Zahvaljujem, gospodine Matiću.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković.
Izvolite, magistar Đoković.

Poštovani predsedavajući i uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, činjenica je da su se u dosadašnjoj praksi i primeni važećeg zakona uočili određeni problemi, jer prethodne izmene koje su izvršene pre šest godina nisu bile celovite, pa samim tim nisu u potpunosti omogućile njegovu efikasnu realizaciju i zato se upravo i pribeglo izradi ovog novog zakona.
Nesporna je bila i potreba za uvođenjem novih rešenja da bi se omogućilo bolje ne samo upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini, već bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u svim oblicima svojine koji naš pravni sistem poznaje, ali i bolji način i sistemska rešenja planiranja, održavanja zaštite, meriolacije uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog bogatstva i dobra od opšteg interesa.
Odredbama važećeg zakona propisane su brojne nadležnosti u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji obavlja lokalna samouprava, kao i obaveze ili određena ovlašćenja i mogućnosti. Svi poslovi nadzora vrše se preko republičkog poljoprivrednog inspektora.
Neophodno je istaći da nadležni organ jedinice lokalne samouprave, obrazovane za oblast poljoprivrede, imaju brojne obaveze, a nemaju mehanizme da te obaveze valjano izvrše, jer nemaju nadležnosti, na primer za rešavanje pritužbi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i građana u vezi bespravnog zauzeća poljoprivrednog zemljišta.
Predloženim izmenama i dopunama ovog zakona, reguliše se pitanje dugoročnog zakupa, na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca, zainteresovanih za obrađivanje zemljišta, dok se otvara mogućnost za unapređenje poljoprivrede kroz rast investicija u poljoprivredno zemljište koje će dati efekte na veću zaposlenost, mogućnost povećanja dohotka i mogućnost povećanja produktivnosti i efikasnosti u poljoprivredi.
Produženje zakupa sa 20 na 30 godina je ekonomski opravdano rešenje koje garantuje sigurnost zakupcima, koji bi ulagali u višegodišnje zasade sa aspekta isplativosti.
Uvođenje novčane sankcije za bespravno korišćenje zemljišta trebalo bi značajno da umanji bespravno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini jer do sada nisu postojale odredbe za uzurpaciju.
Prodaja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini stvara mogućnost razvoja poljoprivredne proizvodnje, malih i srednjih poljoprivrednika, s obzirom da su izmenama i dopunama zakona date mogućnosti kupovine fizičkim licima koji su državljani Republike Srbije i koji u privatnoj svojini nemaju više od 30 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Dobra strana ovog zakona je što je jasno propisao proceduru za ostvarivanje prava prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Takođe, značajno je što je uvedena dužnost vođenja knjige polja i plodoreda, što je od velikog značaja u ratarskoj, povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji.
Rešenja predložena ovim zakonom, uticaće na razvoj poljoprivrede u jedinicama lokalne samouprave, kao i na povećanje budžeta Republike Srbije.
Predložene izmene i dopune zakona imaće brojne pozitivne efekte na razboj domaće poljoprivrede. Već sam spomenula, znači iritiraće veću nezaposlenost, povećaće broj potencijalnih korisnika za zasnivanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, uređeniju poljoprivrednu politiku kroz propisani sistem kontrole i očuvanje poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog bogatstva kroz uređen sistem kontrole.
Kada govorimo o ovakvom zakonu, neminovno nam se nameće pitanje da li se njime stvaraju novi privredni subjekti na tržištu i da li se stvara tržišna konkurencija. Svakako da se očekuje osnivanje novih privrednih subjekata na tržištu, što će podsticati i samu tržišnu konkurenciju.
Ovakvim zakonskim rešenjima očekuje se da će doći do povećanja poverenja krajnjih korisnika budžetskih sredstava po osnovu poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i da će doći do povećanja broja fizičkih i pravnih lica, zainteresovanih za pokretanje ili unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Činjenica da su povoljniji uslovi za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta direktno uticali da poljoprivredni proizvođači koji se bave tovom stoke ili proizvodnjom mleka, da će očuvati i uvećati stočni fond i stvoriti siguran izvozni potencijal, što je svakako važna razvojna komponenta u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije.
Diskusije da je zakon donet na plenarnu raspravu, a da se nije čula reč zainteresovanih strana, apsolutno ne stoji u ovom slučaju. Rasprava o ovom zakonu vodila u Beogradu 6. avgusta ove godine, u Nišu 7. avgusta i Novom Sadu 13. avgusta.
