Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege, poštovani građani, imamo zaista jedan neophodan zakon iz zakona koji smo jako dugo čekali, koji otklanja sve nedostatke, a ima ih jako puno, upravo u obračunu zarada u javnom sektoru. Podsećam građane, 11.000 budžetskih institucija, to je zaista veliki broj. Ovaj zakon vratiće i trasirati put upravo pravilnom, pravom, poštenom i pre svega transparentnom obračunu plata. Upravo ovaj zakon napraviće tu potrebnu bazu na koju će biti oslonjeni svi oni koji hoće pošteno da rade i pošteno da zarade.
Ne slažem se sa kolegama iz opozicije koji osporavaju, a nisu izneli niti jedan ozbiljan, niti jedan, ponavljam, ozbiljan razlog kojim bi osporili ovaj zakon. Za svaku je pohvalu rad ovog Ministarstva i upravo ovaj zakon naslanja se na set zakona koji uređuju upravo poslovanje javnih preduzeća, javnog sektora i svega onoga što je potrebno za funkcionisanje jedne prave države u kojoj građani znaju šta mogu i na šta imaju pravo.
U lokalnim samoupravama raspon plata kretao se čak i do 19 puta, 1:19, što je bilo katastrofalno. Nemoguće je ne pohvaliti rešenja koja će dovesti do toga da oni koji rade znaju da u narednom periodu mogu računati na unapređenje, i upravo na ono što je potrebno, a to je da svi koji rade ne moraju da brinu za svoja radna mesta, ne samo za javni sektor, to se odnosi i na privatni sektor. Dobri radnici mogu da budu sigurni u to da će uvek imati posla za njih.
Ne želim da nešto posebno dužim, pošto smo već ušli u nekoliko sati rasprave, ali ono što moram da kažem, to je da opšti upravni postupak se naslanja na sve ono što je potrebno javnom sektoru, i kao takav će upravo, pre svega, dati nova prava i nove mogućnosti građanima. Lokalna samouprava, javni sektor, državna uprava i sve ono što je posvećeno građanima upravo postaje servis građana. Sve što radimo, radimo upravo u tom pravcu da građani imaju svoja prava i imaju mogućnost da ostvare i urade sve ono što im je potrebno.
Posebno čestitam građanima Vršca, Pirota i Kikinde na statusu grada. Evo, od dana za glasanje, pa objavljivanjem u „Službenom glasniku“, ostvariće pravo na ono što su zaista već godinama ranije trebali imati. Nije stvar u kvantitetu, nego u kvalitetu, a upravo i Vršac i Kikinda i Pirot su davnih dana imali i kvalitet i kvantitet da budu gradovi.
Za kraj samo želim da kažem da upravo set zakona koje smo usvajali i zakoni koje ćemo usvojiti posle amandmanske rasprave će upravo omogućiti da u skladu sa ovim zakonom konačno najbolji idu napred. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović.

Hvala.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, na osnovu koga će pored Kikinde i Pirota, i opština Vršac, iz koje ja dolazim, dobiti status grada.

Na početku svog izlaganja iznela bih kratko neke istorijske podatke koji se tiču grada Vršca. Ime grada Vršca prema pisanim tragovima prvi put se pojavljuje pre skoro šest vekova, davne 1427. godine, u obliku podvršja u jednom pismu kralja Žigmonda.

Predeo u kome se spajaju dve različite privredne površine, ravnica i Vršačke planine, oduvek su privlačili ljude da tu izgrade svoja staništa, jer je zemljište bilo pogodno za poljoprivredu, vinogradarstvo i stočarstvo, prostrane močvare omogućavale su bogat ribolov, a šume pune divljači bile su idealna lovišta.

Današnji simbol grada, Vršačka kula, nastao je u prvoj polovini 15. veka, u vreme ugarske vlasti, a podigao ju je despot Đurađ Branković, posle pada Smedereva za odbranu od Turaka. Već sredinom 15. veka ova oblast poznata je po svojim vinima, koja su bila među najtraženijim na ugarskom dvoru. Godine 1804. grad dobija tržišnu povelju Franje Drugog za hrabro držanje njegovih stanovnika u ratovima protiv Turaka, a 1817. godine postaje slobodan kraljevski grad u ondašnjoj Austrougarskoj.

