Koristiću ono vreme, onih 15 minuta. Potrudiću se da to iskoristim iz dva dela, pošto postoje amandmani na dva člana.
Ovo je formalnopravno povodom amandmana Gorana Ćirića, ali pošto su skoro svi amandmani isti, mislim da i komentar SRS povodom tih amandmana može da obuhvati sve to. Ima nekoliko stvari koje su dobre u ovom predlogu zakona.
Prva stvar koja je dobra jeste što, otvarajući ovu temu pričom o nacrtu i pričom o predlogu, je izvršen odgovarajući uticaj na jedinice lokalne samouprave da malo drugačije pripremaju svoje budžete za 2017. godinu i to je dobro što se unapred njima kaže koja će pravila da važe za 2017. godinu, da mogu na vreme da se preorijentišu i da procene kako će to izgledati sa prihodima jedinica lokalne samouprave.
Što se tiče predloženog rešenja i predloženih amandmana, oni se svi kreću unutar postojećeg sistema finansiranja lokalne samouprave, a taj sistem mora da se kaže da nije izdržao test vremena. Zašto nije izdržao test vremena? Vidite i sami po ovim amandmanima i po ovim diskusijama, gotovo da su poništene razlike između političkih stranaka, svi su na neki način nezadovoljni, pa čak i oni što glume da su zadovoljni. Zašto? Zato što kod nas postoji jedna praksa, ako ove godine budžet bude niži to je loša osnovica za sledeću godinu i zato budžeti moraju da se naduvavaju, naduvavaju, da bi startne pozicije iz godine u godinu bile bolje. To je prirodna posledica i nečega, što se kaže zamena teza.
U vreme Mlađana Dinkića bila je priča da je prosperitet Srbije u velikoj potrošnji, pa smo onda trošili ono što nemamo, a da bi to koliko toliko bila potrošnja, onda smo morali da se zadužujemo. Sada imamo drugu varijantu, sada imamo varijantu štednje i sada štedimo, ali opet štedimo ono što nemamo. Kada pitate ove ljude iz Vlade – šta ste to uštedeli, oni kažu – toliko i toliko. Pa, pokažite nam te pare gde su. Pa kaže – nema tih para, ali za toliko smo se manje zadužili. Znači to je nešto virtuelno i to će da se nastavi dalje.
Za stanje u lokalnoj samoupravi, pored krivice koju nose oni koji su bili na vlasti u lokalnoj samoupravi, možda i veći krivac su svi oni koji su bili na republičkom nivou na vlasti, a evo i zašto. Praktično, od kada je donet Zakon o lokalnoj samoupravi i svi oni prateći zakoni koji se tiču lokalne samouprave, neke oblasti su ostale totalno neregulisane, ili pogrešno regulisane ili loše regulisane. Pravilo je kada se jedinicama lokalne samouprave poveravaju neki poslovi iz nadležnosti državne uprave da to ima svoju cenu i da se to plaća, ali kada se ide sa principom podeljene nadležnosti između lokalne samouprave i Republike, odnosno centralne vlasti, onda je tu poprilično šareno. Zašto kažem da je šareno? Zato što o kredama i o grejanju treba da vodi računa lokalna samouprava, a o platama Republika. Onda Republika bude darežljiva, pa kaže – vi možete malo i kadrovski da se uključite kada je u pitanju obrazovanje na lokalnom nivou, i razvije se jedan poseban sistem, a onda mi u stvari vidimo koliko oni koji vode državu ne znaju Ustav Republike Srbije.
Republika Srbija je u obavezi da obezbedi isti nivo zdravstvene zaštite na svakom kvadratnom santimetru Republike Srbije. Kako možete da delite nadležnost sa lokalnim samoupravama? Identična situacija je i kod obrazovanja, država garantuje obrazovanje, zdravstvo i da ne ređam još neke oblasti, a onda država, odnosno vlast elegantno kaže – decentralizacija. Vi pravite decentralizaciju tamo gde vam je zabranjeno. Nema decentralizacije u obrazovanju, nema decentralizacije u zdravstvu, nema decentralizacije u putnoj privredi, infrastrukturi, nema.