Upravo na tim raspravama izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja o tadašnjem nacrtu zakona, ali i brojni komentari i sugestije. Vi ste, ministarko, sa vašim saradnicima i stručnim službama, razmotrili sve pristigle komentare i sugestije i u tekst Nacrta zakona ugradili određeni broj tih sugestija, čime je značajno unapređen tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednim zemljištu.
Za predložene izmene i dopune ovog zakona u danu za glasanje svakako ću sa svojim kolegama iz poslaničkog kluba SNS glasati za ova zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Đoković.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podržavam predložena zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu, a naročito Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Suštinski razlog za to, čuli smo već danas u nekoliko navrata, je omogućavanje boljeg upravljanja poljoprivrednim zemljištem u javnoj, odnosno državnoj svojini. Naime, kako smo i čuli, naša zemlja gubi godišnje skoro 100 miliona evra zbog neizdavanja više od 500.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. Pri tom, tu mislim na pravo poljoprivredno zemljište, dakle, ne na one čuvene pašnjake na Vračaru, gde su neki bivši ministri na volšeban način gradili zgrade, stambene prostore, poslovne prostore i ko zna šta još i bogatili se na račun građana, ali nećemo danas da trošimo vreme na njih. Oni su ljudi prošlosti, oni su stranka prošlosti i najbolje je da tamo i ostanemo.
Mi smo u ovoj oblasti do sada imali više problema. Prvo, ogroman deo državnog zemljišta je bio predmet zloupotreba, odnosno uzurpiran, kao i to da je malim poljoprivrednim proizvođačima u najvećoj meri bilo praktično onemogućeno pravo zakupa. Sve je to posledica loših propisa koji se ogledaju u aktuelnom, odnosno u dosadašnjem zakonu i zato je što danas donosimo novi zakon.
Tri su ključna razloga za donošenje ovog zakona. Novim zakonom povećaćemo transparentnost prilikom davanja u zakup i suzbijamo mogućnost za korupciju, odnosno za uzurpaciju. Dakle, uvodimo red prilikom izdavanja poljoprivrednog zemljišta u zakup, a lokalnim samoupravama namećemo obavezu za odgovornije postupanje i uvodimo kazne za uzurpatore poljoprivrednog zemljišta.
Drugi razlog je što novim zakonom jačamo male poljoprivredne proizvođače. Dakle, donošenjem ovog zakona malim poljoprivrednim proizvođačima se omogućava da uvećaju svoje posede i u značajnoj meri unaprede proizvodnju kroz otkup državnog poljoprivrednog zemljišta. Kao primer navešću samo jedan član koji omogućava da isključivo mali proizvođači, koji u svom posedu imaju do 30 hektara, od sada će moći da kupe još do 20 hektara zemljišta na teritoriji opštine ili grada na kojoj imaju prebivalište, najmanje tri godine.
Drugi primer za to je da zemljište koje se do sada nije izdavalo, odnosno koje se nije izdavalo u prethodne tri godine, sada će se izdavati na period do pet godina i to sa početnom cenom na licitaciji od nula dinara, što zaista smatram još jednim u nizu benefita koje ovaj zakon omogućava.
Novim zakonom privlačimo nove investicije i stvaramo nova radna mesta. Dakle, donošenjem novog zakona direktno podstičemo nove investicije u poljoprivredi i kreiramo nova radna mesta tako što pružamo mogućnost da poljoprivredni proizvođači prošire svoju proizvodnju, prošire svoju delatnost i time uvećaju profit.
Cilj je da svaka nova investicija donese novi dodatni priliv u budžet lokalnih samouprava neophodnih za ulaganja u infrastrukturu, škole, vrtiće, bolnice i sve ostalo, dakle, kako bi se unapredio kvalitet života građana.
Iz svih ovih razloga, pozivam da podržimo današnja zakonska rešenja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Marjana Maraš.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici ministarstva, saradnici i narodni poslanici, danas na dnevnom redu su dva izuzetno značajna zakona o zemljištu. To su Predlog zakona o zaštiti zemljišta, koji Srbija po prvi put donosi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Oba ova zakona na svoj način štite zemljište kao neobnovljivi prirodni resurs.
Zakon o zaštiti zemljišta predstavlja pravni okvir za zaštitu zemljišta od svih oblika degradacije i zagađenja, a Zakon o poljoprivrednom zemljištu, o čijim izmenama danas govorimo, štiti naše poljoprivredno zemljište, koje je osnova za razvoj poljoprivrede od zloupotreba, neiskorišćenosti i zapuštenosti.
