Moram kao profesor da izrazim svoje iznenađenje i zaprepašćenje koliko je prisutno neznanje među poslanicima kada se vodi rasprava o ovakvim stvarima. Neću da ponavljam ono što je rekao Kovačević, ali ako poslanicima nije jasno, kada je prihod stopa puta osnovica, da prihod može ostati isti ako se stopa smanji. Zašto? Zato što se može osnovica povećati. To je rekao jedan poslanik i otišao je vani. U takvoj situaciji voditi dijalog je jako teško. To je stvarno nerazumno. Ja mislim da je narod prosto iznenađen kada sluša ovakve diskusije.
Vidite o čemu se radi. Fiskalni savet je petog septembra objavio da će porez na zarade, umesto predviđenih 149,5, biti 155 milijardi.
Šta to znači? Kada bi se ovaj zakon koji treba da bude primenjen od 1. januara 2017. godine, primenio sada, u ovom momentu ni jedna lokalna zajednica ne bi dobila manje para. Zašto? Zato što je 149,5 puta 80 jednako 155 puta 77, to je prosto. Čak one lokalne zajednice gde je učešće poreza na zarade veće u ukupnom budžetu, one bi dobile više. To su proste stvari. Kada to neko ne razume, a ovde sam slušao strašne priče, onda je diskusija na ovu temu besmislena.
Neću da se ponavljam, da pričam ono što su drugi pričali, nešto sasvim novo. Zašto je ovo decentralizacija? Zato što se lokalne samouprave, opštine i gradovi moraju okrenuti sebi. Znači, njihovo je da jačaju izvorne prihode. Ovo je ustupljen prihod, ovo je prihod republike i ponovo se vraćamo na prihod. Šta je prihod? Stopa puta osnovica puta obim.
Znači, moramo se truditi, odnosno ministarstvo se mora truditi da smanjujemo stopu, da smanjujemo osnovicu, da građani plaćaju manji porez, ali da obim bude veći, da više građana plaća porez i da i gradovima i građanima bude bolje. Da bi to postigli opštine i gradovi moraju imati pomoć ministarstva. Apelujem da vi sve vreme radite na tome po svim osnovama, ne samo porez na imovinu, nego po svim projekcijama gde se građanin javlja kao obveznik. Znači, što više građana, a biće sve više građana, ako stopa bude manja. Onda će ukupan prihod biti veći.
Još jednu stvar vama kao savet, kao predlog jeste da se potrudite da edukujete, ne mislim da naredite, da opštine i gradovi popišu svoju imovinu. Ovde ima mnogo predsednika opština, možda i gradonačelnika, ali ja odgovorno tvrdim da veliki broj opština i gradova ne zna sa kojom imovinom raspolaže. Imovina mora biti popisana. Za to se mora potruditi ministarstvo, koje će metode, koje će alate, na koji način, ali moraju opštine i gradovi popisati svoju imovinu i onda tu imovinu staviti u funkciju prihoda. Tada će biti bolje i lokalnim zajednicama i građanima koji žive u tim lokalnim zajednicama. Toliko od mene. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Dejan Šulkić.
Nisu više tu.
Na član 1. amandman je podneo poslanica Aleksandra Jerkov.
Da li želi njena grupa da diskutuje o tome? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Čuli smo od poštovane ministarke jedan argument da su uglavnom poslanici davali amandmane u kojima se traži povećanje prihoda i stope za grad Beograd, a smanjenje za Crnu Travu i neke opštine. Evo primera amandmana koji vas demantuje.
Amandman koji glasi da stopu, gde ste predložili Zakonom sa 80% treba smanjiti na 74%, predlažem da se upravo za te opštine najnerazvijenije i gde ima najmanje radnih mesta poveća na 85%, a da grad Beograd i ostali gradovi ostanu na istom nivou.
Dakle, nije tačno to da su svi poslanici bili toliko zli i da su tražili novac koji će se preliti iz siromašnih opština sa juga Srbije ili iz najsiromašnijih opština Srbije prema Beogradu.
Dakle, ovde je zahtev bio da se ostavi nivo prihoda, u stvari učešća u porezu od zarada gradovima i gradu Beogradu na istom nivou i to zbog onog argumenta o kome smo razgovarali, zbog načina da stvarno probudimo utakmicu u kojoj će se gradovi i opštine, gradonačelnici, lokalne samouprave boriti za što veći broj radnih mesta i gde će povećavati svoje prihode tako što će otvarati mogućnosti investitorima i otvaranju novih radnih mesta.
Šta bi to značilo dalje? Zaista mislim da, podsetiću vas na ono pitanje iz plenarne rasprave o gradu Beogradu, rekli ste da će Beograd podneti po ovom planu najveće posledice, uslovno rečeno dve milijarde manje prihoda sa ovim smanjenjem. Pitao sam vas da li je tačno da je zbog neefikasnosti, zbog neodgovornih poziva da se ne plaćaju karte u gradskom prevozu Beograda, smanjeni prihodi nadomešćuju tako što se radi transfer 2014. godine od dve milijarde, upravo onoliko koliko se sada gradu Beogradu smanjuje ovim zakonom? Rekli ste i očekivao sam da ćete to proveriti i siguran sam da jeste već proverili, pošto ste imali informacije o drugim gradovima vrlo detaljno.
Primeri koje smo često slušali o tome koliko su neodgovorni gradonačelnici bivšeg režima, zaduživali gradove, veliki broj vas je bio zaista u pravu. Recimo bivši gradonačelnik grada Niša bivšeg režima koji je bio vaš član, vaš član je i dalje. Niš ima novog gradonačelnika, takođe iz SNS-a kome želim svaki uspeh i upravo se i zbog njega i zbog građana Niša zaista iskreno borimo da ostane što više prihoda za gradove koji i onako sada imaju vrlo tešku situaciju.
Dakle, posledica onih prethodnih četiri godine je bila upravo to, dve i po milijarde duga za grad Niš. Znate li sa kojim procentom se ispunjava planirani budžet? Sigurno znate, znaju i vaši saradnici, sa 60% je realizacija budžeta grada Niša u protekloj godini. Da li je moguće da grad efikasno funkcioniše sa takvim prelivanjima? Nije moguće, a mi sada idemo sa dodatnim smanjenjem i zakonom za koji ćemo ovde glasati.
Dolazimo u zaista apsurdnu situaciju da štitimo gradonačelnike i probamo da zaštitimo neke funkcije, a šta su posledice? Posledice su to da nema javne rasvete, jer nije plaćen račun. Ima tu mojih kolega iz Niša koji znaju da često prođete uveče kroz grad, a da nije upaljena javna rasveta.

