Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke tražim da se ovaj materijal kompletan vrati predlagačima, zato što ne ispunjava neke opšte uslove koji su običajni u civilizovanom svetu kada je reč o izboru čelnika unutar sistema sudske vlasti, a takođe i unutar institucije tužilaštva. Možemo se sporiti da li tužilaštvo pripada sistemu sudske vlasti ili ne, nije ni bitno, bitno je da su naši razlozi ovde podudarni.
Krenuću od Predloga za izbor zamenika javnog tužioca. Prvo što mi je upalo u oči, nema prosečne ocene kod kandidata koju je postigao na fakultetu. Kako možete izabrati nekoga za zamenika javnog tužioca ko nema visok prosek? Šta je visok prosek? To se zna, osam pa nadalje. Kako neko može biti javni tužilac bez takvog proseka? Može samo kod nas. Zato vam padaju redom sve optužnice u ovim komplikovanijim procesima. Zato što ih ne znate sastaviti, ne znate ih voditi i puca. Sada su se advokati izveštili. Nije ovo komunistički period kada su advokati morali da rade kako im se naredi. Dovodite pravosudni sistem u situaciju da su advokati sposobniji i od tužilaca i od sudija već u startu.
Neću pominjati imena da ne bih ljude na neki način omalovažavao, pošto imamo televizijski prenos, samo ću neke podatke izneti, iz kojih imena nisu prepoznatljiva javnosti. Prvi kandidat na listi za Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu studirao je 29 godina. Hajde vi mene ubedite kao profesora pravnog fakulteta, i to izbačenog profesora, da on može biti dobar tužilac. Možda je dobar kad s njim idete na kafu, u restoran, kad na pauzi ćaskate šta je bilo u čijem procesu i kako se ko snalazio.
On može biti dobar pravnik negde, može se čak i za dobrog advokata išlifovati, ali da bude tužilac, a i ovako je dugo studirao, a čim sakrivate prosečnu ocenu, ja računam da je to 6, 6,3, 6,7, nekad i 6,07, ima i takvih slučajeva, da je imao sve ocene šestice, osim jedne sedmice. Jel bi tada to izašlo? Dobro ti računaš, Nemanja, ali mi nemoj više upadati u reč.
Pod brojem dva imamo kandidata, kandidatkinju, koja uopšte nije završila pravni fakultet, nema ovde nikakav fakultet, jeste polagala pravosudni, ali ko zna kako. Mora se prvo završiti pravni fakultet. Gde vam je u materijalu? Nema. Mora da vam se vrati materijal. Dajte nam objašnjenje, ali pismeno. Je li kandidatkinja završila pravni fakultet ili nije?
Imate ovde opet, na trećem mestu, kandidata koji je fakultet završio u 28-oj godini, pa imate na petom mestu u 27-oj godini, na šestom mestu u 28-oj godini, neću da govorim imena, verovatno su časni i pošteni ljudi, zašto ih prozivati. Nisu oni krivi, nego vi što taj kriterij niste sagledavali. Pravni fakultet traje četiri godine. Master studij pet godina, magistarski studij je bio šest godina i valjda se od nosioca visoke pravosudne ili tužilačke funkcije traži da je završio taj studij u propisanom roku. Hajde jedna godina da se progleda kroz prste, ali ovde je suviše mnogo godina progledano kroz prste.
E, Ivan Duzlevski, tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za ratne zločine, njega sam čekao, 27 godina studirao, ali da vidite kako ga hvale. Boravio je u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju, odmah bi ga trebalo strpati u zatvor. Častan čovek tamo nije boravio, osim vezan ili kao angažovani advokat. Nijedan častan čovek tamo nije boravio po drugom osnovu. Kao oficir za vezu Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije pri tom sudu i kao koordinator za regionalnu saradnju Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije od 2013. godine. Znači, on je taj koji je haško tužilaštvo snabdevao i originalnim i falsifikovanim dokumentima, a optužnice tamo, pre svega, počivaju na falsifikovanim dokumentima i sada njega da unapredite.
Na stranu to, kada bude rasprava o radu Tužilaštva i Suda za ratne zločine, kako su tamo režirani procesi, pogotovo proces o ovoj grupi za Ovčar. Sada sud ne zna šta da radi. Mora ih pustiti. Nevini osuđeni i neki krivac. Ali, ko je organizovao? Nikada još nije rečeno da je to organizovao šef vojne službe bezbednosti general Aleksandar Vasiljević i da je major Veselin Šljivančanin zarobljenike preuzeo u bolnici, odvezao na Ovčaru i predao trojici penzionisanih pukovnika koje je Vasiljević digao iz penzije, obukao im uniforme da bi organizovali streljanje. Bogoljub Kijanović, Slavko Tomić, Bogdan Vujić, još jedan živ. Jedan od njih je bio partizan i u startu je rekao: „znamo mi kako treba sa ustašama“ i otišli su i pobili 200 ljudi, a onda optužili civilne vlasti Republike Srpske. Niko ko je u tako korumpiranom sudu i tužilaštvu radio ne zaslužuje da ostane na bilo kojoj funkciji u pravosuđu.
Idemo dalje. Dakle, imamo još jednog što je studirao, žensko je, 26 godina, jedna je 27 godina studirala, što uopšte ne preporučuje za tužilačku funkciju.
