Hvala lepo.
Uz argumente koje je rekao moj prethodnik, mislim da treba još jednom ponoviti, koristiću pet minuta na koje imam pravo, osnovne argumente. Pošto su ovde samo dva člana, onda je praktično to i obrazloženje za prvi član, a to je da se predloženim izmenama zakona nastavlja proces centralizacije države i stvaranja uslova da lokalne samouprave ne mogu da rade svoj posao.
Argument za odbijanje amandmana da je 2011. godine poremećena nekakva ravnoteža, pa da se ovim predlogom zakona o izmenama zakona ta ravnoteža vraća, verovatno u neku rezonancu, je jako interesantna. Samo što niste objasnili šta je to poremećeno 2011. godine. Koji je to božiji zakon, fizički, hemijski, sociološki, društveni, filozofski, poremećen 2011. godine? To što su tada lokalne samouprave dobile nešto para za one nadležnosti koje imaju, ili je poremećeno to da kao do tada, a i sad hoćete to da vratite, ili je već delimično vraćeno, postoji samo jedan polublok koji određuje šta je potrebno u Srbiji, od toga kom prijatelju Arapinu treba da se da besplatno zemlja za nekakav „Beograd na vodi“, do toga da se asfaltira ova ili ona ulica u nekom gradu ili varošici u Srbiji, ili šta će da se stavi u program Centra za kulturu u Svrljigu koji je ovde nahvaljen ili u Crnoj Travi, ili šta će da se radi sa dečijom zaštitom u ovom ili onom gradu.
Nadležnosti lokalne samouprave treba da budu prirodne. To je ono što lokalna samouprava sa svojim potencijalima za svoje građane treba da organizuje, da sprovede na najbolji mogući način. Toliko hvaljeni Svrljig, uz sve poštovanje kolege, ja znam tu opštinu, to je tuga i jad, ali pitajte ljude iz te opštine šta oni tamo imaju, šta njima nudi lokalna samouprava. Da li se tamo peru ulice? Da li ste proverili to? Da li imaju bilo koji kulturni sadržaj? Koji je nivo zdravstvene zaštite? Koji je nivo obrazovanja? Koji je nivo bilo čega što ti građani za svoj porez koji plaćaju očekuju od lokalne samouprave ili od države? Možda izvod iz matične knjige rođenih, možda venčanice, sigurno izvod iz matične knjige umrlih, ali preko toga ništa. To je hibernacija. Nažalost, ta opština, kao i mnoge druge opštine u Srbiji, je u apsolutnoj hibernaciji, bez bilo kakve šanse da bilo ko od građana u tim opštinama oseti da živi u 21. veku na teritoriji Evrope.
Ta merila da negde ima jako malo zaposlenih su jako dobra. Samo, hajde da to postane jedna ozbiljna stvar. Kad sam ušao u Skupštinu Grada Niša 1997. godine, bilo je zaposleno 830 ljudi, činovnika. Kad sam izašao četiri godine posle, bilo je 813 zaposlenih. Danas ima 2.300 zaposlenih. To nema nikakve veze sa procentom poreza na dohodak građana, na plate, nego to ima veze sa mnogim drugim bahanalijama koje nisu ekskluziva samo danas vladajućih stranaka, nego i nekih drugih, ali to se ne rešava tako što ćete im dalje smanjivati sredstva.
Rekao sam već, dva-tri posto, piše u obrazloženju 1,9 posto, dva i nešto posto, mislite da je to malo? Pa, toliki je budžet za kulturu za celu Srbiju, uključujući i informisanje, za celu Srbiju. Sve ono što se iz budžeta centralnog izdvaja za kulturu je jedva dva posto. Država bez kulture, država bez obrazovanja ne treba, tj. treba da postoji naravno, ali teško da ima opravdanje da postoji. Kad su rekli Čerčilu 1941. godine da jako puno košta zaštita nacionalnog muzeja, galerije i svega onoga što Britanija ima i da bi te pare bile bolje za neko drugo mesto, za front ili ne znam za šta, on je rekao – ako to ne čuvamo, zašto vodimo rat? To je suština.
Ovim smanjenjem Vlada Srbije je, kao posledicu loših pregovora sa MMF, koje niste vodili vi, ministarka, nego neki drugi, ali vi sada dajete podršku tim lošim pregovorima, dovela do toga da su ukinuta sredstva u Srbiji za lokalne samouprave za bilo šta što ima veze sa kulturom.
Koristim i dva minuta za amandman.
Da li ima smisla da imamo visoke ciljeve, da budemo lider u regionu, da uđemo u EU, da budemo primer levo i desno, ako nemamo beli dinar za kulturu i obrazovanje u lokalnim samoupravama? Predsednik Vlade je u jednoj od svojih velikih istorijskih misija rekao i da će da poseti sve toalete u Srbiji. Očigledno da to nije uradio, mada je to bio stvarno jedan visoki cilj. Inače, da je uradio znao bi da od ovih 39 miliona, koliko se sad umanjuje lokalnim samoupravama u Srbiji, su mogli da budu rešeni svi javni toaleti, i u ustanovama kulture, obrazovanja, zdravstva i železničke stanice i sve. To bi bio jedan korak napred. Ne da se hvalimo sa Titovim prugama, ne da se hvalimo sa završetkom puteva koji su započeti pre sedam, osam, petnaest godina, nego daj da uradite nešto što bi mogao neko da se zakune i da kaže – evo, ja sam poznat po tome, taj predsednik Vlade, što sam sredio pitanje higijene u Srbiji.
Ne, nego vi sad stvarate još teže uslove za preživljavanje i u tako teškim uslovima.
Prema tome, molim vas da pročitate još jednom vaš predlog o izmenama Zakona i da ne budete vi krivci za loše pregovore koje je neko pre vas uradio. Još jednom, nemoj da se branite MMF-om, sa njima se ne salutira i ne kleči pred njima, nego se sa njima pregovara i ako se loše pregovara, promenite pregovarače, ali nemojte da uništavate lokalnu samoupravu u Srbiji.
