Posle ovih dvadesetak minuta govora kolege, jedino što sam razumeo to je pitanje o zakonu 2011. godine, s tim da želim da podsetim sve nas – pa pet godina ste na vlasti na svim nivoima, sami ste rekli, i vama ću se obratiti, poštovana ministarka. Rekli ste da je 99% lokalnih samouprava sa gradonačelnicima, predsednicima opština iz SNS-a, dakle, nosite pet godina odgovornosti za lokalnu vlast. Ne možete nama da prebacujete da se borimo protiv ovakvog zakona i protiv prelivanja sredstava iz lokalnog budžeta, i to u proteklih pet godina intenzivno, a sa ovim zakonom oko pet milijardi, 4,8 milijardi iz ličnog motiva. Mi štitimo i vašeg gradonačelnika, ali pre svega štitimo građane gradova i opština Srbije.
Motiv za 2011. godinu i donošenje ovog zakona, sa povećanjem učešća lokalnih samouprava u porezu od zarada, motiv je oko koga ćemo se razumeti. I sami znate da se intenzivno, posebno posle 2000. godine, radilo na tom podizanju kapaciteta institucija lokalnih samouprava, ali i uticaja kroz rad u stalnoj konferenciji gradova i opština, sa željom da lokalne samouprave ne ostanu samo puki izvršioci komunalnih usluga na nivou grada. Neophodno je da to budu, neophodno je da budu efikasni, ali je želja bila da podstiču lokalni ekonomski razvoj. Znate da smo puno puta o tome razgovarali i to jeste jedan od ključnih izazova svuda u Srbiji. Ne samo komunalci, da i to, ali i u podsticaju lokalnog ekonomskog razvoja.
Na koji način ste mogli da podstičete lokalni ekonomski razvoj? Pa tako što ćete motivisati gradonačelnike i predsednike opština da se bore za veću uposlenost i kroz veće učešće u porezu od zarade, bore za veće poslove i za veće upošljavanje. Proizvesti tu utakmicu, to jeste valjda logičan motiv i ja zbog toga mislim da bi to bilo dobro.

Poslaniče, hvala.
Reč ima Milena Turk.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati jer će stanovnici gradova i opština moći da osete mnogo veći napredak i razvoj tamo gde se rukovodstvo opština ponaša odgovorno i domaćinski, čak i sa smanjenjima, a ne kao što je do sada rađeno, sa rasipanjem.
U Trsteniku se, na primer, više ne radi samo predizborni asfalt, već se radi infrastruktura po prioritetima i po predlozima građana. Jedan od predlagača amandmana je bio na poziciji predsednika opštine Trstenik i za to vreme je iz budžeta opštine odvajano 30 miliona dinara za finansiranje rada televizije, a za poljoprivredu i privredu zajedno svega 20-ak miliona, za marketinšku agenciju „Stratkom“ reklamiranje opštine 280.000 dinara mesečno. Dok je bio na čelu direkcije u predizbornoj kampanji 2012. godine napravljen je dug od 60 miliona dinara, koji opština i danas vraća. U ovoj kampanji za ove izbore – sto miliona dinara duga.
Kad smo već kod doma zdravlja, po kadrovskom planu, u Domu zdravlja u Trsteniku ima 14 sestara viška i preko tog broja devet sestara je plaćeno iz budžeta opštine Trstenik. Ja sam sigurna da svih 1.500 građana koji podržavaju ovu listu i ovaj program podržava i ovaj način raspodele budžeta, ali većina građana je rekla da želi odgovorno i domaćinsko poslovanje i sigurna sam da će i sa ovim smanjenjem građani osetiti da se mnogo više postiže. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, kako je lokalni razvoj tekao od 2000. do 2012. godine možemo da vidimo na primeru Kruševca.
Godine 1999. posle bombardovanja u Kruševcu je bilo 40 hiljada zaposlenih i bio je drugi grad u Srbiji po razvijenosti, odmah praktično iza Beograda. Godine 2012. smo svrstani u grupu devastiranih područja, 16 hiljada zaposlenih od toga tri hiljade u realnom sektoru. To je njihov plan lokalnog razvoja. To je jedno.
