Poslaniče, poslaniče, hvala vama.
Samo da kažem za povredu Poslovnika. Ja nisam reagovala ni kada su poslanici iz vaše poslaničke grupe ovde iznosili optužbe na račun predsednika SNS.
Ne sećate se. Vrlo vam je selektivno pamćenje, jutros od 10 do 13 časova, do 12 i 30 časova.
Ako nedozvoljavate poslanicima SNS da govore ono što oni žele i šta birači i građani Srbije koji su glasali za SNS i listu „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ da saznaju, onda to ne govori o mom načinu vođenja sednice nego o vama.
Znači, nisam ni vas prekinula. Pustila sam da govorite svoje insinuacije. Naravno da je dozvoljeno i poslaniku Aleksandru Martinoviću da i on traži da pravosudni organi odgovore na neka pitanja koja interesuju građane Srbije.
Tako da ničim ne mogu da povredim Poslovnik. Jedino da delim flastere poslanicima da ne govore ni o čemu danas, što mi nije tendencija.
Znači, koga interesuje postupanje koje ste vi izneli i za koje ste vi zainteresovani da dobijemo nekakve sudske pravosudne odgovore, takođe interesuje i birače SNS i građane Srbije i šire od toga za ono što je Aleksandar Martinović izneo.
Povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 107. Nije tačno da je SNS ostvarila najveću pobedu u zatvorima. Najveću pobedu smo ostvarili u Beloj Palanci pre nekoliko nedelja kada smo osvojili 70% glasova, a na kojim izborima vaša stranka nije ni učestvovala. 
Što se tiče lopova, tačno je gospodine Milojičiću, mnogo ste krali…

Poslaniče, meni se obraćajte i čemu sam ja sada pogrešila. Nisam rekla za zatvore ništa.

Dakle, mnogo su krali. To je tačno i nisu svi lopovi pohapšeni, ali ćemo se potruditi da svi lopovi zaista budu pohapšeni i da odgovaraju svi oni koji su ekonomski, finansijski i na svaki drugi mogući način upropastili Srbiju za 12 godina, a Vojvodinu za 16 godina i gradove poput Novog Sada, Beograda, Vrbasa, Inđije, Kragujevca, Niša i svih drugih mesta u Srbiji.

Poslaniče…

Završavam.
Kad već se priča o rušenju, da mi gospoda iz DS kažu – gde se dede sudski epilog rušenja romskog naselja u Novobeogradskom bloku 67 u vreme kada je DS upravljala Gradom Beogradom?

Poslaniče, član 107… Pod dva, ovo je bila replika. Moram da oduzmem dve minute vašoj poslaničkoj grupi od ukupnog vremena. Ovo je zloupotreba Poslovnika. Hvala.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Replika na povredu Poslovnika ne može.
(Goran Ćirić, s mesta: Pa rekli ste da je ovo bila replika.)
Kazna je izrečena zbog toga. Ne mogu sada ponovo da povređujem Poslovnik. Pa šta, da oduzmem i vama dve minute, a imate još i mnogo manje pa ću opet ja biti kriva. Moramo kada se krši Poslovnik da zaustavimo. Zaustavila sam na SNS. Ne mogu da se igram. Hvala vam.
Sledeći govornik je Jasmina Nikolić, pa Petar Jojić.
Jasmina Nikolić nije u sali. Onda Petar Jojić pa Dušan Petrović.
Da li Petar Jojić želi da govori? Poslaniče, da bi vas uzela u obzir morate da budete u sali, a to znači da ubacite svoju karticu.