Polazeći upravo od činjenice da zemljište uopšte, a time i poljoprivredno zemljište predstavlja najvažniji resurs svake zemlje, izuzetno je važno da se na najbolji način i reugliše njegovo korišćenje i zaštita. Upravo je to cilj oba zakonska predloga o kojima danas govorimo.
Kako dolazim iz Vojvodine, koja je žitnica naše zemlje, govorila bih ovom prilikom pre svega o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Izmene i dopune zakona o kojima danas raspravljamo omogućiće po prvi put da mali proizvođači da kupovinom poljoprivrednog zemljišta uvećaju svoje posede, a time i svoju proizvodnju, što će u celini posmatrano predstavljati važan iskorak u stvaranju jake i održive poljoprivrede.
Konkretno, predloženim izmenama se malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju do 30 hektara svoje zemlje propisuje pravo kupovine do 20 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva, odnosno mali poljoprivredni proizvođači će moći na teritoriji lokalne samouprave na kojoj imaju prebivalište od najmanje tri godine da kupe zemlju i to na rate. Na taj način stvoriće se uslovi da ti mali proizvođači povećanjem svojih poseda postanu konkurentni, finansijski jači, a proizvodnja postane jeftinija.
Činjenica je da u Srbiji, ali i u razvijenijim poljoprivrednim zemljama osnovu primarne poljoprivredne proizvodnje čine upravo mala gazdinstva. Zato država treba i mora da povoljnim zakonskim okvirima i podsticajnim merama predlaže ekonomsku snagu malih i srednjih poljoprivrednika, odnosno porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Kao prioritetan cilj ovog zakona upravo vidim stvaranje uslova za male i za državnu podršku malim proizvođačima. S druge strane, velikim proizvođačima, odnosno pravnim licima zakon omogućava dugoročni zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, stvara se mogućnost da pravno lice zakupi do 30% državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji jedinice lokalne samouprave koje je predviđeno za zakup. Tako se velikim proizvođačima stvaraju uslovi za veće investicije u poljoprivredi za dugogodišnje zasade, za izgradnju prerađivačkih i skladišnih kapaciteta.
Veliki proizvođači i treba da se bave preradom i finalizacijom poljoprivrednog proizvoda, a mali primarnom proizvodnjom. Zakon ovakvim pristupom stvara preduslove za strateško i dugoročno planiranje poljoprivredne proizvodnje, jer pravno lice može da zakupi poljoprivredno zemljište na rok do 30 godina. Stvara se sigurnost i malim i velikim proizvođačima, malim jer će poljoprivredni proizvod imati kome da prodaju, a velikim jer će kooperativnim vezama sa malim proizvođačima obezbeđivati redovan i organizovan otkup.
Sve ovo će doprineti boljoj iskorišćenosti poljoprivrednog zemljišta, prirodnog resursa, povećanje proizvodnje i smanjenju troškova. Jedino jačanjem malih gazdinstava koji će proizvoditi ne samo za sebe, već i za tržište, može se smanjiti poslednjih godina i decenija izražena negativna tendencija, a to je pražnjenje sela i negativan prirodni priraštaj.
Poštovani narodni poslanici, istakla bih posebno da ovaj predlog zakona rešava i višegodišnji problem netransparentnosti, zloupotreba u izdavanju poljoprivrednog zemljišta, pa smo tako dospeli u situaciju da se svega 30% površina raspoloživog državnog poljoprivrednog zemljišta daje u zakup, dok 70% je slobodno ili uzurpirano.
Vreme je da se uvede red u ovoj oblasti. Procene su da država i lokalne samouprave godišnje gube oko 100 miliona evra zbog neodgovornog odnosa prema ovom strateškom resursu.
Novim zakonom se upravo iz tih razloga ustanovljava obaveza lokalnih samouprava da jasno utvrde površine državnog poljoprivrednog zemljišta na svojoj teritoriji. Lokalne samouprave biće u obavezi da donesu godišnje programe korišćenja poljoprivrednih zemljišta sa preciznim podacima o raspoloživom zemljištu i jasnim planom izdavanja ili će u suprotnom ostati bez transfernih sredstava.
Kaznena politika oštrija je i prema uzurpatorima kojima će, pored ostalog, biti oduzimani usevi za nezakonito korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta.
Kao potvrdu da će ovaj zakon pomoći lokalnim samoupravama, navešću vam da se u izveštaju državne revizije iz 2013. godine, u opštini iz koje ja dolazim, navodi da 51,0308 hektara je neizlicitirano zemljište, koje je obrađeno od strane nepoznatih lica. Poslednji godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u opštini Vrbas usvojen je u novembru mesecu 2013. godine.