Drugo, nakaradnim zakonom, kada su domovi zdravlja u pitanju, odnosno zdravstveni centri takođe u periodu od 2000-te do 2012. godine, donesena je, zaboga, odluka radi bolje kontrole sredstava da domovi zdravlja pripadaju lokalnoj samouprave. To je vaš zakon. Po tom zakonu nametnuto je lokalnoj samoupravi da prilikom deobnog bilansa između bolnica i domova zdravlja veći deo plate domovi zdravlja, odnosno lokalne samouprave. Sada je Ministarstvo zdravlja radi novi nacrt zakona po kome će se ponovo vratiti zdravstveni centri i objediniti bolnice i domovi zdravlja, jer se ovo pokazalo kao veoma, veoma loše u kontroli finansijskih sredstava. To je druga stvar.
Treća stvar, što se tiče mojih komšija iz Trstenika, do 2012. godine to je bio grad, da kažemo, jedne partije, jedne žene, neću da joj pominjem ime, nije prisutna, ne može da mi odgovori. Samo oni koji su pripadali toj političkoj opciji mogli su da dobiju subvencije. Subvencije nisu bile male, a Trstenik je svake godine imao problem sa vodosnabdevanjem. Znači, kako padne nivo
(Miroslav Aleksić, s mesta: A ko je rešio taj problem?)
Da, rešili ste tako što su 2014. godine, kada su bile katastrofalne poplave, vama bunarski sistemi bili poplavljeni, jer je projekat loše urađen. Da nije bilo kruševačkog vodovoda i Vojske Srbije da vam donira i da vam donese vodu ne biste imali čime da se okupate, operete i održavate ličnu higijenu i napojite građane.
Kako ste održavali lokalnu infrastrukturu i vaše lokalne vodotokove i potoke videli smo, gospođa Milena Turk i ja kada smo obilazili teren nakon poplava. To je bilo katastrofalno. Toliko katastrofalno da vozila hitne pomoći nisu mogla da dođu do pojedinih pacijenata, a to se dešavalo na vašoj lokalnoj samoupravi.
Nemojte da mi se obraćate. Nemojte da mi se obraćate tako. Ovo je činjenično stanje. Znači, vaša lokalna samouprava ništa nije uradila. Vaša lokalna samouprava ništa nije uradila u periodu od 2000-te do 2012. godine dok nije dobila amin Verice Kalanović. Jeste to hteli da čujete? Znači, vedrila i oblačila Trstenikom, a bilo je situacija i partijskog i porodičnog zapošljavanja osoba koje su otišle u invalidsku penziju, a bile zaposlene u ministarstvu kao vozač.
Prema tome, molim vas, nemojte vi samo da nas učite kako da vodimo državu. Preuzeli smo odgovornost za vođenje države. Vodićemo je na najbolji mogući način, na korist građana, a vi ste pokazali to u Trsteniku i građani su rekli svoje u Trsteniku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić. Izvolite.

Hvala.
Prvo, nisam hteo da tražim povredu Poslovnika, ne može da se obraća narodnim poslanicima i drugima, to piše u Poslovniku, te vas molim da reagujete.
Treći dan pričamo o ovom zakonu. Pokušao sam da shvatim motive usvajanja ovog zakona, zašto je on prvi, uvažena ministarka, potpuno sam siguran da ste vi među malim brojem ljudi koji apsolutno znate kako funkcionišu lokalne samouprave, kako se upravlja sa lokalnim samoupravama, na kraju time ste se bavili dugo godina, ali ne razumem opet, ako nam ovako dobro ide, a čujemo svakim danom i slušali smo ovde i slušamo danas, kako nam sjajno ide u Srbiji, da prvi zakon bude umanjenje jednom nivou vlasti.
Razumem da predstavnici vladajuće koalicije podržavaju takvu stvar. To kada je bila druga struktura u ovom parlamentu imali ste pobunu gradonačelnika po Srbiji kada im se oduzimala sredstva, danas nemamo takvu reakciju, ja to potpuno razumem. Ne prihvatam da neko premijera Srbije naziva pogrdnim imenima, kao što smo čuli malopre, ali apsolutno je tačno da je jedini predsednik opštine i gradonačelnik u svim gradovima u Srbiji premijer Aleksandar Vučić. To je tako. Tako je bilo na plakatima u predizbornoj kampanji i on je apsolutno dobio sve izbore. Te stoga razumem zašto predstavnici lokalnih samouprava se ne bore za svoja sredstva. Potpuno je prirodno, da imaju više sredstava, da rešavaju probleme, da budu uspešniji od nekih drugih.
