Pre svega zato što su predstavnici te zdravstvene ustanove već dali svoje mišljenje i nijedan lekar neće priznati da je to uradio mimo zakona ili favorizujući tog zaposlenog ili čineći mu. Niko to neće da prizna. Mi imamo pravo na terensku proveru. Terenska provera se vrši i ne moram da budemo usklađeni sa Zakonom o radu. Na kraju krajeva, ni Zakon o državnim službenicima nije usklađen u svim normama Zakonom o radu. Ovo je leks specijalis. Policijski službenici imaju propise određene koje drugi službenici i državni službenici koji rade za državu ne moraju da ispune. Oni moraju jer je specifičnost njihovog posla takva i zato što se dešavalo i sve proisteklo iz prakse.
Ovo je sve proisteklo iz prakse. Nažalost, pokazalo se da ako nema te terenske provere, službenik tvrdi da je na bolovanju, a ne pronađete ga ni kod kuće, ni u zdravstvenom centru i nema ga čak ni u zemlji, vi onda imate osnovanu sumnju da s tim nešto nije u redu. Onda se obraćate zdravstvenoj ustanovi i kažete – hoćemo da ga uputimo ponovo na kontrolu, nešto se tu dešava. Da nije bilo zloupotrebe niko ovo ne bi potezao. Nažalost, bilo je dosta.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Samo jednu rečenicu.
Ja ne sporim da ima zloupotreba, ali opet trebamo poći od toga da to nije masovna pojava. Čitam ono što je predloženo u ovom članu zakona, a to je upravo ono što ste vi rekli. Znači, to je taj drugi deo rečenice koji kaže – a potom se obrati nadležnoj zdravstvenoj ustanovi radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog. Dakle, vraćamo se ponovo zdravstvenoj ustanovi koja, hteli mi to ili ne, mora da da svoje mišljenje o zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.
Izvolite, ministre.

To nije sporno. Neće policijski službenici da utvrđuju zdravstvenu sposobnost. Mi samo utvrđujemo da li je kod kuće. Znate, ako tvrdite da ste na bolovanju, a niste u zdravstvenom centru, niste na drugoj lokaciji koju ste prijavili kao mesto na kome ćete provoditi bolovanje, znači, ne možete se provoditi po šopingu, a da tvrdite da ste na bolovanju da biste primali dobru platu. Onda odu na bolovanju i vrate se za dve-tri godine, a za to vreme primaju punu platu. To je baš super, to je sjajno, ali onda se postavlja pitanje što su onda ovi drugi ljudi koji rade u policiji naivni, ili da ne kažem neku težu reč?
Dakle, mi u ovom trenutku pokušavamo da iskorenimo pitanje. Neće ovde niko proveravati one ljude za koje se zna da su zaista na bolovanju i to niko ne dovodi u pitanje, ali se mora znati dokle je granica. Ne možete izigravati zakon non stop. Zna se, u praksi se dešavalo da su ljudi godinama na lažnim bolovanjima, a za drugo vreme imate dokaz da obavljaju drugu delatnost. Radi kao obezbeđenje na splavovima, a ne može da radi u policiji. Onda pitate zdravstvenu ustanovu, a oni kažu – izvinite, mi ostajemo kod prvobitnih nalazi. I šta da radite? Onda odete na terensku proveru, nađete ga na splavu i onda kažete – izvinite, ovde se nešto čudno dešava. Onda zovete zdravstvenu ustanovu, pa tražite ponovo veštačenje da vam oni daju ponovo da se promeni lekar, da se neko iz zdravstvene ustanove zapita.
Dakle, nije sporno da zdravstvenu nesposobnost određuje samo nadležni zdravstveni organ, ali mi moramo imati mogućnost i da se zapitamo da li je to tako.