Svakako da je bilo inicijative od odgovornih lica u opštini, ali smatram i da će ova nova zakonska rešenja svakako doprineti tome da se ovi problemi, koje smo mi na lokalu imali, reše.
Na kraju želim još jednom da istaknem naše mišljenje, mišljenje Poslaničke grupe SPS, da predložene izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu doprinose očuvanju poljoprivrednog zemljišta kao prirodnog bogatstva i unapređenju njegovog korišćenja isključivo za poljoprivrednu proizvodnju.
Ovo je socijalno odgovoran zakon, jer brine, pre svega, o malim proizvođačima koje stavlja u centar, kroz uređen sistem u upravljanju i kontrole, što je za SPS od izuzetnog značaja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođice Maraš.
Vaša poslanička grupa više nema vremena.
Reč ima narodni poslanik Goran Mladenović, a neka se pripremi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani predsedavajući, Srbija dugo čeka na donošenje izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu o kojima mi danas raspravljamo i mogu slobodno reći da Srbija možda i predugo čeka na ovaj zakon, odnosno na zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu iz prostog razloga što će ove popravke u osnovnom zakonodavstvu o poljoprivrednom zemljištu, omogućiti ozbiljne preduslove za značajan  i veliki napredak poljoprivredne proizvodnje.
Nema sumnje da je ovo još jedan u nizu reformskih zakona o kojima smo raspravljali, koje smo donosili i o kojima ćemo raspravljati. Svakako izrazito reformski zakon, a koncept koji propagira jeste svakako odvažan i hrabar. Odvažan i hrabar u smislu da prethodne vlade i parlamenti, u kojima nije učestvovala SNS, nisu smogli snage da se odupru različitim interesima, nisu smogli snage da protivureče različitim tajkunskim lobima, različitim interesnim organizacijama i udruženjima, pa umesto da se oda priznanje ovom parlamentu i Vladi koja je našla rešenje i smogla snage da utvrdi zakonsku regulativu, odnosno izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje predstavljaju radikalni zaokret i svakako zaokret u napred, mi slušamo optužbe kako su ove izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu u stvari ne transparentne i štetne.
Ja bih se zbog toga koncentrisao, pre svega, na članove zakona koji su bili predmet najžešće kritike, a u stvari članovi Zakona koji su bili predmet najžešće kritike su samo jedan veliki korak napred za razvoj poljoprivredne proizvodnje i za razvoj interesa države Srbije.
Naime, u članu 3. izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a koji se odnosi na član 60. osnovnog Zakona o poljoprivrednom zemljištu, navodi se, citiram: „ako jedinica lokalne samouprave ne donese program iz stava 2. ovog člana, u skladu sa odredbama ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija na predlog Ministarstva privremeno obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave dok tu obavezu ne izvrši“, kraj citata.
Dakle, lokalne samouprave koje ne donesu program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta ostaće bez dela transfernih sredstava koji se tiču poreza na zarade.
Drugim rečima, neće biti više u Srbiji lokalnih samouprava, neće biti u Srbiji i više opština i gradova koje neće imati svoje programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, jer ne poznajem ni jednu lokalnu samoupravu, bilo opštinu, bilo grad, koji će se bi dozvoliti takav luksuz da ostane u ovako kriznim vremenima bez ovako bitnog i važnog transfera koji se tiče dela poreza na zarade.
U istom tom članu još jedna izmena, svakako vredna pažnje. U članu 3. izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji se odnosi na osnovni zakon član 60. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, navodi se da će program doneti predsednik opštine ili gradonačelnik, što je bio slučaj i ranije na osnovu pribavljenog mišljenja komisije, koja će u svom sastavu imati najmanje polovinu poljoprivrednika kojima se sada priključuje i mišljenje diplomiranog inženjera poljoprivrede. Nakon toga, ovaj program se dostavlja Ministarstvu poljoprivrede na saglasnost.
Na ovaj način obezbeđena je dopuna prve faze transparentnosti u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, iz prostog razloga što imamo činioce koji u samom startu, prilikom utvrđivanja programa zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta, imaju više instituta, odnosno više nivoa vlasti i organizacija su uključeni. Naime, predsednik opštine, odnosno gradonačelnik donosi program uređenja, korišćenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta na predlog komisije koja ima višečlani sastav, od čega bar polovina moraju biti poljoprivrednici, i sada se, po novome, njima pridružuje u radu diplomirani inženjer poljoprivrede, koji će svakako doneti i doprineti kvalitetu prilikom izrade istih programa. Taj program se, naravno, dostavlja službama Ministarstva poljoprivrede i u taj program će imati uvid i ministar poljoprivrede.