Ne možemo da kažemo da nećemo oštetiti nikoga, ako umanjimo neka sredstva moramo nekog da oštetimo. Budžet ima neka sredstva, ima neke primaoce sredstava, nekome moramo da oduzmemo ta sredstva, bila ona jedan dinar ili bila ona 4,8 milijardi dinara. Apsolutno sam za to da ispunite ono što ste obećali ovde u parlamentu i da u ovom trenutku se povuče ovaj predlog zakona i izađemo sa jednim celokupnim rešenjem finansiranja lokalne samouprave što pre, a to što pre znači pre usvajanja finalnog budžeta za sledeću fiskalnu godinu.
Koliko sam razumeo svima smeta diskreciono pravo. To diskreciono pravo je ostalo 2011. godine, to je ono što boli svakog predsednika lokalne samouprave kada bilo koja vlast, bilo koji ministar ili bilo koji premijer, isključivo diskrecionim pravim dodeli nekom sredstva, a nekom ne. To je nije transparentna vlast, to je institucionalna korupcija. To smeta svima. Hajde, da to sklonimo prvo iz ovog zakona. Ne znamo koje ćemo projekte finansirati, hajde da raspišemo konkurs neka se jave ljudi po principu slapa koji smo zajedno pravili na stalnoj konferenciji, ko ima dokumentaciju sa određenim brojem poena može da dobije sufinansiranje.
To je transparentan način trošenja sredstava. To je ono što lično očekujem da vi uradite u narednom periodu. Ovako rešenje koje danas imamo, rešenje koje u trenutku kada premijer odgovorno tvrdi, a ja mu apsolutno verujem da se nikad bolje nije živelo u ovoj zemlji. Kada tvrdi da nikada nisu bolje javne finansije bile, a ja mu verujem. Kada je tekuća likvidnost u budžetu najveća u istoriji Srbije, da prvim zakonom oduzmemo sredstva i time optužujemo stranke bivšeg režima.
Evo, prvi put sam u ovom parlamentu, sedeo sam nekoliko puta u raznim parlamentima, u ovom nisam, koje su to stranke bivšeg režima. Imamo SRS i SPS, vi ste koliko sam razumeo deo ljudi koji je izašao iz SRS i bili ste na vlasti deset godina. Imamo SNS koja je pune četiri godine na vlasti. Imamo vašeg koalicionog partnera SPS koji je bio 90-te i od 2000. godine sa DS. Imamo Rasima koji je ceo život u vlasti. Znači, koje su to stranke bivšeg režima. Na kraju, vraćamo se i neću da se bavim time, hoću da pričam o ovim amandmanima.
Mi smo pokušali ovim amandmanima da skrenemo pažnju da će stvarno neko ostati bez tih sredstava. Pokušao sam u prvom danu, kada je isključen prenos da vam objasnim taksativno za nekih deset, 12 lokalnih samouprava šta to znači što se njih tiče, a rekao sam vam da je to otprilike ekvalent onih sredstava koje su nivo socijalnih davanja u tim lokalnim samoupravama. Da li će predsednici opština, gradonačelnici, ova sredstva umanjena potrošiti na neku drugu stranu ili će sačuvati nivo socijalnih davanja, ali negde mora da nestane para. Ako ima manje para, potpuno je jasno da nije dobro i potpuno je jasno da ne radimo nikakvu dobru stvar.
Sa jednom važnom ogradom da ni ja, ni predstavnici DS nemamo problem da ispunimo obaveze prema MMF. Mi smo se zadužili i ta sredstva moramo da vratimo. Mi smo odgovorni ljudi i nadam se da ste vi odgovorni ljudi ovde. Međunarodni monetarni fond je naš partner dok god mora da nam bude partner. Jedva čekamo da nam ne bude partner, a u ovom trenutku nam jeste partner i moramo da ispunimo uslove. Ali, isto tako znamo da MMF sigurno nije rekao baš ovih 4,8 milijarde sklonite odavde. Nije sigurno rekao. To je verovatno bio jedna predlog kako da ukupnoj sumi novca uštedimo sredstva.
