Hvala predsednice.
Znači, zakon je loš, uzima od lokalnih samouprava skoro pet milijardi dinara, a sama je ministarka rekla da zakon u nekim opštinama ostvario svoju svrhu. Nije navodila koje su to opštine. Da vidimo da li su one opozicione kako kaže ministarka ili su ove druge. Vrlo zanimljivo da se opštine cele deklarišu kao opozicione. Ja mislim ministarka da je nedopustiv.
Kao i vaš argument koji stalno ovde ponavljate o povećanju penzija iz 2008. godine kao o strašnom nečemu šta se desilo u Srbiji, pa onda kažete to je bio predizborno, a desio se u oktobru 2008. godine, pet meseci posle izbora. A desilo se zato što su penzije u prethodne tri godine realno zaostajale za rastom plata i u 2007. godini su bile manje od 50% prosečne zarade u Srbiji, što je suprotno zakonu.
Znači, ono što je urađeno 2008. godine bilo je poštovanje zakona, prava i pravde pre svega. A ono što ste vi uradili pre dve godine je otimačina. Smanjili ste penzije i to ne svima, ne svima jednako, pa da kažemo hajde delimo svi teret, nego selektivno. Neko je odredio sumu od 25.000 dinara koja je inače veća od prosečne penzije u Srbiji i to govori koliko u teškom stanju žive penzioneri i onda tim penzionerima oduzeo 10%, 20% što je sramota i što je dug koji će neko morati da vrati jednog dana. Neko će morati da vrati i zato smo mi oštro protiv ovog zakona.
I nisam čuo šta je namera Vlade da uradi sa ovih pet milijardi? Ili šta je namera sa 120 milijardi koliko se ovde priča da je trenutni suficit u budžetu Srbije? Da li će možda da raspiše projekte za naučne radnike? Dve godine nema ni jednog projekta, da li se tako pravi suficit? Ne refinansira se naučni rad u Srbiji, pa se onda čudimo kada izađe podatak da je 59.000 ljudi napustilo Srbiju u 2015. godini, 59.000. Skoro duplo više nego pre četiri godine. Kakva je budućnost Srbije, ako iz nje danas 59.000 odlazi, uglavnom mladi ljudi, obrazovani ljudi? Čemu da se nadamo za deset godina? Kako ćemo mi to biti konkurentni na tržištu Evrope i sveta, ako nam odlaze naučnici, jer dve godine ne mogu da rade u Srbiji? To su stvari o kojima treba da razgovaramo.
Kakvo je to pregovaranje, dođe Vlada i kaže – uzećemo vam osam milijardi, pa onda kao pregovarate sa lokalnim samoupravama, SKGO pa se dogovorite na pet. Da ste krenuli od 20 milijardi da im uzete, verovatno bili oni bili srećni sa deset koje im uzimate. To nije normalno za jednu demokratsku evropsku državu za koju tvrdite da se zalažete. Zato ćemo mi biti i protiv ovog zakona i protiv svakog drugog zakona koji se donosi na ovaj način, koji na ovaj način pokušava nažalost da vrati Srbiju u neka prošla vremena. Hvala.

Napravili ste lapsus lingve, nije 50.000, nego oko 5.000.
A mortalitet je toliki otprilike toliki koliko ste rekli. Znači napravili ste lapsus lingve, a možda i namerno.
(Marko Đurišić, s mesta: Nisam napravio lapsus, pogledajte podatke.)
Ako bi mogli o amandmanu, tu ništa niste rekli, ali ne mogu više vremena da vam dam, potrošili ste vreme grupe.
(Marko Đurišić, s mesta: Imam dva minuta, kao predlagač.)
Ne možete da pričate kao predlagač, zajedno ste predložili. Vi ste stari poslanik, vi znate …
(Marko Đurišić, s mesta: Kolega je pričao 14 minuta, ja sam pričao šest…)
Ako još malo vičete na mene, možda se i predomislim. Još malo vičite, budite uporni i odmah ću se uplašiti i predomisliti.
