Zahvaljujem.
Dakle, ako je to bila ideja, onda ste trebali tako i da kažete. Dakle, mi smatramo da novcem u Srbiji treba da raspolaže Aleksandar Vučić, a vi svi koji želite da imate bilo kakav projekat na nivou lokalne samouprave lepo zamolite Vučića da vam on te projekte odobri i da vam da vaše pare, koje inače sleduju lokalnim samoupravama i onda bi bilo logično zašto donosite ovakav zakon. Ovako, nema drugog obrazloženja ili zapravo vi služite interesima MMF-a, koji vam je naložio ovakve zakonske izmene i zapravo se tu ništa ne pitate, pa i to je pošteno da kažete. Prosto, mi se ništa ne pitamo, MMF je ovo naložio, mi moramo, mi sledujemo svim nalozima MMF-a jer je sam Aleksandar Vučić, da ga ponovo citiram, to rekao – ne mogu da potrošim nijedan dinar u Srbiji bez dozvole MMF-a. To je pošteno. Ja smatram da je to pošteno. Znači, on je, čovek, lepo priznao da on ne može da funkcioniše samostalno, da on nema samostalnost, da on zavisi od MMF-a i da zapravo funkcionisanje njegove Vlade je u direktnoj zavisnosti od aranžmana sa MMF-om. Onda barem znamo da Srbijom ne upravlja čak ni Aleksandar Vučić, iako izgleda da on upravlja svim i svačim, nego zapravo iznad njega ima pravi, onaj kolonijalni, upravnik Srbije, a to je MMF, čiji je Aleksandar Vučić neka vrsta, hajde da kažem, izvršnog direktora u Srbiji. To bi isto bilo poštenije i onda bismo mi na nivou lokalnih samouprava znali zbog čega imamo ovakvu vrstu zakonskih izmena.
Naravno, tu dolazimo do onog ključnog pitanja, zbog čega mi smatramo ovim amandmanom da treba da se izbriše ova vaša ideja, a to je – šta će se desiti sa budžetima lokalnih samouprava nakon oduzimanja, pljačke, otimanja ili kako god da nazovemo ovu krađu naših lokalnih prava od strane republičke vlasti? Desiće se da nekako to budžetu treba da se nadoknadi. Sada, ministarka je u svojim izjavama ponudila neke lepe ideje kako bi to moglo da se nadoknadi, ali ne vidim, gospođo ministarka, zašto to i mimo ovog zakona niste podstakli da se nekako uradi? Da rešite sivu zonu poslovanja, da rešite, primera radi, bolju naplatu poreza, odnosno da popišete sve poreske obveznike koji nisu popisani, da inicirate neke kvalitetne projekte koji će onda da budu finansirani od strane republičkog budžeta. Sve to može da se radi mimo uskraćivanja ovog novca lokalnim samoupravama.
Dakle, imate vi druge mehanizme, druge zakonske izmene kako ćete da kontrolišete budžete lokalnih samouprava, kako ćete da kaznite odgovorne za nenamensko trošenje budžeta, kako ćete da kaznite one koji imaju zapošljavanje preko određenih granica i koji su uništili određene budžete i određene lokalne samouprave. To vi rešavajte drugim rešenjima, ako neko loše vodi neke lokalne samouprave. Nemojte ih kažnjavati oduzimanjem novca iz lokalnog budžeta. Naravno da će najoriginalniji potez kome će pribeći lokalne samouprave biti dodatno povećanje poreza na imovinu, to im je najlakše, ili nekih drugih taksi ili nekih drugih opterećenja za građane. To će biti najlakši način da se popuni prihodna strana budžeta. Vi kažete – pa može to. Ili neki gradonačelnici i predsednici opština, pa i gradonačelnik Čačka, čujem, komentariše – sada ćemo mi to iz ubrzanog privrednog razvoja, iz novog zapošljavanja, pa ćemo od svega toga da punimo budžet. Pa ko vam brani da to radite i da punite budžet i mimo ovog smanjenja?
Znači, nemojte vi nama smanjivati naše pare. Ostavite vi nama naše pare da mi ulažemo u naše projekte. Mi na nivou lokalnih samouprava najbolje znamo šta ćemo sa našim parama, od poreza na zarade koje mi ostvarujemo na nivou naših lokalnih samouprava. Nema razloga da o tome pitamo Aleksandra Vučića. Ako neko nenamenski troši, ako ima neke korupcije, ako neko radi loše, nađite način da to kaznite i da to ne dozvolite. Nemojte kažnjavati one koji rade kako treba.