Vidite da je tu uključeno pet elemenata koji prate, od samog starta, donošenje i usvajanje programa korišćenja, uređenja i zaštite poljoprivrednog zemljišta, pa zato kažem da je u samoj početnoj fazi utvrđen i obezbeđen prvi i osnovni uslov transparentnosti.
Idemo dalje oko članova gde se najviše podigla galama i halabuka od strane, da kažemo, pojedinih narodnih poslanika. Imamo dva slučaj zakupa: pravo prečeg zakupa i pravo prvenstva zakupa.
Ja bih član 7. u stavovima citirao: „Pravo prvenstva zakupa“, čisto da se zna zbog javnosti o čemu se ovde radi, šta mi narodni poslanici raspravljamo i šta ćemo usvojiti, da bude poznato pravnim i fizičkim licima i građanima i uopšte narodnim poslanicima koji se možda nisu detaljno bavili ovom temom i do kraja, „na period od 30 godina ima pravno lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu i koje dostavi investicioni plan na koji saglasnost, uz predlog mera, za realizaciju zakupa daje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede“, pa se dalje navodi „da to zemljište ne može da iznosi više od 30% ukupne površine poljoprivrednog zemljišta“ itd, itd.
Dakle, saglasnost na investicioni plan i predlog mera daje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede, a nakon čega se predlog dostavlja jedinici lokalne samouprave koja donosi odluku o prvenstvu zakupa u roku od 30 dana. Možemo da pitamo – šta je tu sporno? Šta je sporno da neko pravno lice u ministarstvu, službi, ministru dostavi investicioni plan, da ministar formira komisiju sastavljenu od stručnih ljudi, koji će izvršiti ocenu tog investicionog plana, pa da nakon toga kompletnu dokumentaciju sa investicionim planom, koji obuhvata broj zaposlenih, koji obuhvata obim investicija, koji obuhvata prihode, koji obuhvata efekte ovakvih ulaganja po osnovu prava prvenstva zakupa, dostavi jedinici lokalne samouprave na odlučivanje u roku od 30 dana?
Dakle, opet stvari dolaze kod jedinice lokalne samouprave na čijoj će se teritoriji, i to treba da znaju jasno i glasno lokalne samouprave i svi gradonačelnici i predsednici opština, odlučiti da li će se tom investitoru dozvoliti pravo prvenstva zakupa na području za određeno poljoprivredno zemljište koje se nalazi na njihovoj teritoriji.
Računamo da će lokalne samouprave savesno postupati iz razloga što se odborničkim klupama nalaze odbornici koji su izraz volje građana, stanovništva određene opštine, da će oni voditi računa o investicijama koje im se nude iz Ministarstva poljoprivrede. I ako lokalna samouprava proceni da je ta investicija kvalitetna i dobra za njihovu sredinu, u roku od 30 dana donosi odluku da se navedeni investicioni projekat implementira na teritoriji lokalne samouprave. Zato kažem da je ovo izrazito transparentno, da skraćuje proceduru, ali da je jedna odluka koja obezbeđuje ozbiljan pristup prema potencijalnim, domaćim, bilo stranim investitorima.
U drugom slučaju, prava prečeg zakupa, procedura je obrnuta na neki način da kažemo, jer pravo prečeg zakupa sprovodi jedinica lokalne samouprave, raspisivanjem javnog poziva, a pravo prečeg zakupa ima, u prvom slučaju, vlasnik sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, poljoprivrednog objekta i višegodišnjih zasada. U drugom slučaju, vlasnik domaćih životinja, odnosno vlasnik ili zakupac objekata za gajenje tih životinja. Po meni je ovo logično. Logično je da onaj koji ima ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju ima i pravo prečeg zakupa. Za mene je ovo logično, da onaj koji ima i koji je u poljoprivrednoj proizvodnji uložio u sisteme za navodnjavanje, koji je uložio u sisteme odvodnjavanje, onaj koji je vlasnik domaćih životinja, onaj koji je vlasnik objekata jer ima u zakupu objekte koji služe za držanje istih životinja da ima pravo prečeg zakupa.
Na ovaj način mi podstičemo i motivišemo, ali u ovom slučaju i pravna i fizička lica da vrše dodatna ulaganja u svoju poljoprivrednu proizvodnju, da dodatno unaprede svoj poljoprivredni rad, da dodatno ohrabrimo na ovaj način i motivišemo da budu uspešniji i budu efikasniji u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji. Logično je, i za mene lično ovde nema ničeg spornog, posebno zbog sledećeg praktičnog primera koji ću vam navesti, a koji se dešava na teritoriji Pčinjskog okruga, preciznije Opštine Vladičin Han.
