Vreme, koleginice Radeta.
Mislim da neka pitanja treba da postavite predsedniku Odbora za pravosuđe, a ne gospodinu Martinoviću.
Izvolite, imate pravo.

Izvinjavam se, rekao sam da se više neću javljati za reč, ali prosto moram.
(Vjerica Radeta, s mesta: Eto, nisi od reči.)
Pa, eto, vidite, moram da odgovorim zato što moram da branim stranku. Šta ćete, takav je posao.
(Vjerica Radeta, s mesta: Koju stranku? Srpsku radikalnu?)
Već sam rekao, pa Srpsku radikalnu. Ajde, ako ćemo o Srpskoj radikalnoj, Tomislav Nikolić je stekao diplomu 2007. godine, pa što ste ga kandidovali za predsednika Republike 2008. godine, ako je ukrao diplomu?
Što se tiče briselskih sporazuma, pa što ne pobediste na Kosovu i Metohiji, ako je Aleksandar Vučić izdao Srbe na Kosovu i Metohiji, a mi najbolje rezultate postigli u opštinama na teritoriji Kosova i Metohije?
Nisam razumeo ovo vaše, da ja sada treba nešto da vršim. Ja Zagorku Dolovac i ne poznajem. I što bih ja sada vršio pritisak i tražio od bilo koga da nešto uradi po nečijoj krivičnoj prijavi? To nije moj posao, kao predsednika poslaničke grupe. Ja sam samo rekao da ne razumem ne samo vaše insinuacije, nego insinuacije drugih političara u Srbiji koji su hteli da kao kamen oko vrata još jedan kamen oko vrata okače Aleksandru Vučiću i to što su Srbiju 2014. godine zadesile poplave. Juče su neki tražili odgovornost Aleksandra Vučića zato što su dve devojke poginule u Aleksandrovcu. Traže već mesecima odgovornost Aleksandra Vučića zato što se srušio helikopter, iako svaki dan padaju helikopteri i u Rusiji i u Americi i ko zna gde u svetu.
Dakle, samo sam rekao da to ne razumem. Priznajem da sam glup, ali to ne razumem, a nije moj posao da vršim pritisak na bilo koga i da tražim da se procesuira bilo ko. Ja na to niti imam pravo, niti bilo ko po mojim naređenjima treba da postupi, ja te ljude i ne poznajem. Ali, ubeđen sam da to što je Srbiju zadesila poplava nije krivično delo. Čitao sam Krivični zakonik i nisam pročitao da postoji krivično delo odgovornost za poplavu.

Vreme, kolega Martinoviću.
(Vjerica Radeta, s mesta: Replika.)
Završavamo sa replikama.
(Vjerica Radeta, s mesta: Molim vas, moram da vam kažem.)
Ne može više. Dosta je bilo, imaćete još prilika. Imaćete još prilika. Nastavljamo, molim vas. Morate li da odgovorite svaki put?
(Vjerica Radeta, s mesta: Moram, kad postavlja nove teme.)
Pa, i vi ste njemu postavljali pitanja.
(Vjerica Radeta, s mesta: Jesam… Evo, dva minuta.)
Pauza do 14.00 časova.
(Vjerica Radeta, s mesta: Neću ništa loše reći, dajte mi minut.)
Na osnovu člana 112. Poslovnika, određujem pauzu do 14.00 sati.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Miloš Bošković.

Poštovani narodni poslanici, građani i gosti, posebno bih hteo da se fokusiram na izbor sudija za Opštinski sud u Nišu, pošto sam ja iz Niša, pa me to posebno interesuje.
Pre toga bih hteo da ukažem, ovde na jedan dokument koji imam u ruci, to je Odluka o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija. Ovo je dobra stvar, što imamo formalni dokument gde je jasno definisan način na koji se sudije biraju. To je jako lepa stvar.