Situacija je veoma jednostavna. Ako uzimate sada iz naših lokalnih budžeta, mi nećemo moći da vršimo određenu funkciju koju kao lokalna samouprava treba da vršimo – da li je to subvencija za poljoprivrednike, da li je to socijalna politika i pomoć socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, da li je to neka podrška rađanju mladim bračnim parovima. Znači, mi za tu svotu novca koju nam sada uzimate nećemo moći da vršimo funkciju lokalne samouprave. Prosto. Jednostavno, imaćemo budžet za toliko manji i samim tim moći ćemo manje sredstava da izdvojimo za ono što smo do sada radili. Na dugom je štapu, i to je problem, da li ćemo mi rešiti sivu zonu, da li ćemo rešiti poreske obveznike koji nisu evidentirani, da li ćemo dobiti projekte od Vlade i kada konkurišemo kod Vlade. To će zavisiti od volje jednoga čoveka.
Dakle, ja ne želim da jedna lokalna samouprava u Srbiji zavisi od volje jednoga čoveka. Razumem da je na svim izborima lokalnim u Srbiji nosilac liste bio Aleksandar Vučić, ali nije moguće da on bude gradonačelnik i predsednik opština svih lokalnih samouprava u Srbiji. Mislim, on ima taj kapacitet, to nije sporno.

Poslaniče, znam ja da vi možete puno da pričate o Aleksandru Vučiću, ali morate o amandmanu. Ovo je rasprava o pojedinostima, prva naša rasprava o pojedinostima. Znači, hteli - ne hteli, mora o amandmanu. A vidim da poštujete i da pratite sve i to je vrlo dopadljivo, ali morate o amandmanu.

Poštovana predsedavajuća, ali taman sam krenuo da hvalim premijera.

Odlično, ali u skladu sa amandmanom.

Da on ima kapacitet da bi mogao da bude i gradonačelnik i predsednik opština. Dobro.
Dakle, da zaključim, nema razloga da vi iz Beograda, tj. iz republičke vlasti, uzimate nama naše lokalne pare. Nema razloga, dakle, da zavlačite ruku u naš džep. A posebno zašto nema tog razloga? Zato što se hvalite da vam je republički budžet stabilan, da je budžet u suficitu. Inače, kad smo već kod tog suficita, to je potpuna besmislica hvaliti se suficitom jer prosto niste vi privatno preduzeće koje treba da ima suficit. Vi treba da vršite funkciju na koju ste izabrani i da trošite ta sredstva za ono što je potrebno ovome narodu, a ne da ostavljate bilo kakav suficit.
Dakle, ono što je ovde bitno jeste jel vam budžet republički stabilan? Jeste. Pa što uzimate naše pare sa lokala?
Prema tome, mislim da bi bilo korektno da prihvatite ovaj naš amandman, da se izbrišu ove vaše pogrešne, štetne i po lokalne samouprave katastrofalne inicijative i da jednostavno prihvatite ideju da ovaj zakon se vrati na doradu, da otvorimo veliku javnu raspravu, da sveobuhvatnim izmenama ovog zakona zagrabimo rešavanje problema funkcionisanja lokalne samouprave na pravi način, a ne samo time što ćemo da uzmemo pare lokalnim samoupravama.
Time ništa gospođo ministarka niste na lokalu rešili od problema koje ima lokalna samouprava u funkcionisanju. Ništa, samo ste nam uzeli pare. Ponudite vi nama neko konkretno rešenje funkcionisanja lokalne samouprave, to je vaš posao, najlakše je uzeti nam pare i onda da vi raspolažete našim parama i delite kome vi hoćete po Srbiji.
Tako da mislim da svi razlozi stoje na strani da se prihvati ovaj amandman koji je predložila poslanička grupa Dveri. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije premijer Aleksandar Vučić nikakav kabadahija zato što nije upadao na sednicu RIK-a i napadao i nazivao ljude lopovima, zato što mu se nije svideo rezultat, zato što se jednom kolegi koji je sada poslanik nije svideo rezultat koji je ostvario na izborima.
Neko ovde stalno priča kako neko nekome otima novac. E, sad ja mogu da kažem gospođo predsednice da taj koji to priča nema pojma ni o Zakonu o budžetu, ni o Zakonu o budžetskom sistemu, ni o prenetim, ni poverenim nadležnostima lokalnih samouprava.
Koliko ja znam iznos poreza na zarade nisu odredile lokalne samouprave, nego Narodna skupština Republike Srbije i poverila je taj deo jednih svojih prihoda lokalnim samoupravama koje su se u periodu gde SNS nije bila na vlasti jako bahato ponašala prema tim sredstvima i zadužila svoje gradove i opštine i građana.