Znači, nemate pravo. Prvo je rekao dve minute, onda je rekao koristiću i vreme ovlašćenog predlagača. Nisam još izlapela. Dobro pamtim.
Samo polako, biće sve u redu, samo kada bi neko nešto rekao o amandmanu. Reč ima narodna poslanica Sonja Vlahović.

Evo ja ću Majo. Hvala poštovana predsednice.
Javljam se po amandmanu i upravo ću vas poslušati, pričaću o amandmanu, koji je kolega sam rekao da je šteta. Kolega podnosilac amandmana je rekao za svoj amandman da je štetan amandman. Ja priznajem i slažem se sa tim.
Amandman sa tekstom – briše se, kao i svi ovi ostali podnosioci amandmana. Pročitaću samo jedan deo obrazloženja kako bih odgovorila zašto ne prihvatam i neću glasati za ovakav amandman.
Kaže kako je predložena izmena u suštini posledica uslovljavanja MMF, a ne mera fiskalne konsolidacije kako se samo formalno navodi u obrazloženju. Dame i gospodo, narodni poslanici, ja vas pozivam da se ovaj amandman ne prihvati. Ne samo što je amandman sa obrazloženjem formativan na funkcionalno nepismen način, mada je i to samo po sebi dovoljno loše, već zbog toga što predlagač time demonstrira suštinsko nerazumevanje problematike.
Ko ne razume ništa ne može ni da iznese smišljen predlog. To je tužna činjenica, ali ipak je činjenica i naravno, kao što sam i rekla, u danu za glasanje neću glasati za ovakav amandman. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić.

Zahvaljujem poštovana predsednice. Uvaženi gosti, članovi Vlade Republike Srbije, kolege narodni poslanici, ono što smo čuli kao jedan od glavnih argumenata predlagača za ovaj predlog zakonske intervencije jeste da je za drastično povećanje prihoda na lokalu i to od najsigurnijeg prihoda kao što je porez na zarade, najkrivlji je tzv. Dinkićev zakon.
Podaci ukoliko se malo temeljnije njima pozabavimo, vrlo konkretno, zvanični podaci kažu da će opštinama i gradovima budžeti u sledećoj godini biti manji između 26-33 milijarde dinara godišnje, u odnosu na budžete pre tog Dinkićevog zakona. Ja hoću da govorim konkretno o amandmanu i hoću da govorim o tome kako su se zapravo postepeno poništavali efekti tzv. Dinkićevog zakona o kojima se baš ne govori, ni ovde, ni na drugim mestima. Izneću hronologiju toga.
Još na početku primene novog toliko pominjanog Dinkićevog zakona transferi su umanjeni za oko tri milijarde dinara zbog novog načina obračuna transfera i o ovome se ne govori još od tog perioda. Umanjenje se računa u odnosu na ranije važeći zakon po kome su transferi računati prema objektivnim parametrima, dakle, broju stanovnika, površini, broju škola, vrtića itd, a ovo umanjenje je još tog trenutka smatrano nevažnim pošto su lokalne vlasti dobile značajna sredstva povećanjem sa 40% na 80% učešća u porezu na zarade i tada se koristio ovaj argument da lokali imaju para, koristio se tada, koristi se i danas.
Dalje, istovremeno jako bitna stvar, sa smanjenjem prihoda opštine su dobile na poklon, ne dobar, brigu o domovima zdravlja i apotekama. Ove ustanove su prenošene na lokal zajedno sa dugovanjima koja im je Republika ostavila, odnosno nije izmirila. Samo dugovanja apoteka u ovom trenutku meri se milijardama dinara. Godišnje minimalne obaveze lokalnih samouprava bez plaćanja dugova dostižu najmanje tri milijarde dinara, a najkonzervativnije procene kažu da je sanacija ovih ustanova lokalu donela teret od dodatnih 5,6 milijardi dinara, a idu procene i do 10 milijardi dinara.
Dalje, koristiću inače vreme ovlašćenog predstavnika, već krajem 2012. godine država je kroz akciju ukidanja parafiskalnih nameta oduzela lokalu još oko šest milijardi prihoda uz obrazloženje da opštine i gradovi imaju dovoljno para od poreza na zarade.
