Vreme. Samo završite rečenicu.

Samo jednu rečenicu o trećem zakonu.
Kao Vrščanka, zadovoljna sam što Vršac dobija status grada. Neću da se osvrćem na istorijski razvoj, to može svako da pročita na internetu, na višenacionalnu, višekonfesionalnu i višekulturalnu sredinu koja je u Vršcu, ali mogu da kažem da me je sramota što se po rečima predlagača to sada događa po volji premijera. Mi se za to borimo više od dve decenije. Pitam – da li je to cena što je predsednik opštine prešao iz grupe građana u SNS da bi ostvarili ovaj cilj?

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa ministar.

Ja bih samo da se zahvalim na detaljnim primedbama i komentarima vezanim za Zakon o opštem upravnom postupku, na koje ćemo svakako obratiti pažnju kada budemo radili na amandmanima.
Još bih jednom ponovila da Zakon o platama ni u kom slučaju neće i nije mu namera i nema razloga da bude demotivišiću, naprotiv. A, za primenu Zakona o opštem upravnom postupku biće potrebno mnogo više nego plate. Biće zaista potrebno da se radi kako na obuci, tako i na istinskom nagrađivanju i razlikovanju onih koji daju svoj doprinos unapređenju uprave od onih koji ga ne daju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.

Hvala.
Poštovana gospođo ministar, gospodo poslanici, Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru je nov, jedinstven i vrlo važan. Ja u njemu, kao i naša poslanička grupa, vidim nešto što je novo i što svakako treba da doprinese uređenju ovog jednog veoma važnog prostora.
Ovaj zakon je vrlo složen, jer se odnosi na vrlo razuđen sistem rada i poslova koji se obavljaju u raznim službama državne uprave, uprave pokrajine, odnosno lokalne samouprave, u drugim organima i organizacijama i javnim službama koje osniva Vlada.
Plate i zarade zaposlenih u pojedinim delovima javnog sektora trenutno su uređene nizom zakonskih i podzakonskih akata. Posledice su nemanje sistema, niz slabosti koje se ogledaju često u različitim platama za iste poslove u različitim organima, čak i da su plate u organima lokalnih zajednica veće od plata za iste poslove u jedinicama bilo autonomne pokrajine ili čak i Republike. Kao rezultat toga, imamo i takvu situaciju da je plata predsednika države, predsednika Vlade, ministara nekoliko puta manja od plata direktora pojedinih agencija, koje takođe osniva Vlada.
Mislim da su ovo pitanja koja svakako zavređuju pažnju i dalji postupak u određivanju ukupnog sistema plata u državi. Značaj je svakako veliki, složenost je ogromna, a još veća je odgovornost.
Brojnost propisa je proizvela situaciju koja izaziva velike neujednačenosti koje se ne mogu ispraviti pojedinačnim samo promenama u zakonu koji postoji, nego upravo donošenjem novog zakona koji ovo sve treba da uspostavi, kao jedinstven sistem. Naglašavam reč sistem.
Ni sam ovaj zakon, međutim, neće odmah rešiti sve, sve nelogičnosti, nepravilnosti koje postoje, ali je on svakako važan za rešavanje ovih pitanja i uslov da bi se i mnoge druge stvari mogle u državi rešiti i postaviti na svoje mesto.
Dakle, ovo je zakon koji obezbeđuje proces, proces i kretanje ka cilju. Posebno je značajno da se u daljem tom postupku moraju donositi novi zakoni, podzakonska akta i druga dokumenta važna za rešavanje ovih pitanja. Cilj koji želimo postići je, u svakom slučaju, da se za svaki rad mora odrediti jasna njegova vrednost i jasna i određena plata. Za određeni rad mora da bide određena zarada koja je, u svakom slučaju, dostojanstvena i odgovarajuća uloženom radu i njegovom kvalitetu.