Postavlja se još jedno pitanje – zašto se predsednici opštine i gradonačelnici ne žale na ovaj zakon? Zato što ne mogu da razvijaju svoje opštine sa putevima kakve ste nam ostavili. Ne mogu da razvijaju i da dovode investitore sa prugama koje imamo. Ne mogu. U tome jeste problem. Zahvaljujem.

Još jedan predlagač ima reč Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, trošiću vreme kao ovlašćeni.
Poštovana ministarka, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani predsedavajući, mi smo u prvom danu rasprave rekli naše argumente zašto smatramo da ovaj zakon ne treba usvojiti i da ne treba skidati, odnosno, smanjivati prihode od poreza na zarade, gradovima i opštinama u Srbiji. Ali, slušajući raspravu o Predlogu zakona došao sam do nekoliko zaključaka, a na te zaključke ukazuju argumenti koje sam slušao od predlagača pažljivo i slušao sam od poslanika vladajuće većine.
Probaću sada da jedan po jedan od tih zaključaka ponovim. Dakle, prvi zaključak je da država želi da uzme sredstva opštinama i gradovima u Srbiji, deo poreza na zarade, a onda da po zaslugama i podobnosti to ponovo daje opštinama. Šta to znači?
To znači da ulazimo u dalju centralizaciju, ulazimo u jačanje političke moći kroz institucionalnu korupciju, dajemo mogućnost da pojedinci u Vladi mogu onima koji su njima podobni ili oni koji nemaju sposobnost da bez pomoći države sa svojim prihodima normalno upravljaju svojim gradovima i opštinama dobijaju sredstva. Imali smo priliku, a o tome sam govorio prvog dana, da to vidimo prethodnih nekoliko godina, na primeru grada Leskovca, na primeru grada Niša, na primeru grada Novog Sada, na primeru grada Kragujevca, gde su stotine miliona iz budžetske rezerve, a na ime tekuće likvidnosti prebacivane tim gradovima i opštinama.
Postavlja se pitanje da li kažnjavamo građane onih opština koje su poslovale domaćinski, koje nisu imale blokirane račune, koje nemaju višak zaposlenih ljudi u svojoj administraciji, oni nisu ni tražili sredstva i nisu ta sredstva ni dobijali ili ako su ih dobijali, dobijali su u daleko manjem iznosu nego što su dobijali ovi koji su politički, partijski podobni.
Dakle, mi sa tim argumentom i sa tim zaključkom da država ponovo vraća sebi pare da bi ih delila naknadno zaista idemo ka daljoj centralizaciji, a ne kao što je i ministarka govorila decentralizaciji za koju svi treba da se zalažemo.
Drugi zaključak, koji sam izveo, jeste da se oduzimaju sredstva jedinicama lokalnih samouprava, a onda ih savetujemo kako da nadomeste ta sredstva koja su im oduzeta. Sada, postavlja se pitanje, da li postoje jednaki uslovi u svim jedinicama lokalne samouprave da ta sredstva nadomeste. Oni veći gradovi, bolje pozicionirani, sa manjim regionalnim razlikama možda će i uspeti da lakše dovedu nekog investitora koji će zaposliti više ljudi, koji će uplaćivati više poreza, pa i samim tim to nadomestiti.
Postoji pitanje da li postoji spremnost gradova i opština da ažuriraju baze podataka poreza na imovinu ili im je lakše da jednostavno podignu i promene stopu, odnosno osnovicu na obračun poreza na imovinu. One opštine i gradovi koji su to već uradili ne mogu to više da podignu. Mi smo, na primer u Trsteniku još 2013. godine ažurirali bazu, izvršili popis, šest meseci su to radili ljudi iz Nacionalne službe za zapošljavanje i izvršili popis i napravili novu i ažuriranu bazu poreza na imovinu. Mi dakle, nemamo prostora više u tom delu da te prihode nadomestimo. Postoje još gradovi i opštine, a i sami ste pomenuli, istočnu Srbiju da su gotovo sve opštine istu ili sličnu stvar uradile. Teško je sada dati nekome pravi put i smernicu kako da nadomesti ta sredstva. Ukoliko već nemamo izmenu seta Zakona o lokalnim samoupravama, ukoliko je ovo samo jedan izdvojeni deo, pitanje šta će se u narednom periodu dešavati.
