Milanka Jevtović Vuković.  

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, naravno da ovaj amandman ne treba prihvatiti, ali ono što se u gotovo u osnovne karakteristike svih podnetih amandmana, to su politikanstvo, manipulacija, neznanje i jedna čista demagogija.
Javila sam se iz razloga što je ovde više puta pominjana socijalna zaštita i uskraćivanje prava lokalnim samoupravama za davanje socijalne zaštite, a znamo da su upravo te kategorije stanovništva najranjivije. Takođe, se pominjalo i da će lokalne samouprave biti uskraćene za pružanje usluga socijalne zaštite.
Moram da kažem da je to ili posledica neznanja ili posledica jednog populističkog stava bivšeg režima. Moram da kažem da se sva prava najsiromašnijih ljudi u Republici Srbiji finansiraju ne iz lokalnih budžeta, nego iz republičkog budžeta. To su prava na novčanu socijalnu pomoć. Prava na dodatak na tuđu negu i pomoć, pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, pravo na hraniteljstvo, pravo na smeštaj, pravo na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite i druga porodično-pravna zaštita prema građanima koji u Centru za socijalni rad kao organi starateljstva obavljaju.
Takođe, moram da naglasim da je ova Vlada prvi put svojim budžetom obezbedila namenski transfer lokalnim samoupravama za razvoj usluga socijalne zaštite gde spadaju i te usluge geronto domaćica koje smo danas više puta čuli od predstavnika od opozicionih poslanika.
Opština iz koje dolazim, opština Priboj upravo za razvoj usluga socijalne zaštite iz republičkog, ne lokalnog budžeta dobila je tri miliona 501 hiljadu dinara. Prema tome, ja bih zamolila poslanike bivšeg režima da ne manipulišu, da ono što ne znaju pitaju i da na kraju krajeva ovde ne obmanjuju pre svega ne samo nas, nego pre svega građane Republike Srbije. Zahvaljujem.
(Nenad Božić, s mesta: Da li mogu da dobijem reč?)

Mogu da vam dam samo po amandmanu da nastavite diskusiju. Vi imate vremena koliko hoćete.
(Nenad Božić, s mesta: Ne želim po amandmanu, želim po povredi Poslovnika.)
Kakva sad povreda Poslovnika, ja ništa nisam uradila..
Da li želite po amandmanu? (Ne)
(Nenad Božić, s mesta: Po povredi Poslovnika.)
Recite? Koji član, slobodno recite.
(Nenad Božić, s mesta: Član 106.)
Dobro, pa pričajte, ne znam kako da vam pomognem.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podnela je poslanica Ljupka Dimitrovska.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je poslanik Jovan Jovanović.
Molim vas, morate se prijaviti, ne znam kako da vam objasnim.
(Vladimir Đurić, s mesta: Molim vas, prijavio sam se.)
Niste se prijavili. Da li mislite da imam nameru da varam do jedan noću.
(Vladimir Đurić, s mesta: Molim vas, onog trenutka kada ste rekli da li neko želi reč, ja sam pritisnuo taster i javio se.)
Neverovatno, dobro, izvolite. Hoćete li po amandmanu Jovan Jovanović ili Ljupke Mihajlovske?
(Vladimir Đurić, s mesta: Ljupke Mihajlovske.)
U redu. Izvolite.

Hvala vam. Vrlo kratko, zato što je zaista kasno i zato što već ulazimo u cikluse ponavljanja.
Podneli smo amandman, po kome smo predložili 80% i 70% raspodele, kao još jednu od matematike koje same za sebe ništa ne mogu dokazati, kao i ni predložena matematika u originalnom predlogu izmene zakona. Prosto, sa željom da bismo razgovarali, da se niko ne bi osećao uvređenim. Nema razloga ni da se ministar oseća uvređenim što je rečeno da se krije, kao što nema razloga ni da se poslanici osećaju uvređenim za čiju raspravu je rečno da je farsa.
Znači, zaista sugerišem da spustimo strasti. Nastupamo dobronamerno, a ja ću samo ponoviti pitanja od juče, ako fiskalni deficit je imao jedan trend kada su lokali dobijali više, a tada, oprostite. U pogledu fiskalnog deficita dati argument da je 1,1% fiskalni deficit, da mu je doprinos dala ova preraspodela poreza na zarade. Znači, 2011. godine je kontra otišao trend.
Isto tako pad kapitalnih investicija, povećanje zarada na lokalu nisu reverzirani 2011. godine kada je okrenut trend. Prosto smo postavili ta pitanja iako fiskalni deficit nije poremećen raspodelom poreza na zarade, zašto se onda sada zadire u zarade na lokalu. Samo toliko, to su pitanja koja su ostala od juče nedogovorena.

Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je poslanik Jovan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podnela je poslanica Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Branka Stamenković.

Amandman koji sam podnela sugeriše da se umesto planiranog smanjenja prihoda lokalnih samouprava po osnovu poreza na zarada, ode u suprotnom pravcu i da se radikalno poveća deset posto u sve tri kategorije koje postoje.
Smatram da ukoliko smo iskreni u tome da treba da idemo ka decentralizaciji onda bilo koja promena, bilo kakvih prihoda koji trenutno postoje, ne može da ide ka smanjenju, može da ide samo ka povećanju. Pokušaću i dodatno da obrazložim logiku koja stoji u korenu ovoga. Ako sam dobro razumela obrazloženje pisano koje je stiglo uz nacrt izmena o izmenama ovog zakona, dva su proklamovana cilja ovih izmena.
Prvi je da se poboljša loš zakon iz 2011. godine, a drugi cilj je doprinos fiskalnoj konsolidaciji.
Sada, što se tiče ovog zakona iz 2011. godine, sudeći po onome što sam čula ovde u poslednja tri dana, gde se praktično sadašnja, bivša, bivšija i najbivšija vlast takmiče u evociranju uspomena o finansijskim marifetlucima iz različitih krajeva naše lepe države, ja sam stvarno uverena još više, a bila sam i pre toga, da taj zakon treba menjati.
Ono što mene brine je što se nije krenulo u promenu celog zakona i nalaženje nekog sveobuhvatnijeg rešenja, koje bi se posebno usmerio na sprečavanje ovih mogućnosti tih lokalnih malverzacija, nego se menja bukvalno samo jedan član i to onaj najosetljiviji koji se tiče finansija i to tako što se novac smanjuje.
Ja se plašim da će ovo samo pogoršati situaciju kada je reč o lokalnim marifetlucima, jer ono što ja vidim da će da se desi ukoliko se ovaj prihod smanji, jeste da će neodgovorne lokalne vlasti izaći pred građane na lokalu i reći – jao, ovi iz Beograda su nam smanjili novce, mi sad nemamo za socijalna davanja, mi sada nemamo za svašta nešto, mi moramo to da nadomestimo, kako, parafiskalnim nametima na porodične firme, mala i srednja preduzeća koja su i osnovni i privredni subjekti i nosioci privrednih aktivnosti u većini tih lokalnih samouprava.
Onda se plašim da će te iste porodične firme pod teretom novih nameta, ili bežati u sivu zonu, ili ići u zatvaranje, što sa sobom nosi smanjenje zapošljavanja, gubitak radnih mesta, što onda opet dovodi do umanjenja prihoda, koji centralno idu ka Republici, da bi onda sa Republike bili u nekom procentu transferisani nazad na lokal. Znači, to je strah koji imam. Lokalna vlast, ako je neodgovorna, ona će biti neodgovorna sa bilo kojom sumom koju joj budete dali.
Prema tome, ja smatram ako ste već namerili da samo menjate ovaj član zakona, a ne sumnjam da će to biti izglasano sutra, htela bih krajnje dobronamerno, upravo zbog ovoga što smo čuli o ovim silnim marifetlucima u poslednja tri dana, da sugerišem da paralelno sa tim, ako već ne idu neke sistemske promene, makar ide od strane izvršne i centralne vlasti, sugestija tim lokalnim vlastima, da moraju transparentno da rade poslove lokalne uprave, da počnu konačno ono što su zakonski obavezni da objavljuju, a ne objavljuju, a to su informatori o radu sa budžetima, izvršenjima budžeta, a da ih povrh toga proaktivno objavljuju redovno na nedeljnoj bazi, na mesečnoj bazi, svaki dinar iz budžeta na šta je otišao, kome je otišao, imenom i prezimenom ako je fizičko lice u pitanju, ili nazivom firme ukoliko je firma u pitanju, pa da se prikači i ugovor koji je potpisan.
Znači, ovo je krajnje dobronamerna sugestija. Plašim se ovog vrzinog kola i da trenutno, ako se ne ide u sveobuhvatnije menjanje zakona, neodgovorne lokalne vlasti nastaviće da budu neodgovorne i još će iskoristiti ovo smanjenje kao izgovor pred svojim građanima zašto im nešto uskraćuju.
Naravno, ako dođe do ovog scenarija, a uverena sam da je on jedini mogući i ako dođe do podizanja parafiskalnih nameta, a samim tim i do pritiska na porodične firme, mala i srednja preduzeća, njihovo bežanje u sivu zonu i zatvaranje, ja ne vidim kako ovaj drugi proklamovani cilj uopšte može biti ispunjen, tj. doprinos fiskalne konsolidacije. Mislim da u tom slučaju idemo u dalju makroekonomsku nestabilnost. Toliko od mene. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman u istovetnom tekstu podneli su poslanici Boško Obradović, Zoran Živković, zajedno Radoslav Milojičić i Dejan Nikolić, i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.
Prvo, ocena Zakonodavnog odbora da ovo nije u skladu sa Ustavom je potpuno besmislena. Svako ko je duže bio u ovoj Skupštini, a bilo ih je puno, zna da su takvi amandmani bili potpuno normalno, i on se aktivira u trenutku ako se usvoji amandman broj 1. Time nema šta da se objavljuje u „Službenom glasniku“. Onda je besmisleno da postoji član 2. koji definiše kad treba da se objavi. To je jasno kao dan. Nema potrebe da se time bavimo.
Ono što je suština ovog zakona, to sam već govorio u današnjoj raspravi, neću da ponavljam, otimanje para, da li se to vama sviđa ili ne, nemojte da otimate ako vam se ne sviđa. Rekao sam da to nije vaša krivica, ministarka, nego da je to neko loše pregovarao sa MMF-om. Time se dalje stvaraju uslovi za smanjivanje decentralizacije, koja je neophodna, bez obzira na neke druge stavove, a takođe ostaje onaj princip odokativnosti, odnosno princip dobrih i loših đaka koje milošću vladara neko nagrađuje nekim posebnim sredstvima koja im se daju za namene koje su potpuno besmislene.
U 2015. godini Jagodina je dobila 60 miliona dinara na takav način. Leskovac je od jula 2015. do maja 2016. godine dobio 240 miliona na taj način. Subotica jula ove godine 105 miliona, Zaječar maja ove godine 100 miliona, to je 505 miliona ukupno. To je 12 ili 13% ove uštede o kojoj vi govorite. Naravno, ovo su samo najveći transferi, ima tu puno manjih i to sigurno prelazi milijardu i po dinara, što je praktično ceo iznos uštede, kako vi to zovete, od opština i gradova bez grada Beograda. To je nedopustivo. Povucite zakon.

Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Jasno je da će ovim zakonom sve lokalne samouprave i opštine i gradovi biti jako ugroženi i prosto, neće funkcionisati kako treba, ali je najgore od svega toga što niste vodili računa o devastiranim područjima, a takvih je 40 u Srbiji. Kako će ta područja funkcionisati kada do sada bez smanjenja nisu mogla da funkcionišu?
Istine radi, 23,7 milijardi od 2000. godine investicija do danas je ušlo u našu zemlju, od toga samo 0,49% su iskoristile opštine koje se vode kao devastirana područja. Od 40 lokalnih samouprava koje imaju taj status, samo devet lokalnih samouprava je dobilo ili iskoristilo pravo na te investicije. Kako će se te lokalne samouprave izboriti sa ovim smanjenjem, jer je jasno da bez transfera i pomoći Republike ne mogu da funkcionišu? Suština ovog zakona je centralizacija i da svim novcem raspolaže jedan čovek, kao što raspolaže parlamentom, kao što raspolaže pravosuđem. Ne govorim ja ovde da bih kritikovao SNS, već govorim da to nije utemeljenje i da to nije put i pravac ako želimo da postanemo jedna moderna, razvijena evropska zemlja kojom trebamo ići.
Dragi prijatelji, ovde se kaže u obrazloženju – korekcija procenta preraspodele sredstava od poreza na zarade je mera fiskalne konsolidacije u cilju smanjivanja ukupno fiskalnog deficita.
O kakvom mi deficitu ovde govorimo, kada vi iz SNS kažete da nam je budžet u suficitu, da nam mnogo dobro ide, da građani nisu svesni koliko nam dobro ide? Te dve stvari prosto nisu kompatibilne, pa da nam objasnite šta je istina – da li imamo deficit koji trebamo da pokrijemo time što ćemo građanima oduzeti sredstva, ili imamo suficit u budžetu, kako vi iz SNS kažete? Hvala.