Šta dobijamo? Dobijamo, upravo, u ovom čitavom sistemu kvalitet, odgovornost, stručnost, za šta postoje predviđeni i mogući i stručni ispiti, ali i druge vrste dobijanja sertifikata koje se mogu ostvarivati. U svakom slučaju, ono što nam svima treba jeste kvalitetna državna uprava, a ne da imamo administraciju koja se doživljava kao narodni neprijatelj.
U svakom slučaju, brojnost propisa, kojim se sada uređuju plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, dovela je do neujednačenosti u pravima iz čega su se pojavile brojne posledice, a to su ne upravljivost ovim sistemom, nemogućnost kontrole, ne transparentnost, nepravičnost. Konkretno, recimo, ima deset različitih osnovica i za raspone u platama od 1 do 19. Ja ću podsetiti da smo nekada u državi, u kojoj su mnogi od nas radili, imali da je odnos plata 1 prema 3. Naravno, nije to možda primereno vremenu u kojem se danas nalazimo, ali za vreme od 2000. godine na ovamo povećavanje te razlike od 1 do 19 je više nego nemoguće i prosto neodrživo.
Narodu nije krivo na malo, nego na nepravo, i to je takođe jedan od uslova koji je potrebno urediti da bi upravo ispravili mnoge nelogičnosti koje su sada uspostavljene.
Ovim zakonom treba da se uređuju, dakle plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika i u ovom Predlogu zakona je i definisano kako se plata obračunava, odnosno uspostavljena je jasna precizirana njegova formula.
Neke prednosti, ja ću samo napomenuti, koje ovaj zakon donosi, u svakom slučaju, jeste da uspostavlja taj jedinstveni režim plata i promoviše socijalno pravedniji model zaposlenih u javnom sektoru. Ona je izražena kroz jedinstvenu osnovicu za sve delove javnog sektora. Ono što je važno, uspostavlja se i transparentnija kontrola javnog sektora na svim nivoima.
Isto tako, kroz dalji razvoj zakona, koji ovoj oblasti treba da budu donošeni, očekujemo značajnije pozitivne efekte, posebno kod najmanje plaćenih delova javnog sektora, a to je kod obrazovanja, kulture, zdravstva i socijalne zaštite.
Ovim novim zakonom sasvim se uspostavlja jedinstven sistem plata svih budžetskih korisnika, odnosno svih zaposlenih u javnom sektoru, postavljanjem opštih načela i principa za utvrđivanje visine plate i drugih primanja na jedinstven način. Uspostavlja se pravedniji sistem plata, uvode jedinstveni platni razredi i platne grupe za sve zaposlene, pri čemu će se imati u vidu i specifičnosti pojedinih delova javnog sektora za koje se predviđaju i korektivni faktori. Sistem je transparentan i omogućava uporedivost za iste i slične poslove, što je naročito važno.
Zakonom se precizno definiše šta ceo sistem obuhvata i način utvrđivanja pojedinih plata u pojedinim delovima. Uspostavlja se kao novi institut katalog radnih mesta, što smatram da je naročito značajno, odnosno zvanje i položaja funkcije u javnom sektoru na svim nivoima, što treba da doprinese upravo uporedivosti, pravednijem ocenjivanju i vrednovanju svakog posla. Utvrđuju se kriterijumi za vrednovanje poslova koji se obavljaju na odgovarajućem radnom mestu, pri čemu se radna mesta, odnosno zvanja i položaji na kojima se obavljaju poslovi iste ili slične složenosti, za čije obavljanje se zahteva ista samostalnost u radu, odgovornost, poslovana komunikacija i kompetentnost, svrstavaju u istu platnu grupu.
Takođe, uvodi se jedinstven sistem plata u koje se uključuju i lokalne samouprave i autonomne pokrajine, čime će se izbeći mnoge postojeće nelogičnosti.
Kako bi se obezbedila transparentnost i uporedivost plata zaposlenih u javnom sektoru, predviđen je i prelazak na sistem jedinstvene osnovice za njen obračun. Na taj način će se jednostavnije upoređivati plate u različitim delovima sistema i biće lakše kontrolisati promene u pojedinačnim podsistemima.