Sada da vidimo tačno kako se biraju sudije za ovaj konkretan slučaj za sudije u Nišu. Kaže – osnovna merila su prosečna ocena na studijama, pod jedan. Pod dva, dužina studiranja i pod tri, ocena rada. Dakle, to su tri ključna kriterijuma, pa za svaki od njih ide po 100 bodova, ukupno 300. Tu sada imate nekih dopunskih merila, ali ovo su tri ključna faktora.
Ovde imam i spisak tih kandidata koje je Visoki savet sudstva predložio i njih ima osmoro. Izvukao sam neku prosečnu ocenu za sve njih zajedno, 8,1 za sve zajedno, to je prosečna ocena studiranja i ima nekoliko kandidata koji su malo upitni u neku ruku. Evo, imamo recimo jednog gospodina ovde koji ima prosek 6,08, dakle, to je manje od 6,1. To je, recimo, ako biste imali 30 ispita, a na 28 dobijete šest, a na dva dobijete 7, kao da je možda i ciljao da ima 6 prosek, pa su mu se ove dve sedmice omakle.
Tu sada stoji i objašnjenje, biografija za tog gospodina, pa i obrazloženje na kraju i kaže – na sveobuhvatni utisak Visokog saveta sudstva u pogledu kandidata nije mogla da utiče prosečna ocena ostvarena na osnovnim studijama, jer su svi ostali relevantni parametri za izbor na izuzetno visokom nivou. Sada se opet vraćam na ovaj dokument, da vidim koji su to parametri, hajmo još jedanput, prosečna ocena, dužina studiranja, ocena rada. Dobro prosečna ocena nije toliko uticala osim ova dva druga relevantna parametra, a to je dužina studiranja i ocena rada. Koliko sam čuo, a možda grešim, većina kandidata je dobila za ocenu rada, maksimalnu ocenu, 100 poena, većina skoro, svi su dobili ravnomerno po 100 poena, a za ovog kandidata piše da je sa 30 godina života završio studije na Univerzitetu u Prištini. Ne mora da znači da je studirao 10 godina, možda je studirao manje, ali mi nemamo informaciju o tome koliko je stvarno on studirao, a to je jako bitan faktor ovde u odlučivanju ko će da bude predložen za kandidata za sudije.
Pored toga, mi ovde imamo spisak kandidata, ali nemamo rangiranje iako u dokumentu jasno piše da postoji sistem sa ocenjivanjem, sa bodovanjem, baš kako bi trebalo i to je sasvim u redu, tako i treba da bude. Međutim, bilo bi lepo da imamo spisak svih kandidata, pa lepo imamo liniju ispod koje imamo ljude koji nisu prošli, iznad koje imamo ljude koji su prošli i tačno znamo kakva je situacija.
Naveo bih jedan drugi primer koji nije direktno vezan za ovo ali je možda dobra paralela, kada se deca upisuju u srednju školu imamo rang liste, pa oni sad polažu neki ispit, pa onda ko je prošao iznad toga, a ko nije prošao ispod toga i sve je jako transparentno. Zamislite kako bi bilo kada bismo imali samo ljude, učenike koji su prošli, a za ove ne znamo koliko su imali bodova.
Zbog toga je malo problematično i upitno da li je ovaj način ocenjivanja zaista bio kompletno tačan i verodostojan. Meni je jako teško da poverujem da jedan kandidat sa prosekom 6,08 je ovde odabran u osam najboljih kandidata za Niš. Vi ste rekli da je bilo ukupno oko 1.200 kandidata na nivou cele Srbije. Ne znam koliko je bilo tačno u Nišu, to niste spomenuli, nemam tu informaciju, ali opet mi je nekako indikativno i pitam se da li je moguće da je odabrano osam najboljih u Nišu i među tih osam imamo kandidata za sudiju sa ovim prosekom koji je ravan šestici. Da li je moguće da u Nišu nema boljih sudija, da nema boljih kandidata za to mesto.
