Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodna poslanica Sabina Dazdarević.
Izvolite, gospođo Dazdarević.

Hvala, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svoje prvo pitanje upućujem ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospođi Zorani Mihajlović, a vezano je za regionalne putne pravce Tutin-Pazarište-Novi Pazar, Novi Pazar-Senica i Tutin-Vuča, granica sa Crnom Gorom.
Regionalni put Tutin-Novi Pazar predstavlja jedan od najlošijih na teritoriji čitave Republike. Napravljen je 60-ih godina prošlog veka i od tada na njemu nije rađeno apsolutno ništa na poboljšanju stanja kolovoza i elemenata puta. Na ovoj deonici evidentirano je više od 20 klizišta, od kojih je samo nekoliko sanirano. On je u veoma lošem stanju i, kao takav, predstavlja opasnost za odvijanje saobraćaja. Ovaj put svakodnevno koristi više od hiljadu stanovnika Tutina, pre svega učenika i studenata, kao i zaposlenih, kako bi stigli do svojih škola, fakulteta i radnih mesta.
Što se tiče putnog pravca Tutin-Vuča, on predstavlja vezu sa susednom nam državom Crnom Gorom i na njemu se nalazi granični prelaz Vuča. Potpuno je neshvatljivo da jedan međudržavni putni pravac na kojem se nalazi granični prelaz može da bude makadamski, a to je upravo slučaj sa ovim putnim pravcem. Za razliku od nas, deonica ovog puta koja se nalazi na teritoriji Republike Crne Gore je asfaltirana i potpuno funkcionalna.
Kada govorimo o ovim putnim pravcima, moram da vas podsetim da su dve vlade, Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Turske u pregovorima obezbedile kredit od strane turske izvozne banke pod izuzetno povoljnim uslovima radi revitalizacije putne infrastrukture u Sandžaku, tačnije radi revitalizacije ovih putnih pravaca. Putevi čine osnovu razvoja jedne sredine. Kako je preko 50% putne mreže na teritoriji opštine Tutin, koja je uglavnom u nadležnosti države, u katastrofalnom stanju, ovaj nerazvijeni i zapostavljeni deo zemlje gubi svaku šansu za razvoj i postaje još nerazvijeniji i još siromašniji.
Moje pitanje ministarki građevinarstva glasi – zašto još uvek nije započeta rekonstrukcija izgradnje ovih putnih pravaca? Kada planirate početak radova i kada planirate završetak radova na ovim putevima?
Svoje drugo pitanje upućujem ministru pravde gospodinu Nikoli Selakoviću. Prošlo je više od pet godina od kada su, Zakonom o sedištima i područjima sudova javnih tužilaštava, opštini Tutin ukinuti Osnovni sud, Prekršajni sud i Javno tužilaštvo.
Tutin je opština koja ima skoro 40 hiljada stanovnika, teritorije 741 kilometar kvadratni, opština koja ima dovoljan broj predmeta za potpuno samostalan rad ovih sudova. To je pogranična opština u kojoj mogu i treba da se rešavaju slučajevi iz člana 308. Zakona o prekršajima, odnosno u slučajevima gde je potrebno voditi takozvani skraćeni postupak. Tutin je opština sa izuzetno lošom putnom infrastrukturom, o čemu sam govorila u prvom delu svog izlaganja, gde je ljudima potrebno da pređu više od 70 kilometara da bi obavili neku potrebu u sudu.
Zakon iz 2010. godine, kojim su ukinuti Osnovni sud, Prekršajni sud i Javno tužilaštvo, u Tutinu se pokazao izuzetno lošim rešenjem, te iz ovog razloga pitam gospodina Selakovića – zašto jedna opština koja je naseljena pretežno Bošnjacima, dakle jednim manjinskim narodom, koja ima sve potrebne preduslove, ne može da ima svoj osnovni sud, zašto ne može da ima svoj prekršajni sud i svoje javno tužilaštvo? Zašto kršite Ustav i zakone Republike Srbije kada su u pitanju osnovna prava nacionalnih manjina? Zašto građankama i građanima Tutina ne vratite sudove i tužilaštvo? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Izvolite, gospođo Papuga.