Pored jedinstvene osnovice, ovim zakonom se uspostavljaju rasponi platnih grupa i platnih razreda, kriterijumi za vrednovanje poslova i opšti opisi radnih grupa na osnovu kojih će se vršiti svrstavanje radnih mesta, zvanja i položaja u odgovarajuću platnu grupu ili platni razred. Svrstavanje će se vršiti posebnim zakonom kojima će se urediti visina osnovne plate za određeno radno mesto, odnosno zvanje i položaj.
Donošenjem ovog zakona omogućiće se i dalja samostalnost i fleksibilnost u utvrđivanju platne strukture, radi prepoznavanja specifičnosti određenog podsistema. Ovde ćemo još jednom podvući značaj tog sistema koji treba da uredi plate u zdravstvu, prosveti, kulturi i socijalnoj zaštiti, ali i u okviru parametara koji su postavljeni sistemskim zakonom.
Ovaj zakon propisuje mogućnost da se posebnim zakonima utvrde i korektivni koeficijenti koji se ostvaruju po osnovu stalnih uslova za obavljanje poslova ili drugih stalnih okolnosti koje se javljaju na poslovima odgovarajućeg radnog mesta, koje nisu uzete u obzir pri svrstavanju u platne grupe ili razrede.
Upravo ove karakteristike su značajni elementi za razlikovanje, utvrđivanje plata u onim delatnostima koje su posebno osetljive, a koje su veoma značajno za društvo. Posebni ti elementi značajno mogu da utiču na položaj, odnosno visinu plata, na primer, lekara ili medicinskih sestara u zdravstvu, ali posebnim zakonom one moraju da dobiju i na svojoj specifičnoj težini primereno poslovima i odgovornostima koje oni obavljaju. Sigurno nismo u ovom momentu zadovoljni, pa ni sami lekari i zdravstveni radnici i medicinske sestre, odnosom koji u ovom delu postoji, ali ono što nas očekuje u narednom periodu, dakle, da posebnim regulisanjem ovih pitanja, zakonom koji će regulisati, recimo, plate u oblasti zdravstva, da na to bude obraćena posebna pažnja.
Isto tako, u oblasti prosvete i obrazovanja mora se dati odgovarajuća pažnja i poštovanje radu učitelja i prosvetnih radnika. Mi imamo danas različite pojave koje se u društvu događaju, u celini društvenog sistema koje se na posebno negativan način reflektuju na život, rad dece, na njihov pristup školi i boravak u školi. Za to odgovornost sigurno da imaju roditelji i porodica, ali sigurno da imaju odgovornost i učitelji i prosvetni radnici kojima treba vratiti uzor i poštovanje, da ona služe za ugled deci koja borave u školi i da cilj boravka u školi bude rad i učenje, a ne neke druge aktivnosti i samim tim da obezbedimo da deca u školi budu bezbedna i ostvarena funkcija za koju se ona šalju u školu.
Isto tako u oblasti kulture bez obzira koliko je naša država siromašna ne smemo dozvoliti da i u narednom periodu kultura ima minimum minimuma izdvojenih iz budžeta. Bez obzira koliko smo siromašni ona mora da predstavlja reprezent naše državne i narodne osobitosti i da pokaže našu tradiciju ali i našu savremenost. Samo gajenjem i negovanjem naše kulturne tradicije sa savremenosti i ukupnog stvaralaštva i odgovarajućeg vrednovanja umetničkog rada možemo obezbediti da poštujemo tu vrstu delatnosti, da ona poštuje nas, i da samim tim, utiče na razvoj stanovništva u najpozitivnijem svetlu javljajući i razvijajući kod naroda visoke umetničke i kulturne vrednosti.