Naime, na teritoriji Pčinjskog okruga, tačnije sa matičnim sedištem u opštini Vladičin Han 90-tih godina poslovalo je društveno preduzeće poljoprivredni kombinat „Delišes“ i verujem da pripadnici starijih generacija znaju za robnu marku „Hani“ sokova, „Hani“ kašica, finalnih proizvoda voćarske i povrtarske proizvodnje koji su dolazili iz tog poljoprivrednog kombinata.
Ovaj kombinat je imao hiljadu zaposlenih u okviru svoje kompanije i imao je preko 1.500 kooperanata koji su egzistirali, poslovali i radili na teritoriji opštine Vladičin Han i Pčinjskog okruga. Nema bučnih predstavnika opozicije da čuju ovo kako je nakon 2000-tih godina i ovaj poljoprivredni kombinat kao i sva druga preduzeća u društvenom vlasništvu u Vladičinom Hanu i na teritoriji uglavnom Pčinjskog okruga, završio svoju sudbinu apsolutnom propašću. Gde je propala fabrika omotnog papira i ambalaže koja je nekada zapošljavala hiljadu i sto ljudi? Gde je propala fabrika nameštaja, poznatija kao „AD Sloga“ koja je zapošljavala 830 radnika? Gde je propala „Južna Morava„ koja je zapošljavala oko 150 radnika, inače fabrika kablova za užad i za dalekovode? Gde je propao „Hanplast“ fabrika cerade i ceradnog platna koje je zapošljavala svojevremeno blizu 200 radnika? Gde su propale fabrika cigle oko 300 radnih mesta itd. U tom propadanju i društveno preduzeće, ovaj poljoprivredni kombinat pod nazivom „Delišes“ nažalost je završio tragično, da kažemo, u ekonomskom smislu svoju sudbinu.
Dobra vest je da smo mi za četiri godine upravljanja lokalnom samoupravom Opštine Vladičin Han uspeli da pokrenemo 60% svih ovih kapaciteta koji su zatvoreni, naravno zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije. Čuli ste, najavljena je investicija i od 800 zaposlenih kompanija „Teklas“ u toj fabrici nekada nameštaja, danas će se baviti proizvodnjom auto-delova i upošljavati 800 ljudi. Fabriku kablova i dalekovoda za užadi takođe pokrećemo sa 60 radnika, mlekaru koja upošljava 50 tu će uposliti do 100 radnika.
Da se vratimo na temu dnevnog reda, da ne odstupamo a to je propast kombinata „Delišes“, jedino sa ove distance gledano što se tom prilikom pozitivno desilo jeste što je „Nektar“ iz Bačke Palanke kupio jedan deo tog kombinata, to je fabrika koncentrata i on upošljava u svojim pogonima oko 100 radnika. Ove godine je na preporuku Vlade i premijera i ovom prilikom se javno zahvaljujem premijeru Vlade Republike Srbije, to je govorio i sam vlasnik preduzeća, odlučio da poveća svoje prerađivačke kapaciteta, pa je instalirao još 50 cisterni o povećao broj zaposlenih na postojećih 100 na određeno vreme, zaposlio je još 150 sezonaca.
Interesantno je da tih 150 sezonskih radnika radi i dan danas u ovoj kompaniji na preradi voća i povrća, pre svega voća u faze poluproizvoda ili gotovih proizvoda finalne proizvodnje.
Sada ova kompanija kako vidimo, polako pretenduje da zauzme pozicije koje je nekada imao „Delišes“, ali za tako nešto ovoj kompaniji je potrebna sirovinska baza. Da bi imala sirovinsku bazu, potrebno je poljoprivredno zemljište i mi u Vladičinom Hanu imamo 300 hektara na raspolaganju poljoprivrednog zemljišta koje se ne obrađuje punih 15 godina. Ne obrađuje se iz prostog razloga što najduži rok izdavanja u zakup tog poljoprivrednog zemljišta može biti do tri godine. Koji to investitor može i koja kultura u oblasti voćarstva može da se uloži i da za vremenski period od tri godine, kada treba da prorodi, kada treba da da u vremenskom periodu do pet godina pun rod, njima ističe zakup i praktično ispada da onaj drugi ponuđač koji na javnom pozivu dobije isto zemljište sada treba da ubere rezultate i plodove rada investitora koji je uložio u sadnju i negovao sadnice do tri godine.
