Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dejan Šulkić.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, ja ću govoriti o amandmanu, kao i moji prethodni govornici, kolege.
Dakle, podnosilac amandmana je izneo razloge zašto ne treba usvojiti izmene zakona o finansiranju lokalne, sa kojima se slažem. Naveo bih još neke. Mi kao da smo vodili raspravu ova tri dana o stavljanju van snage Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pa smo od predstavnika predlagača u razmeni argumenta slušali o razlozima koji se stavljaju na teret, dakle razlozi zbog kojih ne valja važeći zakon. Zašto onda nismo imali Zakon o stavljanju van snage ovog zakona? Zašto? Zato što nemamo drugi. Šta smo dobili u zamenu? Dobili smo izmenu samo u delu procenata učešća lokalne samouprave.
Ako zakon ne valja, neko od kolega je govorio, mislim da je čak neko od predstavnika skupštinske većine, zašto zakon nije izmenjen od 2012. godine? Govorio sam o tome da ovaj zakon ova vlast primenjuje u prethodnom mandatu i u ovom, i u onom pre prethodnom. Primenjuje onoliko koliko ga primenjuju i stranke koje su ga donele.
Dakle, ako je izmenjen 2011. godine, pa samo godinu dana ga je primenjivala stranka bivšeg režima, kako smo ovde imali prilike da čujemo. Zašto nije promenjen od 2012. godine? Ako do te mere utiče na makroekonomsku stabilnost, zašto nije promenjen 2012. godine?
Dalje, nije tačno da lokalne samouprave blistaju zbog izmene zakona i zbog umanjena, kako se ovde predstavlja. Veoma su nezgodni gradonačelnici, predsednici opština i ostali lokalni funkcioneri, a verujte i građani i vodi se rasprava i na mnogim drugim mestima, ne samo u ovoj sali o ovom zakonu, zato što građani prate.
Gospođo ministarka, vi ste u debati koju ste vodili sa nama tri dana, uz trud koji ste uložili, niste zaista pružili dokaze i opravdanje za ove izmene.
Ja sam govorio kod načelne rasprave, a sada to može kod amandmana, da ste posebno oštetili opštine kao jednu od struktura lokalnih samouprava. Niste dali odgovor na mnoga pitanja koja su postavljena, očekivao sam da će nakon prvog dana skupštinski saziv dobiti odgovor na neka pitanja.
Dao sam i konkretne predloge. Dakle, mogli ste da se uverite da su opštine uskraćene strukturno sa ovim procentom umanjenja za 447 miliona dinara. Zašto? Čuli smo jedan od argumenata na Odboru za ustavna pitanja da su gradovi prepoznati kao poželjne sredine, pa da ih treba dodatno podržati. Dakle, ja sam vas izvestio o razlogu koji sam čuo na Odboru od predstavnika predlagača. To nije nikakav argumenta. Dakle, on je selektivan, restriktivan po opštine.
Svi brinemo o lokalnim samoupravama i ne treba u tome da se utrkujemo, ali ne povlačimo svi iste poteze u korist lokalnih samouprava. Ovaj potez Vlade nije u korist lokalnih samouprava i što je najgore, za ova tri dana nismo dobili dokaze zašto je to toliko i koliko važno za makroekonomsku stabilnost, ako je tačno, nešto je jedan od prethodnih govornika rekao, pominjući 997 milijarde, pa dakle to je učešće od 0,048% u budžetu.
Odgovori na pitanja koja ste dali su, zaista uopšteni, isto kao i obrazloženje. Dakle, to je posledica pripreme zakona na prečac.
Terminološko neslaganje ili možda i suštinsko. Govori se ovde i zamera da kritika koja se čuje protiv izmene ovoga zakona da mi govorimo kako država nešto uzima opštinama. Pa, tačno je. Dakle, svodi se na smanjenje sredstava, a to se sada ovako narodnim jezikom može da prevede uzimanje. Pa sada, tobože država je nešto dala, pa sada može i da uzme. Pa, uredu je, to i jeste prihod države, ali je država odredila da bude ovako kako je sada. Pa, nisu se opštine izborile same da bude ovako, nego je to donela, takođe neki skupštinski saziv je doneo.