Poštovani potpredsedniče, prvo svoje pitanje postavljam Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno ministarki Zorani Mihajlović, a odnosi se na legalizaciju po starom i novom zakonu. Naime, po starom zakonu, legalizacija od npr. sto kvadrata kuće ili nekog objekta koštala je i do 200.000 dinara, što je bilo jako puno ljudima. Vlada Republike Srbije je dala mogućnost da ta legalizacija po starom zakonu može da se plaća ili u tri rate ili sa nekim popustom od 30% da se plaća u jednoj rati. Mnogi naši građani koji su, da kažem, svoju građansku dužnost prema Republici Srbiji hteli da obave s tim da legalizuju svoje objekte su pouzimali kredite, zadužili su se da bi legalizovali svoje objekte i da bi možda ispunili poneki tu mogućnost da manje plaćaju sa tih 30%, da budu oslobođeni od tog nekog dela legalizacije.
Hoću da pitam i to da po novom zakonu cena legalizacije je mnogo niža. Sada oko sto kvadrata legalizacije objekta košta oko 3.000 do 5.000 dinara, a rekla sam već, nekada, po starom zakonu, to je koštalo od 160.000 do 200.000 dinara. Pitam ministarku Zoranu Mihajlović – da li su građani koji su legalizovali svoje kuće po starom zakonu, koji su za sto kvadrata platili 160.000 dinara, kažnjeni zato što su na neki način poslušni, savesni i dobri građani ove države?

Molim narodne poslanike da dozvole da koleginica Papuga može da završi izlaganje, molim vas.

Ponoviću pitanje ministarki Mihajlović. Da li su građani koji su legalizovali svoje kuće po tom starom zakonu na neki način kažnjeni zato što su hteli da obave neku svoju građansku dužnost i da legalizuju svoje objekte platili znatno višu cenu za legalizaciju od ovih koji to sada rade? Da li država planira da im vrati određenu sumu novca od tih npr. 160.000 dinara, a sada legalizacija košta 5.000 dinara, da li ministarka i Ministarstvo planiraju da im vrate taj dug i da ih na neki način nagrade zato što su bili savesni i pošteni građani ove države?
Drugo pitanje postavljam ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu, a odnosi se na ukidanje radio i televizijskog programa Radio-televizije Vojvodine preko tornja na Avali. Odlukom regulacionog tela za elektronske medije, Radio-televizija Vojvodine skinuta je sa predajnika na tornju Avala, čime je signal ove kuće postao nedostupan ne samo u nekim delovima u Republici Srbiji, nego i gledaocima iz Srema i npr. Južnog Banata koji su gledali programe Radio-televizije Vojvodine preko Avale. Signal Radio-televizije Vojvodine ne emituje se sa predajnika na Avali od maja, jula. Ovom odlukom dobar deo građana, kao što sam rekla, ispod Save i Dunava, ne samo u Vojvodini, su oštećeni jer ne mogu da prate programe, između ostalog, Radio-televizije Vojvodine koja emituje na Prvom programu, posebno na programu Radio-televizije Vojvodine na Drugom programu, koja emituje programe na deset jezika nacionalnih manjina.
Znači, Radio-televizija Vojvodine na Drugom programu emituje program i na bugarskom jeziku i na makedonskom jeziku, na romskom jeziku, koje su npr. mogli da gledaju građani Zapadne Srbije, Južne Srbije jer Radio-televizija Srbije na svim svojim programima ne emituje nijednu emisiju na tim jezicima, odnosno Javni servis Radio-televizije Srbije nema programe na jezicima nacionalnih zajednica.
Odlukom REM-a bez nekog tumačenja je ukinuto emitovanje programa RTV preko Avale, pa pitam ministra Tasovca, zašto je to urađeno, da li misli da je oštetio građane Republike Srbije da se informišu na jezicima, na svom maternjem jeziku i da li misli nešto da uradi po tom pitanju.
