora radi i da mi moramo da se ponašamo u skladu sa specifičnostima našeg tržišta, a naše tržište je takvo da ono mora biti kompatibilno sa tržištima u regionu, sa tržištima kao što je Austrija, sa industrijom kao što je Nemačka i taj model će biti primenjen. Čak, ti modeli podrazumevaju i subvencionisanje od strane države kada je u pitanju konsultantska uloga privrednih komora, kada su u pitanju mikro, mala i srednja preduzeća.

Svesni smo toga i poslanička grupa kojoj ja pripadam, Poslanička grupa SDPS će snažno podržati ovaj set zakona, naravno, njihovu implementaciju i jaku Privrednu komoru, Privrednu komoru koja će pomoći našim preduzećima da budu konkurentniji i da mogu da pronađu na najbolji i najkvalitetniji način put do novih tržišta, put do novih kupaca, put do novih potrošača, što će, naravno, imati pozitivne efekte na život građana Srbije, na novo zapošljavanje, na celu Srbiju, na njenu modernizaciju, na njeno uređenje, na njene brže i dinamičnije evropske integracije i na sve ono što je potrebno kako bi naša zemlja mogla da bude ono što i zaslužuje – razvijena zemlja, ekonomski lider ovog regiona, to smo već postali, neko ko je posvećen regionalnoj saradnji.

Premijer Vučić je veoma doprineo tome da budemo jedan faktor stabilnosti u regionu, političke stabilnosti, jer smo mi svesni toga da stabilnost u regionu pozitivno utiče na Republiku Srbiju i na naš ekonomski razvoj. Ali, bićemo i zemlja u kojoj se nauka brzo razvija, u kojoj se razvijaju inovativne tehnologije i, naravno, u kojoj će mladi ljudi imati ambijent da rade, da razvijaju svoje biznis ideje.

Zato, gospodine Sertiću želim sve najbolje u 2016. godini, godini preduzetništva. Ministarstvo privrede i Vlada Republike Srbije su proglasile 2016. godinu godinom preduzetništva i želim da konačno postanemo od službeničkog društva, preduzetničko društvo, to Srbija zaslužuje, to njeni mladi ljudi zaslužuju da budemo konkurentni i da budemo i da ostvarujemo najbolje rezultate u regionu, ali i šire, dakle u celoj EU. Hvala.

Zahvaljujem, dr Marinkoviću.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe narodni poslanik Marko Đurišić.

(Marko Đurišić, s mesta: Odustajem.)

Odustali ste? Zahvaljujem gospodine Đurišiću.

Ovlašćeni predstavnik SPS mr Dejan Radenković. Izvolite gospodine Radenkoviću.

Hvala.

Poštovani ministre Sertiću, poštovani ministre Verbiću i poštovani ministre Vujoviću, sa saradnicima i uvažene koleginice i kolege najizdržljiviji i najuporniji, dugačak je dan, ne znam kada će ovaj odloženi prenos biti i kada ćemo biti pred građanima Srbije, ali …

U pola sedam ovog trenutka…

Nemojte me prekidati molim vas.

Pitali ste gospodine Radenkoviću, ja vam prenosim da u pola sedam.

Nisam vas pitao ništa, nemojte da me prekidate.

Izgleda da je ova godina reformska, ne samo po dobrim ocenama međunarodnih institucija i organizacija, već i po oporavku privrede i rastu optimizma građana Srbije, nego i po tome što zakonodavna vlast više nego ikada daje svoj puni doprinos u donošenju ključnih privredno-sistemskih zakona i vrlo ažurnom doterivanju postojećih zakona.

S toga, nije ni čudo što kraj godine, za razliku od nekih ranijih vremena ne dočekujemo sa dva rebalansa i usvajanjem budžeta u poslednji čas, već sa uređenim finansija za narednu godinu i sa jasnom idejom u kom pravcu smo krenuli. Rešenost naravno nije sporna. Danas imamo set zakona i izmena i dopuna zakona i neki od njih su nam potrebni za realizaciju budžeta, a neki se tiču drugih privrednih oblasti.

Ako bih nastavio sa pozitivnim tonom, a i nema razloga da ne bude tako, lepo je dodati činjenicu da se trudimo da razrešimo „Gordijev čvor“ prakse donošenja zakona bez odgovarajućih izmena u drugim zakonima, a da Vlada sa svoje strane čini maksimalne napore da ne ostajemo bez odgovarajućih podzakonskih akata.