Zahvaljujem.
Na član 190. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, naš amandman je sličan amandmanu koji je podnela gospođa Karavidić. Ja mislim, gospodine Stefanoviću, da u ovoj raspravi, a ja sam slušao pažljivo, ipak argument stoji na strani ovoga što je rekla gospođa Karavidić. Ako ne želite da prihvatite naš amandman, evo, prihvatite amandman gospođe Karavidić. Jer, ministre Stefanoviću, ipak će konačnu reč o tome da da lekar iz nadležne zdravstvene ustanove, nema nikakve dileme. Ako već postoji osnovana sumnja da neko zloupotrebljava taj svoj položaj, onda ono što rukovodilac može da uradi, kako sam ja vas sada razumeo, on može sada da ga nađe negde npr. na splavu, da ga uslika, nešto uradi, dođe i javi se, ali on mora da ide kod lekara i lekar će ponovo na kraju da kaže svoje mišljenje.
Dakle, nama se čini da je ovaj deo isključivo radi obezbeđenja dokaza o tome da izvrši terensku kontrolu suvišan, jer već postoji osnovana sumnja da neko zloupotrebljava neko pravo, a konačnu reč o tome će ipak na kraju da da taj lekar iz nadležne zdravstvene ustanove. Ako postoji osnovana sumnja da će lekar da falsifikuje sada nešto, pa onda i sa tom osnovanom sumnjom već može da se reaguje. Nama se čini da je zaista ova umetnuta rečenica suvišna.
Moj predlog je da ovaj stav 6. glasi – u slučajevima postojanja osnovane sumnje da zaposleni vrši zloupotrebu korišćenja privremene sprečenosti za rad, neposredni rukovodilac može da se obrati odmah nadležnoj zdravstvenoj ustanovi, radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, jer već postoji ova osnovana sumnja za sve ostalo. Ako lekar hoće da nešto prevari, pa on će prevariti i sa ovom fotografijom i onda mislim da je suvišna ova umetnuta rečenica. Evo, da vidim da li vi mislite ipak suprotno.

Reč ima ministar. Izvolite.

Mi kroz terensku kontrolu štitimo na neki način i prava zaposlenog. Jer, kada vi kažete – odmah se obratite zdravstvenoj ustanovi, oni daju poverenje tom rukovodiocu policijskog organa i pozovu tog zaposlenog koji je zaista bolestan i on se izlaže dodatnim lekarskim proverama bez dopunske kontrole koju smo mogli da proverimo. Možda su ljudi otišli kući, našli ga u kući, što i zakon kaže da mora bolovanje da bude na teritoriji prebivališta, odnosno boravišta, izuzetno ako lekar ne odluči da to može biti možda neko banjsko lečilište ili nešto slično, i vi utvrdite da je čovek zaista tamo i da zaista ne napušta kuću. Time se smanjuju sumnje i onda ga ne upućujete na neke nove, tj. ne izlažete ga dodatnom stresu tih dodatnih pregleda.
Na takav način, da kažem, imamo mogućnost da zaštitimo dodatno zaposlene, a i uveravamo se. Znate, možda starešina nema dobru informaciju, možda ima od nekog kolege koji želi da mu napakosti pa kaže da ne obavlja svoj posao. Ali, nažalost, ovo rešenje je napravljeno zbog onih ljudi u MUP-u koji izigravaju, koji imaju običaj da odu na bolovanje i onda se vrate dva dana na posao, pa traže dva dana ili tri za davanje krvi i onda odu na godišnji odmor, sa godišnjeg odmora opet na bolovanje i tako u krug godinama. Oni ljudi koji provode 10, 12, 14, 15 sati rada u MUP-u, oni ispadaju naivni. Onda kažu – izvinite, primamo istu platu, a mi se ubismo radeći. Zaista, pogiboše ljudi radeći. Onda, imate one ljude koji misle da je to samo divan način za, što bi rekli Amerikanci, besplatan ručak. Mi im sada kažemo – nema besplatnog ručka, ako hoćete da radite, radite i za to treba da budu plaćeni. Oni koji neće da rade, onda moraju da dokažu zaista da postoji razlog zašto ne rade, a ne zato da se provode ili bilo šta slično. Niko ovde ne spori da oni ljudi koji su stvarno bolesni neće imati bilo kakvo pravo na lečenje.

Zahvaljujem.
Na član 192. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić.
Zahvaljujem.
Na član 192. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Zahvaljujem.
Na član 192. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Boris Tadić.
Zahvaljujem.
Na član 195. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milan Petrić, sa ispravkom, i zajedno Dejan Nikolić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Aida Ćorović, Vesna Marjanović i Dragoljub Mićunović.
Zahvaljujem.
Na član 196. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 206. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 206. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić.
Zahvaljujem.
Na član 207. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Zahvaljujem.
Na član 207. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Boris Tadić.
Zahvaljujem.
Na član 207. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.