Vezano za izbor sudija i tužilaca na tri godine, mnogo se govorilo u poslednjih nekoliko godina o reformi pravosuđa uključujući tu i javno tužilačku instituciju.
Koliko je važno da se za javne tužioce i za sudije biraju stručni ljudi, navešću jedan primer kako se to radi u nekim tužilaštvima. U jednom tužilaštvu podneto je od 2010. godine do 2015. godine 535 optužnica i optužnih predloga, da bi sudovi odbili optužnice i odbacili kao neosnovane. Koje su posledice? Ovih dana bilo je reči vezano za budžet RS, za lokalnu samoupravu, o suficitu, o deficitu budžeta.
Za ovo tužilaštvo, to je jedno više tužilaštvo koje u okviru svoga tužilaštva ima dva osnovna suda, nastupile su posledice u materijalnom smislu. Iz budžeta Republike Srbije plaćeno je 90 miliona na ime sudskih troškova, koje su prouzrokovale neosnovane optužnice, jer su sudovi morali da oslobađaju građane koji su bili nevini i koji su, u svakom slučaju, oslobođeni na osnovu dokaza.
Kada je u pitanju tužilačka funkcija, šta je sa izborom 30 tužilaca, do kada će biti privremeni vršioci dužnosti javnih tužilaštava i to u 30 tužilaštava, od kojih šest je u višem, a 24 u osnovnim sudovima?
Zašto se prouzrokuju troškovi da se tužioci šalju iz Čačka u Obrenovac ili iz Zaječara u Vršac i da ne nabrajam iz kog sedišta, iz kog okruga i sa čijeg područja treba da pređe stotine kilometara? Šta je tu posledica? Posledica je sledeća – što morate da obezbedite vozače, morate da obezbedite automobile, morate vozačima da obezbedite plate, morate da im platite doprinose, morate da im platite dnevnice, morate da platite iz budžeta benzin, mora da se namire svi troškovi koji se prouzrokuju bespotrebno, jer u sedištima osnovnih i viših sudova ima kadrova koji mogu obavljati sigurno funkciju tužioca ili zamenika tužioca, kako u osnovnom, tako i u višem tužilaštvu. Dakle, mislim da se ovo treba ispraviti i da nema potrebe da se šalju iz jednoga okruga, odnosno sedišta višeg tužilaštva u drugo i na taj način da se uštede pare.
Evo, ja postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, ministru finansija, ministru pravde i Republičkom javnom tužiocu – koliko je tužilaca iz jednoga okruga u drugi okrug, iz jednog sedišta u drugo sedište tužilaštva bilo angažovano? Koliki su troškovi, da bi mogli da vidimo, jer se iz budžeta može da namiri nekoliko milijardi dinara? Kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija, ima li tu nepotizma? Koji kadrovi se biraju? Čiji sinovi i ćerke se biraju? Ima li takvih slučajeva ili nema? Da li je sačinjena lista kandidata koji treba da budu postavljeni i izabrani za funkciju tužilaštva?
Donedavni ministar pravde je na savetovanju na Zlatiboru 18. septembra 2015. godine rekao – problem u pravosuđu jeste neznanje. Da li je to tačno? Da li to može neko da demantuje? Šta ćemo da radimo kada se u nekim sudovima, čak prešli su i u druge institucije, neću da ih imenujem, ukidane presude 80% ili preinačavane i taj ostaje da bude sudija? Taj ne može biti sudija. Onaj kome je toliko i toliko optužnica odbijeno ne može biti tužilac. On je štetočina za državu, štetočina za poreske obveznike Republike Srbije.
Ima li korupcije u pravosuđu? Neću pominjati, ali da vam predočim da je u jednom sedištu tužilaštva protiv jednog advokata podneto 34 krivične prijave ili privatne tužbe. Nijedna nije procesuirana. Čak je tužilac izjavio da su sve bile zastarele pre nego što su stigle u javno tužilaštvo. Evo, ja tražim kopije krivičnih prijava gde su građani podneli krivične prijave sa prijemnim pečatom, pad da vidimo da li je to tako.
Dakle, dame i gospodo, zašto je ukinut nadzorni odbor u Vrhovnom kasacionom sudu? Postoji nezavisnost sudije, i neka postoji, ali ne može on biti nezavistan da krši zakon. Nadzorni odbor treba da kontroliše zakon i sprovođenje zakona, a da se ne meša u njegove odluke, to je nezavisno sudstvo. Ko ga je ukinuo? Koja je to Vlada ukinula, koji režim? Prethodni režim je ukinuo ovaj nadzorni odbor i ovu instituciju koja ima veliki značaj za praćenje rada zakonitosti od strane nosilaca pravosudnih funkcija.
Šta je bilo sa donacijama i sredstvima iz budžeta i donacija iz inostranstva za reformu pravosuđa? Koliko je miliona evra stiglo? Ko je uzeo pare na ime reforme pravosuđa i reforme zakonodavstva? Ko je formirao radne grupe, ko su učesnici u radnim grupama? Koliko je ko uzeo para, a nije taj zakon video primenu u praksi, niti je usvojen u Narodnoj skupštini?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Imate šest minuta i deset sekundi. Izvolite.

