Hvala, vreme.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi predstavnici VSS, Državnog veća tužilaca, na početku, obzirom da se ovde vodila različita rasprava o stanju u pravosuđu, želim da podržim srpsko pravosuđe, želim da podržim sudije i tužioce, obzirom na sve šta su prošli u prethodnom periodu, nakon katastrofalne reforme pravosuđa. Oni koji danas podižu optužnice, sprovode istrage i sude su u jednom periodu odlukama Vlade iz 2008-2012. godine ostali na ulici, ukinuto je 150 opštinskih sudova, njihovo lično dostojanstvo je bilo ugroženo. Tim ljudima danas, posle svega šta su prošli, treba dati punu podršku.
Danas se mnogo govorilo o pravosuđu, o načinu izbora sudija i jeste pitanje, pitanje za sve nas, kako mi vidimo, kakav položaj pravosuđa mi vidimo u našem ustavnom sistemu? Svima su nam usta puna nezavisnog i samostalnog pravosuđa. Ja mislim da smo od trenutka kada je formiran Visoki savet pravosuđa, pa do Ustava koji je definisao formiranje VSS i Državnog veća tužilaca, prešli važan korak ka uspostavljanju tog željenog cilja da dobijemo nezavisno, samostalno pravosuđe. Ja verujem da će se, s obzirom na iskustvo koje imaju članovi VSS i Državnog veća tužilaca i želje da se unutar struke vrši izbor, doći u situaciju da se svi nosioci pravosudnih funkcija vrše od strane struke.
Naravno, tema danas jeste izbor, izbor prvi put na funkciju sudija i zamenika tužilaca i sigurno da postoji mnogo kriterijuma koji mogu da definišu šta je uticalo da se pojedini kandidati izaberu i da se drugi ne izaberu. Ja hoću da znam i hoću da verujem da je ceo proces, koji se odvijao u vaše dve važne institucije, bio takav da su se sagledali svi aspekti i čitava karijera svakog kandidata, da su dobri sudijski pomoćnici predloženi i da su oni koji su predloženi za zamenike tužioca najbolji, sagledavajući njihov rad u institucijama koje su dale najvišu ocenu i preporučile ih, nakon iskustva od nekoliko godina u pisanju presuda, pripremi presuda i u vođenju postupaka.
Ono što želim ovom prilikom da kažem jeste – šta treba očekivati, na čemu treba raditi u narednom periodu kada je u pitanju pravosuđe? Građani očekuju, sa pravom, da kada dođu u sudove dođu po pravdu, očekuju da kada se postupci pokrenu da budu završeni u što kraćem roku, jer i kada se pravda ostvari posle dugo vremena i kada se dobiju presude, ako protekne mnogo vremena, one ponekad izgube smisao. Zato je važno pitanje suđenja u razumnom roku i zato je važno pitanje edukacije sudija i tužilaca.
Na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu vodili smo raspravu o izveštaju o VSS i baš na ovoj temi sam se i ja zadržao i želim ponovo da je pokrenem, jer i u tom izveštaju se vidi da je veliki broj presuda donetih na osnovu pokrenutih postupaka za zaštitu pravosuđa u razumnom roku i da je veliki broj presuda donetih da se mora vratiti naknada pojedinim građanima.
Mislim da je važno da se u narednom periodu posebno obrati pažnja na edukaciju sudija tužilaca i u tom smislu moje pitanje ide o ulozi Pravosudne akademije obzirom da kada se pogleda struktura izabranih sudija, pogotovo izabrani sudija samo jedan kandidat se vodi kao neko ko je polaznik Pravosudne akademije na taj način se bira, a kod zamenika tužilaca su to četiri. Znači, nizak stepen je onih koji su po tom osnovu birani. Hoću da pitam - koliko je bilo ukupno polaznika, početne obuke i kakvi su stvarni efekti počnete obuke u Pravosudnoj akademiji?
Takođe, obzirom na izbore za na više sudske instance, gde se od strane Pravosudne akademije i na osnovu i inicijative VSS obavlja stalna obuka, koliko je bilo polaznika stalne obuke i na osnovu toga koliko je bilo izabrano sudija u više sudske instance?