Malo sam se raspitivao preko nekih privatnih kanala za ova ostala imena i čuo sam pohvalne stvari za neke druge kandidate za koje je rečeno da su jako dobri i da zaslužuju što su ovde, ali to ne važi za ovog sa prosekom 6,08.
Mene takođe interesuje, pitam se, kakvu mi poruku šaljemo studentima koji su sada na pravnom fakultetu zato što biti sudija je jedno od jako cenjenih pozicija i jako važnih u državi. Recimo, za pravnike je to možda i najviša neka titula koju mogu da dostignu ili recimo da bude na pravnom fakultetu neki profesor. Saglasan sam u potpunosti sa ovim što ste rekli na Odboru za pravosuđe i da nije ocena uvek najbitnija i da postoje drugi faktori. To je činjenica i to stoji i to je apsolutno tačno, međutim, opet moram da se pozovem na ovu odluku gde je jasno definisano da je prvi faktor, u redu je, svi su podjednako ocenjeni, prvi faktor je prosečna ocena na studijama.
Možda se vama ne sviđa ova odluka i to razumem, možda ste shvatili da postoje neki bolji argumenti, odnosno bolji faktori pomoću kojih bi trebalo da se određuje ko bi trebalo da bude na listi, ali mi trenutno imamo ovu odluku i trebalo bi za sada da se držimo te odluke, a onda bi kasnije možda mogao da se uvede neki novi pravilnik koji bi imao nešto drugačije faktore, pa da se vodimo njime, ali za sada imamo ovaj. Tako da je šteta što nemamo spisak svih kandidata pa da vidimo ko je kakav.
Razgovarao sam još malo sa nekim ljudima iz Niša, iz sudstva, informisao sam se i rekli su mi generalno u sudovima u Nišu ima nekih sjajnih mladih ljudi, fantastičnih i jako su dobri i imaju visoke proseke. Međutim, niko od njih nije na ovom spisku. Naravno, neki od njih nisu ispunjavali uslove, previše su još uvek mladi, još uvek nisu spremni, objektivno ne mogu da se kandiduju, ali meni je skrenuo pažnju jedan pravnik koji radi u sudu u Nišu. Taj pravnik je bio student generacije, ima prosek ocena 9,7 i sada ovo nije konkretno vezano za vas, samo navodim primer, on je tamo na određeno vreme zaposlen i zbog toga, kako mi je objašnjeno ne može da dobije ocenu sudija o radu, pa samim tim ne može uopšte da se kandiduje za ovaj konkurs. Znači, ovo je sada jedan birokratski problem, nije direktno vezan za vas, samo navodim da čitav taj proces malo onemogućava i sprečava neke ljude koji su verovatno dosta bolji od nekih ovde da uđu ravnopravno u ovu trku.
Moj kolega ovde iz poslaničke grupe, profesor Pavlović, malo se više informisao oko ovog procesa izbora sudija, on je tražio i spisak nekih kandidata koji nisu prošli kako bi mogao da uporedi sad ove koji nisu prošli za izbor i one koji su prošli. Onda je dobio informaciju da zapravo nije bilo nekog rangiranja pravog. Opet, se pozivam još jednom na dokument, odluka gde tačno piše kako ide rangiranje, sa koliko poena, ali ispostavilo se da ste se vi vodili u Visokom savetu sudstva nekim drugim merilima, što opet kažem, možda vi mislite da je to bolje i iz prakse ste zaključili da ovo nije najbolji način, ali trenutno ovo je pravilnik i trenutno bi trebalo da se držimo ovog pravilnika.
Profesor Pavlović je onda uzeo na svoju ruku, sam je probao da izračuna poene za neke od kandidata za kandidate koji su prošli i za one koji nisu prošli, maksimalan broj poena je 300. Možda je nešto pogrešio i sada je ispalo da su neki imali 296 bodova od 300, a nisu prošli. Evo imamo neke koji imaju po 180 i oni su prošli. Tu sada malo dovodimo u pitanje da li je ovaj proces u potpunosti bio ispravan. Ovo bi nam pomoglo da imamo spisak svih kandidata pa lepo i tačno znamo ko su oni i onda je sve jasno, ovi su prošli, ovi nisu prošli i to je to.
