Hvala, poštovani predsedavajući.
Predstavnici Visokog saveta sudstva, predstavnici Veća tužilaca, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se na ovaj izbor sudija osvrnuti sa aspekta predstavnika Bošnjaka Sandžaka, koje predstavljam u ovom parlamentu, s obzirom da je ovo izuzetno važna tema za individualna i kolektivna prava Bošnjaka, među kojima spada i pravo na zapošljavanje i ravnopravnu zastupljenost u državnim organima sa javnim ovlašćenjima.
Kada govorimo o zastupljenosti Bošnjaka u sudovima i javnim tužilaštvima u Sandžaku, u svetlu ovog izbora sudija i tužilaca, svedočimo nastavku diskriminacije i odstranjivanju Bošnjaka iz sistema pravosuđa.
Na području koji pokrivaju Osnovni sud i Prekršajni sud u Novom Pazaru Bošnjaci čine 80,17% stanovništva i u navedenim sudovima oni su zastupljeni daleko ispod ovog procenta. Od ukupno šest sudija koji se ovom prilikom biraju za sud u Novom Pazaru, samo tri kandidata koja su predložena su bošnjačke nacionalnosti, dok su ostala tri predložena i dolaze sa teritorije opštine Raška.
Ovakav predlog je neprihvatljiv. Prvi razlog za to je teritorijalna pripadnost, jer sudije koje se biraju ne dolaze sa teritorije suda koji pokriva nadležnošću tu oblast, koji su Novi Pazar, Tutin i Sjenica. Ovde ne govorim samo o diskriminaciji Bošnjaka, kandidata bošnjačke nacionalnosti, već i o diskriminaciji kandidata srpske nacionalnosti koji su sa teritorije Novog Pazara, Tutina i Sjenice odbijeni i nisu prošli kao kandidati.
Važni kriterijumi za izbor sudija su, naravno, stručnost i visoki moralni kriterijumi, visoki moralni kvaliteti. Moralne kvalitete jednog kandidata može da ocenjuje jedino sredina iz koje taj kandidat dolazi i sredina u kojoj taj kandidat treba da obavlja sudijsku ili tužilačku funkciju.
Izborom sudija van teritorije grada Novog Pazara i van teritorije nadležnosti koju pokriva sud u Novom Pazaru onemogućava se našem mladom kadru da dalje napreduje u struci, jer na upražnjeno mesto sudije se dovode ljudi sa strane i na taj način naš kadar ostaje ili nezaposlen, ili volonter, ili u najboljem slučaju sudijski pomoćnik. S druge strane, ne oslobađaju se ni mesta sudijskim pomoćnicima i tako naši mladi pravnici večno ostaju sudijski pomoćnici, a pošto njih ne birate u sudije, ne stvaraju se ni nova radna mesta za pripravnike i tako već godinama niko nije primljen.
Posebno želim da vam skrenem pažnju na ovaj podatak i žao mi je što ministarka pravde danas nije ovde sa nama da čuje, Pravni fakultet državnog univerziteta u Novom Pazaru postoji od 2006. godine i za sve ovo vreme koliko postoji ni jedan jedini diplomirani pravnik sa ovog Univerziteta nije primljen u sud u Novom Pazaru, tačnije ni u jednoj od pet pravosudnih institucija koje se nalaze u Novom Pazaru. Sada mi vi recite - kakvu poruku vi šaljete mladim pravnicima koji završavaju na ovom Univerzitetu? Ti ljudi volontiraju u sudu samo da bi stekli pravo da polažu pravosudni ispit i šta dalje? Kakve su šanse i mogućnosti za njihovo napredovanje?
Drugi razlog zbog kojeg je ovaj predlog neprihvatljiv je svakako neusaglašena nacionalna struktura i nastavak dosadašnje negativne prakse. Na konkursu za izbor troje sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru prijavljeno je 29 kandidata, a od toga 16 kandidata je bošnjačke nacionalnosti i samo jedan kandidat je izabran i da se razumemo radi se o kandidatu visokih kvaliteta. Nije da je primljen samo zato što je Bošnjak. Međutim, dva kandidata su dovedena iz susedne opštine Raška. Čuli smo malopre i od predstavnika Radikalne stranke zbog čega je to neprihvatljivo, zato što to povećava troškove i to je udar na budžet.
Ustav u članu 77, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u članu 21, te Okvirna konvencija o zaštiti prava nacionalnih manjina u članu 15. propisuju da se nacionalna struktura sudijskih i javnotužilačkih funkcija mora usaglasiti sa nacionalnom strukturom stanovništva za područja za koje su nadležni ti sudovi, odnosno tužilaštva. Evropska komisija je, takođe, u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije ka EU takođe kritikovala Srbiju zbog nedovoljne zastupljenosti Bošnjaka i Albanaca u sudovima, tužilaštvu, policiji, inspekcijama i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima.
