Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Još jednom, ne postoji matični zakon, bar ne u onome što se koristi u parlamentu. Pod dva, ako Vlada po članu 14. nekome dodeljuje priznanje koje se zove nacionalna penzija, to ne znači da predsednik Vlade može u svom apelu, koji je upućen neformalno, da karakteriše da je 40 ljudi, od ne znam koliko ukupno, ne zaslužuje. Ako Vlada želi da preispita ko sve ima nacionalnu penziju, onda se to stavi na dnevni red Vlade, pa se zatraži od ministarstva analiza stanja, pa ministarstvo da predlog odluke i u odluci piše od 1. do 40, taj, taj, taj, taj i taj nezasluženo su dobili penziju.
Moguće da ne može da im se oduzme penzija, ali može Vlada da donese zaključak da smatra da su oni to dobili nezakonito, bez bilo kakvih uslova i da od njih zatraži da to vrate, da to bude jedna vrsta pozivanja na poštovanje te nagrade, pa da vidimo ko su ti ljudi, da vidimo koji su to visoki kriterijumi koje primenjuje premijer Srbije kada ocenjuje ko koliko učestvuje u kulturnom stvaralaštvu i umetničkom delanju u ovoj državi. To ko je pismen, nepismen, mislim da je potpuno besmislena stvar, o tome neću da pričam.
Zakon o kulturi i drugi zakoni, ali Zakon o kulturi posebno treba da bude primer demokratski pristojne rasprave u ovom parlamentu. To što neko poziva mržnju kao argument, nije odraz ni pristojnosti, ni kulture, ni demokratičnosti.

Hvala vam puno.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Pristojna rasprava nije kada se kolega naziva stokom. Pristojna rasprava nije kada se kolega naziva ološem. Pristojna rasprava nije kada se kolega naziva đubretom. Pristojna rasprava nije kada se predsednica Narodne skupštine, žena i dama, naziva onako kako su je pojedini narodni poslanici ovde vređali, istina, ne u samom plenumu, ali iz ove sale putem društvenih mreža. Ako se taj apel upućuje, ja mu se pridružujem, ali taj apel nije upućen Srpskoj naprednoj stranci koja veoma čestito, marljivo, korektno, pristojno, kulturno radi svoj posao narodnih poslanika. Taj apel je prvenstveno upućen onim ljudima koji su takve reči izgovarali u Narodnoj skupštini.
Uostalom, zašto bi se neko plašio bilo kakve revizije, zašto bi se neko plašio bilo kakve procene i ocene? Kamo sreće da imamo neko telo u Vladi ili ne znam gde, možda u pravosudnim organima, koji bi vršili procenu subvencija, datih subvencija i gde su te subvencije završile. Da li kod proizvođača ili kod nekoga drugoga, da li kod poljoprivrednika ili kod vračarskih poljoprivrednika? Samo da vidimo – zašto? Kada neko radi pošteno i odgovorno, ne treba da se plaši nikakve revizije.
Ovim amandmanima koje je predložila Srpska napredna stranka Odboru, ja sam zahvalan Odboru zato što je te amandmane prihvatio, mi ne želimo da na bilo koji način se osećaju ugroženo ljudi uz koje smo odrastali, ljudi uz koje smo se edukovali, ljudi koji su ostavili nemerljiv trag u našoj kulturi, ali želimo da damo priliku ubuduće još takvih ljudi bude u srpskoj kulturi.

Hvala.
Prekidamo replike. Ko hoće po zakonu, može, a ko ne, ne.
(Zoran Živković, s mesta: Dajte mi reč.)
Žao mi je vi ste potrošili pet minuta, niste predlagač.
(Zoran Živković, s mesta: On je počeo.)
Ja stvarno pokušavam da ovaj parlament vodim kako to dolikuje odraslim zrelim ljudima.
(Zoran Živković, s mesta: Ali ne uspevate.)
Odlično. Hajde još malo o meni, pa da pređemo na rad. Biću gruba. Prekidaću svakog ko ne bude govorio o članu 9.
(Zoran Živković, s mesta: Ne, nisam prekidao.)
Poslaniče, ne vi, čujem vas glasni ste, ali to što je neko glasan ne znači da će neko da pod vikom i nasiljem da radi neke stvari.
(Zoran Živković, s mesta: Poslovnik.)
Ne dolazi u obzir.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Samo mi izrecite vašu namenu. Imam pravo da vodim sednicu, bez obzira što pokušavam da...
(Marijan Rističević, s mesta: Po amandmanu.)
Član 9. o nacionalnim savetima i njihovim nadležnostima, da li je tako? Moram da vas pitam. Izvolite. Da vam dam reč? Komunicirajte sa mnom, jer pokušavam da vodim sednicu.
(Marijan Rističević, s mesta: Ako je moguće?)
Eto, moguće je.