Šaljemo lošu poruku studentima, jer u Nišu ima sjajnih nekih ljudi koji su išli na neka takmičenja u Oksford, takmičili se u međunarodnom pravom na engleskom, nadmetali su se na engleskom i ostvarili su jako dobre rezultate. Šta treba onda da kažemo tim studentima? Nije bitno toliko rimsko pravo da imate deset, može i šest. Nije bitno ni trgovinsko pravo, najteži ispit na Pravnom fakultetu u Nišu, ne mora deset, može šest, jer zapravo taj prosek ocena nije ni toliko stvarno bitan. Slažem se, nije uvek najbitniji prosek ocena, ali u našoj zemlji, u našem sistemu tako ocenjujemo rad javnih službenika. Ako će neko da bude advokat ili nešto slično, pa će ići u privatnu službu, onda je u redu, onda je on možda snalažljiv, pa će da nadomesti to što nema dovoljno dobar prosek time što ima neke druge veštine. Ovde je ipak jasno definisan način kako bi to trebalo da se uradi i mi ovde nemamo kompletnu informaciju i nemamo apsolutni dokaz da su ovo baš najbolji kandidati.
Zbog toga bih takođe hteo da apelujem na poslanike koji su iz Niša, sada sam primetio, ovo je mala digresija, da niko iz Niša ovde nije izneo neke stavove, ipak ovo su ljudi koji će u našem gradu da budu, da kažem, jako bitne ličnosti. Ne daj bože da završimo na sudu, oni će da dođu pred nas i da nam kroje sudbinu i niko od njih se nije izjasnio. Imam ovde koleginicu u parlamentu koja je iz Niša Jelena Žarić Kovačević koja je iz SNS, iz vladajuće koalicije, ona je pravnica, voleo bih od nje da čujem mišljenje.
Možda sam ja ovde nešto propustio, možda nešto nisam razumeo. Priznajem, nisam iz ove branše, ali meni ovo zaista nije logično da je ovo najbolja ekipa koja je mogla da bude odabrana za Niš, a vidim i za druge gradove.
Tako da, uzevši sve to u obzir, mi nećemo moći, nažalost, pošto nije transparentan proces izbora sudija, nismo sigurni da smo odabrali najbolje, mi iz DJB ne možemo da podržimo ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Jovan Jovanović nije prisutan.
Narodni poslanik Vladimir Đurić ima reč. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege poslanici, pravosuđe je presudno za uspostavljanje pravne države, sudije naročito. Ja neću ovde govoriti o konkretnim procesima. Mnoge moje koleginice i kolege poslanici su spominjali ovde raznorazne slučajeve koji su poznati u javnosti, a koji svoj sudski epilog nisu dobili.
O stanju u pravosuđu govori i činjenica da se o tim slučajevima priča u medijima, da se o tim slučajevima priča i u ovom domu. Ni mediji, a ni ovaj skupštinski dom ne bi trebalo biti mesto gde će bilo ko iznositi bilo šta o bilo kom slučaju koji nije dobio sudski epilog. To mesto bi trebalo biti sud i samo sud. Pošto to nije, nažalost, slučaj i pošto toliko toga imamo da ovde slušamo i da se ovde izgovara, mislim da možemo zaključiti kakvo je generalno stanje u pravosuđu već na osnovu same te količine izrečenih reči.