Ne možemo se rukovoditi principom, da banalizujem istup jednog našeg kolege koji nas je po sopstvenom priznanju kolege iz njegove poslaničke grupe 20 minuta terorisao ovde, nas opoziciju, ne možemo se rukovoditi principom – ja sam te stvorio, ja imam pravo da te uništim, lokalnu samoupravu.
Dakle, država može da ukine lokalne samouprave. Može da napravi novu teritorijalnu organizaciju, ali da li je to način na koji treba razgovarati o ovakvom jednom važnom pitanju. Izmena zakona je restriktivna i selektivna i to je dokazano, to ste vi priznali na kraju krajeva. Dobar deo argumenata ste prihvatili u toku ove rasprave, nešto ćutke, nešto što i u znanju.
Vi ste napravili određenu ogradu od politike Vlade, lično, zato što ste želeli, navodno tvrdnjom da niste član ni jedne političke partije, da na taj način objektivno sagledavate stvari. Da li to znači da predsednici opština, gradonačelnici iz bilo koje stranke, ali iz SNS ne sagledavaju objektivno situaciju u svojim lokalnim samoupravama zbog toga?
Vi ste najavili izmenu zakona, ali prilikom ove izmene to može da predstavlja samo izvinjenje da će te vi prilikom sledećih izmena zakona ili donošenja novog, to još uvek ne znamo u ovom trenutku, da ćete izbalansirati ili ispraviti tu nepravdu koja se nanosi lokalnim samoupravama, a onima koji su vodile računa i vodeći računa o lokalnim budžetima, oni su vodili računima i o makroekonomskoj stabilnosti u našoj državi, one su posebno oštećene.
Govorili ste o kompenzacionom odelu kao modelu za pomoć onim lokalnim samoupravama koje će biti u problemu, posebno posle usvajanje izmena ovoga zakona. Pa, sve lokalne samouprave će biti u problemu, sve lokalne samouprave i taj kompenzacioni model će morati da podrazumeva barem ovoliko para koliko se umanjuje ovim zakonom o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Kao izlaz iz ovako teške situacije lokalnim samoupravama se preporučuje da malo bolje popišu lokalnu imovinu, ne lokalna imovina, pardon, imovina koja podleže tom lokalnom porezu na imovinu da nije popisana dobro. Ali, imovina postoji i ako nije popisana, ali nemamo poreske obveznike na velikom delu imovine. Dakle, šta ćemo tada da radimo? Srbija nam se prazni. Nema đaka u školama. Imamo imovinu. Nemamo obveznike. Imamo škole, ima manje đaka. Ne okrivljujem ja vas za to. To je jedan proces koji se dešava, ali je okolnost u kojoj donosimo ovakav zakon.
Posebno napominjem da ako je već postignuta makroekonomska stabilnost i bez ovog umanjenja od 4,8 milijardi dinara, a potrebno je da se 40 miliona evra slije u republički budžet, zašto nije određena namena? Ako već imate nameru, ako ste solidarni, ako imate razumevanje za lokalne samouprave koje će biti u problemu, zašto ne odredite namenu 4,8 milijardi dinara pa da kažete – to će se koristiti npr. za regionalne razvojne projekte lokalnih samouprava koje pojedinačno ne mogu da isfinansiraju?
Navešću vam još jedan negativan primer gde je namena sredstava ugrožena. Ona pogađa lokalne samouprave. Imali smo poplave prethodnih nekoliko godina. Jeste država bila izdašna i pomagala, ali su i lokalne samouprave pomagale i podnosile veliki teret, a vi znate dobro da izmenom zakona 2010. ili 2011. godine, nije ni važno koje godine je bilo, da je vodna naknada kao namenski izvor prihoda prebačen kao budžetski prihod i da se onda deo tog prihoda transferiše na preduzeća koja se bave održavanjem vodotokova i da to direktno ugrožava i lokalne samouprave. To sam samo naveo kao primer, jednu digresiju koliko je važno da se namena sredstava odredi jasno i da se znaju pravila na koji način se raspolaže tim sredstvima.
Vi ste dali dosta usmenih najava šta će biti, ali nikakva normativna garancija nije pružena da lokalne samouprave mogu da očekuju takvu najavu i mogućnost. Kritike koje se ovde čuju sa izvesnom dozom sumnje da će se raditi politički i na neki drugi način zaista mogu da stoje.