Ovo je važno pitanje, jer se stvorila tema ovde Pravosudne akademije i naravno i građani žele da znaju kakvi su njeni efekti, obzirom da ste vi sami rekli da je potpuno opredelenje VSS i Državnog veća tužilaca da se da prioritet kandidatima koji su prošli, bilo u sudovima, bilo u tužilaštvima, pomoćničke ili neke druge položaje.
Znači, to su važna pitanja i mislim da bez ozbiljne obuke, bez ozbiljne edukacije nećemo prevazići ovaj problem, a to je veliki broj nerešenih predmeta na koje građani, sa pravom reaguju.
Naravno, mnogi su uzroci zašto se ti predmeti pojavljuju, jedan od njih je i neuspela reforma pravosuđa, ali moramo jednostavno razumeti šta su potrebe građana i kako građani vide kako treba da izgleda pravosuđe Srbije.
Želim da dam naravno podršku vašim odlukama o predloženim kandidatima. Želim da verujem da su one rezultat kvalitetne analize svih aspekata koji utiču na ovakav izbor i u narednom periodu, obzirom da ste sada dobili značajne nadležnosti kada je u pitanju pravosudna uprava i budžetiranje u pravosuđu, da se ukupno stanje u pravosuđu popravi. Na vama je sada velika odgovornost i verujemo da će preuzimanjem te odgovornosti stanje biti dobro.
Samo takav način, jačanjem položaja VSS i Državnog veća tužilaca mi možemo u narednom periodu i podrškom koju budete dobijali, mi možemo u narednom periodu očekivati veći iskorak u pravcu jačanja nezavisnosti sudija i tužilaca. Naravno, da nam se nikada više ne desi ona katastrofa koju je pravosuđe doživelo neuspešnom, amaterskom, lošom reformom pravosuđa. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Gordana Čomić, a neka se pripremi Marko Atlagić.

  Zahvaljujem.
Nema teksta bez konteksta, te ću ja mojih pet minuta u raspravi o prvom izboru sudija na osnovu predloga VSS i zamenika javnih tužilaca na osnovu predloga Državnog veća tužilaca posvetiti kontekstu u kojem se ovaj izbor odbija, ne samo institucionom okviru, vašim nadležnostima i našim obavezama, kada je izbor u pitanju.
Ovo su prvi kandidati u sudstvu i tužilaštvu koji se biraju nakon otvaranja Poglavlja 23. Ja sa žaljenjem moram da konstatujem da to niko nije primetio. Tako da, ostaje nam da verujemo pod A - niko nema pojma šta je Poglavlje 23, pod B - baš nas briga šta je u Poglavlju 23. Ni jedno, ni drugo, ni pod A, ni pod B, neće valjati, pre svega po ljude koje ste nam predložili danas da budu izabrani.
Kada su mnogi na rečima izražavali radost zbog uspeha, nespornog, Srbije, da otvori Poglavlje 23, ja sam ih pitala – čemu se vi radujete? I malo ko je znao da mi odgovori. Ja mislim da vi predlagači znate tačno šta je posao koji nas sve zajedno čeka u pregovaranju o Poglavlju 23, a ljude koji se sada prvi put biraju je takođe važno upoznati šta je to što nas čeka i u izmenama zakona, za koje vi niste nadležni, nego Ministarstvo pravde, ali u praksi.
Samo da dam jedan primer koji je pomenuo kolega Marko Đurišić. Neće moći bez odgovornosti da imamo izabranog sudiju ili zamenika tužioca sada kao dostojnog, kao čestitog, kao ističe se, a da za šest meseci bude uhapšen zbog krivičnog dela. Neko mora biti odgovoran. Ko god ne zna odgovor na pitanje šta znači otvaranje Poglavlja 23 znači odgovornost i integritet svih na javnim funkcijama. To je jedan od najtežih poslova u svakom društvu, pa će biti teško i nama.
Znam kao drugu tačku konteksta kojim smo stigli do otvaranja Poglavlja 23 koliko je integriteta trebalo da se bude sudija i tužioc u nekim vremenima. Znam strašne lične sudbine ljudi od integriteta u pravosuđu i tužilaštvu koji nisu hteli da ustuknu pred svojim etičkim normama. Znam da su sudije i tužioci prošli prvo sud samo jedne partije, a onda sud nekoliko partija, pa onda sud izvršne vlasti koji čini nekoliko partija, da bi stigli do nezavisnih organa koji čine ljudi iz pravosuđa i tužilaštva koji onda među sobom predlažu Skupštini izbor ljudi za funkcije. To je dobro na papiru.
