Hvala, gospođo predsednice.
Član 170. govori o pravu na štrajk. Mi smo intervenisali na stav 4. koji glasi: „Rukovodilac organizacione jedinice najkasnije deset dana pre početka štrajka određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa rada“. Mi smo svojim amandmanom predvideli da ostatak rečenice koji glasi: „koji ne može biti manji od 60% zaposlenih“ briše. Zatim smo predvideli da se briše stav 10. istog ovog člana, koji glasi: „Policijski službenici koji učestvuju u štrajku ne mogu za vreme štrajka da nose oružje i druga sredstva prinude“.
Dakle, rešenje iz predloga zakona po kojem broj zaposlenih, koji je dužan da ostane na svom radnom mestu za vreme štrajka, ne može biti manji od 60% u potpunosti obesmišljava ustavno pravo na štrajk. Budući da je štrajk posledice spora između većine zaposlenih i poslodavca, prosto je nelogično da je to tako dato u ovom članu.
Takođe je neprihvatljiva odredba da policijski službenici koji učestvuju u štrajku ne mogu za vreme štrajka da nose oružje i druga sredstva prinude, obzirom da za vreme štrajka mogu nastupiti objektivne okolnosti koje zahtevaju zakonitu upotrebu sredstava prinude.
Samo bih želela da vam pročitam i obrazloženje koje se odnosi na odbijanje našeg amandmana. Znači, i dalje se pozivate na to da ste prihvatili amandman narodnih poslanika Vladimira Orlića, Dušice Stojković, Aleksandra Markovića, Nenada Nikolića na isti član ovog zakona. Međutim, ono na šta su kolege intervenisale nema veze sa onim na šta smo mi intervenisali, te vas molim još jednom, znači ovo nije prvi put, ovo je već možda jedno peti, šesti put da ja imam nesuvisla objašnjenja za odbijanje naših amandmana, da upozorite službu da bar pažljivije piše te vaše odgovore na odbijanje naših amandmana. Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Ja prosto ne mogu da shvatim zašto bi predviđali da neko ko štrajkuje, ko je u procesu obustave rada nosi sredstva prinude i oružja. Dakle, on je u obustavi rada, dakle ne izvršava svoju dužnost, šta će mu oružje, šta radi s njim? Odloži oružje, pa lepo ima protest, štrajkuje, ima pravo na to, nije sporno. Šta će mu oružje? Ne vidim šta bi radio sa njim u toku obustave procesa rada. Kad se vrati na posao uzme oružje i nastavi sa procesom rada.
Što se tiče minimuma procesa rada, verujte da, ako smo danas čitav dan pričali o tome šta je interes građana Srbije, interes građana Srbije je da imaju policiju koja obavlja svoje dužnosti. Kada se ljudi zapošljavaju, a po svaku hoće da se zaposle u Ministarstvu unutrašnjih poslova, to je jagma, to je pritisak, koji je neverovatan. Ja zaista nisam znao da je toliki pritisak ljudi koji žele da se zaposle u Ministarstvu. To je ogroman pritisak, zaista. I onda žele da se zaposle u ministarstvu koje se bavi obezbeđivanjem, bezbednosti, sigurnosti građana Srbije 24 sata dnevno, i onda odluče da izađu i protestuju, onda je najbolje da budu dva policajca koja rade, a ovi ostali u protest. Ne znam da li ljudi shvataju da se tako najozbiljnije narušava bezbednost. Uopšte nije bitno da li je to usmereno protiv neke Vlade, ministra, neispunjenje ovih ili onih. U tom momentu mi imamo problem što ne ispunjavamo bezbednosne pretpostavke za koje nas građani plaćaju, i to je problem.
Zato smo predvideli da nađemo neko pomirljivo rešenje, 60% ljudi je neki broj koji garantuje ispunjavanje bezbednosnih preduslova da Srbija bude bezbedna. Tih 40% ljudi je sasvim dovoljan broj, pogotovo u MUP-u, koje je veliko i brojno, da iskaže svoje nezadovoljstvo, protest, itd.
Podsetiću da u mnogim zemljama EU uopšte nije dozvoljeno ni sindikalno organizovanje, a kamoli štrajk.