Podsetiću samo na jedan detalj u razorenu Atinu, iz mitologije, iz stare istorije, kada su ušli gosti Sparte i neki drugi, kako ona živi ili funkcioniše, ili u kojoj je meri razorena pitali su: Kako je moguće da u toj skroz razorenoj Atini i dalje funkcionišu pozorišta, javne debate, i ostale filozofske tribine i sve ono što se događalo u ono vreme na javnim trgovima Atine. Odgovor Atinjana je bio - kada bi isključili pozorišta, filozofiju, javne debate, kada bi ostali bez Aristotela i drugih naših filozofa izgubili bi naš identitet. Zato su ova pitanja za razvoj ovih strukturnih stvari od velikog značaja.
Ja ću samo napomenuti još dve rečenice, ako dozvolite predsedavajući, da naravno, kada ovo predlažem, imam u vidu ograničenost budžeta, ali opet pravednija raspodela može u narednom periodu omogućiti ovakvu jednu raspodelu, pritom, ono što želim ovde posebno da naglasim i da podvučem, i da pozdravim, jeste uključenost Socijalno ekonomskog saveta, smatram ga važnom institucijom, učešće sindikata, ono što je premijer pomenuo nedavno, uloga nevladinog sektora, a to podrazumeva, jačanje struke, jačanje znanja. Mislim da to gospođo ministarstva vi naročito dobro znate kako se vrednuje u svetu, i samim tim ćemo vraćati i ugled institucija i države, i dalje omogućiti razvoj nauke, struke znanja, i postavljanje na pijedestal onoga što treba da bude uzor svima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.
Neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite, gospodine Božoviću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi predstavnici Vlade, odnosno gospođo Udovički, sa posebnom prilikom bih pozdravio građane koji još uvek prate ovaj direktan prenos, ukoliko ga uopšte ima.
Nakon svega godinu i nešto dana, evo imamo priliku da raspravljamo o vašem predlogu, ne znam zašto ste toliko dugo čekali, i ne znam zašto je baš noć uoči izbora toliko velika žurba da se ovaj nađe na dnevnom redu, s obzirom da smo ga tek sinoć dobili na sajtu Narodne skupštine i da smo imali svega nekoliko sati svojski i da se pripremimo.
Mislim da je veoma loše što se na brzinu donose zakoni za koje ste vi kao ministarka govorili da je, pre svega zakon koji će uvesti red u javni sektor. Da će uvesti red kada su u pitanju plate u javnom sektoru, kako bi napokon znali na šta tačno trošimo pare, koliko trošimo para, kako i na koji način da vršimo kontrolu zarada, pto je veoma važno za javni sektor. Mislim da, kada je ta vaša intencija u pitanju, vas potpuno podržavam.
Međutim, javna preduzeća su izostala iz ovog zakona. Zašto, to još uvek nismo imali prilike da čujemo, osim vaše ocene da je u pitanju tržište i da se plate u javnim preduzećima određuju tržišnim putem. Kako je onda moguće da mi ne znamo i dan danas koliko je to tržište odredilo, kada su u pitanju plate u „Železari Smederevo“, kada su pitanju plate u nekim javnim preduzećima gde pojedini direktori imaju na desetine hiljada evra primanja. Kako je moguće da izostavimo tako jednu važnu temu, zbog koje ste i vi sami rekli da donosite, ili da predlažete, pardon, ovaj zakon.
S druge strane imamo rešenja da brojači putnika u gradskom saobraćajnom preduzeću su plaćeni jednako kao i lekari u Srbiji, kada i sami znate koliko u poslednjih četiri godine imamo problema, da mi stručno osoblje, one koji su medicinski radnici zadržimo u Srbiji. Koliko je teško da onog prosvetara koji ne može svoju porodicu jednom mesečno da izvede na ručak, zadržimo na radnom mestu. Kako i na koji način da ih stimulišemo da i dalje obavljaju svoj posao. Najbolji će ići iz javne uprave. To nam poručuje ovaj Predlog zakona.