Drugo pitanje postavljam takođe ministarstvu, kada će biti izgrađena zgrada RTV koja je srušena u NATO bombardovanju 1999. godine.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, pre toga želim da kažem nešto o odnosima između Republike Srbije i Makedonije koji su generalno dobri i zaista se razvijaju u duhu dobrosusedstva, odlične ekonomske saradnje, s obzirom na to da naša zemlja godišnje u Makedoniju izvozi robe i usluge u vrednosti od preko 600 miliona dolara i da je naš uvoz iz Makedonije oko 260 miliona dolara.
Politički dijalog se stalno održava između Srbije i Makedonije, a tome su doprinele i posete najviših zvaničnika s obe strane, posebno zajedničke sednice Vlade Republike Makedonije i Srbije koje su održane, prva je bila 3. juna 2013. godine u Beogradu, a druga 16. februara prošle godine u Skoplju. Naročito su odnosi između Srbije i Makedonije intenzivirani i podignute na viši nivo u poslednje dve godine od kada se na čelu Vlade Republike Srbije nalazi premijer Aleksandar Vučić.
Hoću da kažem da dobrim odnosima doprinose i nacionalne manjine koje žive u dve zemlje. U Makedoniji živi prema rezultatima poslednjeg popisa oko 36.000 pripadnika srpske nacionalne zajednice, dok je broj Makedonaca u našoj zemlji oko 23.000. U Srbiji od osamostaljenja Makedonije od 1992. godine, pa sve do Ohridskog sporazuma 2001. godine nisu imali priznat status nacionalne manjine što je u mnogome otežavalo njihovo položaj, za razliku od svih drugih priznatih manjina poput Albanaca, Turaka, Vlaha, Roma, Srbima taj status nije bio priznat, ali posle potpisivanja Ohridskog sporazuma 2001. godine i donošenja novog Ustava Republike Makedonije Srbima je priznat status jednog naroda što je omogućilo da se 2004. godine zaključi sporazum između Srbije i Makedonije o zaštiti prava nacionalnih manjina. Međutim, na osnovu tog sporazuma formirana komisija, mešovita, međuvladina za zaštitu prava nacionalnih manjina koja je trebalo da počne da radi od 2005. godine pa do danas, evo mi smo sada u 2016. godini, na žalost, ni jednom se nije sastala.
Zato je moje pitanje Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije da li se planira zakazivanje ove komisije i da li će ona početi konačno da radi? Želim da pohvalim Vladu Republike Srbije što je posle mog poslaničkog pitanja koje se ticalo mešovite, međuvladine komisije između Srbije i Mađarske, na čijem čelu se nalazio Bojan Pajtić, u novembru prošle godine, njega razrešila, jer zaista dok je bio na čelu te komisije u poslednje dve godine ništa nije preduzimao, ništa nije rađeno. Sada, konačno, nakon njegovog razrešenja, imenovanja državnog sekretara u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku su se stekli uslovi da počne da radi i Komisija za zaštitu prava nacionalnih manjina između Srbije i Mađarske.
Želim da kažem da su Srbi u Makedoniji dobro organizovani, da imaju dva poslanika u Sobranju. Makedoniju takođe čekaju prevremeni izbori zakazani za 24. april ove godine. Dakle, srpsku zajednicu predstavlja Ivan Stojiljković koji je predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i Dragiša Miletić predsednik SNS. Hoću da istaknem da su Srbi postigli uspeh na lokalnim izborima koji su održani u aprilu prošle godine, da je Srpska napredna stranka pobedila u skopskoj opštini i evo ja čestitam na tome Srpskoj naprednoj stranci, jer ne samo da pobeđuje u Srbiji, pobeđuje i u Makedoniji, kao što vidimo, i to ne u bilo kojoj opštini, u jednoj skopskoj, gradskoj, centralnoj opštini, Karpoš, a srpska zajednica je postigla pobedu i na lokalnim izborima gde je dobila gradonačelnika.