Nekoliko kolega je navodilo primere dobre ili loše prakse. Ja ću navesti jedan primer dobre prakse i jedan primer loše prakse. Primer dobre prakse je opština Velika Plana do avgusta 2015. godine i primer loše prakse opštine Velika Plana posle avgusta 2015. godine.
Sigurno da imate u Ministarstvu za lokalnu samoupravu da opština Velika Plana do avgusta 2015. godine imala je pedesetoro manje zaposlenih od dozvoljenog broja, da nije imala dan blokade. Kada govorimo ovde o bivšim režimima, ne znam šta to tačno znači, pa neko od kolega mi reče da su to političke grupacije ili pojedinci koji su u prethodnom periodu bili nosioci javnih funkcija, i ja sam predstavnik bivšeg režima lokalnog naravno u Velikoj Plani i to su primeri dobre prakse.
Opština Velika Plana se nije oslanjala samo na državni budžet, već je u saradnji sa Smederevskom Palankom, ispravka kolegi bivšem iz Smederevske Palanke, zajedno smo obezbedili 10,5 miliona evra za realizaciju regionalnog vodovoda.
Jako je važno da se pozabavite ubuduće, gospođo ministarka, kadriranjem na lokalnom nivou. U političkom delu treba da utičete na izmenu zakona koji će filtrirati kvalitet na izborima. Znate o čemu vam govorim, a kada su u pitanju zaposleni, nemojte da se hvalimo da su nam plate niske u javnom sektoru. Niska plata u javnom sektoru i najava da će ona trajno ili barem srednjoročno, a možda i dugoročno biti niska, to znači odsustvo kvaliteta ili okretanje glava kvaliteta od lokalne samouprave i javnog sektora.
Dakle, treba izbalansirati kvalitet i dati šansu kvalitetnim sposobnim ljudima da se kao stručnjaci, kao činovnici, kao inženjeri dokažu i u javnom sektoru.
Kada govorimo o razvoju neko je pominjao ravnomerni razvoj. Pored ravnomernog razvijanja imamo i ravnomerno nerazvijanje. Mislim da se mi približavamo više ovom drugom polu, ravnomernog nerazvijanja.
Odmah da vam kažem da se sa vama slažem da se ravnomerni razvoj mnogo teže postiže nego ravnomerno nerazvijanje.
Ovaj zakon će sigurno biti usvojen. To nije sporno, ali ne po pravdi, već po pravu jačeg. Hvala.

Reč ima ministar Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Pošto nemam puno vremena pažljivo sam pročitala sve amandmane, predloge. Hoću samo da kažem da mislim da sam se trudila, dala sam stvarno sve od sebe da u poslednja 72 sata, zajedno u ponedeljak sa odborima, obrazložim i građanima i narodnim poslanicima zašto je važan ovaj zakon.
Ako hoćemo da simplifikujemo možemo da simplifikujemo i kažemo da je važan, na kraju krajeva, bio i zbog brzog pozitivnog zaključka MMF, koji jeste važan za Srbiju, koji u stvari pokazuje da je Srbija ozbiljna, odgovorna zemlja koja je siguran i stabilan partner, a to ova Vlada dokazuje i to je važno i ovom premijeru.
Jako mi je važno, još jednom da napomenem za sve koji prate prenos i za sve narodne poslanike, da su dva principa bila važna kojima smo se vodili. Prvi, da su najmanje pogođene najsiromašnije lokalne samouprave i drugi da je najviše oduzeto od grada Beograda, čak 40% ovog tereta koji predlažemo pada na grad Beograd, zato što grad Beograd ima najveće prihode od poreza na zarade i grad Beograd je svakako, pa samo zato što ima status glavnog grada, u velikoj meri ekonomski povlašćen.
Amandmane mogu da stavim u tri grupe, ali najviše amandmana predlaže da se podigne učešće u porezu na zarade za lokalne samouprave malo, ali manje nego iz zakona 2011. godine, ali zato najveća grupa amandmana kaže da se Beogradu poveća učešće u porezu na zarade više nego u zakonu iz 2011. godine, za 5%, 8%, 10%, 15% i 17% idu amandmani. Dakle, da se Crnoj Travi u najboljem slučaju da 77%, a da se Beogradu da 87% od učešća na zarade.