Visoki savet sudstva dostavio je dosta informacija o procesu izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijske funkcije. Nedostaje informacija o tome zašto nedostaju sudije, da li idu u penziju, u advokaturu, na neke bolje plaćene poslove u privatnom sektoru, konsultantske poslove, u Kanadu? Da vidimo ima li država problem da pridobije i zadrži najbolje talente, jer to bi trebalo biti cilj Visokog saveta sudstva, da na sudijske funkcije dođu studenti generacija, oni koji su imali najveće prosečne ocene na studijama, koji su fakultete u rekordnom roku završili i koji su se i po karakteru pokazali kao ljudi koji će dostojno obavljati studijske funkcije.
Ostala su na Odboru za pravosuđe neodgovorena određena pitanja vezana za selekciju i rangiranje kandidata u skladu sa odlukom o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za sudije i predsednike sudova. U toj odluci je utvrđen postupak bodovanja za sudije i za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. I u članu 4. tu se navodi da se gleda prosek sa studija, dužina studiranja, ocena rada i još neki dopunski kriterijumi.
Mi smo, dakle, naša poslanička grupa, rangirali neke kandidate i uporedili smo, recimo, jednog kandidata sa prosečnom ocenom 6,9 koji je studirao osam godina, koji jeste predložen i jednog kandidata sa prosečnom ocenom 9,6 koji je studirao tri godine, a nije predložen. Obojica su imali pozitivno mišljenje svojih nadređenih. I to nije jedini slučaj na koji smo naišli i po kom kada sprovedemo odluku koja je važeći propis, mi jednostavno ne dobijamo listu kandidata koju je komisija dobila.
Nadalje, Visoki savet sudstva je za jednog od kandidata sa niskim prosekom sa studija u obrazloženju rekao da se posebno imalo u vidu da je sednica svih sudija Osnovnog suda u njegovom gradu upravo njega kao kandidata izuzetno podržala. E, sad, iz važećeg podzakonskog akta moralo bi slediti da nema subjektivnog određivanja i vrednovanja kriterijuma ili da je subjektivnost svedena na minimum, te da ti kriterijumi moraju biti doslovno primenjeni onako kako je odluci propisano i da se kandidati moraju izbodovati matematikom koju propisuje odluka.
Međutim, Visoki savet sudstva nam je pisanim putem odgovorio da se lista kandidata iz redova sudijskih pomoćnika dobija iz posebnog megasoftvera, mega-programa. Nismo, dakle, dobili eksplicitan odgovor na pitanje - da li to znači da bodovanje i rangiranje kandidata vrši program po svojoj matematici i da li je matematika tog programa usklađena sa onim što zakon propisuje, u ovom slučaju konkretan podzakonski akt? Dakle, da li se kandidati boduju i rangiraju po programu čija matematika jednostavno nije zakonita?
Zakon o sudijama nadalje propisuje u članu 45. i da se stručnost kandidata proverava i ocenjuje ocenama od jedan do pet na ispitu koji organizuje Visoki savet sudstva. Podataka o rezultatima koje su kandidati ostvarili na tim ispitima nema.
Na Odboru za pravosuđe smo čuli da Visoki savet sudstva zna za kandidate sa niskim prosecima sa studija, da zna da ima onih sa većim prosečnim ocenama koji nisu prošli, da se uvažavaju važnost proseka i trajanja studija, ali da to ne garantuje sposobnost vršenja svakog pravničkog posla i da bi neko od kandidata sa većim prosekom bio sjajan profesor ili doktor nauka, predavač, ali da su cenjeni tip i konstitucija čoveka kod procene da li je on konkretno za sudiju ili ne, a to su cenili mentori kandidata. Zato je, između ostalog, i propisano uvažavanje mišljenja sednice svih sudija.
Opet nije eksplicitno odgovoreno da li je rangiranje urađeno po zakonu ili ne, jer kada se prosto odredbe odluke provuku kroz digitron i izboduju kandidati, ne dobije se lista koja nam je isporučena.
Ja ne pitam šta je bolje između ova dva očigledno različita kriterijuma za rangiranje. Pitam samo koji je zakonit. Čak i da su oba zakonita, imamo problem kolizije propisa, što takođe nije dobro.