Kako je moguće da smo doneli takav predlog koji one koji su najkonkurentniji na tržištu radne snage njima upućujemo poruku ovde nema mesta za vaš trud, za vaš rad, zato što su jednako plaćeni oni koji apsolutno ne rade ništa u javnom sektoru. Vi vrlo dobro znate da tih slučajeva ima. Posebno pod ključem partijskog zapošljavanja, gde samo dođu da prime 30 ili prvog u mesecu platu.
S druge strane oni koji rade revnosno, redovno, ono koji daju svoj životni radni vek u nešto u šta veruju i žele da njihov rad zaista donese do nekog boljitka, oni su plaćeni apsolutno jednako. Mislimo na taj način one sa iskustvom, one prave radnike, njih uvažavamo. Smatramo da je veoma loš predlog zakona, zato što se ne vrednuje nečiji trud, nečiji rad, nečiji rezultati tokom višedecenijskog rada.
Kada su u pitanju koeficijenti, potpuno je s jedne strane razumljivo i kada su u pitanju osnovice i kada su u pitanju koeficijenti kako i na koji način dolazimo do njih.
Sa druge strane, imamo korigovane koeficijente koje ćete vi tek ustanoviti nekim novim predlogom zakona. I ne samo to, imamo kada su u pitanju ostale stvari za koje smo se iskreno nadali da će se naći u vašem predlogu, a to su kriterijumi, to su plate funkcionera, to je takođe taj koeficijent, dakle, kako i na koji način koeficijent plate mi sada uređujemo novim zakonom? Kako plate funkcionera? U noć pred parlamentarne izbore niste našli za shodno da i rešite ovim predlogom zakona. Zašto – zato što su izbori. Zato što treba da motivišete tu veliku stranačku vojsku koja troši na milione i milione evra i da je veoma veliki problem kako i na koji način sada da im oduzmete te privilegije. Zato što vrlo dobro znate da su oni nosioci kampanje SNS u Srbiji i na terenu.
Mislim da je loše da se parcijalnim zakonima donose ovako suštinski važna pitanja i da se ona rešavaju na jedan takav način, a da sa druge strane, mi donosimo jedan zakon gde je kompletno suština izopštena i gde se suština zapravo donosi nekim drugim zakonima. U kom sazivu – ne znamo. Kada će se doneti – apsolutno ne znamo. Koja većina će ga doneti – to još uvek apsolutno ne znamo.
Akumulacija funkcija, i dalje je ostalo na snazi to da jedan funkcioner režima može da bude na nekoliko funkcija i da prima nekoliko plata. Imali smo priliku i o tome smo razgovarali ovde u Skupštini, da je samo jedan od njih, jedan od mojih kolega preko puta imao pet plata u istom trenutku i on se ponosio time. On se ponosio zato što je bio siguran u to da on zavređuje za to što građani Srbije rade za jednu platu, da je on toliko vredan da ima pet plata. Hoću da vam kažem da mislim da to nije način na koji vi suštinski reformišete javni sektor, a da tom prilikom imate kolege koji su nosioci pet primanja u Srbiji.
Ono što je takođe veoma važno jeste da i dalje postoje oni koji imaju primanja koja apsolutno niko ne kontroliše. Budžet Republike Srbije je takav, mali, mi nismo bogata zemlja, mi smo zemlja koja očigledno je odlučila da na jedan pogrešan način izvrši reforme u Srbiji, tako što će na leđima penzionera, na leđima zaposlenih u javnom sektoru pokušati da nešto uštedi kako bi taj novac uložila na neku drugu strani i neki pozitivni efekti videli.
Kakvi efekti se vide, kada mi one koji na jedan veoma neracionalan način troše resurse Srbije nagrađujemo time što ih izopštavamo iz ovog zakona? Oni imaju na hiljade evra, na nekoliko funkcija su i dan danas, a s druge strane, kako da objasnite onda nekom penzioneru da mu je stečeno pravo ukinuto bukvalno zato što je ceo život radio pošteno i časno za tu svoju penziju? I danas mu Ustavni sud takođe vređa inteligenciju time što mu govori, tom penzioneru - znate šta, u pitanju je bila konsolidacija budžeta i to je tako moralo.