Ovim povodom se oglasilo i Bošnjačko nacionalno veće koje je kao najviše predstavničko telo Bošnjaka u Republici Srbiji tražilo od Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva, Veća tužilaca i od skupštinskih odbora u Narodnoj skupštini da ponište ovaj konkurs i da se donese predlog koji će obezbediti usaglašavanje nacionalne strukture sudija i tužilaca sa nacionalnom strukturom stanovništva za oblasti, odnosno za područje za koje je nadležan sud u Novom Pazaru. Prilikom svakog izbora sudija i tužilaca ovde se krše ove odredbe Ustava, zakona i međunarodnih konvencija koje sam sada naveo i svaki put mi izražavamo nadu kako sledeći put neće biti tako.
Postavlja se pitanje - kakvu poruku uopšte šaljete građanima ove zemlje, Bošnjacima, kada im ne onemogućavate da se uključe aktivno u rad pravosudnih organa? Građani sa ovakvim načinom izbora sudija sa punim pravom nemaju poverenje u objektivnost sudova i nemaju poverenje u jednakost pred zakonom. Mnogo je onih koji bi se danas pobunili na ovakav predlog. Mnogi kandidati su ti koji bi se pobunili zato što ne prihvataju da budu odbijeni samo zato što nisu podobni.
Lično ne opravdavam njihovo ćutanje. Međutim, smatram da oni trebaju biti mnogo glasniji u odbrani tih svojih prava, ali donekle i shvatam zbog čega ćute. Pretpostavljam da mi skrećete pažnju da imam vreme, ali…

Molim vas da privedete kraju diskusiju.

… imam i vreme ovlašćenog predstavnika grupe.

Nemate mogućnost da u ovom delu sednice koristite vreme koje pripada šefu ili ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe. Vreme koje pripada vašoj poslaničkoj grupi za diskusiju po ovoj tački dnevnog reda je iskorišćeno. Daću vam još 10 sekundi da privedete kraju. Izvolite.

Dakle, shvatam zbog čega kandidati koji su s pravom nezadovoljni na ovakav izbor i ovakav predlog sudija i tužilaca se ne oglašavaju. Donekle, oni se plaše da će time sebi zatvoriti vrata za dalje napredovanje u karijeri. Pozivam vas da vi poništite ove predloge za izbor sudija u Novom Pazaru i da donesete novi koji će raditi na usaglašavanju.

Reč ima narodna poslanica Ana Ćirić, a neka se pripremi narodni poslanik Marko Đurišić.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, izuzetno mi je drago što se danas obraćam, po prvi put, u ovom Domu, jer smatram da je ova tema zaista važna i da predstavlja stub funkcionisanja našeg društva.
U materijalu koji smo dobili danas detaljno su obrazloženi predlozi kandidata, kao i njihove biografije. Smatram da su one zaista kvalitetne, te da nam daju nadu da će ova reforma koja se sada sprovodi zaista uroditi plodom.
Kada govorimo o izboru kandidata na bilo koje funkcije koje su od ovog značaja, a pogotovo kada govorimo o funkcijama koje treba da budu potpuno nezavisne, ovim izborom mi oblikujemo budućnost naše zemlje. Kada kažemo budućnost, mi ne govorimo o narednih godinu, dve, tri, već govorimo o jednoj daljoj budućnosti, o projekciji koja treba da nam stvori sigurnost i stabilnu državu.
Ovom prilikom neću komentarisati biografije kandidata, jer smatram da je od velikog značaja način na koji su oni izabrani, način i kriterijumi koji su korišćeni pri izboru, a pogotovo što većina kandidata jesu već potekli iz sudstva i tužilaštva, tako da zaista smatram da nas to dovoljno uverava da je ova vaša odluka, tj. vaš predlog zaista ispravan i da će dati rezultate.
Kada govorimo o ženama na funkcijama, obično imamo neke procente i neke kvote koje treba zadovoljiti, kao, na primer, u Narodnoj Skupštini 30% poslanika je potrebno da budu osobe pola koji je manje zastupljen, a u ovom slučaju to su žene. Meni je izuzetno zadovoljstvo što ste vi izabrali toliko žena da budu sudije, zamenici sudija, tužioca, a one nisu morale da budu ni u jednoj kvoti, već su izabrane isključivo po svojim kompetencijama.