Dalje, uz ukidanje parafiskala prethodno pomenutog, država je povećala svoje prihode povećanjem PDV i poreza na dobit preduzeća, akciza, a plan je bio da se na ovaj način državni budžet napuni sa dodatnih 42,6 milijardi dinara. Ne treba zaboraviti da je povećanjem PDV 2012. godine država povećala svoje prihode i na teret opština, jer su tako povećani opštinski troškovi, a istovremeno povećani prihodi Republike.
Dalje, maja 2013. godine porez na zarade je umanjen sa 12% na 10%. Neoporezivi deo zarade povećan je sa 7.800 krajem 2012. godine, na 11.000 dinara početkom 2014. godine, a prihod države, doprinosi za penziono osiguranje povećani su sa 22% na 24%, obračuni idu na celu platu. I, na ovaj način lokalne vlasti izgubile su oko 20 milijardi dinara, a država je svoje prihode povećala i više od toga.
Dalje, od 2014. godine integrisana je, zapravo ukinuta naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Na ovaj način lokalne samouprave ostale su i bez ovog prihoda. Zbog nedostatka podataka i načina integracije tačan iznos gubitaka nije lako proceniti. Ali, prema toliko pominjanim procenama Stalne konferencije gradova i opština ovaj gubitak za opštine i gradove iznosi više od 13 milijardi dinara.
Dalje, u isto vreme period maj 2013. godine porez na prihod od nepokretnosti postaje prihod Republike umesto lokala. Realizacija ovog dela zakona inače, počela je 2014. godine i po ovom pitanju je takođe za lokal bio gubitak još oko tri milijarde dinara.
Dalje, tokom 2013. godine povećana je i niža stopa PDV i tako ponovo povećani državni prihodi, a s druge strane načinjeni novi troškovi za lokalne budžete.
Dalje, počev od 2014. godine zbog greške Ministarstva finansija, javno priznate, ukupni transferi su umanjeni za skoro četiri milijarde dinara 3,7 tačnije. Ova greška, iako javno priznata, nikada nije ispravljena, zato što je u međuvremenu ministar Lazar Krstić napustio dužnost i novi ministar nije bio informisan o tom problemu.
Dalje, Republika iz lokalnih budžeta uzela i 10% umanjenja zarada, kako prosečna opština za zarade izdvaja između 20 i 30% budžeta, lako je izračunati da 2% do 3% budžeta opština i po ovom osnovu odlazi Republici.
Dalje, Republika je smanjila i penzije kao i plate svojih radnika u javnom sektoru i po tom osnovu planirala uštede u državnom budžetu od oko 50 milijardi dinara.
Od 2015. godine doprinos za izgradnju na osnovu novog Zakona o planiranju i izgradnji više se ne plaća za proizvodne objekte. Ukupan doprinos za izgradnju pre ove mere je iznosio preko devet milijardi dinara, pa je realno proceniti da je gubitak po ovom osnovu još oko dve milijarde dinara za lokale.
Svako povećanje cene struje dramatično pogađa opštinske budžete, ali je najzanimljivija situacija sa akcizom koja direktno ide u budžet RS. Povećanje cene struje od 10% trošak je budžeta koji se može proceniti na iznos od 0,5 do 0,8% dodatnog opterećenja budžeta opština. Zašto? Zato što su troškovi javne rasprave za opštine i gradove enormne.
Krajem 2015. godine ponovo su povećane akcize i povećani prihodi budžeta Republike i konačno ovim pokušajem zakonske intervencije dodatno će se gotovo pet milijardi umanjiti opštinama i gradovima u korist centralnog nivoa i to od najsigurnijeg prihoda kojeg opštine i gradovi ubiraju.