Zahvaljujem.
Član 9. Mislim da je to amandman broj 17, ali s obzirom da nisam baš u obavezi da slušam svakog, možda sam i pogrešio. Demokratski je da ne moram da slušam šta drugi pričaju.
Ovde piše šta savet čini. Dakle, do sada sam ja pažljivo čitao ove amandmane. Kao i sinoć što sam bio ovde na sednici, sa ove strane je bilo dvoje. Danas sam ispao ja kriv što sam osam, devet sati ovde strpljivo čekao da bi procenio šta Savet treba da čini. Kaže – analizira i daje mišljenje o stanju o kulturi Republike Srbije. Kad to kažem, moram kazati da, ukoliko želimo da govorimo o amandmanu koji je na Zakon o kulturi, sami moramo da budemo kulturni. Meni je to pravo osporeno pre neki dan na veoma uvredljiv način, ali ja ne želim na takav način da odgovorim, ali moram, s obzirom da je ministar tu, da se radi o amandmanu koji je odbijen – analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi Republike Srbije.
Postoje razne pojave, pa vas pitam, da li je kultura, kao potpredsednik stranke bivšeg režima… Kakvo mišljenje ćete dati kad nosi neonacističku majicu? Da li treba analizirati i dati mišljenje ovakve vrste kulture? U blizini je i bivši predsednik stranke bivšeg režima. Ovo je neonacistički znak. Ovo Srbija, Srbija kulture, nije zaslužila.
U skladu sa amandmanom na član 9, odnosno član 17. menja se i glasi – analizira i daje mišljenje šta Savet čini o stanju kulture Republike Srbije. Kakvo je ovo stanje? Ovo nije stanje, ovo bi naš narod nazvao drugačije. Zato vas pitam - da li ćemo ovde na kulturan način, a meni je osporeno da imam pravo da se bavim kulturom, izneti primere šta u srpskoj kulturi ne može da se desi i šta ne sme da se desi?
Ovo je svakako ono što ne sme da se desi i Savet i ovaj amandman, koji to predlaže, mora da da sugestiju i mišljenje na ovo. Kao što sam ja strpljivo morao da čekam one od kojih sam očekivao mudrost, s obzirom da smo zauzimali najvažnije funkcije i s obzirom da su u godinama u kojima sam i ja. Mislio sam da mudrost dolazi s godinama, da kultura dolazi s godinama, ali izgleda da nekima idu samo godine. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Poslovnik.)

Hoću poslanika nešto da zamolim, ako je moguće, da mi doda fotografiju, jer ja lično i potpredsednici nismo videli šta pokazujete. Hvala.
Mogu li ministru da dam reč da odgovori? Ne, ne mogu da mu dam reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite.

Povređen je član 27. i član 108. Svi stavovi.
Rekli ste u malopređašnjem obraćanju gospođo predsednice da ćete biti grubi, to pogledajte u stenogramu, rekli ste da ćete biti grubi. To nikako ne može da se zove vođenjem sednice, to je pretnja. Znači, vi ste zapretili verovatno svim poslanicima, a možda i ne svim da ćete biti grubi u vođenju sednice. Nakon toga ste dopustili izložbu fotokopiranih nekakvih fotografija, pa ste i pokazali želju da se lično uverite, to se zove cirkus, to nije vođenje sednice.

Poslaniče, sad ste uvredili čitav parlament, ne mogu ovo da dozvolim.
(Zoran Živković, s mesta: Ja ne mogu da uvredim čitav parlament. Ne želim to da radim.)
Ne dozvoljavam da bilo ko, možete da budete u opoziciji koliko god vi to želite godina da budete, ali ne dozvoljavam da neko parlament Republike Srbije poredi sa cirkusom. Ne dozvoljavam jednostavno. Ne dozvoljavam.
Molim vas napišite mi šta smem da govorim, i to isto, ja bih molila sve one koji imaju zamerku da mi daju slepo čitam ono što smem da kažem i šta ne smem da kažem i da napišete govore poslanicima u parlamentu Republike Srbije šta oni to smeju da kažu, a šta ne.
Ja bih vas zamolila. Pretpostavljam da nema uslova zato što nekako nemate argumente da raspravljate o Zakonu o kulturi, jer ne želite, jednostavno ne želite. Pokušavam, ne želite.
(Zoran Živković, s mesta: Kakve veze ima.)
Evo, sad ćemo da čujemo.
Reč ima Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika. Sigurno nešto o Zakonu o kulturi. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine koji se tiče jednog velikog načela dostojanstva Narodne skupštine.
Poštovana predsednice, gospođo Gojković, zbog neregularnih uslova odvijanja ove sednice, mi narodni poslanici Nove stranke nećemo dalje učestvovati u raspravi. Doviđenja.