To nije ravnomerni razvoj i ne razumem zašto su narodni poslanici imali želju da grad Beograd nagrade u odnosu na sve ostale opštine i gradove u Srbiji, da njima ide manje nego u zakonu od 2011. godine, a da Beogradu ide i do 17% više nego u zakonu iz 2011. godine. Ovo nije ravnomeran razvoj, ovo meni nisu bili ozbiljni amandmani i ovo govori da je cela rasprava od 72 sata u kojoj su učestvovali i predstavnici Vlade i Ministarstvo finansija, svi vi narodni poslanici, građani Republike Srbije, da je ovo bila jedna farsa koja dokazuje da ravnomerni regionalni razvoj ovde nije bila poenta. Hvala puno.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Da iznesem još neke razloge zbog čega ne možemo da podržimo izmene ovog zakona, odnosno zbog čega tu treba da se nešto menja.
Prva stvar je obrazloženje u zakonu koje kaže da su predložena rešenja dogovorena sa MMF i da je to u stvari njihov zahtev, odnosno zahtev da još više sredstava se oduzme lokalnim samoupravama, a da se prebaci na centralni nivo zbog smanjenja budžetskog deficita. Mi ne smatramo da je bilo koja zemlja procvetala sarađujući sa MMF, pošto nemate primera u svetu da je jedna suverena zemlja, a koliko znam, premijer ove Vlade ne propušta ni jednu priliku da kaže da smo mi suverena zemlja i da sami odlučujemo o svojoj sudbini i da ne može niko sa strane da nam se u to meša, dakle ni ovo obrazloženje onda nije u skladu sa tim da MMF može da nam se meša i da nam MMF odobrava povećanje cene struje ili zahteva od nas smanjenje udela na zarade lokalnim samoupravama itd, itd.
Druga važna stvar zbog čega ne možemo da podržimo ovo jeste dalje urušavanje budžeta lokalnih samouprava. Govorio sam i na odboru da je ogroman broj lokalnih samouprava u Srbiji u velikim finansijskim problemima, da ne tako mali broj tih lokalnih samouprava je u blokadi konstantno i da muku muče da isplate i osnovne prinadležnosti prema budžetskim korisnicima, da isplate plate, a kamoli da razmišljaju o nekom razvoju.
Nije me mrzelo, pa sam pogledao i budžete lokalnih samouprava, odnosno konkretno grada Niša iz 2006, 2007. i 2008. godine da uporedim koliko se to sredstava ubiralo od 40% na zarade, koliko je tada bilo, koliko smo dobijali od transfera Republike i da uporedim te cifre u realnom i nominalnom iznosu tada i ovo što se predlaže danas. Ispada da je tada grad Niš dobijao, što sa državnog nivoa, što je ubirao od poreza na zarade, odnosno 40% od poreza na zarade, da je prihodovao negde oko 3,1 milijardu dinara ili, prema tadašnjem kursu evra, skoro 40 miliona evra. Danas ubira po ovom dosadašnjem zakonu oko 33,6 milijardi dinara ili, prema današnjem kursu, oko 30 miliona evra, što je realno manje za 10 miliona evra.
Ovim smanjenjem Nišu će biti oduzeto reda veličine oko 200 miliona dinara, što otprilike znači jedno pet, šest vrtića, možda desetak kilometara asfalta, vodovoda, kanalizacije i ko zna čega sve ne.
Ne možemo da se složimo ni sa obrazloženjem pojedinih poslanika, jer nam je to prosto logički nerazumljivo da će sa umanjenjem procentualnog zahvata lokalnih samouprava one ipak dobijati više sredstava. To se prosto kosi sa elementarnom logikom i neću dalje trošiti reči u vezi toga.
Ono najviše što nam smeta je to što će lokalnim samoupravama na ovaj način biti uskraćeno oko pet milijardi dinara, što gradu Beogradu, što opštinama, što gradovima, sveukupno oko pet milijardi dinara, a da će za to postojati tzv. kompenzacione mere gde će centralne vlasti odobravati pojedine projekte različitim lokalnim samoupravama. Niti znamo po kojim kriterijumima, niti znamo za šta i prosto nam je neshvatljivo da je to jedno od obrazloženja zašto treba prihvatiti ove izmene zakona.