Da vam ne pričam kako je u onom Zakonu o železnicama, i pruge ste podelili. Lokalna samouprava može samo da se slika sa nekim prugama, još treba da organizuje i saobraćaj na nekoj teritorijalnoj pruzi. To je klasična podvala. Zašto je to prolazilo? Zato što su bili naši, pa naši na centralnom nivou stiskaju njihove na lokalnom nivou, ovi zbog fotelja prave to i to. Mi danas imamo situaciju da su se neki gradonačelnici promenili samo ako im se desi saobraćajna nesreća ili ih neko strelja. U svim režimima su dobri.
Uzmite Vidoja Petrovića iz Loznice, do pre nekoliko godina je bio URS, URS, URS, URS, a se nešto promeni, sad je nešto drugo, a on isti čovek. Njega interesuje njegov džep i baš ga briga ko će biti na vlasti. Da li će to centralna vlast da reši? Ma, to njih baš briga. Oni kažu – to je volja naroda, narod je to izabrao. Onda on kaže – dok je bio Mlađa, ja sam gurao investicije, sad je neko drugi, sad ja guram investicije, sad ja asfaltiram, hoću da budem grad, bićemo grad. Mene prosto čudi da neka sela niste proglasili za gradove. Zašto? Tražio Vršac. Zašto? Tražio Pirot, a ako hoćemo da budemo na vlasti, Piroćanci vole da budu grad, hajde mi njima da damo grad, pa ćemo da budemo na vlasti. Sve to može da prođe, ja ne sporim to. Ne sporim ni ovo što se neki, kako kažu, bivša vlast, koliko ja vidim ovde je sve bivša vlast, zalažu za neke procente, a svesni su toga da će to da rešavaju neki drugi. Ima ono podmuklo, tiho, svi su nezadovoljni, apsolutno su svi nezadovoljni.
Da li ćete ovim izmenama zakona da rešite problem? Nećete. Zašto? Problem je nerešiv. Opterećeni smo dugovima u lokalnoj samoupravi. Zaduživanje lokalne samouprave bio je odraz politike centralne države pre deset godina. Ne možemo, zadužujte se, pa je to otišlo toliko daleko da danas, molim vas, pa mi smo pre nekoliko godina preklinjali i molili da se poreska administracija ne vraća lokalnoj samoupravi u onom delu za lokalne prihode, da se ne vraća. Ne, sada imate i lokalne poreske organe i sada se kuka ovde kako nije popisana imovina, kako ide slabo naplata tih taksi itd.
Samo da vas podsetim šta smo imali u vezi ove komunalne policije. Molili, preklinjali, nemojte to da radite, nemojte to da radite. Da li neko u ovoj zemlji zna šta rade stambena preduzeća koja navodno održavaju zgrade? Kada su oni zadnji promenili nešto na ravnom krovu koji prokišnjava? Odete, a oni kažu – na podračunu za vašu zgradu nema dovoljno sredstava, a svakog meseca zaposleni u tom preduzeću primaju plate. Ili ovi moji u Rakovici, oni obožavaju karnevale, a nemaju nadležnog nikako ili u ovim drugim opštinama što organizuju pevaljke za njihove velike proslave – dan, Nova godina itd, a nema kuče za šta da ih ujede.
Pogledajte ovo selektivno što je radila DRI, šta je našla u tim lokalnim samoupravama, šta se sve dešava. Mi u klasičnom smislu reči nemamo uređenu lokalnu samoupravu, pa mi nemamo čak ni ministarstvo. Mi imamo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje samo sa upravnih stvari posmatra lokalnu samoupravu – da li je dovoljno dobro smenjen predsednik opštine, da li je dobro bilo preletanje odbornika iz jedne u drugu odborničku grupu. Prvi put je odbornik postao vlasnik mandata, pa posle godinu dana poslanik. Svesno i namerno urušavanje sistema, a nema ga ministar finansija.
