Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, htela bih da se zahvalim gospodinu ministru što je prihvatio ovaj amandman sa ispravkom, jer on je trebao da precizira upravo ona ograničenja koja su data kada se definišu igre na sreću. S obzirom da smo uglavnom u mestima oglašavanja, kada govorimo i o elektronskim medijima, štampanim, bili bombardovani i sa oglašivanjima, ne samo klasičnih igara, već igara na sreću koje se odnose na robe i usluge, u ovom delu je ostalo ograničenje, a klasični deo igara na sreću praktično je dozvoljen, s tim što je uređenje obaveznog sadržaja sada tačno definisano, i to je dobro, jer se tim definisanjem obaveznog sadržaja više postiže u samom sankcionisanju i odgovornom učestvovanju kada je u pitanju izbegavanje igara na sreću od strane maloletnika.
S obzirom da su uređene velike studije, a i postoje određene direktive i preporuke Evropske komisije od 14. jula 2014. godine, da se principi zaštite potrošača i korisnika on-lajn igara na sreću i sprečavanjem maloletnika od kockanja praktično upravo definišu razdvajanjem, a da suštinski novac kojim se koriste maloletnici u učešću igara na sreću dolazi od roditelja. Prema tome, mi treba da radimo više sa roditeljima, sa ljudima koji imaju odgovornost za svoju decu, a pogotovo kada je u pitanju ova oblast.
Sa druge strane, da nismo ovako definisali ovu oblast, jednostavno ni jedna televizijska kuća više ne bi mogla da sklopi ugovor sa, recimo, kućama koje se bave reklamiranjem, kao što su igre na sreću, kao što je „Lutrija Srbije“, jer bi onda određene televizijske kuće izgubile prihode koje su do sada imale. Mislimo da je ovde izvršen jedan balans koji suštinski uvodi red u ovu oblast i tačno definiše ograničenje. Zahvaljujemo se na ovom prihvaćenom amandmanu. Hvala.