U Vršcu su stvarali velikani srpske kulture Jovan Sterija Popović, Paja Jovanović, Vasko Popa, Sultanac Juk i mnogi drugi.

Iako je Vršac dugogodišnjim ulaganjem odavno postao ekonomski, kulturni i sportski centar južnobanatskog regiona, trenutno ima status, kao i neke opštine koje mu gravitiraju, a koje su mnogo nerazvijenije. Ovim Predlogom izmena i dopuna zakona to će se promeniti, što je vrlo pozitivna činjenica, obzirom da će status grada doneti mnogo benefita. Pre svega, to je skoro duplo veći budžet, koji će omogućiti da se više ulaže u razvoj grada i stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta, čime bi se stvorili uslovi za rađanje više dece i samim tim povećanje broja stanovnika.

U prilog dobijanja statusa grada govori činjenica da Vršac ima dobar geografski položaj, jer se nalazi na 84 kilometara od Beograda i na samo 14 kilometara od granice sa Rumunijom, zatim, razvijenu infrastrukturu, privredni potencijal, bogatu istoriju i kulturu i multietičnost.

Vršački gradski muzej ima 280.000 eksponata i najveću egiptološku zbirku na Balkanu. Treba pomenuti i Narodno pozorište „Sterija“, Gradsku biblioteku, kao i vršačku Gimnaziju, koja je osnovana davne 1790. godine od strane vladike Josifa Jovanovića Šakabente i u kojoj se danas nastava odvija na dva jezika – srpskom i rumunskom. Vršac je i centar Eparhije banatske, što govori o duhovnom značaju Vršca. U Vršcu se nalazi rimokatolička crkva Svetog Gerharda, najveća u Srbiji, a svojevremeno druga po veličini na bivšim jugoslovenskim prostorima, kao i Rumunska pravoslavna crkva, sagrađena 1913. godine i danas je katedralni hram banatskih Rumuna, koji su i najbrojnija nacionalna manjina u vršačkom kraju.

U Vršcu i naseljenim mestima živi 26 naroda i narodnosti. Takođe, treba spomenuti vršački Aerodrom i Vazduhoplovnu akademiju SMATSA, koja obrazuje pilote iz svih krajeva sveta. Stub razvoja grada i privede je svakako farmaceutski gigant „Hemofarm“, koji posluje u okviru nemačke ŠTADA grupe, koja je lider na farmaceutskom tržištu Srbije sa 17,3% vrednosnog udela. Zauzimajući 79,1% ukupnog izvoza farmaceutskih proizvoda iz zemlje, vršačka kompanija je ujedno i najveći srpski izvoznik lekova. Vršac takođe godinama ima odličnu prekograničnu saradnju sa susednom Rumunijom, sa čijim je gradovima, institucijama učestvovao u brojnim projektima EU.