Zašto ga nema? Pa, šta je kriterijum za moć? Pare. Pare koje imaš u portfelju, sa kojima raspolažeš. Sa tim parama radiš sve. Pa, naše lokalne samouprave nemaju stavku za investiciono održavanje. Kad kažem lokalne samouprave, pričam u jednom širem smislu reči. Pre svega mislim na komunalna preduzeća i ono što održava dobro od opšteg interesa. I to je sistem drži vodu.
Slušao sam sada o mestima koje imaju vodu, koje nemaju vodu itd. Pa, ti problemi u tim mestima postoje 30 godina. Zašto? Zato što ne postoji investicioni dinar. Sve se to pojelo. Kao što u državi jedemo unapred, unapred smo pojeli 25 milijardi evra i ostavili dug pokolenjima, tako i u lokalnim samoupravama unapred su potrošene neke pare. Da li su one racionalne potrošene? Ja to ne znam, ali prema onome što govore državni organi koji vrše kontrolu, pogotovo kada padne neko sa vlasti, vidi se da od početka to nije bilo racionalno niti efikasno korišćeno.
Taj problem, to je suštinski problem naše lokalne samouprave, ne rešava ni izmenama ovog zakona, ni ovi amandmani koji su podneti. Zato to poprilično obesmišljava ovu diskusiju, ali je dobro da svaka debata traje i da se vodi, jer onda izlaze na videlo problemi. Vi koji ste formirali vlast, vi ste dobili ekskluzivno pravo i obavezu od građana da rešavate probleme. Vlast je dobila obavezu da rešava probleme voljom građana, a opozicija nije dobila to pravo i tu obavezu. Mi sada vidimo da kako vi želite da rešite taj problem. Vi taj problem ne želite da rešite. Vi želite samo matematički da usaglasite nešto, ali to što usaglašavate ne rešava naše probleme.
Dalje, imamo potpuno obesmišljen koncept okruga. Da li je nekome jasno u ovoj zemlji čemu služe ti okruzi? Da li su oni kohezioni faktor povezivanja? Mi nemamo trostepeni taj sistem lokalne samouprave. Nemamo i ne treba da imamo. Mi smo mala država. Mala država, mali narod teži ka centralizaciji. Za mali narod i malu državu decentralizacija je opasnost, velika opasnost. Mi nemamo jasne granice u finansiranju lokalne samouprave, da se vaša samouprava ostvari od toga što je minimum, do toga što je maksimum.
Mi imamo jednu paradoksalnu situaciju, gradonačelnici i predsednici opština trkaju se da, kako se to kaže, apliciraju nešto, da konkurišu za neka sredstva, pa ako imam dobre projekte ja ću da dobijem pare. Ma ljudi, bežite od toga! Apliciram za vodu? Ma nemam šta da apliciram za vodu, voda je obaveza, to mora da se obezbedi. Šta ako neko nije aplicirao, neće da ima vodu u tom mestu i država će mirno da gleda? Pa, to je nemoguće, ljudi. Kakve bre vaše aplikacije, kakve te konkurencije između opština? Kakva bre konkurencija između opština? Opština ima toliko i toliko stanovnika i svi naši stanovnici u svakoj opštini treba da imaju približno isti standard. To je obaveza.
Pričate o nekom regionalnom razvoju. Kakav bre crni regionalni razvoj? Delite tamo gde treba kapom i šakom. Onaj se pa hvali i kaže – nemam više zaposlenih, dobre su mi finansije, a i dalje sam nerazvijena opština. Pa to je sramota! Najbolji si i dalje si nerazvijen? Ne, drži status nerazvijenog da izvuče iz Republike neke pare i da bude dobar predsednik opštine, da mu aplaudiraju onih pet seljaka u svakom od njegovih sela. Da na 15 sela ostvari vlast i on opet sedi miran, sve je fino, puj pik ne važi se, sve idemo dalje.
Tako mislite sa tom logikom da rešimo naše probleme i našu situaciju? Pa to je nemoguće. Nama je potreban sistemski propis, sistemski zakon. Dotle sve ovo izgleda kao drži vodu dok majstori odu, pa kad dođu novi majstori oni kritikuju one prethodne.