Dodatno zbunjuje što su svi kandidati dobili maksimalne bodove po osnovu ocene rada od svojih nadređenih.
Pitanje zakonitosti izbora sudija je jako važno, jer ako pravosuđe prekrši propise koji regulišu njegov rad, onda smo sa samog vrha pravosuđa poslali poruku da pravni sistem nije postojan i da nije jednak prema svima, te da pravne države nema u punom kapacitetu ili je nema uopšte i da je država povlašćenima majka, a drugima maćeha.
Ako se na karijeru mladog sudije već na samom početku baci senka sumnje zbog sumnje u zakonitost njegovog izbora, taj sudija će na samom početku svoje karijere imati narušen integritet, a to ga čini podložnim raznim uticajima i to ga sprečava da dostojno obavlja svoju funkciju.
Ozbiljan i odgovoran kandidat bi i sam trebalo biti zainteresovan za zakonitost sopstvenog izbora. To bi bilo ponašanje od integriteta osobe koja ima konstituciju za vršenje sudijske funkcije i to konstitucije koja nam je na Odboru za pravosuđe označena kao najvažnija, ako ne i presudna pri ovom izboru, jer osoba prave konstitucije, dakle, osoba od integriteta ni sama ne bi pristala da bude izabrana na javnu funkciju kroz postupak upitne zakonitosti. A upravo su nam takve sudije potrebne ako želimo da zaista imamo pravnu državu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Predstavnici Visokog saveta sudstva, predstavnici Veća tužilaca, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se na ovaj izbor sudija osvrnuti sa aspekta predstavnika Bošnjaka Sandžaka, koje predstavljam u ovom parlamentu, s obzirom da je ovo izuzetno važna tema za individualna i kolektivna prava Bošnjaka, među kojima spada i pravo na zapošljavanje i ravnopravnu zastupljenost u državnim organima sa javnim ovlašćenjima.
Kada govorimo o zastupljenosti Bošnjaka u sudovima i javnim tužilaštvima u Sandžaku, u svetlu ovog izbora sudija i tužilaca, svedočimo nastavku diskriminacije i odstranjivanju Bošnjaka iz sistema pravosuđa.
Na području koji pokrivaju Osnovni sud i Prekršajni sud u Novom Pazaru Bošnjaci čine 80,17% stanovništva i u navedenim sudovima oni su zastupljeni daleko ispod ovog procenta. Od ukupno šest sudija koji se ovom prilikom biraju za sud u Novom Pazaru, samo tri kandidata koja su predložena su bošnjačke nacionalnosti, dok su ostala tri predložena i dolaze sa teritorije opštine Raška.
Ovakav predlog je neprihvatljiv. Prvi razlog za to je teritorijalna pripadnost, jer sudije koje se biraju ne dolaze sa teritorije suda koji pokriva nadležnošću tu oblast, koji su Novi Pazar, Tutin i Sjenica. Ovde ne govorim samo o diskriminaciji Bošnjaka, kandidata bošnjačke nacionalnosti, već i o diskriminaciji kandidata srpske nacionalnosti koji su sa teritorije Novog Pazara, Tutina i Sjenice odbijeni i nisu prošli kao kandidati.
Važni kriterijumi za izbor sudija su, naravno, stručnost i visoki moralni kriterijumi, visoki moralni kvaliteti. Moralne kvalitete jednog kandidata može da ocenjuje jedino sredina iz koje taj kandidat dolazi i sredina u kojoj taj kandidat treba da obavlja sudijsku ili tužilačku funkciju.
Izborom sudija van teritorije grada Novog Pazara i van teritorije nadležnosti koju pokriva sud u Novom Pazaru onemogućava se našem mladom kadru da dalje napreduje u struci, jer na upražnjeno mesto sudije se dovode ljudi sa strane i na taj način naš kadar ostaje ili nezaposlen, ili volonter, ili u najboljem slučaju sudijski pomoćnik. S druge strane, ne oslobađaju se ni mesta sudijskim pomoćnicima i tako naši mladi pravnici večno ostaju sudijski pomoćnici, a pošto njih ne birate u sudije, ne stvaraju se ni nova radna mesta za pripravnike i tako već godinama niko nije primljen.