Desila se fenomenalna stvar u Srbiji, desile su se sjajne stvari u Srbiji, po rečima premijera, čujemo da je privredna aktivnost dramatično povećana i ne vidim razlog zašto bi baš ovde odsekli ta sredstva.
Imamo direktna socijalna davanja na nivou raznih lokalnih samouprava i ona su vrlo različita. Kada neko pominje bebe, apsolutno se ne slažem da kažemo da krademo, nego prosto neće biti tih sredstava više da platite tim familijama koje dobijaju prvo dete. Nećemo imati sredstava da platimo ono što nije bila naša obaveza i dan danas nije zakonska obaveza, a to je finansiranje besplatnog prevoza dece koja idu u srednju školu.
U ovom trenutku mi imamo dramatičnu razliku između prinosa per kapita po glavi stanovnika u gradovima i naseljenim mestima u selima. A ovde imamo situaciju da nam najmanji broj i obuhvat dece koja završavaju srednju školu dolazi sa sela. Potpuno je prirodno. Ako neko ima manji prihod, ima dvoje ili troje dece i treba da plati srednjoškolske karte koje nije dužna lokalna samouprava da plati, a neke lokalne samouprave su to radile, naravno da neće dete poslati u srednju školu, ne zato što ne voli svoje dete, nego zato što ne može.
To je taj nivo sredstava koji će negde nestati. To su te geronto-domaćice. To je taj nivo davanja. Jeste to u procentima apsolutno kako ste vi rekli, ali to je ozbiljna količina novca. Za državu to je negde ispod 50 miliona, dramatično ispod, ali za lokalne samouprave je ogromna količina novca, 50, 40 miliona, 240 miliona.
Juče smo imali jednu strašnu situaciju da gradonačelnik Novog Sada otvara ogradu na Domu vojske. Ja očekujem da gradonačelnik Novog Sada otvara bulevare. Nije tačno da on to neće, nego nema sredstava, ostaće bez 300 miliona iz ovog budžeta. Ne mogu da shvatim, a znam šta su pričali na sastanku Stalne konferencije u avgustu pred vama i NALED-om, i da je nenormalno da dozvolite da vam neko oduzme sredstva. Valjda je prirodno da svaki pojedinac hoće da bude najuspešniji u društvu, bio on to na lokalnom nivou, u sportu, kulturi, nauci, obrazovanju. Ja ne razumem da gradonačelnici koji su preuzeli, i predsednici, opštu odgovornost žele da ne budu uspešni, nego da bude samo jedan čovek uspešan u ovoj zemlji, a to je da lociraju njihova sredstva, da ne mogu da urade neke stvari za koje su ih građani birali, odnosno birali njega, a oni obavljaju u njegovo ime taj posao.
Koliko ovde vidim i čujem predstavnike lokalnih samouprava iz vladajuće stranke, njima ne trebaju ta sredstva. Evo, ja se danas apsolutno zalažem za centralizaciju. Sva sredstva nek se uzmu, nek se postave upravnici, prinudni upravnici, stečajni upravnici po lokalnim samoupravama, kako je u kom stanju lokalna samouprava, pa neka se tako upravlja državom, ali to nije rešenje.
I vi i ja dobro znamo i borili smo se od 1996. godine, od Zajednice slobodnih gradova i opština, pa do danas, da u funkcionalnom, političkom i ekonomskom smislu osnažimo jedinice lokalne samouprave. Postoji mnogo razloga za to. Ne postoje ekonomski razvijena društva i države koje nemaju dobro razvijene i centralizovane lokalne samouprave. Ja znam da vi to razumete i znam da ćete uraditi puno na tome, ali hoću da podvučem crtu ovde, da razumeju oni koji to ne razumeju u ovom trenutku.