Verujem da će se posle početka rada ove Komisije za zaštitu prava nacionalnih manjina preokrenuti i neki negativni trendovi vezani za smanjenje broja pripadnika srpske zajednice za nemogućnost njihovog školovanja, pošto u ovom trenutku samo tri osnovne škole na srpskom jeziku rade na teritoriji Makedonije. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Skupštine gospođo Gojković, želim da postavim pitanje predsedniku Vlade da mi odgovori kojom se metodologijom koristila na osnovu odluke, odnosno uredbe Vlade kod određivanja broja zaposlenih u Javnom preduzeću „Stočarsko-veterinarski centar Velika Plana“ u Velikoj Plani kojom prilikom je broj radnika sa 30 smanjen, znači, rešenjem određeno da se smanjenje svodi na 23 radnika tj. u iznosu od 23%.
Isto pitanje koje sam uputio ministarki poljoprivrede i dobio odgovor bez i jednog odgovora na ovo pitanje prinudilo me je da pitanje postavim predsedniku Vlade. Da bi pojasnio i olakšao gospodinu predsedniku Vlade da odgovori na ovo pitanje napomenuću da je „Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje“ u Velikoj Plani najveći centar u Srbiji i da godišnje iz ovog centra izađe negde oko 300.000 doza semena kojim se osemene krave u celoj Srbiji. Genetski napredak koji postoji je zahvaljujući pre svega ovoj instituciji, da ona posluje i po međunarodnim propisima koja predviđaju šta sve ovakva institucija mora da ima, uredba EU 88407, da bi mogla da funkcioniše. Sve to nije uzeto u obzir i olako je određeno da se broj ljudi smanji za 23 čime se ozbiljno ugrožava proizvodnja, odnosno rad jedne u evropskim razmerama poznate institucije koja ima strateško partnerstvo sa adekvatnom institucijom koja se zove „Centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje u Nemačkoj“ i pregovore, odnosno ugovore sa Rusijom o isporuci genetskog materijala.
Da bi obrazložio svoje ponovljeno pitanje i zatražio razum u odgovoru, napomenuću da još dve institucije istog tipa koje postoje u ovoj zemlji nisu pretrpele nikakvo smanjenje. Kada znamo da se radi o 30 radnika i da treba smanjiti na 23, a da se za ovih sedmoro plaćaju uredno doprinosi i porezi jer se radi o javnom preduzeću čiji je osnivač Republika Srbija ali ne budžetskoj firmi i radi se o organizaciji koja nema čak ni budžetski račun, smanjenjem broja radnika ujedno se smanjuju i prihodi države koju ona ima po osnovu poreza i doprinosa na lične dohotke. Želeo bih da napomenem da se godišnje na ime poreza i doprinosa ova firma sa 30 radnika uplati 10 miliona dinara.
Smatram da je previd napravljen na nivou Ministarstva poljoprivrede koje je svojim odgovorom koji se odnosio na definiciju javnog preduzeća u stvari pokazao da ne želi i da nema interes da jedna ovakva institucija koje je primer za mnoge druge u celoj Evropi, da nema interes da ona dalje postoji, već da tu priliku treba pružiti nekome ko bi došao sa strane i ko bi narušio genetski kvalitet i genetski resurs koji se meri količinom od 1.200.000 doza, 240 različitih genetski pozitivno testiranih jedinki.
Ovo govorim detaljnije iz razloga što smatram i siguran sam da me sluša stručni establišment koji će znati šta ovo znači. To bi značilo praktično da bi mu budućnosti, stočarstvo Srbije bilo prepušteno nekom drugom. Molim predsednika Vlade da još jednom razmotri i da odgovor na ovo pitanje koristeći svakako i sugestije Ministarstva za lokalnu samoupravu tj. gospođe ministarke Kori Udovički i ministra finansija gospodina Vujovića s kojima sam obavio razgovore i koji su izrazili neverovanje i sumnju da se nešto ovakvo moglo da desi. Zahvaljujem.