Ako uzmemo u obzir da imamo ima oko 150 opština u Srbiji i da jedan najobičniji projekat ne može da bude ispod 30, 40 miliona dinara, za šta god da je, kada to pomnožite, to je minimalna cifra od 7,8 milijardi dinara, ako hoćemo svim lokalnim samoupravama da pomognemo samo sa po jednim projektom. Prosto, nije normalno da jedna osoba ili centralna vlast ima kontrolu nad osam milijardi dinara minimalno, a verovatno i više, da to deli lokalnim samoupravama kao da su one maloletne i da ne znaju šta treba da rade, nego će centralna vlast da procenjuje šta je bitnije gradu Nišu, Babušnici ili bilo kojoj drugoj opštini, put, osvetljenje, vodovod, kanalizacija ili šta god.
Mislim da je to jedan ponižavajući odnos i svako dalje urušavanje budžeta lokalnih samouprava dovešće do nesagledivih posledica. Ne možemo to da podržimo, jer smatramo da lokalne samouprave i po Ustavu i po Zakonu o lokalnim samoupravama imaju svoje pravo i svoje budžete i obavezu da vode računa o sopstvenom razvoju, a kada im uskraćujete sredstva vi praktično kršite Ustav ne dozvoljavajući im da mogu slobodno da razvijaju svoju lokalnu samoupravu i da brinu o sopstvenom razvoju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarko, kolege poslanici, pa pažljivo sam slušala diskusiju po amandmanima na član 1. i ono što smo danas mogli da čujemo je vrhunac licemerja zbog toga što oni koji su pravili najveća dugovanja, oni koji su ostavili lokalne samouprave sa dugovima od 1,7 milijardi, kao što je Smederevska Palanka, Inđija 1,5 milijardi, Vrbas 1,5 milijardi, Beograd koji je preuzeo 2013. godine od privremenog organa bio je u dugu 960 miliona evra, AP Vojvodina koja je na osnovu DRI dve milijarde dinara trošila nenamenski, dolaze u situaciju da govore ovde o tome kako treba raspolagati lokalnim budžetima.
Svi ti vodovodi i vrtići koje treba izgraditi zamenili su se sa džipovima, stanovima u Beču, parama na deviznim računima u inostranstvu, upravo onih pojedinaca koji su vodili te lokalne samouprave. To je vrhunac licemerja koje jednostavno danas treba reći građanima Srbije, da su išli o trošku građana, ne samo budžeta Republike Srbije, nego i budžeta lokalnih samouprava u gradovima iz kojih dolaze.
Ono što je važno danas reći jeste da se amandmani na član 1, bilo ih je 20, mogu podeliti u dve grupe. Jedna grupa je potpuna urađena na jedan stihijski stereotipan način, tipa – briše se, a ostali je urađen na kreativan način, upravo onog tipa o kome ste govorili, gospođo ministarka, da se tražilo da procenat koji se transferima od zarada daje lokalnim samoupravama bude veći od 80% procenata, veći nego što je bio odlukom iz 2011. godine. To upravo pokazuje najviši stepen neozbiljnosti uopšte bilo kakve saradnje i želje da se na konstruktivan način ovakav vid zakona podrži.
Ono što treba reći, to je da takav stepen neozbiljnosti pokazuje suštinski želju da se doživi politička slava za dva minuta obrazlaganja amandmana i da se dodvoravamo nečemu što se ne možemo dodvoriti, jer upravo to ne postoji u lokalnim samoupravama kao vid mogućnosti da lokalne samouprave prežive sva ona dugovanja koja su ostala gradovima i opštinama od onih koji su vladali jedan, dva, pa neki i tri mandata, ali su sada ove poslanici došli da nam spočitavaju visoke moralne vrednosti. Takve moralne vrednost jednostavno nisu kadri ni da nose.