Neosporno je, pre svega, da je motiv 2011. godine bio potpuno drugačiji nego što se danas ovde obrazlaže. Umanjena su direktna sredstva i davanja tada iz budžeta, iskompenzovano je sa povećanjem poreza na zarade. Rekao sam vam da se slažem apsolutno da ovo ne može biti dominantan prihod za lokalne samouprave, jer pogotovo nerazvijene ekonomski lokalne samouprave imaju mali prihod i ne mogu da računaju i dugoročno planiraju.
Ali, s druge strane, lokalne samouprave su te koje treba da se bore za investicije. Nije tačno da ne zavisi od njih. Poslednju stvar koju premijer treba da radi je da ide od investitora do investitora. To je dokaz da ne postoji institucija države. Zato postoje ministarstva, pre svega Ministarstvo privrede, pa Ministarstvo obrazovanja, koje je ključno da privuče u ovom trenutku investitore. Bez kvalifikovane radne snage mi nismo konkurentni, pa postoje razne agencije koje to rade, ali najveći posao je uvek na gradonačelnicima i predsednicima opština. Oni su ti koji promovišu da se investira u ovu zemlju. Odgovornost premijera jeste da uspostavi sistem vladavine prava, rada pravosuđa, transparentne uprave, javnog trošenja sredstava koji će pokazati svakom investitoru da je ovo stabilna i ozbiljna zemlja. Kada se premijer pojavi da pregovora sa najvećim proizvođačem svinja, to je loša poruka. Ja bih prihvatio da pregovara sa „Mercedesom“, ali ne sa proizvođačem svinja. To treba da radi neko drugi u njegovo ime.
Koristim vreme predlagača.
Zato mi moramo da lokalne samouprave osnažimo u svakom smislu, a pre svega u onom što se zove ljudski resursi. Ja sam spreman da vam ponovim ono što sam rekao prvi dan, kada je ugašen prenos, a to je – mi smo se zaglavili sa ljudima. Možemo da damo sve pare ovog sveta, ako pogledate danas ko vodi te sisteme, neće se desiti ništa.
Zato o vašem Predlogu izmena zakona moramo da razmislimo da li možemo da vratimo direktan izvor predsednika opštine i gradonačelnika. Predsednika opštine ne možemo, zato što je definisan Ustavom, možda gradonačelnika možemo i da u političkom smislu odglavimo ovaj proces.
Apelujem na vas da što pre, pošto sam svestan da ćete odbaciti sve naše amandmane, odnosno većina u ovoj sali, ali da što pre izađete sa predlogom zakona koji će pre svega ukloniti korupciju koja je institucionalna, a to je diskreciono pravo nijednog pojedinca da dodeli nekom sredstva, a nekome ne, da izađemo sa jednim modernim zakonom o finansiranju. Ne mora biti najbolji, popravićemo ga u toku sledeće godine ponovo. Da izađemo sa taksama o kojima smo pričali, a takse su ono što boli svakog privrednika i naravno da treba da se sklone. Rekao sam vam da kada napravimo analizu, kada budete došli sa novim Predlogom zakona, komunalnim taksama, da ćete imati situaciju da će dramatični broj opština da podigne te takse od današnjeg dana pa u budućnosti nadoknadi ova sredstva.
Čvrsto verujem da je ovo pogrešno i čvrsto verujem da ne može doneti nikome ništa dobro ukoliko nekome oduzmete sredstva, samo ne verujem zašto to vladajuća većina ne vidi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Igor Bečić.

Uvaženi građani, poštovane kolege, premijer radi samo ono što želi svaki čovek, a to je da dobije posao da prehrani svoju porodicu.
Bivši režim čudi se kada pominjemo bivši režim. Mogli bi da kažemo jedna stranka, DS, ali oni su se u poslednje vreme toliko delili da više ne znamo koliko je to stranaka bivšeg režima. Veoma mi je čudno što su pojedini iz bivšeg režima podneli amandmane.
Nisam želeo da se javim po ovom zakonu jer sam očekivao da neće biti podnetih amandmana. Pa, više nisu na vlasti u lokalnim samoupravama. Ne mogu više da uspostave sistem gde je važila centrifuga isisavanja novca iz lokalnih samouprava, transfernog novca koji su dobili od pokrajine.