Benefit od dobijanja statusa grada je taj što će policija, tužilaštvo, sud i ostali državni organi u Vršcu dobiti veće nadležnosti, pa Vrščani neće morati da odlaze u Pančevo i da obavljaju neke veće administrativne poslove. Ovim statusom otvara se mogućnost i za neko od 22 naseljena mesta da dobiju status opštine. Time bi se u njima otvorile ispostave državnih organa, a postojala bi veća mogućnost za razvoj poljoprivrede i otvaranje industrijskih pogona. Dobijanje statusa grada je značajno, ne samo za Vršac, već i za ceo region koji će se zajedno sa nama brže, bolje i ekonomičnije razvijati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Polovina.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoje izlaganje usmeriti na Predlog zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, a naravno da ću podržati sva tri zakonska predloga.
Dugo se radilo na pripremi ovog zakonskog predloga. Imali smo sveobuhvatnu javnu raspravu. Godinu i po se upravo potrošilo vremena, ali kvalitetno, tako da su ispoštovani svi zainteresovani subjekti, a rekla bih i sindikati. Tako da danas govorim u načelnoj raspravi o jednom dobrom zakonu, sistemskom, reformskom zakonu koji se odnosi na 500.000 zaposlenih u javnom sektoru. Upravo ovaj Predlog zakona odnosi se na zaposlene u državnoj upravi, zaposlene u sektoru zdravstva, ali i prosvete, socijalne zaštite, kulture i sporta.
Istakla bih samo dva segmenta ovog zakona, pošto smo već u načelnoj raspravi mnogo toga čuli i ne bih se ponavljala.
Pre svega, važnost ovog zakona jeste mogućnost napredovanja i vrednovanja rada, a to će upravo doneti mogućnost postojanja 13 platnih razreda i sve to detaljno razrađeno u članu 14, a imaćemo mogućnost, kada budemo u pojedinačnoj raspravi govorili o pojedinim amandmanima, i priliku da još više ovaj zakon unapredimo.
Drugi princip, koji je po mom mišljenju izuzetno važan, to su jednake plate za jednak rad. Ovo je veoma važno s obzirom da dolazim, rekla bih, iz unutrašnjosti Srbije, tako da svi poslovi budu jednako vrednovani. Dobro je da ćemo imati posebna zakonska rešenja u pojedinim sektorima.
Ovu priliku bih iskoristila da posebnu pažnju obratim na položaj prosvetnih radnika, jer upravo plate prosvetnih radnika su regulisane ovim zakonom. Znamo da u oblasti prosvete imamo najveći procenat visokoobrazovane radne snage, znamo kolika je važnost ovog sektora, obrazovno-vaspitnog sektora.
Moram da kažem da je ova Vlada napravila napore da dođe do poboljšanja položaja prosvetnih radnika. Znamo svi, o tome smo ovde raspravljali, kada smo imali jednokratnu pomoć, ali i određeni procenat poboljšanja. Sigurna sam i nadam se da će upravo platni razredi biti dobra osnova za dalje poboljšanje položaja prosvetnih radnika. Naravno da ću podržati sva tri predloga zakona, a posebno bih istakla i Predlog zakona koji je podneo naš uvaženi kolega narodni poslanik gospodin Blažić, čime će određene opštine imati status grada, a to su Kikinda, Vršac i Pirot. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Polovina, a neka se pripremi narodni poslanik Predrag Mijatović.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, u svom izlaganju usmerio bih se prvenstveno ka Zakonu o opštem upravnom postupku. U ovo vreme rasprave mislim da su se isrpela sva značajna pitanja koja ovaj Predlog zakona donosi, ali zbog njegove osobite važnosti, jer se radi o zakoni koji predstavlja glavni stub našeg upravno-procesnog prava, kada je reč o postupanju i odlučivanju državnih organa, uprave u Srbiji, izneo bih i osnovne pojedinosti ovog Predloga zakona.
Materija upravnog prava je izuzetno široka i otuda razgraničenje na opšte i posebne upravne postupke. Zakon o kome danas vodimo načelnu raspravu je opšti procesni zakon koji se uvek primenjuje kada nije obavezna primena posebnog zakona. Zato u pojedinim oblastima, kao što je to pravna oblast poreza, carina i drugih zakona o opštem upravnom postupku, ima supsidirajan značaj, a to znači da se primenjuje uvek onda kada poseban zakon iziskuje potrebu njegove primene radi dopune u pojedinim delovima postupka za rešavanje upravne stvari u svim fazama postupanja, kako bi bilo obuhvaćeno svim normama.