Pravosuđe u Srbiji nikada nije bilo samostalno, nikada nije bilo nezavisno. To je pogotovo izraženo poslednjih godina i čini mi se najbolje o tome govore rasprave poslanika bivšeg i sadašnjeg režima, gde jedne drugi optužuju, mislim na naprednjake i demokrate, ko je koliko odgovoran za loše stanje u pravosuđu. Evo, ja ću da iz izmirim, u pravu su i jedni i drugi.
Niti je valjala reforma Snežane Malović, niti je valjala reforma reforme Nikole Selakovića, niti će pri ovim okolnostima biti dobra ova već najavljivana reformine reforme reforma Nele Kuburović. Dakle, problem koji smo imali u onom prethodnom režimu i koji imamo i sada, kada je u pitanju pravosuđe, pre svega sudstvo, je u čelnim ljudima, predsednicima Vrhovnog kasacionog suda i u Državnom tužiocu i dokle god tu ne budemo imali potpuno samostalne, odnosno samostalne i nezavisne ljude, mi nećemo imati rezultate, niti ćemo imati dobro stanje u ovoj oblasti.
Zato smo tražili na Odboru, a evo i sada da upravo u Narodnoj skupštini bude predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Državni tužilac, da malo sa njima porazgovaramo, imamo šta da ih pitamo. Kao što smo onomad pitali Natu Mesarević ko je njoj to poslao presudu, sećate se kada je izricala presudu za ubistvo Zorana Đinđića, pa je rekla – dobili smo presudu, to joj je ostalo trajno za pamćenje, ali sada imamo predsednika Vrhovnog kasacionog suda gospodina Dragomira Milojevića, kojeg takođe po nečemu karakterističnom pamtimo. Godine 2009. nije bio reizabran u onom reizboru te Malovićkine reforme, bio je među onih oko 1.000 sudija koji su se žalili Ustavnom sudu, a bio je među onih 650 sudija za koje je Aleksandar Vučić rekao da su prešli u SNS. Bio, bio, gospodine Arsiću, nemojte da se mrštite, bio je na slici pored Cvijana.
Dakle, pitanje gospodine Tomiću, rekla sam vam na Odboru da pitate gospodina Milojevića, pa ćete mi reći da li ste ga pitali, da li je on član SNS?
Poručila sam vam i da pitate Zagorku Dolovac, vama iz Državnog veća tužilaca, i za nju smo imali pitanje - zašto joj i u kojoj fioci stoji krivična prijava koju je Zoran Krasić potpisao, koja je podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Tomislava Nikolića i ekipe profesora koji su mu dali diplomu iako nije položio nijedan ispit? Uz prijavu su priloženi svi dokazi. U kojoj fioci joj stoji krivična prijava koju smo podneli, takođe potpisao Zoran Krasić, protiv svih čelnika bivšeg i sadašnjeg režima, od Borisa Tadića, Borka Stefanovića, Mirka Cvetkovića do Ivice Dačića, Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, svih koji su učestvovali u pripremama ili konačno potpisivanju Briselskih sporazuma? Gde je i šta je sa krivičnom prijavom koju smo podneli protiv Nebojše Stefanovića zbog odgovornosti njega kao ministra za propuste koji su se desili u ministarstvu koje je nadležno, a to je njegovo ministarstvo, u vreme onih tragičnih poplava u Srbiji?
Dakle, dokle god nemamo odgovore na ta pitanja, mi ne možemo govoriti o nezavisnom i samostalnom pravosuđu. Ne možemo govoriti o dobrom stanju u sudstvu, gospodine Tomiću, dokle god nam sporovi koji su inače hitnog karaktera, poput radnih sporova, poput sporova za mobing, poput sporova za utvrđivanje alimentacije, traju po pet, šest, sedam, osam godina, pa dete postane punoletno pre nego što dobije alimentaciju od roditelja sa kojim ne živi. Mnogo je propusta i mi se pitamo da li će nešto rešiti izbor ovih novih ljudi koje danas postavljamo?
Znate li vi koliko ima neizvršenih odluka sudova u Srbiji? Evo, imam ispred sebe presudu gde je jedan radnik BIA pravosnažno vraćen na posao, a svojevremeno lažno optužen za nošenje oružja. Znači, utvrđeno je pravosnažno da to nije tačno, ali neće da ga vrate na posao. Dakle, imate koliko god hoćete primera i znate vi za te primere. Ništa ne valja u pravosuđu i nikada nije ni valjalo, ne znam kome je to smešno, a nažalost nešto se mnogo i ne trudite da stanje bude bolje. To je taj problem o kojem mi želimo da razgovaramo pre svega sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda, uz uvažavanje vas, toga što ste vi ovde i vaših funkcija i sa državnim tužiocem za sva vremena. Sećate se, Zagorka Dolovac vam je, gospodo naprednjaci i demokrate, zajednički kadar. Hvala.