Svi ćemo se složiti da je pravosuđe od vitalnog značaja za razvoj naše zemlje i našeg društva, jer sa jakim i nezavisnim pravosuđem zaista jedino tako možemo da idemo napred, te iz tog razloga je potrebno napraviti uslove u kojima će pravosuđe da funkcioniše potpuno nezavisno, a smatram da je ovo jedan korak, prvi i važan korak, a to je izbor kadrova koji su stručni i mladi. Ono što nam je značajno jeste što ste izabrali dosta mladih kadrova, a oni jesu budućnost ove zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Marko Đurišić nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Ići sudiji, trebalo bi da znači, ići pravdi. Naša narodna poslovica kaže – da pravda drži zemlju i gradove, još „Dušanov zakonik“, da ne treba suditi u strahu od cara nego po pravdi i zaista ovo jeste tema od velike osetljivosti i izuzetnog značaja za našu državu.
Drago mi je da ovde vidimo predstavnike Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, da vidimo ko su ti ljudi koji stoje iza najvažniji pravosudnih funkcija u ovome društvu, koji zaista imaju ogromnu odgovornost kada ovakvim činom biraju nosioce najviših pravosudnih funkcija i time opredeljuju neku sudbinu pravosuđa u Srbiji za neki naredni period, a kasnije nakon tri godine to i potvrđuju ko je, da tako kažem, opravdao poverenje ili ne.
Ono što, naravno, mogu da govorim iz ugla opozicije i da kritikujem svaki predlog koji dolazi u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali mislim da to u ovom slučaju jednostavno ne bi bilo pošteno. Nije lako postaviti se u ovom slučaju i ja ću se potruditi u ovom svom kratkom izlaganju da ukažem koje su to specifičnosti.
Sa jedne strane, ova procedura deluje zaista kao jedina ispravna procedura. Zaista, vi kao neki nezavisni organ treba da date te predloge, imate iskustvo, imate znanje, znate praksu na terenu, dali ste ljude, predložili ste ljude iz pravosuđa, na taj način je ispoštovana nezavisnost sudstva i na svaki drugi način jednostavno to bi trebalo da bude procedura mimo politike i mimo političara, i nije normalno u krajnjem da mi ovde biramo ko treba da bude nosioc najviših pravosudnih funkcija, kada vi sigurno bolje znate i možete da ocenite njihov rad, jer svakodnevno neki ljudi sa njima rade i oni, da tako kažem, mogu najbolje da ih ocene.
I, zaista iz tog ugla gledano trebalo bi podržati, jer je struka o struci se izrazila i na neki način predložila one koji trebaju da naslede struku. Taj ugao gledanja je jedan. Drugi ugao gledanja je naravno, ono naše negativno iskustvo koje mi u Srbiji imamo sa pravosuđem.
Pre svega, partijski uticaj na pravosuđe, a onda jedan drugi uticaj koji možda nije dovoljno pomenut, a koji vredi pomenuti, a to je tzv. rodbinsko kumovski uticaj na pravosuđe. I, to je jedna tema koja je i te kako bolna i nešto slabo primećena, a koliko izlečena u našem pravosuđu, to bi tek bila tema za diskusiju.
Naravno da iz tog ugla gledano, ja mogu iz ugla Dveri da navedem brojne, da tako kažem, probleme koje smo imali sa pravosuđem. Odbačene krivične prijave za izborne krađe iz 2012. godine, odbačene krivične prijave za antiustavno delovanje po pitanju Briselskog sporazuma, naše razne krivične prijave vezane za visoko-tehnološki kriminal, gde se neko lažno predstavlja u naše ima na internetu, što sve nikada nije dobilo nikakav epilog.
Mogu da podsetim javnost i na razne druge stvari koje su obećavane, posebno od strane SNS koja je toliko poznata po lažnim predizbornim obećanjima da će se izboriti sa korupcijom, a evo pet punih godina nemamo nijednu pravosnažnu presudu po pitanju korupcije, niti se danas u zatvorima Srbije nalazi jedan jedini čovek koji je opljačkao ovu državu prethodnih 25 godina.
Pa, koliko je to godina potrebno SNS da se završi bilo koji postupak? I, dokle će pod izgovorom nezavisnosti sudstva da zastarevaju postupci, da nema pravosnažnih presuda, da se obaraju tužbe itd?
Dakle, jednostavno mnogo priče, a malo rezultata. Ono što, želim takođe dodatno da istaknem, jeste da imamo slučaj, recimo, da se i u svoje vreme i u ovom domu Narodne skupštine podizala neka robijaška odela poput, recimo, robijaškog odela za Mlađana Dinkića, od strane sadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića, pa ne videsmo da je iko ikada procesuirao ekonomskog ubicu Mlađana Dinkića, koji je direktno na uništenje naših domaćih banaka i privreda.
Dakle, čini mi se da je politika SNS u pravosuđu, zapravo nastavljač u mnogo čemu politike DS i da su kadrovi DS i te kako dobro došli kadrovskim rešenjima SNS, da tu postoji jedan ozbiljan kontinuitet.