Ipak, pre nego što pređem na ove tehničke izmene mislim da treba da krenemo, pre svega sa promenama koje imaju suštinsko dejstvo. Agencija za privatizaciju odlazi u istoriju. Da li je istorija slavna ili ne, teško je dati jednoznačan odgovor. Da li smo uspeli u privatizaciji, posebno u socijalno odgovornoj i efikasnoj? Odgovor je naravno da nismo baš u potpunosti. Da li je moglo bolje? Pa, naravno da je moglo, najviše u periodu od 2000. do 2008. godine kada smo imali odlično okruženje, ali veliki nedostatak hrabrosti, odlučnosti, a vrlo često i čestitosti koja se ovde spominje.

Možda bi neki od kolega poslanika koji, nažalost nisu tu, mogli bolje da nam elaboriraju šta je sprečavalo Srbiju u vreme nezabeleženog prosperiteta i optimizma u svetu da urede svoj posao.

Kako bilo, rezultat tog neodgovornog odnosa je prebacivanje vrućeg krompira na ovu većinu, koja je uradila koliko je mogla sa firmama koje su svesno žrtvovane na oltaru demagogije i neodlučnosti.

U 2015. godini većina tih firmi ispostavilo se da su kandidati za stečaj, a na ovoj većini je da stečaj upotrebi kao instrument ozdravljenja. Verovatno će se raditi na unapređenju okvira za ovaj bitan proces, budući da je vrhunski interes firme u stečaju da se nađe način za oživljavanje u zdravoj formi, a ne za likvidaciju i prodaju, kao neke imovine.

Nama to jeste, bolje rečeno, Ministarstvu privrede ostaju vrlo teški zadaci u 2016. godini. Ne samo teški kada je reč o ekonomskoj dimenziji već i teški kada je reč socijalnoj dimenziji.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i administraciji, možemo da kažemo da su te izmene i dopune u duhu dva strateška opredeljenja, kako iz SPS, tako i skupštinske većine.

Prvo, ne krpimo podzakonskim aktima eventualne nedorečenosti ili potrebe za osavremenjavanjem procedura, nego to radimo kroz zakonske izmene kako god to ima smisla, nikada nije bilo više negativnog odijuma opozicije na zakone i akte izvršne vlasti, od onih koji su mnogo voleli uredbe. Tako smo i došli u situaciju da su pre nekoliko godina u poreskoj upravi bili primenjivani podzakonski akti za koje niko nije znao izvore prava.

Drugo, ove izmene i dopune idu u pravcu bržeg poreskog postupka, lakše obrade podataka, logičnosti u procesu naplate, zaštite onih koji poštuju zakone ove zemlje i dobre poslovne politike.

Takođe, nastavljamo u pravcu e uprave i istinske mogućnosti da se poreska uprava umesto celodnevnog i gotovo isključivog bavljenja poreskim knjigovodstvom posveti i mehanizmima boljeg servisiranja redovnih i poštenih platiša i efektivnim destimulisanjem onih koji vide poreske utaje kao legitiman način bavljenja biznisom, a ponekada i srednjima i čak i krupnim biznisom.

Vrlo komplementaran zakon je i Zakon o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica, registrovanih u Agenciji za privredne registre. Ovde je reč o zakonu koji nam omogućava da uspostavimo veći stepen poverenja na tržištu i informisanosti svih poslovnih subjekata i građana, o tome da li postoje ograničenja koja su posledica odgovarajućih činjenja fizičkih lica koja ih diskvalifikuju da zauzimaju određene menadžerske pozicije.

Ovaj zakon je u skladu sa pravnom regulativom EU i predstavlja način da se situacija na tržištu kako u privatnim tako i u javnim preduzećima učini mnogo sigurnijom i transparentnijom, a opšti kvalitet upravljanja odgovornosti menadžera unapredi.

Kada je reč o Zakonu o zadrugama, to je jedan od najduže očekivanih zakona u ovoj novijoj istoriji Srbije. Ovim zakonom otklanja se pravna dualnost i uspostavlja se jasnija i jednostavnija pravila primene na tržišnoj privredi 21. veka snižavanjem broja osnivača i smanjenjem broja obaveznih organa.

Uklanjaju se prepreke za lakše osnivanje, kapitalizaciju i jednostavnije uspostavljanje imovinsko-pravnih odnosa sa spoljašnjim finansijerima. Napokon imamo rešen mehanizam kako se jedan relik društvene svojine, privredu zadružnu u ovom segmentu privrede i mehanizam koji će sprečiti da fiktivno zadrugarstvo bude priznato kao instrument sticanja imovine.