Potrošili ste vreme ovlašćenog.
Hoćete li od grupe.

Da, od poslaničke grupe.
Dakle, pošto grad Niš nije uspeo da namiri svoje dugove zbog takvog punjenja budžeta, a biće još lošiji posle usvajanja ovog zakona, imamo posledice da je u mraku, imamo posledice smanjene bezbednosti u saobraćaju, imamo posledice moguće veće stope kriminaliteta, jer sada zaista nije bezbedno šetati se gradom po mraku.
Imamo problem sa odnošenjem smeća jer se sve ređe odvozi smeće i grad nam zaista nije nikada bio prljaviji. Imamo problem sa izmirivanjem dugova u osnovnim školama. Imamo problem sa izmirivanjem dugova u osnovnom zdravstvu. Govorim o gradu Nišu, mnogi bivši i sadašnji gradonačelnici će potvrditi da imaju slične probleme u svojim gradovima, ali sve se to odražava na kvalitet i život naših sugrađana.
Dakle mi se ovde ne borimo za bolji status gradonačelnika iz SNS-a, 99% njih je upravo iz vaše stranke, mi se borimo za to da poboljšamo kvalitet života svim našim građanima.
Kada već govorimo o dugovima, malo je tih dve i po milijarde duga grada Niša u odnosu na 10 milijardi evra zaduživanja ove i prethodnih vlada od 2012. do ove godine, 2016. godine i mislim da je važno da otvorimo tu debatu i pokažemo da nismo niti zluradi, da se ne radujemo tuđim neuspesima, da se nadamo da možemo ovim našim rešenjima da doprinesemo da gradovima ostane što više mogućnosti i što više sredstava da rešavaju probleme gradova u kojima svi mi živimo.

Reč ima ministar.

Hvala puno.
Tačno je, ovaj amandman predlaže da se umesto 74% za lokalne samouprave daje 85% i to bi bilo lepo, ali je svakako neostvarivo...
(Goran Ćirić: Dobacuje s mesta.)
Na 85, neostvarivo, ne bi bilo finansijski odgovorno, ali bi bilo lepo. Ali je istina nažalost da najveći broj amandmana, iako postoje i ovi koji su se, amandmani, predlozi amandmana gde se borilo za veći, ravnomerniji, regionalni razvoj i veću podršku lokalnim samoupravama koje su siromašnije, koje imaju manji prihod od poreza na zarade. Nažalost, čak pet amandmana, čak pet predloga amandman govori isključivo o tome da se Beogradu daje više nego što je čak 2011. bilo. Znači, bilo je i čak do 17%. Razumem da postoje veliki broj narodnih poslanika iz Beograda, i ja sam iz Beograda, ali moramo da se fokusiramo i na druge lokalne samouprave.
U ovom slučaju ovaj amandman pozdravljam, ali je finansijski neodrživ i zato je odbijen. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta.

