Hvala.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, uvaženi  ministre, koleginice i kolege, član 35. govori o komisiji i kaže da predsednik i članovi komisije ovog zakona ne mogu biti narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici u skupštinama jedinicama lokalne samouprave, kao ni postavljena lica u organima državne uprave, organima autonomne pokrajine ili organima jedinica lokalne samouprave.
Mi se sa time slažemo. Predložili smo da se doda novi stav koji kaže – članovi komisije ne mogu biti članovi političkih stranaka, niti mogu obavljati funkciju u organu političke stranke.
Gospodine ministre, vi ste nama odbili amandman sledećom rečenicom, amandman se ne prihvata iz razloga što predloženo neće doprineti depolitizaciji javnih preduzeća.
Mislim stvarno, onaj ko je pisao ovo obrazloženje, svaka mu čast. On stvarno nije čitao zakon, niti je čitao amandmane ili je pobrkao papiriće. Neki problem ovde ima.
Mi govorimo o tome da članovi komisije ne mogu biti članovi političkih stranaka, niti mogu obavljati funkciju u organu političkih stranaka, a vi nama odgovarate da se amandman odbija zbog toga što predloženo neće doprineti depolitizaciji javnih preduzeća, imajući u vidu da komisija za izbor direktora javnih preduzeća mora postupati u skladu sa objektivnim i jasnim kriterijumima koji će biti utvrđeni podzakonskim aktom. Svaka čast.
Sve sam pročitao šta ste napisali. Sve sam pročitao, i to stvarno nema veze sa onim što smo mi predložili, pa vas molim da još jednom razmislite i prihvatite naš amandman, jer time ćemo ispuniti ono za šta se svi poslanici zalažu da se uradi, da se izvrši depolitizacija u odabiru direktora i u ljudima koji će biti na rukovodećim funkcijama u javnim preduzećima.

Zahvaljujem.
Na član 36. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Još jedan besmisleni član, koji kaže da odlukom o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija donosi Vlada. Vrlo neobično. Ja sam očekivao da Patrijaršija donosi odluku o tome, ali eto donosi Vlada, pa onda ministarstvo nadležno za to. Verovatno koje vodi ovaj samonavođeni ministar, koji čas sedi tamo, čas ne sedi nigde, čas nestaje negde između, koga neki vide po dva, tri puta, a mogli bi sebe da pogledaju u ogledalo, pa onda kaže oglas o javnom konkursu sadrži naročito podatke o javnom preduzeću.
Znači, ja mislim da to niste pisali sami, gospodine ministre. To vam je neko pomogao, neko iz poslaničke grupe SNS vam je pomogao da se konkurs za izbor direktora javnog preduzeća sprovodi tako što se definiše koje je to javno preduzeće. Da li ste vi sami došli do te ideje ili vam je neko pomogao? Meni se čini da ima puno ljudi koji mogu da vam pomognu da dođete do tako genijalnog zaključka, a to je da se prvo definiše, kada se raspisuje konkurs, koje je to javno preduzeće. To je stvarno fascinantno. To je da vam, kažem, prvi put u istoriji. To nikada nije bilo. To je sad i nikad pre toga, pa onda koje poslove vrši to javno preduzeće, jer to preduzeće inače vrši poslove. To genijalno.
Da li ste vi konkurisali za Nobelovu nagradu za ekonomiju ili za javnu upravu ili onaj koji vam je pomogao, duplo, troduplo, petoduplo, pijano ili trezno, se kandidovao za neku veliku nagradu, pa da unapredimo ne samo srpska javna preduzeća i javni sektor, nego civilizacijski da se uradi jedan korak napred i da kada raspisujete konkurs tačno znate za koje preduzeće je koja nadležnost, odnosno delokrug tog preduzeća. Genijalno. Ja vas predlažem za Nobelovu nagradu.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
(Zoran Babić, s mesta: Hajmo mi na vađenje krvi. Hajmo na trežnjenje.)
(Zoran Živković, s mesta: A ti bi mogao da ideš na više terapija.)
(Zoran Babić, s mesta: Hajmo na trežnjenje.)
(Zoran Živković, s mesta: Prvo bi mogao da prestaneš da…)
(Zoran Babić, s mesta: Ti si za duvanje.)
Molim kolege poslanike da se umire. Ako imaju nešto da rasprave, ne moraju da se dovikuju preko čitave sale, neka izađu iz sale i nek se dogovore.
Kolega Rističeviću, prijavite se ponovo.
Izvolite.

Što se mene tiče gospodine predsedavajući, dame i gospodo, ne morate prekidati ove neartikulisane zvuke koje proizvodi moj kolega poljoprivrednik, da ne kažem u kakvom, u veoma čudnom stanju i zato vas molim za oproštaj. Ali, s obzirom da je diskusija oko konkursa. On je tu malo pomešao. Ovo što stoji u članu 36, šta oglas od javnog konkursa treba da sadrži, nije namenjeno onome ko objavljuje konkurs već onom ko želi da se prijavi na konkurs. Kod njih najverovatnije da bi to bilo formalno, objavimo i odmah primimo ili prvo primimo, pa objavimo.
Sada njemu nije jasno, zašto onaj koji piše oglas mora da napiše koje javno preduzeće, da sadrži podatke o poslovima, uslovima, imenovanju, mesto rada, stručne osposobljenosti, itd. To jedan konkurs mora da sadrži ukoliko je to normalan oglas ukoliko, a ova vlast jeste modernizovala sve to, ova vlast je zatekla 781 hiljadu ljudi u javnom sektoru. To je 50% više nego što Crna gora ima stanovnika. Ova vlast je zatekla takvu situaciju u javnom sektoru da je on živeo kako hoće, a narod kako mora. Prema tome, rešila je da zavede red pa je rešila da zavede red i u konkurse koje objavljuje. Tako da oglas nije namenjen onome ko ga piše, već onom ko treba da ga pročita da zna koje uslove treba da ispunjava, kome da se javi, o kom javnom preduzeću se radi, jer ne daj bože mogu da konkurišu i za poslove one imunizacije u selu Pukovac, kako beše. Hvala.

Na član 37. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, i zajedno narodni poslanici Balša Božović i Aleksandara Jerkov.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, drago mi je što je ministar Sertić zauzeo svoje mesto, da možemo da ga vidimo da vodimo jedan dijalog ovde, a ne da šeta po sali jer bih i ja tako mogao da idem tamo vamo, tamo vamo i da pričam sa raznih mesta. To ne bi bilo primereno, ja mislim, gospodine Arsiću.

Pa možete, ali još uvek nismo nabavili bežične mikrofone.

Nema bežičnog, ne bi se čuo. E, ako ima hajde.
Dakle, poštovana gospodo, evo još jednog člana u kojem sam ja pronašao još jedan dokaz da SNS sa pozicija vlasti učvršćuje partokratski sistem u našoj državi, a partokratski sistem je apsolutno nepravedni sistem. On nagrađuje one ljude koji su poslušni svojoj stranci, koji su ponizni u odnosu na svoju stranku, a ne nagrađuju one koji to zaslužuju.
(Zoran Babić, s mesta: A gde je?)
Evo dokaza, gospodine Arsiću, pošto vidim da gospođa Tomić, gospodin Babić traže dokaz. Evo jedan stav.