Posebno želim da vam skrenem pažnju na ovaj podatak i žao mi je što ministarka pravde danas nije ovde sa nama da čuje, Pravni fakultet državnog univerziteta u Novom Pazaru postoji od 2006. godine i za sve ovo vreme koliko postoji ni jedan jedini diplomirani pravnik sa ovog Univerziteta nije primljen u sud u Novom Pazaru, tačnije ni u jednoj od pet pravosudnih institucija koje se nalaze u Novom Pazaru. Sada mi vi recite - kakvu poruku vi šaljete mladim pravnicima koji završavaju na ovom Univerzitetu? Ti ljudi volontiraju u sudu samo da bi stekli pravo da polažu pravosudni ispit i šta dalje? Kakve su šanse i mogućnosti za njihovo napredovanje?
Drugi razlog zbog kojeg je ovaj predlog neprihvatljiv je svakako neusaglašena nacionalna struktura i nastavak dosadašnje negativne prakse. Na konkursu za izbor troje sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru prijavljeno je 29 kandidata, a od toga 16 kandidata je bošnjačke nacionalnosti i samo jedan kandidat je izabran i da se razumemo radi se o kandidatu visokih kvaliteta. Nije da je primljen samo zato što je Bošnjak. Međutim, dva kandidata su dovedena iz susedne opštine Raška. Čuli smo malopre i od predstavnika Radikalne stranke zbog čega je to neprihvatljivo, zato što to povećava troškove i to je udar na budžet.
Ustav u članu 77, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u članu 21, te Okvirna konvencija o zaštiti prava nacionalnih manjina u članu 15. propisuju da se nacionalna struktura sudijskih i javnotužilačkih funkcija mora usaglasiti sa nacionalnom strukturom stanovništva za područja za koje su nadležni ti sudovi, odnosno tužilaštva. Evropska komisija je, takođe, u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije ka EU takođe kritikovala Srbiju zbog nedovoljne zastupljenosti Bošnjaka i Albanaca u sudovima, tužilaštvu, policiji, inspekcijama i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima.
Ovim povodom se oglasilo i Bošnjačko nacionalno veće koje je kao najviše predstavničko telo Bošnjaka u Republici Srbiji tražilo od Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva, Veća tužilaca i od skupštinskih odbora u Narodnoj skupštini da ponište ovaj konkurs i da se donese predlog koji će obezbediti usaglašavanje nacionalne strukture sudija i tužilaca sa nacionalnom strukturom stanovništva za oblasti, odnosno za područje za koje je nadležan sud u Novom Pazaru. Prilikom svakog izbora sudija i tužilaca ovde se krše ove odredbe Ustava, zakona i međunarodnih konvencija koje sam sada naveo i svaki put mi izražavamo nadu kako sledeći put neće biti tako.
Postavlja se pitanje - kakvu poruku uopšte šaljete građanima ove zemlje, Bošnjacima, kada im ne onemogućavate da se uključe aktivno u rad pravosudnih organa? Građani sa ovakvim načinom izbora sudija sa punim pravom nemaju poverenje u objektivnost sudova i nemaju poverenje u jednakost pred zakonom. Mnogo je onih koji bi se danas pobunili na ovakav predlog. Mnogi kandidati su ti koji bi se pobunili zato što ne prihvataju da budu odbijeni samo zato što nisu podobni.
Lično ne opravdavam njihovo ćutanje. Međutim, smatram da oni trebaju biti mnogo glasniji u odbrani tih svojih prava, ali donekle i shvatam zbog čega ćute. Pretpostavljam da mi skrećete pažnju da imam vreme, ali…

Molim vas da privedete kraju diskusiju.