Hvala, predsedavajući.
Mi smo doneli Zakon o komunalnoj policiji, ali nije…
(Zoran Babić, s mesta: Usvojili, ne doneli.)
Usvojili, doneli, ne znam kako da se izrazim da bi vi shvatili i prihvatili. Ali, Siniša Mali je kao gradonačelnik Beograda poslao komunalnu policiju da zabrani novinarima pristup pored gradilišta „Beograda na vodi“. Je li to piše negde u zakonu da je ovlašćenje komunalne policije? Nije stvar da li komunalna policija treba da postoji ili ne, nego na koji način se sa njom postupa i upravlja i to je problem.
(Zoran Babić, s mesta: Shodno sa zakonom.)
Pa, nije u skladu sa zakonom, kako je to rekao Zaštitnik građana, a priznao gradonačelnik i rekao – neću više, majke mi. To je vaše obrazloženje i vaš način da izađete iz te situacije.
Što se tiče Zaštitnika građana, mi jesmo usvajali ovde njegov izveštaj za 2013. godinu u ovom mandatu, u ovoj većini, na način da mu predsedavajući nije dao pravo da govori. Nije mu predsedavajući dao da govori, čovek izašao iz ove sale. A gde je njegov izveštaj za 2014. godinu? Da li i dalje čuči? Čuči kao i mnoge druge stvari negde tamo, kako vi rekoste da čuče neke stvari.
Znači, nemojte da pričate o tome da li građani nešto znaju ili ne znaju, da li se sećaju, kakvo pamćenje imaju. Građanima je dovoljno da pogledaju svoj džep da vide gde žive i kako žive, i verujem da će vam zbog toga na izborima reći doviđenja. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Prvo, nije istina, gospodine predsedavajući, da Zaštitnik građana prilikom usvajanja izveštaja za 2013. godinu nije govorio u Narodnoj skupštini. Njegovo obraćanje, poslednje obraćanje u tom danu je trajalo, sećam se, 38 minuta. Prema tome, pogledajte stenogram, imamo sada i otvorene sednice parlamenta i prenose na javnom servisu, pa pogledajte malo pre nego što ovakve stvari izreknete, koje zaista nemaju nikakve veze sa istinom.  
Sa druge strane, ti komunalni policajci koji su uradili to što su uradili su disciplinski kažnjeni, koliko znam, znam da su bile određene smene, ali, šta ste vi gospodo uradili kada je 2008. godine policija, ne komunalna, nego prava policija ubila Ranka Panića? Na osnovu kog zakona ste to uradili? Izgazili ste ga čizmama. I, ljudski život ste ugasili. Jel neko toj porodici bar uputio izvinjenje? Jel pokrenut neki postupak? Jel neko odgovarao dok ste vi vodili i policiju i državu i Vladu i sve? Ne, nije vam prijalo. To je član neke druge stranke. Šta će on na tom mitingu protiv vaše Vlade? Ako, treba ga ubite, jer je on na mitingu protiv vaše vlade. Na osnovu kojeg zakona? Ko je odgovarao? Jel se zacrveneo bar neko tada od vas kada je čovek izgubio život? Ni prstom niste makli da utvrdite odgovore za taj gnusni zločin. To što je po vašem sistemu vrednosti, ako ne razmišlja isto kao vi, treba ga ubiti. Sram vas bilo zbog toga.
(Marko Đurišić, s mesta: Ajde bre majumune jedan. Sram tebe bilo.)

Kolega Đurišiću, molim vas.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Za ovo se izriče opomena.)
(Marko Đurišić, s mesta: Sram te bilo, koga ovde pozivaš za ubistva?)

Ja se zahvaljujem poštovanom kolegi na takvim lepim rečima. To više govori o njemu, nego o meni i neće to biti ni prva ni poslednja stvar koju je na takav način, pun mržnje, pun srdžbe. Evo, to dokazuje, to što mislim drugačije. Pa, zar ne mislite da je ponovo u situaciji da me ponovo istim tim čizmama izgazi kao Ranka Panića pa to bi i uradio.

Vreme kolega Babiću.

Eto, na taj način i to je sistem vrednosti i to je razmišljanje.

Zahvaljujem.
(Marko Đurišić, s mesta: Sram te bilo. Sramota jedna.)
Kolega Đurišiću, mislim da je neprimereno to što ste uradili. Mislim da je jako neprimereno nazivati čoveka pogrdnim imenima i nazivima za životinje je jako nepristojno.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da sam to rekao u vreme Gordane Čomić bio bih obešen na Terazijama.)
Ja molim i vas kolega Martinoviću, završiće se ova sednica za nekih par sati, možda malo i više.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Sećate se kako je bilo.)
Sećam se odlično kako je bilo i ja vas molim, da bar zbog toga što je ovo poslednja sednica u ovom sazivu, to svi očekujemo tako da se ponašate, sve kolege poslanici da se ponašaju koliko-toliko pristojno.
Sada imamo povrede Poslovnika.
Prvo Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107.
Gospodine predsedavajući, ovo u poslednjih pet dana nije prvi put da nas iz te poslaničke grupe nazivaju raznoraznim imenima. Bilo je kukavice, bilo je da lažemo kao psi, a ovog puta izgovorene dve reči – majmune jedan!
Ja verujem da nam od vrednosti niko ne može oduzeti bilo šta, ukoliko mi to ne dopustimo. Mi ne želimo da dopustimo da nas neko uvredama ponizi, jer nas ne može poniziti niko bez našeg dopuštenja, ali ja vas molim da ubuduće, s obzirom da je ovo jedna od poslednjih sednica, koliko verujem, da vodite računa da ipak te uvrede imaju određenu meru.
Ja mislim, iako sam protiv kazni, da su sazreli uslovi da izreknete neku kaznu, neku vrstu opomene, da se ubuduće to ne bi dešavalo. Kolegama kojima se u ovoj noći priviđaju majmuni savetujem da ipak pogledaju da ne stoje možda ispred ogledala. Hvala.

Kolega Rističeviću, sve je bilo na mestu do ovog poslednjeg.
Ali, kad su u pitanju uvrede, ja mislim, da li imam malo veći prag tolerancije ili bilo šta, kolega Rističeviću, ali oni mene ne mogu da uvrede. Mene ne mogu da uvrede, pa vas molim da imate isti takav prag tolerancije.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik dr Ninoslav Girić. Izvolite.