Poglavlje 23 kaže – od toga treba napraviti praksu. Državno veće tužilaca i VSS i Narodna skupština treba u tom poslu da budu partneri. To je prva tačka konteksta o kojoj govorim.
Druga tačka je tema koju je spomenuo narodni poslanik Balša Božović o strukturi kandidata i kandidatkinja i mora se primetiti da od 60 i koliko izbora za sudije koji se biraju prvi put na dužnost ogromna većina su žene. Ima teorija koja kaže – ženama se otvara pristup samo tamo gde nema moći i gde nema novca. Ja jako želim da verujem da ovo nije slučaj, jer sudija mora da ima moć i mora da se sa sobom nosi jer moć sudije proističe iz vladavine prava koja mu je poverena Ustanovom i zakonima.
Novca znam nažalost koliko ima. Spadam u one retke koji su se neuspešno borili za povećanje sudskog budžeta, za povećanje pozicija za Kancelariju za evropske integracije i Koordinaciono telo za ravnopravnost. Nisam uspevala, ali to što sam ostajala manjina u tome da novac treba tako rasporediti ne znači da nisam u pravu, i da ću pokušati opet.
Volela bih da me se demantuje da tolika odluka o ženama koje se kandiduju i predlažu nije i poruka – mi ne smatramo da ovde treba da bude moći.
Treća tačka konteksta po kojem se odvija ovaj izbor jesu banalni nesporazumi o tome čemu mi narodni poslanici u stvari služimo. Ako, pod A, neko mislim kazala mu stranka, ima da glasa kako kažem, da tom služi narodni poslanik, u dubokoj je zabludi i čini veliku štetu i sramotu u Poglavlju 23, celom društvu i celini.
Ako neko misli da narodni poslanik ima obavezu da ako je opozicija bude protiv, ako je vlast da bude za, u dubokoj je zabludi i u sukobu sa Poglavljem 23.
Ako neko misli da se funkcija narodnog poslanika završava time što će glasati za ili protiv predloženih kandidata, u dubokoj je zabludi.
Pred nama je dijalog o kriterijumima koje ste koristili da bi kandidatkinje i kandidati bili izabrani, a onda naša funkcija i dijalog o tome kakav kvalitet postižu u oblasti za koju ste vi zaduženi, a mi zaduženi da vršimo nadzor i da se zajedno brinemo, da se podigne poverenje građana u pravdu.
Poglavlje 23 će vam možda obezbediti vladavinu prava i pravnu državu, ali pravdu neće bez integriteta svih nas koji u javnom životu učestvujemo, a razlika između pravde i vladavine prava ponekad ume da bude ogroman jaz. Zajednički je posao da taj jaz bude što manji. Hvala.

Reč ima Marko Atlagić. Izvolite poslaniče. Morate se prijaviti poslaniče.

Poštovana predsednice, gospođo Gojković, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani predstavnici Državnog veća tužilaštva, dame i gospodo narodni poslanici i ovi predlozi odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudsku funkciju imaju svoje utemeljenje u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on predstavio nama narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije prilikom izbora Vlade Republike Srbije 8. avgusta gospodnje 2016. godine.
Gospodo narodni poslanici, dajem na znanje gradu i svetu, „urbem em torbem“, da je ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića najtrasnarentniji, najprecizniji, najkonkretniji, najvećih 260 strana skraćena verzija i najbolji, ako vam nije jasno mogu da ponovim još jedanput – i najbolji od svih, gospodine Obradoviću, prethodnih 73 ekspozea predsednika vlada Republike Srbije, počevši od prvog predsednika Vlade moderne Srbije prote Mateje Nenadović, 1805. godine do danas, računajući i prethodni ekspoze predsednika Vučića od 27. aprila 2014. godine.
Vama gospodine Obradoviću što dobacujete, bolje bi bilo …

Poslaniče, ja vodim računa o tome. Samo vi govorite, ne brinite ništa.