Sada prelazimo na sudije. Ima ovde jedna stvar koja je mene zaprepastila i pokušao sam jutros da nađem u zbirkama zakona kada je to regulisano da sudovi za prekršaje postanu deo pravosudnog sistema. Ima li to u nekom zakonu? Evo, vas pet pravnika iz prakse, klimnite glavom ako ima. Ima li to negde? Je li sud za prekršaje pravosudna institucija? Nikad nije bio. Nikad nije bio sud za prekršaje, bio je institucija izvršne, odnosno upravne vlasti.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ali sad jeste.)
Po kom zakonu?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Po Zakonu o uređenju sudova.)
Gde piše tu sudovi za prekršaje?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Prekršajni sudovi.)
Gde to piše?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Piše u zakonu.)
(Nataša Jovanović, s mesta: Oni su tako usvojili do sad.)
Pa, lepo bogami.
Šta je ovde problem? Što oni koji su to pisali nemaju pojma o sistemu podele vlasti. U sistemu podele vlasti vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a onda svaka od tih grana vlasti ima svoju podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Na primer, Narodna skupština je najviša zakonodavna vlast, ali ona obavlja i upravnu vlast u malom, to je njena administracija, generalni sekretarijat i čak u nekim zemljama ima svoju oružanu silu, skupštinsku stražu, imamo i mi, ali nije uniformisana jer u Narodnoj skupštini ne bi smela da se pojavi bez teške muke ne policija, ni sudska straža. Ima, naravno, i sudijsku funkciju u malom jer može da izriče određene kazne, može da vodi i postupak. Izvršna vlast ima i zakonodavnu funkciju, ne može da donosi zakone, ali može druge opšte pravne akte, uredbe, na primer. To je njena zakonodavna funkcija. A šta je zakonodavna funkcija izvršne vlasti? To su sudovi za prekršaje. Tako je svuda u civilizovanom svetu, tako je bilo i kod nas, dok poplava nije ove dosmanlije izbacila na površinu i dok vam Srbiju nisu saprali, ne samo u ovoj sferi pravosuđa kada su odstranili 700, koliko beše, sudija zato što im nisu politički po volji bili, na sve druge načine. Ovo je radio neko ko nema pojma o ustavnom pravu.
Hajmo na konkretne stvari. Predlozi sudija. Ovde imamo navedeno koliki je ko prosek imao na fakultetu, ali imamo i npr. sa 9,06; 8,97; 8,16; 8,35 pa onda pod brojem pet – 7,35. Ne može da bude sudija. Ako se za asistenta na fakultetu traži najmanje osam, ne može za sudiju biti nižeg kriterijuma. Sudija je u društvenom statusu iznad asistenta, ne može biti iznad redovnog profesora, ali iznad asistenta uvek.
Onda imamo neke sa prosekom 9,39; 8,74; 9,06, pa dolazimo pod brojem 10 na 7,22 imao je 25 godina kad je završio fakultet. Pa, 7,80 pod brojem 11, pa opet imamo sa visokim prosekom 9,35; 8,25; pa imamo neke koji su duže studirali, evo npr. 27 godina, ali ima prosek 8,77 pa, mislim da se može tolerisati, 8,55. Pod brojem 17 – 7,06, a pod brojem 18 – 6,68. Sudija, prosek na fakultetu 6,68. I, kad mu se pojavi ozbiljan pravnik u sudnici kako on uopšte može da digne glavu da ga gleda u oči. Pojaviće mu se u sudnici njegov profesor sa fakulteta ili u građanskoj parnici ili u krivičnom procesu. A ti si onaj što je sedam, osam puta izlazio na ispit i ti mi sad sudiš.
Za beogradske sudove situacija je najbolja, što idemo dalje u unutrašnjost, sve je gore. Imamo slučaj za Osnovni sud u Lazarevcu. Pod brojem jedan – 7,55 prosek. Pa, onda, pod brojem dva – 8,10 to je u redu. Pod brojem tri – sedam. Pod brojem četiri u redu – 8,68, imamo i 9,61 pod brojem pet i onda opet jadac, 7,67.
Za Privredni sud u Zrenjaninu, 6,90 studirao do 28 godine. Da li je to malo, za sudiju preterano mnogo. Opet kažem, neću da vređam one koji su dugo studirali, ali ne mogu biti sudije. Onda imamo, pod brojem dva, studirala do 36. godine, pa pod brojem tri ima jedna koja je sa prosekom 7,93, ali vidim ima ovde dosta objavljenih stručnih radova u pravnom životu, to može da bude kompenzacija za lošiji prosek.
Idemo sada na Osnovni sud u Nišu. Pod brojem jedan – studirao do 26. godine, a prosek ocena 6,08, to je najmanja od malo pre, 6,08 samo jednu sedmicu mu negde neko, možda neki pijani profesor upisao, dve. To tuku ko neće pozitivnu ocenu. Onda pod brojem dva, prosek 6,81. Studirao do 29. godine, mašala. Međutim, kakve on ima ovamo preporuke, učestvovao u značajnim projektima uz podršku nekih špijunskih organizacija, USAID, program podele vlasti, kaže. Jel ste vi išli na te njihove kurseve o podeli vlasti? Niste izgleda.
Pa onda unapređenje dostupnosti …