Zbog toga treba reći da ovi amandmani koji su predloženi na član 1. treba da koriste i kao jedna vrsta pokrivanja svih onih marifetluka koje su vodile te lokalne samouprave, sve one aktivnosti koje su državni revizori i koje su policijski organi i uprave prihoda imali u svojim izveštajima prilike da ocene na onaj način na koji su zaista, na neadekvatan način vođeni.
Zbog toga je potpuna opravdano što Ministarstvo finansija nije podržalo nijedan ovakav amandman, jer pokazuje na koji način i koji je cilj bio svih ovih amandmana. Stoga treba reći da su ove izmene i dopune početak reforme javnih finansija lokalnih samouprava i potpuno treba podržati od strane svih poslanika odbijanje ovakvih amandmana.
Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati jednostavno ono što je jedino moguće bilo u ovom trenutku, a to je Predlog zakona u izvornim izmenama i dopunama, smanjenje praktično procenta transfera od poreza na zarade od 3% do 6% procenata, a grad Beograd 4%. I upravo ovo što ste rekli, da jednostavno grad Beograd će podržati praktično najveći teret podrške lokalnim budžetima upravo zbog toga što je u tom procentu grad Beograd sa 4% od zarada koje će im biti uskraćene, minimalno biti uskraćene zarade, praktično porez od zarada najsiromašnijim opštinama.
Na nama je da radimo nov koncept zakona. Javne rasprave su prošle, Ministarstvo finansija je praktično i spremilo nov koncept, ali je očito da lokalne samouprave za sada u ovom trenutku nisu dovoljno bile sposobne i spremne da taj nov koncept podrže. Zbog toga je ovaj prvi korak bio neophodan, a svako onaj ko je dobronameran jednostavno će podržati ovakav predlog izmena i dopuna zakona koji ste dali, a svi oni koji jednostavno žele da prebace na neki drugi teren politikanstva nisu kadri da danas uopšte pričaju o njemu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvažene kolege, pažljivo sam sve slušao i progovoriću koju o amandmanu. Dakle, zašto je amandman „briše se“? Pa, iz prostog razloga da bi se obrisao. Ako se amandman kao takav usvoji, neće važiti promena zakona. Je li tako? A zašto to tako kažemo? Malopre je uvaženi predsedavajući, tada sa govornice, rekao jednu stvar za koju se ja apsolutno sa njim slažem. Ključna stvar jeste otvoriti realna radna mesta.
Zašto ja kao narodni poslanik iz Kraljeva imam ovoliki strah i ovoliko sam protiv toga? Jer, gospodo iz napredne stranke, za četiri godine vašeg vladanja u Kraljevu niste otvorili slovima ni jedno jedino realno radno mesto. Jasno je meni ako je novo radno mesto da je nova plata, da je novi porez na dohodak i da se deo vraća, ali šta ćemo kada radnih mesta nema? Nije ih otvorio niko, zato je strah. Šta ćemo ako za te četiri godine nije bio ni jedan jedini dinar podsticaja iz budžeta za malo preduzetništvo koje bi trebalo da otvori radno mesto? Ovo su proverljivi podaci. Ja sam vam juče pričao, gospođa ministarka, možda to niste čuli. Evo, ja vam kažem, dođite, pozovite me, ja ću ponoviti pred vlašću.
Šta se sada dešava? Dešava se nešto što meni kao čoveku koji jesam pripadnik druge političke opcije koja apsolutno drugačije misle o hiljadama stvari, ali nikada nisam zlurad, nije jasno, a nije mi jasno da ako napredna stranka izabere u Kraljevu za gradonačelnika mladog čoveka, doktora nauka, kako on može da izabere za svoga savetnika iz SPS-a čoveka koji je po zanimanju cvećar? Zašto? Zato što postoji nešto što se zove koalicioni sporazum koji je otprilike jači od zakona i jači od svega. Odatle je moj strah i odatle ja neću glasati, a zaista pažljivo slušam i zahvalan sam gospodinu predsedavajućem što mi je objasnio problem Požarevca. Ne mislim ja ništa dobro ni o žutom preduzeću koje se odavno raspada, ali želim da stvari pomeramo i želim da shvatate da neko može da ima iz opozicije konstruktivan prilaz stvarima. Nemojte se ograđivati od nečega što je možda konstruktivan i dobar savet i dobra ideja. Hvala.