Imamo bezbroj projekata, bezbroj hala koje su građene po projektima od devedesetih godina da bi samo što više novca koji je došao iz privatizacije iz republičkog budžeta završio u džepovima pojedinaca. Fond za kapitalna ulaganja je odobravao sve, ko god je došao i rekao - ja sam član DS u ovoj opštini, imam tamo neki projekat da izgradim neku halu, košta milione i milione evra, to što je to selo koje nema ni pet đaka, to je već neka druga priča, to što je namet lokalnoj samoupravi da posle moraju te hale da održavaju, to je opet neka druga priča. Važno je isisati novac od građana Srbije.
Opština Vrbas, koliko imamo zaposlenih u opštini, više je to brojka koja se stidi i svaki Vrbašanin. Kada više nisu mogli da zapošljavaju u opštini, onda su izvukli, recimo, poljočuvare, osnovali agenciju „Jazip“, da bi mogli nove da prime umesto njih. Da ne kažem dug, i vidim ljutnju kod pojedinih članova DS u Vrbasu zašto se danas nekoliko puta pomenuo dug od milijardu i petsto miliona. Pa, samo revizor je 2013. godine, kada je kontrolisao, našao nenamenski potrošeno 500 miliona dinara.
Šta bi bilo da je kontrolisao 2012. godinu kada je bila izborna kampanja? Pa, to su stotine i stotine miliona. Recimo, samo primer – podignu kredit da izvrše rekonstrukciju sale gde primaju građane, recimo, 500 hiljada evra, a onda shvate da je to ludost ili je ta sala nekadašnje „Beobanke“ sva u mermeru i pravi servis građana, koji je napravljen od strane prethodne vlasti, i onda brže bolje sledeća Skupština taj kredit pretvori da izgrade, recimo, u objektu za fizičku kulturu sobe, pa shvate da i to nije opravdano, da će ih neko zbog toga prozivati i na kraju taj novac završi, taj kredit se preimenuje u rekonstrukciju krova muzeja, ali nismo imali rekonstrukciju krova muzeja, taj novac je na kraju nestao 2013. godine posle izborne kampanje plaćajući sve ono što se radilo u toku te kampanje.
Moj kolega profesor, uvaženi profesor je pomenuo genocid. To bi se moglo reći i za bolnicu. To je bio lep projekat regionalne bolnice, projekat pokrajine, izdvojen ogroman novac, a na kraju kupljeni aparati, kupljeni sistemi koji su deljeni… Kad se jedan skener podeli u 50 delova, 50 javnih nabavi i kada dođe tih 50 delova jednog skenera, onda oni tamo hirurzi umesto da leče pacijente, operišu, oni sklapaju taj skener i nikada ga nisu ni sklopili, mašine stoje, aparati stoje u magacinima, nemaju kadar koji bi mogao da sa tim aparatima radi, a bolesnici u opštini Vrbas na dušecima imaju sve osim dostojanstva onog bolesnika koji bi trebao tu da dobije uslugu koju bi trebala bolnica da daje.
Imamo sada da je blokirano 100 miliona dinara duga, a da ne kažemo kada je došlo ovo rukovodstvo. Stizali su dugovi sa svih strana. Nisu plaćali Vojvodinama vode 80 miliona, struju, javnu rasvetu. U svakom javnom preduzeću imamo ne plaćene poreze, doprinose, energente, gorivo, podizani krediti i sada neko izađe za lokalnu skupštinsku govornicu i kaže – ova vlast je nesposobna. Kako da bude sposobna vlast kada je zatekao milione i milione dinara duga? Dve godine neplaćena struja, dve godine neplaćena javna rasveta, ne plaćeno zaprašivanje komaraca, nenamenski potrošeno 500 miliona dinara, a šta je ono što su upakovali da je namenski?
To su radile stranke bivšeg režima, one stranke koje su iz jedne stranke nastale i podelile se posle izbora, posle kraha na izborima, ali to su građani znali da pokažu na izborima, da cene ono što radi predsednik Vlade. Ponosan sam na njega kada kaže da će ući u svaki javni toalet, u svaki objekat, u svaku ustanovu, boriće se za svako radno mesto, jer to upravo očekuju građani od svojih predstavnika, a to je da se svakodnevno bore za njih.

Zahvaljujem.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika, pomenuta je DS.)
Izvolite.