Dakle, ne mogu da shvatim da neko bude protiv ovakvih investitora koji mogu da ponude ovakve investicione planove i da ovakav investitor ne zaslužuje i ne treba da dobije poljoprivredno zemljište u zakupu do 30 godina, da uposli još berača, rezača, mehanizaciju, da na tim mehanizacijama uposli vozače, da samim tim poveća i svoje hladnjačke kapacitete jer sada ima 6.000 tona, povećaće potrošnju električne energije, samim tim povećanje prihod EPS-u.
Na ovan način moraće da uposli i dodatne tehnologe u procesu prerade i proizvodnje poluproizvoda ili gotovih proizvoda i naravno, uposliće najmanje još 200-300 sezonskih radnika.
Zašto bi bilo ko bio protiv rasta poljoprivredne proizvodnje, zašto bi bilo ko bio od narodnih poslanika protiv povećanja broja zaposlenih,zašto bi bilo ko od nas bio protiv povećanja izvoza, jer će verovatno veliki deo proizvodnje završiti i u izvozu. Zašto bismo na ovaj način bili protiv dodatnih prihoda koje ostvaruje država, protiv dodatnih prihoda koje ostvaruje lokalna samouprava, protiv dodatnih prihoda koje ostvaruje sama kompanija koja bi verovatno iz dodatnih prihoda uložila u nove kapacitete. Na ovaj način smanjujemo deficit, na ovaj način smanjujemo i javni dug.
Nasuprot ovome, imamo površine na teritoriji Srbije koje intenzivno zarastaju u korov i šiblje i sve ove destinacije su potencijalna područja za ulaganje investitora, pravnih lica sa ovakvim investicionim planom.
Samo da kažem da grad Leskovac ima takvih površina oko 50.000 hektara, Aleksinac ima 1200 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Republike Srbije, Trgovište 800, Niš oko 1000. Kažem, sve su to potencijalne destinacije za ovakve investicije koje mogu da ulažu u svoje poljoprivredne kapacitete i koje mogu da ulažu u prerađivačke kapaciteta. Zato kažem da su ovo dobre destinacije, bilo za domaće, bilo za strane investitore, bez obzira da li se radi o „Tenisu“ iz Nemačke ili se radi o investitorima iz Arapskih emirata ili se radi o domaćem investitoru kao što je „Nektar“. Svi investitori u ovom smislu, u ovom kontekstu su dobro došli.
Želim samo, jesam odužio, par komentara na Zakon o zaštiti zemljišta. Zaista i ovaj zakon zaslužuje pažnju, nimalo manje u odnosu na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, iz prostog razloga ako znamo da su tri najvažnija prirodna resursa za opstanak živog sveta voda, vazduh i zemljište i da država Srbija ima Zakon o zaštiti vode i vazduha.
Krajnje je bilo vreme da se donese Zakon o zaštiti zemljišta, posebno iz razloga što Republika Srbija raspolaže sa oko 1.200.000 hektara najkvalitetnijeg zemljišta tipa „černozem“, raspolaže sa oko 800 hektara zemljišta tipa „gajnjača“, da raspolaže sa oko milion hektara zemljišta pogodnog u brdsko-planinskim predelima za stočarsku proizvodnju. Nameće se logično pitanje – da li u okruženju postoji bogatija zemlja od države Srbije ovim resursom? Naravno, da ne postoji i zato ovaj prirodni resurs trebamo čuvati, trebamo štititi i to je omogućio ovaj Zakon o zaštiti zemljišta, iz jednog prostog razloga što se uspostavlja državni i lokalni monitoring na različitim tačkama, pozicioniran prostorno, tako što se utvrđuju mreža mernih tačaka i prati stanje zemljišta i tamo gde se utvrdi da postoje degradacioni i delastacioni procesi, preduzimaju se mere kaznene politike zaštite i očuvanja ovog zemljišta.
Ova dva zakona, završavam, čine dobru energiju, s jedne strane, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, otvara put za nove investicije, a Zakon o zaštiti zemljišta čini da zemljište koje upotrebljavamo koristimo na pravi način za generacije i generacije koje nam dolaze.
Ovo je nema sumnje reformski zakon. Srpska napredna stranka i ja lično glasaćemo za ovaj zakon, jer želimo da Srbija ide još jače u reforme. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Peranović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, moje kolege iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke su dosta opširno elaborirale i predstavile oba zakona i to Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i novi zakon koji se odnosi na zaštitu zemljišta. Zato ću ja biti kratka i naznačiti samo neke njihove osnovne segmente.

Naravno, moram na samom početku da kažem da je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije, na čijem čelu je gospodin Aleksandar Vučić, svakako razvoj privrede uopšte, ali posebno razvoj poljoprivrede kao vrlo važne strateške grane za ekonomski razvoj i za privredni razvoj naše zemlje.

