Dame i gospodo narodni poslanici, ja svoje pitanje upućujem premijeru Aleksandru Vučiću i ministru inostranih poslova Ivici Dačiću.
Dosmanlijski režim pre mnogo godina, postupajući po diktatu zapadnih sila, prema kome je uvek bio veoma servilan, a i ovaj novi je prilično, ali ne baš u toj meri, čini mi se, videćemo sada ovo oko Kosova kako će se desiti, dosmanlijski režim doneo je, dakle, odluku o uvođenju sankcija nama prijateljskim državama - Belorusiji, Siriji, Iranu i Severnoj Koreji. Nikakvog, apsolutno nikakvog razloga mi nismo imali da zavodimo sankcije tim zemljama. Belorusija je nezavisna, suverena država koja ima svoje demokratske izbore, u kojoj narod odlučuje koji će biti najviši organi vlasti, Belorusija nije agresorska zemlja. Belorusija se zalaže za mir u svetskoj politici itd, a, što je najvažnije, uvek je bila solidarna sa Srbijom i pomagala nam je kad je bilo najteže. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, u toku bombardovanja rizikovao je život i došao u posetu Beogradu da izrazi solidarnost.
Reći će možda neko – pa znali su da dolazi Lukašenko, pa nisu hteli da gađaju. Znali su gde je Kineska ambasada, pa su je gađali, na isti način na koji su gađali Kinesku ambasadu mogli su da gađaju i Lukašenka. On je imao ličnu hrabrost da dođe. I, šta je dobio za uzvrat od Srbije? Sankcije. Zašto sankcije? Zato što se ne priklanja zapadnim silama, zato što je ostao u čvrstom savezu sa Rusijom.
Kada i mi uskoro uspostavimo čvrst savez sa Rusijom, kada uđemo u vojni pakt sa Rusijom, možda će i nama tako nešto novo ugoditi, a to nije daleko, to je tu negde pred nama. Zato zahtevam da se što pre ukinu sankcije Belorusiji.
Sirija je takođe od svog postanka kao nezavisna država naš prijatelj, prijatelj Jugoslavije, pa prijatelj Srbije. Nikad među nama ništa sporno nije bilo. Uvek dobri odnosi, uvek dobra saradnja na najvišem nivou. Sirija nije agresorska zemlja. Zašto su zavedene sankcije Siriji? Zato što nije uspela zapadnjačka operacija rušenja sekularnih civilizovanih režima u Arapskom svetu, nije uspela u Siriji, uspeli su u Libiji, uspeli su u Tunisu. Tunis se, hvala Bogu, konsolidovao, pa nije otišao onom stranputicom kojom je mogao, kojom bi u Egiptu muslimanska braća odvela celi Egipatski narod da general Sisi nije bio priseban i ostvario u jednom momentu ono što mu je vojnička dužnost nalagala, a posle dobio legitimitet od strane naroda za taj potez, koji se u startu možda ne bi mogao nazvao legitimnim.
Zašto Amerikanci ne obaraju ove režime feudalne u Saudijskoj Arabiji, u Kataru, u Jordanu? Zašto tamo ne obaraju režime? Ti režimi su im dobri zato što su demokratski. U Saudijskoj Arabiji još ruke seku i glave i nema ni D od demokratije. Nije u Siriji koncept demokratije sličan evropskom, ali Sirija je veoma civilizovana, pravno uređena država i sa najvišim stepenom verske tolerancije u Arapskom i muslimanskom svetu, a i u svetu uopšte.