Koji je domašaj ovog predloga? Možemo slobodno da kažemo da je domašaj predloga ZUP određen članom 1. zakona u kome stoji da je upravni postupak skup pravila koje državni organi pokrajinske autonomije, jedinice lokalne samouprave, preduzeća, ustanove, itd. ostvaruju i primenjuju kada postupaju u upravnim stvarima. To znači da po njemu postupaju svi državni organi, organizacije, ustanove, pojedinci na koje su preneta javna ovlašćenja, itd, kada u upravnim stvarima neposredno primenjujući propise rešavaju u upravnim stvarima, pravima i obavezama, pravnim interesima pojedinaca i fizičkih lica, kao i pravnih lica.
Govorilo se da u opštem delu zakon obuhvata i u sebi objedinjuje nova načela. Pomenuto je načelo predvidivosti kojim se uvodi precedentni sistem, što je po prvi put novost u ovom našem zakonodavstvu. Načelo srazmernosti podrazumeva doziranu primenu pravnih propisa u ovoj oblasti, jer državni organi postupajući u rešavanju pravnih stvari prema strankama primenjuju samo one mere koje su za njih povoljnije i u elementarnom, kako bi se postigao cilj koji je regulisan zakonom. Načelo prava državnog organa da po službenoj dužnosti vrši uvide, pribavlja određene podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija. Takođe jedno od novih načela.
Pomenut je bio upravni ugovor kao jedan poseban i novi institut. On nalazi svoju primenu u slučajevima javnog privatnog partnerstva. Radi se zaključivanju pravnih poslova između javno privatnih i privatno-pravnih subjekata u cilju zadovoljenja potreba građana u nekim važnim oblastima. Ovaj ugovor pružaće veliku korist građanima Srbije zato što se na taj način vrši ostvarivanje opšteg javnog interesa, što je suštinska klauzula ugovora, a ogleda se u zadovoljenju opšteg interesa svih građana.
Koncept javno privatnog partnerstva zasnovan je na prevazilaženju budžetskog deficita u odnosu na kapitalne investicije i danas predstavlja široko primenjivan uhodan sistemski pristup širom sveta, koji se odnosi na finansiranje infrastrukture. Zaključujemo da je Predlog zakona usklađen sa novim potrebama savremenog kretanja društva i po ovom pitanju prevazilazi lošu stranu tradicionalnih metoda javnih nabavki, jer na velika vrata uvodi partnerstvo kao novi oblik menadžmenta u sferi razvoja finansijskog tržišta i projektnog finansiranja, isto kao što je u državama EU.
Pominjali smo jedinstveno upravno mesto, kao novost. Novi vidovi komunikacije za koje zakon traži saglasnost i pristanak stranke u postupku, jer nisu svi jednako obučeni za postupanje na ovoj način. Govorili smo o prigovoru koji je jedno novo pravno sredstvo i, ukoliko sve bude uspešno istaknuto u vođenju određenog postupka, postoji mogućnost naknade štete, što je značajna promena za ovaj zakon.
Žalba kao osnovno pravno sredstvo ima određena pravila, stroža nego što je to bilo, pa je predlog ZUP pravila žalbenog postupka sada u tome što, ukoliko nisu izneta krivicom stranke, bivaju uvažavana.
Šta je najznačajnije? Kako se to navodi u obrazloženju zakona, obaveza državnih organa i preduzimanje mera u kojima se prati stanje i primena zakona, što predstavlja njihov ključni posao. To se zove praćenje stanja i ono podrazumeva brzo uočavanje problema i njihovo prevazilaženje u cilju sprovođenja temeljne, široke i opsežne obuke državnih službenika sa efektima koji će voditi boljoj primeni zakona.
Istakao bih da je edukacija zaposlenih jedna opšta potreba za savremenu državnu upravu, seminari, obuke, predavanja treba da budu češći i jednako periodični, s tim da državni službenik po okončanoj edukaciji bude i testiran, kako bi se otklonili problemi nedovoljnog razumevanja pojedinih pravnih i drugih pojmova.