Treći zaključak koji sam izvukao jeste da je bolje ili da se možda drugačije izrazim, lakše, uzeti pare od opština i od građana nego srediti stanje u EPS, „Srbijagasu“, „Železnicama“ i drugim javnim preduzećima u kojima se rasipaju državne i narodne pare na različite stvari od nabavke i kupovine viskija, pa do broja ljudi koji u njima rade, projekata koje realizuju. Nemojte da idemo samo tamo gde je lakše da se lomi nego hajde da rešavamo ono zašta i treba da se bori celo društvo, a to je da postanemo uređena država i ono za šta ste se i svi vi zalagali u prethodne četiri godine na vlasti, a to je da reformišemo javno preduzeće i da javna preduzeća više ne budu gubitaši. Od svega toga su samo ostale priče, ali smo uspeli da uradimo ovo i verovatno ćete sutra pošto imate većinu usvojiti zakon i uzeti pare opštinama.
Problem je što te pare koje uzimate opštinama ne uzimate njima nego uzimate građanima. Ne znam da li ste u stanju da sagledate situaciju, da siđete među ljude i vidite da građani Srbije, polovina njih danas nema 200 evra u svom novčaniku. To nije stanje koje je održivo i koje je izdrživo, tu se nešto mora menjati. Ne možemo menjati sa daljim uzimanjem od naroda i punjenjem centralne kase. Državna kasa ako se puni iz džepova stanovništva onda mi imamo jedan ozbiljan problem kako vidimo dalji ekonomski razvoj države.
Četvrti zaključak koji sam izvukao jeste da je zakon iz 2011. godine zloupotrebljen od strane loših, nestručnih i bahatih predsednika opština, barem tih koji se mogu svrstati u grupu, pošto sam ja prvog dana govorio o odgovornim predsednicima opština i prosperitetnim predsednicima opština. Dakle, zanimljivo je da sada jedan veliki broj predsednika opština koji su i tada bili i danas obavljaju tu funkciju, tada su bili u nekim strankama, najveći broj njih je u vladajućoj stranci, u SNS.
Sada me zanima kako to da su loši bili samo oni koji nisu iz SNS, a dobri su bili svi ti iz SNS, ili bih možda mogao drugačije da postavim stvari i da kažem da su predsednicima opština iz SNS možda davana veća sredstva iz rezerve, jer su oni politički podobni, u odnosu na ove druge.
Dakle, tu želim da ako hoćemo da budemo uređeno društvo, da se ne pravi razlika, jer svi su građani isti, bez obzira ko je za koga, kada i gde glasao. To koliko je koja stranka osvojila glasova na izborima, onaj koji je dobio mandat od naroda da vrši određenu funkciju, treba da bude potpuno ravnopravan ispred države, kao što su i oni drugi iz vladajućih političkih stranaka.
Takođe, ono što sam izvukao još kao zaključak, jeste i da imamo punu kasu para, da imamo jako veliki suficit u budžetu, da ne pogrešim ponovo, da li je 27 ili 30 milijardi, ili koliko god, koliko je premijer izneo, da to je jako dobro, da smo mi potpuno fiskalno konsolidovani, ali me zanima zašto onda ponovo sada idemo u dalje smanjenje gradovima i opštinama?
Zašto nismo poput evropske prakse rekli - hajdemo da povećamo deo javnih prihoda koji će ići na nivo lokalnih samouprava, da smanjimo onaj deo koji će ostajati u centralnoj kasi? Ukoliko smo se prethodne četiri godine konsolidovali i prethodne četiri godine imali trend da iz godine u godinu deo sredstava koji ostaje u centralnoj kasi se povećava, a koji odlazi na lokalne samouprave se smanjuje, hajdemo sada da taj trend pokažemo. To bi bio znak dobre volje i znak da ono što govorite o blagostanju u srpskoj ekonomiji, u velikim rezultatima, u smanjenju suficita i povećanju deficita, to bi tada možda moglo da se poveruje, jer bi to pokazali podaci, pokazali bi zapravo postupci koje vi sada sprovodite kroz ove zakone.
Ja vidim da mi i dalje idemo sa restriktivnim merama, što znači da mi niti smo se finansijski konsolidovali, niti zaista imamo punu kasu para, a pune džepove sigurno nemamo i to će vam reći svaki građanin. Dakle, sada, kako to možemo drugačije da postavimo u smislu rešenja problema?
Što se tiče problema tih loših predsednika opština, to ćete vrlo jednostavno rešiti promenom izbornog zakona, izbornog sistema. Neka svako izađe imenom i prezimenom i kao što izlazi na izbore za mesne zajednice, neka tako izađe i za grad i za opštinu, neka građani daju glasove onome ko je po njima najbolji, a taj onda neka ima isti tretman prema Vladi Republike Srbije.