Mislim da je ovde neoliberalni kapitalizam potpuno zanemario građane Srbije i mislim da ton Vlade i ove takozvane reforme koje vi sprovodite, sprovoditi isključivu unesrećujući ogromnu masu ljudi u Srbiji. Imate na 700-800 hiljada penzionera. Imate one koji nikada neće moći da dođu do posla. Imate one u javnom sektoru koji se i dan danas ponižavaju. Imate otpuštanja ljudi. Imate one koji neće moći da prežive možda već naredne godine. Imate one koji su uzeli kredite, a ne znaju kako da se iščupaju iz njih. E, zato mislim da je ovaj zakon veoma licemeran, jer ne rešava ona suštinska pitanja. Zato smatram da je izostavljanje suštine iz ovog zakona dovelo do jednog velikog osećaja nepravde kod velike većine građana Srbije.
Privilegije direktora i funkcionera, to smo imali prilike da čujemo i u ovom predlogu zakona, a s druge strane imali smo priliku da čujemo i kada je bio gospodin Sertić, vaš kolega pre nekoliko dana. Niko iz Vlade Republike Srbije, ko navodno reformiše javni sektor, ko reformiše Srbiju, nikako neće da dirne u to što se zovu privilegije javnih funkcionera. Na način da se to pitanje, ne neće naći na dnevnom redu, nego vi obećavate da će u nekom narednom periodu biti donet još jedan predlog zakona, možda za godinu, možda za dve, možda nikada, predlog zakona kada ćemo rešiti i to pitanje. Mislim da je to veoma, veoma loše.
Na kraju, imamo jednu veoma važnu stvar i jedno veoma važno pitanje – kako i na koji način vršimo kontrolu zarada koja mora da postoji kada su u pitanju javna preduzeća, kada je u pitanju javni sektor?
Imamo situacije koje su utvrđivanje osnovica u članu 7, gde se potpuno slažem sa vama da svako ima istu osnovicu. Ali, već u drugom članu vi potirete ono što ste prethodno želeli da predložite i potpuno na jedan drugačiji način govorite o tome koliko, kako i na koji način će se određivati u pojedinim slučajevima ta osnovica. Imamo korektivni koeficijent koji opet govori o tome da će Vlada Republike Srbije novim predlozima imati korektivne koeficijente na plate kada su pojedini, samo pojedini slučajevi u pitanju.
To sve govori o tome koliko je ovaj zapravo predlog zakona potpuno neprihvatljiv da bude danas apsolutno u Skupštini i da se o njemu raspravlja, u noć pred izbore. Za nekoliko dana ćemo imati raspisane parlamentarne izbore, a mi još uvek nismo suštinsko pitanje u Srbiji rešili, a to je pitanje pravde. Zbog čega se smanjuju plate i penzije, a drugima se ne dovodi u pitanje da se zadire u privilegije?
Kada su u pitanju kriterijumi za određivanje plata, ko i kako ih meri, to je osnovno pitanje. Gde, u kom članu zakona piše ko i kako meri kriterijume za određivanje plata? Ima još sijaset mnogih stvari, ali dolazimo do ključne teme – kako znamo u toj kontroli zarada ko je zapravo zaradio, a ko nije zaradio platu? Da li ste se ikada zapitali kao funkcioner Vlade Republike Srbije, kao ministarka u toj Vladi, da li ste možda i vi pod sumnjom da li ste ili niste zaradili svoju platu?