Na član 170. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić.
Na član 170. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 170. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, ministre Stefanoviću, vi ste se sa pravom pozvali na član 55. Ustava kada ste govorili o nemogućnosti članstva pripadnika policije, na primer, u političkim strankama, a ja mislim da je onda red da se sada povodom člana 170, pre svega stava 4, pozovemo na član 61. Ustava koji definiše pravo na štrajk, a gde se kaže da zaposleni imaju pravo na štrajk.
Nama se čini da sadržinom stava 4. u članu 170. imamo jednu vrstu obesmišljavanja prava na štrajk i da to ne bi trebalo da stoji ni u ovom zakonodavnom projektu. Imamo još jednu stvar koju ne bi trebalo da imamo, mislim, u našim zakonima, a to je ne usaglašenost sa drugim zakonima, ukoliko se desi da zaista izglasamo ovaj Predlog zakona.
Konkretno, ne usaglašenost će postojati sa odredba Zakona o štrajku. Čini mi se da brisanje stava 4. jeste odgovarajuće rešenje za ovu situaciju kako se ne bi desilo da povodom sadržine jednog člana Predloga zakona imamo pozivanje na ustavnu odredbu, pa se svi mi saglasimo – jeste, treba da se pozivamo na tu ustavnu odredbu, a oko drugog člana istog zakonodavnog projekta da druga ustavna odredba ne mora da bude toliko obavezujuća za nas.
Nama se čini da pravo na štrajk, definisano Ustavom, jeste jedno od najvažnijih prava i da je nužno da zakonodavne projekte ovde pripremamo, da predloge zakona pišemo tako da nikada ne sužavamo ono što je naše Ustavom zagarantovano pravo. Nama se čini da ovde jeste takva situacija i da bi trebalo reagovati brisanjem, na primer, stava 4. u članu 170, kojim se definiše pravo na štrajk u Predlogu zakona o policiji. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
Izvolite.

Ja ću samo zbog preciznosti, gospodine predsedavajući, da tamo gde je predlagač amandmana stavio tačku, a ne stoji tačka, ja ću samo zbog preciznosti, pročitati član 61. Ustava Republike Srbije, ali u celosti – Pravo na štrajk. Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, to je prvi stav i drugi stav – pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.
Sve što je predviđeno članom 170. Predloga zakona o policiji je u potpunosti u skladu sa članom 61. Ustava Republike Srbije. Ja vas molim, da u žaru političke borbe Ustav ne čitamo selektivno, da ga ne čitamo do zareza, već da čitamo sve članove i sve stavove, da ne stavljamo tačku tamo gde nam odgovara, već gde ona stoji. Zbog toga podržavam zašto ste ovaj amandman odbili, gospodine Stefanoviću.

Zahvaljujem se, gospodine Babiću.
Na član 170. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.
Izvolite.

Podneli smo amandman koji je odbijen zato što je prihvaćen amandman uvaženog kolege Janka Veselinovića, iako naši amandmani nisu bili istovetni.
Prvo, nije mi jasno kako ste mislili, i kako misliste da ostane pošto piše da rukovodilac organizacione jedinice najkasnije 10 dana pre početka štrajka određuje zaposlene, a u isto vreme štrajk upozorenja najavljuje se najkasnije 10 dana pre početka štrajka. Znači, istovremeno se odlučuje ko će da radi taj dan, i istovremeno se daje ideja kada će biti štrajk.
Međutim, ono što je veći problem ovde, postoji Zakon o štrajku. U članu 5. zakona, kaže se: „štrajkački odbor dužan je da štrajk najavi dostavljanjem odluke poslodavcu o stupanju u štrajk najdocnije pet dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno 24 časa pre početka štrajka upozorenja. Znači, ovo je definisano već u drugom zakonu.
Mi smo dali amandman koji praktično taj drugi zakon implementira u vaš zakon. Taj Zakon o štrajku je, da kažem, viši zakon u odnosu na Zakon o policiji, što se tiče štrajka, i prosto je neverovatno da ste ostavili ovo kao rešenje koje je u koliziji sa zakonom koji već postoji. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 182. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Milan Petrić sa ispravkom, i zajedno Dejan Nikolić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Aida Ćorović, Vesna Marjanović i Dragoljub Mićunović.
Zahvaljujem.
Na član 182. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 182. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Orlić, Dušica Stojković, Aleksandar Marković, Nenad Nikolić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 182. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Dragan Šutanovac, i zajedno narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr. Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić.
Izvolite, gospodine Šutanovac.