Mi govorimo o decentralizaciji, a prvoga dana sednice moj predlog zakona je bio da se promeni zakon i predvidi finansiranje mesnih zajednica sa izdvajanjem dela poreza na imovinu kao prihod, a izvor od lokalnih samouprava da se jedan deo prenese na teritorije na kojima se stvara, na kojima ljudi žive. To je odbijeno, tako da je to još jedan argument vezan za decentralizaciju.
Što se tiče same prakse, i to je bio jedan od argumenata da to nije zabeleženo u novijoj praksi, da nisu trendovi da porez na zarade ide na lokalni nivo, već da primarno ide u centralnu kasu. Ja onda postavljam pitanje - da li najrazvijenije evropske zemlje i najrazvijenije evropske ekonomije greše kada svojim gradovima i opštinama prebacuju 50% ukupnih sredstava, odnosno pet puta više? Onda za njih ta savremena praksa ne stoji, već samo za nas u Srbiji. Dakle, mi pet puta manje od najrazvijenijih ekonomskih zemalja dajemo svojim gradovima i opštinama.
Bilo bi korektno ako bismo zaista rekli - mi imamo problem, nemamo para, moramo da uzmemo to, moramo da štedimo, kao što ste to govorili penzionerima, kao što ste govorili radnicima kojima ste smanjivali zarade, tako ste mogli reći i opštinama, a ne sa jedne strane slušamo kako nam je puna kasa, a sa druge strane i dalje nastavljamo da oduzimamo sredstva opštinama. Sveli smo ih na 9% ukupnih javnih prihoda sada sa ovom izmenom zakona.
To umanjenje prihoda će direktno negativno uticati na građane i to sam potpuno siguran i to vam kažem kao neko ko ima iskustva u lokalnim vlastima i dolazim sa lokala i svako skidanje i svaka veća nadležnost u gradovima i opštinama stvara problem u njihovom funkcionisanju.
Da ne govorim o situacijama kada se dogode elementarne katastrofe, kao što su bile poplave 2014. godine, kada je cela država bila pogođena, kada su neki gradovi i neke opštine ozbiljno bili pogođeni i dve godine je trebalo da se ti gradovi i opštine i uz pomoć države i uz pomoć EU i svih konsoliduju i pitanje je da li su se i danas konsolidovali.
Takođe, slušao sam argumente od vladajuće većine kako ćemo zahvaljujući tim sredstvima da se zahvaljujemo javnim preduzećima zato što rade svoj posao. Pa, da li treba regionalne puteve da rade preduzeće „Putevi Srbije“ ili treba da rade lokalne samouprave? Da li treba protivgradne raketa da nabavlja RHMZ ili druga nadležna institucija ili lokalne samouprave? Da li medicinsko osoblje treba da plaća Fond zdravstvenog osiguranja ili lokalne samouprave? I kada se nešto uradi na teritoriji neke jedinice lokalne samouprave, to ne znači da mi kažemo – hvala ministre, hvala premijeru što radite svoj posao ili što neko javno preduzeće, EPS, uloži u razvijanje mreže na teritoriji neke opštine, pa to je u opisu njihovog posla.
Ja ovde govorim samo o nadležnostima koje su direktno date jedinicama lokalne samouprave.
Takođe, moram da kažem da ovaj zakon svakako vodi nas u dalji problem kako državu. Ja vas molim da uvažite i argumente i ovaj amandman koji smo mi ovde podneli, ukoliko zaista smatrate da je budžet Republike Srbije konsolidovan i ukoliko smatrate da ovo neće biti preveliko opterećenje ni za opštine. Ja sam čuo da su to male pare po vašim projekcijama i argumentima, ali verujte mi, umanjiti nekome danas i 2,8% budžeta, to je velika stvar.
Vi imate primere iz prethodnih godina. Gotovo da je jako veliki broj, ako ne polovina gradova i opština u Srbiji imala blokirane račune u svojim školama, svojim ustanovama, čak veliki broj njih sami su imali blokirane račune. Oni koji nisu imali, nisu dobili nikakvu podršku. Kod mene, u mojoj opštini, u Trsteniku, nismo ni jedan jedini dan zakasnili sa platom, nijedna ustanova nije bila blokirana ni jedan jedini dan, ni budžet opštine ni jednog dana. Sve je redovno servisirano. Nemamo višak zaposlenih. Ali, nismo nagrađeni niti kao Kragujevac, niti kao Niš, niti kao Leskovac, niti bilo koji drugi grad.
Ja sada u ime tih gradonačelnika dobrih i predsednika opštine koji su odgovorni, koji su progresivni, koji znaju da se ponašaju domaćinski, vas molim da i ako usvojite ovaj zakon, u narednom periodu vodite računa više o njima, nego o onima koji su loši. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.