Na stranici 32. skraćene verzije ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića piše, citiram: „Za dobar poslovni ambijet, ali i za sigurnost svakog građanina potrebno je da Srbija ima efikasan pravosudni sistem“, završen citat.
Dame i gospodo, mi vrlo dobro znamo da bez kvalitetnih sudija nema efikasnog sudstva, niti pravosudnog sistema u celini. Zato ovi predlozi odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na pravosudnu funkciju imaju izuzetnu važnost za naš pravosudni sistem, ali i za građane Republike Srbije u celini.
Ono što želim da kažem je to da se ovde radi o izvanrednim kandidatima za sudije, što govori pored ostalog, govore veoma dobre ocene koje su kandidati zaradili, ne dobili, već zaradili, prilikom studiranja na pravnom fakultetu, što je jedan od kriterijuma prilikom njihovog izbora za sudije.
Dame i gospodo, verujem da ste pročitali biografije kandidata od svih kandidata, a po mom računu od 61 najbolji uspeh na studijama na pravnom fakultetu dobili su Marina Rosić, sa prosečnom ocenom 9,81, i Nemanja Kovačević, sa prosečnom ocenom 9,61, mislim da su zaslužili bar jedan aplauz.
Ono što je veoma bitno, a to je da je Komisija Visokog saveta sudstva za izbor sudija izvršila proveru podnetih prijava na oglas, utvrdila njihovu blagovremenost i potpunost i obavila razgovor sa svim kandidatima, ovo posebno ističem, zato što to u prošlosti nismo imali, takvu situaciju, o tome ću nešto kasnije da kažem. Isto tako, Komisija Visokog saveta sudstva je dala ocenu da li kandidati ispunjavaju kriterijume i merila za izbor sudija, što smatram da je izuzetno dobro obavljeno. Zajedničko za 61 kandidata jeste da oni ispunjavaju sve kriterijume i merila za ocenu, i to stručnost, osposobljenost, dostojnost za izbor sudija.
Poštovane dame i gospodo, juče smo čuli od predstavnika stranke bivšeg režima sumnje u Komisiju Visokog saveta sudstva u obavljanju svojih poslova. Verovatno su se vodili vlastitim iskustvom, jer njihova stranka nije vodila računa o kriterijumima, nego o stranačkoj pripadnosti kandidata. Da je bivši režim vodio računa o kriterijumu za izbor sudija, kao što sada Visoki savet sudstva vodi, ne bi nam za vreme njihove vladavine sudstvo bilo najgore u Evropi. To je bila ocena evropskih zvaničnika. Sudstvo nam je bilo u očajnom stanju, kretalo se od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju 760 sudija do neuravnoteženih krivičnih dela. Dame i gospodo, sudstvo nam se ljuljalo kao zgrada sklona padu.
Neke sudije su umrle od nepravde, a neke izvršile samoubistvo. Gospoda iz bivšeg režima napravili su kod izbora sudija jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva time što su izabrali mrtvog sudiju Ljubišu Ristića iz Požege za sudiju, to je nezabeleženo u istoriji sudstva, iako je predsednica Visokog saveta sudstva gospođa Nata Mesarević izjavila da su svi kandidati proveravani i da je na proveru utrošeno 200 časova vremena. Samo ne znam, dame i gospodo, kako je proveravala mrtvog sudiju?
Kakvo opravdanje, gospodo iz bivšeg režima, kritikujete danas Komisiju, opravdavate činjenicu da niste izabrali u jednom okružnom sudu za sudiju koja je bila među pet najboljih sudija zato što joj je muž bio advokat, a radio je i tzv. „Ibarsku magistralu“ kao istražni sudija, a doneo je i prvostepenu presudu u slučaju Ćuruvije i branio Gorana Kneževića? Kako ćete gospodo iz stranke bivšeg režima, danas kritikujete bez argumenata, objasniti činjenicu da ste izabrali za sudiju Sonju Brkić koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda i predsednika RIK?
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o sudijama to izričito zabranjuje. Ona je u RIK na taj način protivpravno uzela 2.673.000 dinara, odbila je da vrati te pare.
Da zaključim, bivši režim kod izbora sudija nije se pridržavao niti stručnosti, niti osposobljenosti, a još manje dostojnosti, već stranačke pripadnosti. Zato je u izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu pisalo, citiram: „Reforme koje provodi vlast u Srbiji“, dakle bivša „predstavlja posebnu zabrinutost“, završen citat iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji 2008.-2012. godina“, strana 96.