Poslanici SRS nisu podnosili amandmane na ovaj zakon i šta zapravo mislimo o ovom zakonu rekli smo u načelnoj raspravi, ali danas kada se govori o amandmanima i kada smo pogledali sve ove amandmane i mišljenja Vlade o amandmanima jedini zaključak je – kakav zakona, takvi amandmani.  
Vi ste rekli svoj stav zbog čega su ova smanjenja lokalnih prihoda i zarada na ovom procentu i vi ste rekli – cilj je da ispunite zadatak MMF-a da se obezbedi 4,8 milijardi dinara. Da li je to moglo biti i 4,9 ili 5 milijardi, ili 4, to je prilično paušalno.
Još više od toga je paušalno ovo što se predlaže kroz amandmane. Amandmani su očigledno predlagani, tek da bi nešto bilo predloženo i mi mislimo da je to jednako loše, kao i vaš zakon.
Nagađati se sad da li Beogradu treba 70, da li 80%, da li sada treba neko da čuje u nekom mestu i da kaže - evo ovi se bore da mi dobijemo 5%, 10% itd, sve je to farsa. Sve je to farsa. Pogotovo, kao i danas kada smo govorili o sudijama, slično izgleda da će biti, čini mi se, sudbina ovog saziva parlamenta, da ćemo uglavnom imati raspravu između bivšeg i sadašnjeg režima, o temi koju zapravo jedni i drugi na isti način gledaju. Niko od njih nema protiv toga da MMF zadaje koliko mi treba da uzimamo i delimo para, mi srpski radikali smo apsolutno protiv toga i zato se razlikujemo i od jedne i od druge strane.
Sa druge strane, kada su govorili i o onim amandmanima gde se briše ovaj stav, odnosno gde se vraća na onaj izvorni zakon, ja kada slušam naprednjake kada se obraćaju demokratama pa pričaju o vodosnabdevanju, a onda oni njima, pa se onda na trenutak zbunim da li to naprednjaci pričaju o Zrenjaninu ili demokrate o Smederevskoj Palanci ili su obrnuli? Dakle, problemi postoje definitivno.
Za probleme su na lokalu odgovorni jednako i jedni i drugi. Ko je gde stao, drugi nastavio, o tome ćemo mi imati prilike po raznim osnovama.
Ali, dok govorimo o ovim amandmanima, prate nas ljudi i ako mislim da sada nema direktnog televizijskog prenosa, ali postoji internet pa ljudi gledaju i šalju poruke. Kažu - lepo je što se vi poslanici borite za vodosnabdevanje u gradovima, što pominjete problem onog ili ovog grada. Kažu- da li će neko da se seti da i probleme u selima, pogotovo kada je u pitanju vodosnabdevanje. Pa, onda kažu iz Batočine - da li će neko da kaže da se mi i naša deca snabdevamo iz bunara i da ne postoji u zakonu mogućnost, da ne postoji telo, ne postoji lice koje zaduženo za kontrolu vode u bunarima, a ljudi tu vodu piju i oni ne znaju.
Ovi u Zrenjaninu znaju kada vodu ne smeju da piju. Ovi u Užicu su znali kada vodu nisu smeli da piju. Ovi u Smederevskoj Palanci takođe, a ti ljudi u selima, konkretno govorimo o Batočini, jer su se oni javljali, ali nije samo Batočina, oni ne znaju da li voda koju piju da li je ispravna ili ne i to je jedna od obaveza vašeg ministarstva da i o tome u budućnosti povedete računa.
Problem zbog kojeg smo imali svi generalno velikih problema, takođe se javljaju ljudi i intervenišu, jeste protivgradna zaštita i to se u državi Srbiji sada ne zna. Evo i da ne smanjujete ove pare, i da hoće neko da plati i da kupi to, niti se zna u čijoj je nadležnosti, ni ko to može da kupi, ni ko može da plati nekoga ko će to da koristi itd.
Dakle, nije problem samo u ovim iznosima, nego je problem u suštini. Problem je i u primeni ovakvog zakona kakav jeste i kada gledam kako ste vi iz Vlade obrazložili ove amandmane, odnosno logično je da vi, znalo se u startu svako ko je podnosio amandman da vi to ne možete da menjate i da nećete usvojiti amandmane. To ne znači da amandmane nije trebalo podnositi, ali je neozbiljno da vi kažete recimo ovaj amandman zbog čega nećete da prihvatite kažete isto zbog čega je amandman Balše Božovića, a kod Balše Božovića ste napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što se predloženim amandmanom ne postiže rezultat definisan Predlogom zakona.
Koji je to rezultat? Nemate vi nikakav rezultat definisan Predlogom zakona. Vi ste rekli, gospođo Brnabić, da je to zakon koji donosite ad hok zato što su vam rekli iz MMF da morate u budžetu da obezbedite 4,8 milijardi. Nije ovo nikakva računica, nije ovo nikakav vaš bog zna kakav rad, ovo je čista matematika koja je, iako ste morali da je radite, morala biti urađena na mnogo pravičniji način. Pričala sam vam na odboru o tome. Sada nažalost više nemam vremena, ali se sećate šta sam sve rekla o tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.