Ono što je naravno navelo i navodi do kraja ishoda ove raspravu LSV da ne podrži ovaj predlog izmene zakona, odnosno da glasa protiv amandmana jeste i činjenica da smo očekivali da ministrovanje gospođe Brnabić započne nekim nužnijim zakonima nego što je ova, u najmanju ruku da ide onim pravičnim redom, odnosno da se nadležnosti opština i gradova, odnosno lokalne samouprave upravo urede osnovnim zakonom, a tek onda pratećim fiskalnim zakonom koji se oslanja na nadležnosti i da, kao što sam u prethodnom svom izlaganju ukazala, ako već pričamo o tako ogromnoj disproporciji i razlikama u kapacitetima i sposobnostima opština da ispunjavaju svoje osnovne nadležnosti onda je vrlo jednostavno lako bilo već dugo predlagano rešenje da se uvede princip kako politipskih ili višestepenih lokalnih samouprava, odnosno jedinica lokalne samouprave tako i da se odredi minimum nužnih nadležnosti koje opštine i gradovi mogu ispunjavati, a da se onim sposobnijima opredele fakultativne nadležnosti i u skladu sa tim povećanje prihoda.
Naravno u svetlu onoga što je bit postojanja i rada LSV očekivali smo mnogo nužniji zakon pred nama, a to je zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, a ne da naša Pokrajina Vojvodina i dalje bude u režimu Ministarstva finansija tretirana kao opština ili grad, odnosno u rangu lokalne samouprave.
Na kraju moram dodati da sam pored svih ovih očekivanja od resorne ministarke u prvom redu očekivala da bude i perjanica decentralizacije, naročito kod njenih višestotnih i uzastopnih najava o decentralizaciji i da bude na čelu borbe sa ministrom finansija boreći se u korist lokalnih samouprava, a ne da svako povećanje finansiranja i finansija za lokalne samouprave prati sa poštapalicom – nažalost i očekivala sam, da zaista bude prvi borac za lokalne samouprave, a ne da postane bič božji Vlade RS po leđima opština i gradova. Hvala.

Hvala.
Milija Miletić.

Zahvaljujem se.
Ja bih po amandmanu. Normalno bih pozvao sve kolege poslanike da ne prihvatimo amandman jer se sećamo prošlog saziva kada smo imali više stotina amandmana – briše se.
Podržavam u potpunosti ovaj Predlog zakona zato što moramo i uštedeti da bismo obezbedili lakše funkcionisanje budžeta.
Što se tiče lokalnih samouprava, ja ću govoriti još jednom o svojoj lokalnoj samoupravi gde sam bio predsednik opštine, a moja lokalna samouprava je Svrljig gde je do 2000. godine bio veći broj radnika nego stanovnika. Posle 2000. godine, posle onih zakona o stečaju, loših privatizacija, svi radnici izgubili su radna mesta.
Inače, Svrljig ima preko 200 kilometara putne mreže koju održava lokalna samouprava. Imamo 500 kvadratnih kilometara.
Prema tome, da bismo to sačuvali, odradili, mi smo tamo ulagali i u putnu infrastrukturu, ulagali smo u mladost, kulturu. Imamo kulturne manifestacije, kao što dani Gordane Todorović, kao što je izdavanje knjige bdenja, kao što je izdvajanje puno stvari za mlade, recimo stipendije izdvajamo, finansiramo stipendije završne godine studija za sve studnte.
Izdvajamo za poljoprivredu blizu 10% budžeta, izdvajamo za privredu, za zapošljavanje mladih, izgradili smo bazen iz svojih sredstava, završavamo sportsku halu iz svojih sredstava, imamo 22 radnika manje zaposlenih nego što imamo pravo da radimo. Prema tome, ja mislim da opština Svrljig može biti primer, kao što je rekla ministarka, za sve opštine, zato što je jug Srbije, jugoistok Srbije u veoma teškom stanju. Mi smo demografski ugrožena opština, devastirana opština, ali se borimo i trudimo se da tamo ostanemo. Ja sam svojim primerom pokazatelj kako treba da se zalaže za svoj kraj i svoju opštinu. Lako je da se ode iz svog mesta u Beograd, da se rukovodi iz Beograda. Ja živim u Svrljigu, zalažem se za svrljiški kraj i za celu jugoistočnu Srbiju.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.
Predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Brnabić, poštovani gosti, još jednom želim da se gospođi Brnabić zahvalim na debati koju smo vodili tokom jučerašnje rasprave i smatram da je bila veoma kvalitetna. Iako se nismo složili u onim suštinskim stvarima, mislim da ste retka ministarka koja je zaista ispoštovala narodne poslanike i odgovarala na sva ona pitanja koja smo postavljali tokom celog dana. Tu su, naravno, i vaši saradnici, koje znamo iz nekih ranijih vremena. Dakle, kompetencija nije upitna.
Ono što smo mi podvlačili sve ovo vreme jeste sledeće. Slušali smo razne kolege, slušali smo razna razmišljanja – naše pare, vaše pare, pare Vlade Srbije, pare predsednika opština. To su pare građana Srbije. One nisu pare koje pripadaju nijednoj lokalnoj administraciji, to su pare građana koje oni troše na svoj život. Konkretan primer jeste gerontodomaćice na opštini gde se nalazi ova Skupština, Stari grad, gde penzioneri i neka stara lica koja su korisnici gerontodomaćice ne mogu sami da zamene sijalice u svom stanu, gde se koriste gerontodomaćice da bi im iole olakšale posao – njima smo to uskratili ovim oduzimanjem 4,8 milijarde sada, a 53 u protekle četiri godine. Znači, 53 milijarde dinara je nešto manje od budžeta grada Beograda.
Imamo situaciju da smo trošili novac na bebi pakete lokalnim samoupravama, gde postoje mladi bračni parovi koji žele da zasnuju svoju porodicu i da ostanu u Srbiji i ne slažem se sa činjenicom, odnosno izjavama da neko krade deci. Ne krade deci, ali im uskraćuje mogućnost na bebi paket koji vredi pet, 10 ili 15 hiljada dinara, u zavisnosti od mogućnosti koje neki opštinski budžet ima. To je jako važno, jer u prvih nekoliko meseci ti bračni parovi su u šoku, sa troškovima, sa planiranjem, ne znaju često ni od sreće šta ih je snašlo, pa jedan bračni par nije zaposlen, pa su oba nezaposlena, itd. Situacija u Srbiji je veoma teška i to mnogima znači. To je taj novac. Mi smo tim ljudima uskratili taj novac.
Imamo situaciju, to sam govorio tokom jučerašnjeg dana, da su mnoge lokalne samouprave u Srbiji su upravo ova sredstva koristila za školske autobuse za decu koja žive u selu. Alin Potok je 15 km udaljen od centra Čajetine i škole i jedan mladi momak iz drugog razreda osnovne škole to koristi. Može da ide školskim autobusom, a može da ide i peške. Da ne bi išao peške, ovaj novac se koristio u opštini Čajetina upravo za taj školski autobus. To su stvari zbog kojih se mi protivimo i zbog kojih smo podnosili ove amandmane.
Mislim da je veoma važno da budemo svesni da su finansije u Srbiji veoma komplikovana stvar. Znamo da su pregovori sa MMF-om neophodni i znamo da su veoma teški i znamo da je možda najlakše ostvariti konsolidaciju na ovaj način. Niko ne spori da su to stvari koje su zaista potrebne Srbiji. Mi samo želimo neku vrstu prioriteta. Hajde da vidimo gde možemo da uštinemo, a da ne uzimamo ovoj deci ili da ne uzimamo bebi paketima ili starim licima, kojima smo ionako smanjili neustavno penziju.
Dakle, suština je u sledećem i time i završavam. Imamo 75 milijardi dinara koje je Vlada u budžetu odredila da ih potroši po zaključku. Bez transparentnog trošenja novca, Srbija ne može da postane uređena zemlja. Imamo 17 milijardi dinara za zapošljavanje po ugovoru o delu. Znam da to nije vaša krivica, ali to je ta partijska vojska i zato građani smatraju da samo političari u Srbiji žive bolje, dok su oni sve tanji i tanji sa novcem, dok žive sve lošije i lošije.
Završavam sa tim da je Marko Đurišić u pravu kada kaže da su neustavno otete penzije penzionerima, 2000. godine smo ih vratili. Dakle, neće nam biti prvi put kada ih budemo uskoro vraćali ponovo. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.