„Evropska komisija nastavlja“, citiram: „Proces reizbora sudija“, obratite pažnju gospodo narodni poslanici „bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti“, završen citat. Citiram: „Evropska komisija reforme koje je provodila vlast u Srbiji bile su kao najgora moguća stvar“, završen citat. Pored ostalog u ovoj knjizi objavila je i „Politika“ 7.7.2012. godine. Toliko, gospodo iz bivšeg režima, o vašim kriterijumima i o izboru sudija na pravosudne funkcije.
Dolaskom gospodina Selakovića za ministra pravde Republike Srbije situacija se temeljno promenila, iako još ima mnogo zaista problema, ali situacija se popravlja iz dana u dan. To su ocene i najznačajnijih evropskih zvaničnika, iako smo danas čuli od predstavnika bivšeg režima, koji je na žalost bio i premijer, a čak i ministar savezni unutrašnjih poslova, a danas vrši iz ove Narodne skupštine pritisak na tužilaštvo i sudstvo u jednom slučaju, to je nezabeleženo u istoriji parlamentarizma. Verovatno je navikao tako u proteklih 20 godina. Sudstvo će i dalje napredovati čiji je garant i nova ministarka Nela Kuburović, njena stručnost, njena odanost i privrženost poslu.
Na kraju, pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da glasate za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudsku funkciju. Posebno pozivam vas gospodo narodni poslanici iz bivšeg režima i slabašne opozicije da glasate i vi za izbor, jer ćete bar malo, pa makar i na taj način, sudelovati u modernizaciji Republike Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu, a i većina građana Republike Srbije, rekao bih plebiscitarno, uz podršku predsednika Republike. Hvala vam lepo, gospodo narodni poslanici.

Hvala.
Saša Radulović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, meni je bilo poznato da se sudije biraju, a kasnije sve ono vezano za njihov rad da je propisano Ustavom, zakonom, međunarodno priznatim ugovorima i drugim opštim aktima. Čini mi se da je u najavi i izbor sudija i dalje postupanje na osnovu jednog ekspozea, pa ako nije problem, ja ću sačekati da usvojimo ovaj ekspoze da bi to bio sastavni deo pozitivne nomenklature propisa u Srbiji, da bi mogli dalje da nastavimo da radimo. Ovo shvatite kao jednu sugestiju.
Ono o čemu ja želim malo više da govorim, najbolju poruku otkako smo ušli u reformu pravosuđa Srbije, a pričamo o tome da se to desilo posle 2000. godine, dao je danas profesor Šešelj, rekao bih na jedan izuzetno kvalitetan način, ne vređajući dostojanstvo kandidata za sudije i javne tužioce, a upozoravajući na ono što treba da bude moto svih budućih sudija i javnih tužilaca. Šta je to zapravo? To je ono što možda mnogi nisu ni razumeli, kad je čitao prosek ocena kandidata za sudije i tužioce.
O čemu se tu radi? Ako postoje neki kvalifikovani ljudi u Srbiji, sasvim dovoljno, to je diplomiranih pravnika, rekao bih diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom. Onda je Komisiji za izbor sudija u okviru Visokog saveta sudstva posao olakšan. Možda mi nekih profila imamo manjak u Srbiji, ali sigurno možemo da obezbedimo dobar izbor, zapravo ne dobar, nego najbolji izbor sudija i javnih tužilaca.
Gospodine Tomiću, videli ste da je vaše izlaganje na Odboru za pravosuđe i izlaganje profesora Šešelja u potpunosti saglasno, kad ste rekli - nije garancija da će određeni student koji je diplomirao sa desetkom biti i dobar sudija. Ja se slažem s tim, naravno da nije. Mogu da budu različite sfere interesovanja diplomiranih pravnika. Upravo o tome smo mi i govorili i ove poruke, odnosno čitanje proseka kandidata koji bi trebali da budu izabrani za sudije ima pozitivan uticaj na one studente koji su tek upisali pravni fakultet, a žele da se u svojoj karijeri bave poslom pravosuđa.