Razvoj poljoprivrede i te kako je značajan, jer poljoprivreda kao privredna grana utiče na porast domaćeg bruto društvenog proizvoda, utiče na ekonomski razvoj i na privredni razvoj naše zemlje, što je i cilj i Vlade i Srpske napredne stranke.

Takođe želim da istaknem neke osnovne segmente zakona koji se odnose na zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a to je prvi njegov aspekt, to je antikoruptivnost. Ovaj zakon u sebi sadrži antikoruptivne elemente. Navešću jedan elemenat antikoruptivnosti. Taj elemenat antikoruptivnosti odnosi se na uzurpaciju, odnosno na zauzimanje poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova i u tom smislu za takva fizička i pravna lica predviđene su novčane kazne mnogo veće, a naravno predviđena je i mogućnost skidanja useva u korist lokalne zajednice.

Takođe, ukoliko je uzurpator nepoznat, zakonom se precizno i jasno kaže da u tom slučaju lokalna samouprava ima nadležnost da skine useve, odnosno plodove sa tog poseda.

Što se tiče transparentnosti, jasnosti, otvorenosti i preciznosti, već na samom početku je navedeno da je ovaj zakon dugo bio na javnoj raspravi, da su svi relevantni subjekti bili uključeni u njegove izmene i dopune, da je većina sugestija koje su relevantni subjekti i naravno poljoprivredni proizvođači koji i jesu, sem državnog poljoprivrednog zemljišta, u fokusu interesovanja ovog zakona, takođe učestvovali u njegovim izmenama i dopunama.

Mnoge njihove primedbe su uvrštene u izmene i dopune zakona i naravno ono što se odnosi na transparentnost, to je posebna vidljivost, odnosno potpuna otvorenost kada je u pitanju zakup poljoprivrednog zemljišta, ali kada je u pitanju prodaja poljoprivrednog zemljišta.

Ono što moram takođe da kažem, a što se odnosi na transparentnost, to je da kada je u pitanju prodaja poljoprivrednog zemljišta, objavljuje se javni poziv. Javni poziv objavljuje jedinica lokalne samouprave, taj javni poziv sa tačno utvrđenom tržišnom cenom konkretnog zemljišta, a po proceni Poreske uprave i po tačno naznačenoj katastarskoj parceli, objavljuje se na oglasnoj tabli lokalne samouprave, objavljuje se na portalu lokalne samouprave, ali se objavljuje i u dnevnom listu, kao i u službenom glasilu lokalne samouprave. To u svakom slučaju pokazuje da ovde nema nikakvih skrivenih namera. Naprotiv, sve je jasno, sve je transparentno, procedure su jasne i precizne.

Ono što takođe moram da naglasim, to je uvođenje u posed kada su u pitanju zakupci i kod tog termina o uvođenju u posed, u stvari ogleda se jedna koordinacija i povezanost organa vlasti kako na lokalnom nivou, ali moram da kažem da kroz čitav zakon provejava, s obzirom da je predmet zakona državno zemljište u svojini Republike Srbije, jedna koordinisana aktivnost i koordinisana povezanost svih nivoa vlasti, počev od lokalne samouprave, pa do republičkih institucija, ministarstva i Vlade, jer je to svakako neophodno, s obzirom da se radi o javnom dobru u opštem interesu i na kraju krajeva, o javnom dobru na koje pravo imaju svi građani Republike Srbije, kako oni u Subotici, tako i oni u Priboju, Užicu, Kraljevu, itd.

Ono što moram poljoprivrednim proizvođačima, pre svega, malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima koji su u fokusu ovog zakona da poručim, to je da je ova Vlada po prvi put njih stavila u fokus zakonske regulative i u fokus pravnog osnova, tako da poljoprivredni proizvođači mali i srednji, neće više moći da uzimaju u zakup poljoprivredno zemljište ili da kupuju od tajkuna i zelenaša, nego da im država pruža mogućnost da na takav način dođu do zemljišnog poseda.

Juče smo imali i Zakon o zadrugama, koji je ova Vlada predložila Narodnoj skupštini, koji takođe na jasan i nedvosmislen način ukazuje na mogućnost povezivanja poljoprivrednih proizvođača, upravo u cilju da na najbolji način zadovolje sve svoje potrebe, koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju, na plasman poljoprivrednih proizvoda, itd.

Srpska napredna stranka u Danu za glasanje podržaće oba predložena zakona. Zahvaljujem.