Posebno bih istakao potrebu za specijalizaciju državnog službenika, u pojedinim oblastima i to za one poslove koji su posebno složeni, jer nije cilj da svi u svemu jednako treba da učestvuju kada je u pitanju rešavanje upravnih stvari sa svim njihovim prosečnim znanjima, onome što državni organ radi. Naravno, na spram toga i odgovarajuća stimulacija, čije bi kriterijumi bili opredmećeni u posebnom pravilniku u kome bi bio određen minimalni broj ukupnih rešenja, kao osnov za stimulaciju, jer je praksa pokazala da službenici različitih kvaliteta ostvaruju istu zaradu, što nije dobar pravac, ali kako vidimo Zakon o opštem upravnom postupku ima pouzdane kriterijume za ocenjivanje državnih službenika, što govori u prilog ostvarenja uspešnije zaštite prava stranaka u upravnom postupku. Ujedno štiti interese države i čitavog društva.
Na osnovu iznetog u ovom, prilično sumarnom kazivanju, kao poslanik SNS predlažem svim kolegama i koleginicama u sali da u danu za glasanje odluče i donesu svoju odluku za usvajanje ovog predloženog zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović, a neka se pripremi narodna poslanica Ljiljana Malušić.
Izvolite gospodine dr Mijatoviću.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, i poštovani poslanici SNS, s obzirom da u sali nema ni jednog poslanika opozicije. To samo dokazuje koliko ih ova tema zanima i koliko su bili iskrenu u onome što su govorili u toku današnjeg dana.
No, tako će proći i na izborima.
Ja ću se samo zadržati, s obzirom da sam iz Vršca, na Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i svoje izlaganje o potrebi dobijanja statusa grada Vršca, počeću jednom krilaticom koja je često u upotrebi kod mojih sugrađana, a to je Vršac – lepa varoš koja simbolizuje grad umetnosti, biznisa i sporta. Grad u kome su se rodili i živeli veliki kulturni stvaraoci, kao što je Jovan Sterija Popović, Paja Jovanović, Herceg Ferenc, Robert Hamilšpil, Vasko Popa, arhitekta Dragiša Brošovan i mnogi drugi. Grad koji poseduje bogatu muzejsku postavu sa preko 280 hiljada eksponata, koji se mogu meriti samo sa Nacionalnim muzejom. U svojim riznicama, kao jedini muzej na Balkanu, čuva bogatu egiptološku zbirku, a matična biblioteka poseduje preko 250 hiljada naslova.
Kada pogledamo istorijske spise, vidimo da su se 1794. godine ujedinili Srpski i Nemački Vršac, a potom dobijanjem tržišne privilegije 1804. godine, Vršac je dobio status slobodnog kraljevskog grada i postaje privredni trgovinski kulturni centar celog regiona.
U takvim uslovima počinje procvat mnogih kulturno-umetničkih društava svih naroda koji su tu živeli i žive. Obnavlja se poljoprivreda, razvija industrija, uspostavlja kontinuitet sa svojim najboljim kulturnim tradicijama.
Danas Vršac, koji se još naziva i grad pod kulom, ima 52000 stanovnika, na prostoru od 800 kvadratnih kilometara i predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar za susedne opštine Bela Crkva, Plandište i Alibunar. Smešten je na ivici Panonske nizije i obroncima Karpata, na 14 kilometara od srpsko-rumunske granice, 78 kilometara od Temišvara i 85 kilometara od Beograda.
Kao centar kulturnog obrazovnog regiona poseduje pozorište sa dugom tradicijom, muzej, veći broj srednjih škola, visoko obrazovne ustanove kao što su viša pedagoška škola i odeljenja Megatrend univerziteta. Poseban ponos Vršca je svetski poznata i izuzetno cenjena pilotska akademija koja i danas školuje visoko stručne mlade pilote iz celog sveta.
Iz domena zdravstva imamo opštu bolnicu u kojoj gravitira 110000 ljudi, zatim jednu od tri najveće neuropsihijatrijske bolnice u Srbiji, dom za stara lica, enološku stanicu za kontrolu hrane.
Pored ovih ustanova, tu su i administrativne institucije kao što su poreska služba, nacionalna služba za zapošljavanje, poljoprivredna sanitarna služba i opštinski sud. Uzimajući u obzir sve ove razloge, Vršac kao multietnička u multikonfesionalna sredina predstavlja ekonomski administrativni geografski centar ovog dela Srbije i ispunjava sve uslove da ponovo dobije status grada.
Hteo bih još nešto na kraju zbog građana Vršca koji prate ovaj prenos da vide da poslanica SDS koja je inače iz Vršca, gospođa Hasanović se nije izjasnila da će glasati za status svog grada, što smatram za bruku i sramotu. Hvala.