Vi ste, iskren da vam budem, godinu dana najavljivali nešto, što vi na kraju niste završili, niste uradili. Rezultate vašeg rada će takođe neko meriti. Ali, pošto to očigledno neće da meri parlament, jer to većinu u ovoj Skupštini ne zanima, mene zanima kako vi smatrate i da li vi za sebe mislite da ste zaradili svoju platu? Ja mogu ovde da pričam i o gospođi Jerkov i o Pavićeviću i o mnogim drugim poslanicima. Iskren da budem, ne znam da li mi kao opozicija jesmo ili nismo zaradili svoje poslaničke plate, ali to kažu neki nezavisni organi. Na jedan portal Otvoreni parlament je rekao da smo mi možda među najboljim poslanicima u ovom domu, pa eto, mogu s ponosom da kažem da neko misli da ja jesam. Ali, kako i na osnovu čega mislite da vi jeste? I, ako vi mislite da jeste, onda i ne čudi što neko ko radi non-stop, neko ko životnu energiju ulaže u svoj posao, jednako zarađuje kao i onaj koji ne radi apsolutno ništa i koga je jedna stranka dovela na to radno mesto ili na tu radnu funkciju.
Mislim da je veoma važno da kao možda ministarka kažete kolike su zaista te plate u „Železari“. Ne želim da licitiram i nije nikakvo trik pitanje, zato što mislim da građani na kraju imaju prava da znaju, jer možda ostaju budni do pola 12 noću želeći da čuju o zakonima koji se zaista tiču, između ostalog, i njihovog novca. Jer, da se razumemo, ovo je njihov novac. Ovo nije novac ni vas, ni vašeg predsednika Vlade, ni najveće stranke u Srbiji. Ovo je novac građana Srbije koji vi trošite na jedan veoma, veoma škakljiv način, a da pri tom onima koji najviše troše novac građana Srbije ovde je to tabu tema. To Vlada nikada neće dovesti na dnevni red. Ona obećava, kao što ste vi godinu dana obećavali ovaj zakon. Imamo problem da se najavljuju sada neki drugi zakoni koji će tek rešiti tu oblast. A zašto? Zato što su izbori i zato što će oni biti nosioci kampanje. Pa, bože mili, onda moraju da budu i motivisani sa nekim određenim pitanjima i da u toj kampanji učestvuju sa tim novcem.
Mislim da je to veoma loše i smatram da je iznevereno još jednom poverenje građana, koje je vama dato kao vašoj Vladi, jer nisu očekivali da ćete na ovaj način, ciničan pre svega, rešavati ključna pitanja u zemlji koja se tiču nepravde u Srbiji. Zahvaljujem.

Repliku ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko reče da mi otimamo novac od penzionera da bismo navodno finansirali neku stranačku vojsku, i još se hvali time kako je zaslužio novac koji je dobio od države, a ovde ušao pre deset minuta. Ceo dan nije bio ovde. I sad je on zaradio svoju platu, a mi što sedimo ovde nismo?!
Priča o privilegijama. Ja sam potpredsednik Skupštine, svojim autom sam došao na sednicu Skupštine, a imam pravo na službeni, dok su oni službene automobile lupali kada su išli na more.
Pričaju da brinu o penzionerima. Pa, što nisu brinuli kada je bilo para, nego su zavlačili gde god su stigli ruke i otimali iz „Agrobanke“ i „Razvojne banke“, i od putara, i od poljoprivrednika, i iz JAT-a, i iz „Železnica Srbije“, iz tog istog „Sartida“ dok je još bio društvena svojina?
I oni se sad brinu o radnicima! Što se niste brinuli o radnicima dok su imali posao? Što se brinete samo o radnicima koji su u javnoj upravi? Da ih niste možda vi zapošljavali? Da to nije možda vaša stranačka vojska koju branite? Čini mi se da je baš tako.
Što ne kaže kako se kreči po Beogradu, umesto da nama mažu noseve ovde? Kako se dobijaju poslovi? Kako se strankama poklanjaju stanovi? Ma, ništa nije poklonjeno, ništa tu nije poklonjeno. Omogućila je ta stranka da se zaradi mnogo stanova, pa jedan manje-više nema veze. E, takvi ste bili dok ste bili na vlasti. Sačuvaj nas bože vaše brige za građane, za državu i za narod.