Takođe, ovaj zakon je vrlo zanimljiv i vrlo razumljivo usaglašen sa drugim zakonima, budući da je postojeći zakon odavno prestao da bude adekvatan na ovoj realnosti u kojoj se nalazi naša zemlja.

Konačno, možda zakon koji ovako izaziva dosta bure u javnosti je Zakon o privrednim komorama. Zakon o privrednim komorama konačno ispravlja veliku nelogičnost koja se desila kada smo napustili sistem koji je uspešno funkcionisao decenijama u Srbiji, nezavisno od društvenog uređenja. Ovaj Predlog zakona ispravlja nelogičnosti koje je prethodni zakon o komorama uspostavio.

Komorski sistem sa Privrednom komorom Srbije, kao nacionalnom komorom, bio je uspostavljen u skladu sa potrebama privrede Srbije, a kada je reč o komorama na regionalnom i pokrajinskom nivou, postojala je velika sličnost u organizacijama i način u rada tih komora sa komorama istog nivoa, organizovanog u velikom broju zemalja u svetu.

To je bio pravni režim komorskog sistema u Srbiji koji je ima veoma dugu tradiciju i ponoviću ono što su i mnoge kolege iznele, da postoji to pravno nasleđe koje datira još iz 1857. godine, kada je Knez Aleksandar Karađorđević ustrojio taj Trgovački odbor i čija se nadležnost odnosila na celu Kneževinu Srbiju.

Malo je institucija u Srbiji koje mogu da se pohvale tako dugom i bogatom tradicijom. Članstvo u tom odboru je i tada bilo obavezno i nije se menjalo, sve do momenta kada je nekome palo na pamet da implementira anglo saksonsko rešenje u kontinentalno pravnom sistemu. Iskustva su svakome ko hoće da realno sagleda šta je to uspešna komora, vrlo su jasne.

O tome sam upozoravao u ono vreme 2009. godine, kada je dugogodišnji sistem zamenjen, nažalost, postojećim sistemom i koji nije ni na koji način učinio komorski sistem boljim. Ne sam kod nas, slične slučajeve imamo u Rumuniji i imamo u još nekim zemljama koje su krenule putem „nametnute modernizacije“.

Novi zakon treba da ojača ulogu komore tako da ona bude inicijator i predlagač privrednih zakona, kritičar Vlade u ekonomskoj i socijalnoj politici, servis privrede i poslodavca, organizovani edukator, predstavnik privrede pred državom i reprezent privrede u inostranstvu.

Pozicija komore u smislu uticaja snage i kvaliteta daleko je izraženija u okruženju obaveznog članstva i zakonskog osnivanja nego u okruženju dobrovoljnog članstva i ugovornog osnivanja.

Ako hoćete da nešto naučite od nas iz poslaničke grupe, malo sam i umoran, pošto je ovde naporno provesti ceo dan. Da li je tako, gospodine Babiću? Vidim da ste i vi umorni. Ako hoćete nešto od poslaničke grupe SPS, odavno se niste javili po Poslovniku, mi smo govorili ovo i u periodu 2009. godine, kada je usvojen ovaj model koji se pokazao neefikasnim. Sada bih ja citirao sebe šta sam pričao 2009. godine. To bi možda potrajalo malo duže, ali vidim da smo svi već umorni pa ću preskočiti taj deo baš tog citata gde se govori zašto smo tada bili principijelno protiv uvođenja ovakvog sistema kada je u pitanju privredna komora. To je bilo opšte poznato u tom trenutku.

Citat traje malo duže, a kolega Neđo je upoznat sa tim citatom, pa ću ga preskočiti, pošto ima i citat i nastavak citata i kraj citata. Ovog puta ću to preskočiti. Mislim da je dobro što sada imamo većinu koja je odbacila taj loš koncept komorskog sistema. Naši stavovi su nedvosmisleno jasni i čvrsti za razliku od nekih koji menjaju stavove i mišljenja u zavisnosti od toga da li su na vlasti ili u opoziciji. Nije nam drago što vreme obično pokaže da smo u pravu, iz samo jednog razloga što u tom periodu svi trpimo posledice.

Nadamo se da ćemo uvek imati prilike da što manje ovo pokazujemo kao poslanička grupa, a da ćemo gotovo uvek usvajati valjane zakone zasnovane na realnim potreba našeg društva. Zahvaljujem.