Ovo je jedna veoma važna funkcija. Važna zato što jednom izabran sudija, ne računajući ono što mi danas radimo, znači prvi put kad se vrši izbor sudija, on se vrši na tri godine, a kasnije Visoki savet sudstva radi taj posao, znači, ako neko želi da bude izabran za sudiju, on će se potruditi da i u procesu školovanja i sticanja pravničkih znanja koja mu omogućuju da bude dobar sudija, da bude odgovoran sudija, na ovaj način će uticati. Možda bi neki kriterijum, nezgodno je sad prihvatiti univerzalno pravilo, ali možda prosek ocena ispod osam ne bi trebao da dođe u obzir, iako postoje različiti uslovi prilikom bodovanja i izbora sudija. O tome mora mnogo više da se povede računa.
Svedok sam bio ovde u ovoj Skupštini kada je, istina, profesor Atlagić nije izmislio slučaj, izabran sudija koji je bio već upokojen. I ovde nam se mogla desiti slična situacija, jer konkurs za prijem sudija, jednog broja, pošto je ukupno bilo 1225 prijava, je raspisan pre 16 meseci. Možda će neko reći – pa, imali smo izbore, pa konstituisanje Skupštine i ostalo, ali to se moglo završiti u 2015. godini. U prvoj polovini 2015. godine je bio raspisan konkurs za izbor određenog broja sudija, a danas je 6. oktobar, dan posle 5. oktobra, kad mi raspravljamo o tome i verovatno danas ili sutra će biti doneta odluka. Onda su ovde moguće neke situacije koje niko ne želi da se dese.
Mi iz SRS želimo, iako je proces te reforme započet 2000. godine, čini mi se da je ono što se dešavalo 2009. i 2010. godine bila najgora varijanta reformi, kao i 2001. godine kada su se birale sudije, kada se čini mi se u temelju menjalo sudstvo u Srbiji, pa smo imali situaciju da su nam pravnici iz zemljoradničkih zadruga birani istog dana za sudija i za predsednika suda. Naravno, ne omalovažavamo mi pravnike koji rade u zadrugama, ali prosto postoji neka procedura koja nije uobičajena, nije normalna. Pogotovo ako znamo da se sudijama daju velika ovlašćenja i da oni imaju pravo i mogućnost da odlučuju čak o slobodi građana, a to je jedno od najvećih prava svakog pojedinca. Zbog toga moramo da otvorimo, što bi naš narod rekao, četvoro očiju prilikom donošenja ovih i ovakvih odluka. Mi nikada ne bi želeli više da se desi da sudija kaže – dobili smo odluku. A odluku smo dobili i rekao je sudija, koja je bila, čak i predsednik Vrhovnog kasacionog suda. To je nedopustivo. Ja se nadam da u narednom periodu nikada više tako nešto neće i ne može da se desi.
Proces oko izbora ovih sudija je trajao dugo, 91 radni dan, kako je gospodin Tomić rekao. Sad, da li je izbor izvršen najbolje ili nije, to je drugo pitanje. Znači, imamo mogućnost da izaberemo najbolje sudije, ali nisam siguran da je to ovaj put baš tako urađeno. Ovde je loše i ako budemo imali jedno ili dvoje sudija koji da li nisu dostojni, da li nisu stručni, ili bilo koji drugi faktor koji ih ne preporučuje za te visoke funkcije.
Istina je da je napravljen veliki propust u biografijama kod izbora zamenika i tužilaca. Sasvim slučajno neke lično poznajem. Nemojte sada ovo da vam bude problem, pa da ne glasate za te ljude, ali naravno, ja ime neću ni reći. Sasvim slučajno znam i znam da su imali visok prosek. To nije propust kandidata za tužioce, nego je to propust Državnog veća tužilaca, ili, ako takvih slučajeva ima, propust Visokog saveta sudstva. Nadam se da ćete ovaj put izabrati najbolje od onih koji su ponuđeni, ali mislim da bi trebalo još mnogo poraditi na ovoj problematici. Imamo sudova i sudija koji zaslužuju veliku pažnju. Kada se ponekad kritički odnosimo prema sudovima, to ne znači da nam je kompletno pravosuđe loše. Naprotiv, imamo izuzetno dobre sudije, profesionalne sudije, kao i tužioce, ali ima još mnogo prostora i potrebe da se to menja. Hvala.