U ostalom ne vidim zašto se ne rešavaju toliki slučajevi koji se ovde pominju, kada ste već pet godina na vlasti. Mislim da je tu Rasim Ljajić, zaista bio pošten kada je pre neki dan rekao da je Aleksandar Vučić pravi petooktobarac i nastavljač 5. oktobra, možda i vrhunac 5. oktobra.
Ono što želim ovde još da istaknem, jeste da, dakle mi ovde želimo da pohvalimo nekoliko stvari, što nisu favorizovani polaznici pravosudne akademije, jer je to bio način da se partijski, posebni i podobni kadrovi instaliraju u tužilaštvo i sudova. Ne smemo dozvoliti takvu vrstu forsiranja kursista i poslušnika, već nam trebaju ljudi koji su upravo iskustvo stekli u pravosuđu i samim tim njih i treba favorizovati što je ovde dobra stvar.
Treba obratiti pažnju i na činjenicu da je u pravosuđu rasprostranjena pojava nepotizma i favorizovanja srodnika, o čemu sam govorio i sa tim bi trebalo da se prestane. Dveri ne žele porodične pravosudne klanove, već stručne, dostojne i hrabre sudije i tužioce. Moramo birati nove kadrove u pravosuđu i podmlađivati strukturu, jer je poznato da u ovom trenutku ima sudova i tužilaštva koji su preopterećeni poslom, a u njima nema dovoljno sudija i zamenika tužilaca za postupanje.
Sa druge strane, u beogradskom pravosuđu imamo konstantnih haosa sa izmetanjem i preseljenjima, što sve utiče na nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva. Sada kada biramo nove sudije i zamenike tužilaca, moramo voditi računa i o tome u kakvim uslovima se radi, tj. kakve su sudnice, kabineti i sve ono što treba da predstavlja osnovne uslove za rad ljudi u pravosuđu.
Pitanje zarada u pravosuđu, je takođe, posebno pitanje, a ovde Dveri podržavaju sve stavove pravosudnih sindikata i strukovnih udruženja koja su usmereni na poboljšanje njihovog položaja, a posebno na jačanje kapaciteta pravne države, jer ne sme više partija da sudi, odnosno članska karta, već pravo.
Dveri su takođe zabrinute zbog uvođenja novih pravosudnih profesija javnih izvršitelja, javnih beležnika, čime se nadležnost sudova sužava, tarife i troškovi povećavaju, sve na štetu građana Srbije, što je posebna tema.
Posebno smo zabrinuti, istaći ću na kraju još dve stvari. Posebno smo zabrinuti zbog pritiska pojedinih medija na sudove i tužilaštva, čime je već stvorena ambijent gde javnost maltene presuđuje, gde se reaguje emotivno, umesto da se u odgovarajućim postupcima utvrde pravno relevantne činjenice od strane nadležnih državnih organa, pojedini mediji optužuju i presuđuju.
Posebno pitanje predstavljaju slučajevi kada su tužilaštvo i sudovi faktički privatizovani od privatnih privrednih društva, pa je tako postojao veliki broj predmeta u kojima tužilaštvo štiti interese i uteruje dugove, recimo za privredno društvo „Dajners klub“ d.o.o koje je dugi niz godina izdavalo platne kartice iako nije poslovna banka. Zašto tužilaštvo nije iniciralo postupak za neovlašćeno izdavanje takvih kartica i da li možda neke sudije i tužioci možda imaju neki „vip“ status u „Dajners klubu“?
Konačno, možda i najosetljivije pitanje, treba prekinuti sa praksom da se u suđenja u Srbiji, u rad pravosuđa mešaju strane ambasade, posebno SAD i Nemačke i posebno u pogledu specijalnih tzv. sudova za ratne zločine, za organizovani kriminal. To je nešto o čemu ovde mora da se progovori. Zaista je ispoštovana procedura. Verujemo da je ispoštovana i stručnost, nemamo dovoljno poverenja jer smo imali mnogo negativnih iskustava iz prošlosti.
Da li smo dovoljno stručni da sve ovo ocenimo, da li treba da vam damo blanko poverenje, dokle ćemo kočiti izbor, da li bismo time možda kočili izbor novih sudija i tužilaca, što je neophodno za rad pravosuđa, ako bismo u ovom trenutku bili protiv ili tražili povlačenje vaših ovakvih odluka. Kako da vam verujemo, ko će da odgovara za to ako budete imali propuste u radu, to je veliki broj pitanja na koja u ovom trenutku nema odgovora. To je nešto što će naravno biti predmet dodatnog izlaganja naše poslaničke grupe.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.