Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, kako je lokalni razvoj tekao od 2000. do 2012. godine možemo da vidimo na primeru Kruševca.
Godine 1999. posle bombardovanja u Kruševcu je bilo 40 hiljada zaposlenih i bio je drugi grad u Srbiji po razvijenosti, odmah praktično iza Beograda. Godine 2012. smo svrstani u grupu devastiranih područja, 16 hiljada zaposlenih od toga tri hiljade u realnom sektoru. To je njihov plan lokalnog razvoja. To je jedno.
Drugo, nakaradnim zakonom, kada su domovi zdravlja u pitanju, odnosno zdravstveni centri takođe u periodu od 2000-te do 2012. godine, donesena je, zaboga, odluka radi bolje kontrole sredstava da domovi zdravlja pripadaju lokalnoj samouprave. To je vaš zakon. Po tom zakonu nametnuto je lokalnoj samoupravi da prilikom deobnog bilansa između bolnica i domova zdravlja veći deo plate domovi zdravlja, odnosno lokalne samouprave. Sada je Ministarstvo zdravlja radi novi nacrt zakona po kome će se ponovo vratiti zdravstveni centri i objediniti bolnice i domovi zdravlja, jer se ovo pokazalo kao veoma, veoma loše u kontroli finansijskih sredstava. To je druga stvar.
Treća stvar, što se tiče mojih komšija iz Trstenika, do 2012. godine to je bio grad, da kažemo, jedne partije, jedne žene, neću da joj pominjem ime, nije prisutna, ne može da mi odgovori. Samo oni koji su pripadali toj političkoj opciji mogli su da dobiju subvencije. Subvencije nisu bile male, a Trstenik je svake godine imao problem sa vodosnabdevanjem. Znači, kako padne nivo
(Miroslav Aleksić, s mesta: A ko je rešio taj problem?)
Da, rešili ste tako što su 2014. godine, kada su bile katastrofalne poplave, vama bunarski sistemi bili poplavljeni, jer je projekat loše urađen. Da nije bilo kruševačkog vodovoda i Vojske Srbije da vam donira i da vam donese vodu ne biste imali čime da se okupate, operete i održavate ličnu higijenu i napojite građane.
Kako ste održavali lokalnu infrastrukturu i vaše lokalne vodotokove i potoke videli smo, gospođa Milena Turk i ja kada smo obilazili teren nakon poplava. To je bilo katastrofalno. Toliko katastrofalno da vozila hitne pomoći nisu mogla da dođu do pojedinih pacijenata, a to se dešavalo na vašoj lokalnoj samoupravi.
Nemojte da mi se obraćate. Nemojte da mi se obraćate tako. Ovo je činjenično stanje. Znači, vaša lokalna samouprava ništa nije uradila. Vaša lokalna samouprava ništa nije uradila u periodu od 2000-te do 2012. godine dok nije dobila amin Verice Kalanović. Jeste to hteli da čujete? Znači, vedrila i oblačila Trstenikom, a bilo je situacija i partijskog i porodičnog zapošljavanja osoba koje su otišle u invalidsku penziju, a bile zaposlene u ministarstvu kao vozač.
Prema tome, molim vas, nemojte vi samo da nas učite kako da vodimo državu. Preuzeli smo odgovornost za vođenje države. Vodićemo je na najbolji mogući način, na korist građana, a vi ste pokazali to u Trsteniku i građani su rekli svoje u Trsteniku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić. Izvolite.

Hvala.
Prvo, nisam hteo da tražim povredu Poslovnika, ne može da se obraća narodnim poslanicima i drugima, to piše u Poslovniku, te vas molim da reagujete.
Treći dan pričamo o ovom zakonu. Pokušao sam da shvatim motive usvajanja ovog zakona, zašto je on prvi, uvažena ministarka, potpuno sam siguran da ste vi među malim brojem ljudi koji apsolutno znate kako funkcionišu lokalne samouprave, kako se upravlja sa lokalnim samoupravama, na kraju time ste se bavili dugo godina, ali ne razumem opet, ako nam ovako dobro ide, a čujemo svakim danom i slušali smo ovde i slušamo danas, kako nam sjajno ide u Srbiji, da prvi zakon bude umanjenje jednom nivou vlasti.
Razumem da predstavnici vladajuće koalicije podržavaju takvu stvar. To kada je bila druga struktura u ovom parlamentu imali ste pobunu gradonačelnika po Srbiji kada im se oduzimala sredstva, danas nemamo takvu reakciju, ja to potpuno razumem. Ne prihvatam da neko premijera Srbije naziva pogrdnim imenima, kao što smo čuli malopre, ali apsolutno je tačno da je jedini predsednik opštine i gradonačelnik u svim gradovima u Srbiji premijer Aleksandar Vučić. To je tako. Tako je bilo na plakatima u predizbornoj kampanji i on je apsolutno dobio sve izbore. Te stoga razumem zašto predstavnici lokalnih samouprava se ne bore za svoja sredstva. Potpuno je prirodno, da imaju više sredstava, da rešavaju probleme, da budu uspešniji od nekih drugih.
Ne možemo da kažemo da nećemo oštetiti nikoga, ako umanjimo neka sredstva moramo nekog da oštetimo. Budžet ima neka sredstva, ima neke primaoce sredstava, nekome moramo da oduzmemo ta sredstva, bila ona jedan dinar ili bila ona 4,8 milijardi dinara. Apsolutno sam za to da ispunite ono što ste obećali ovde u parlamentu i da u ovom trenutku se povuče ovaj predlog zakona i izađemo sa jednim celokupnim rešenjem finansiranja lokalne samouprave što pre, a to što pre znači pre usvajanja finalnog budžeta za sledeću fiskalnu godinu.
Koliko sam razumeo svima smeta diskreciono pravo. To diskreciono pravo je ostalo 2011. godine, to je ono što boli svakog predsednika lokalne samouprave kada bilo koja vlast, bilo koji ministar ili bilo koji premijer, isključivo diskrecionim pravim dodeli nekom sredstva, a nekom ne. To je nije transparentna vlast, to je institucionalna korupcija. To smeta svima. Hajde, da to sklonimo prvo iz ovog zakona. Ne znamo koje ćemo projekte finansirati, hajde da raspišemo konkurs neka se jave ljudi po principu slapa koji smo zajedno pravili na stalnoj konferenciji, ko ima dokumentaciju sa određenim brojem poena može da dobije sufinansiranje.
To je transparentan način trošenja sredstava. To je ono što lično očekujem da vi uradite u narednom periodu. Ovako rešenje koje danas imamo, rešenje koje u trenutku kada premijer odgovorno tvrdi, a ja mu apsolutno verujem da se nikad bolje nije živelo u ovoj zemlji. Kada tvrdi da nikada nisu bolje javne finansije bile, a ja mu verujem. Kada je tekuća likvidnost u budžetu najveća u istoriji Srbije, da prvim zakonom oduzmemo sredstva i time optužujemo stranke bivšeg režima.
Evo, prvi put sam u ovom parlamentu, sedeo sam nekoliko puta u raznim parlamentima, u ovom nisam, koje su to stranke bivšeg režima. Imamo SRS i SPS, vi ste koliko sam razumeo deo ljudi koji je izašao iz SRS i bili ste na vlasti deset godina. Imamo SNS koja je pune četiri godine na vlasti. Imamo vašeg koalicionog partnera SPS koji je bio 90-te i od 2000. godine sa DS. Imamo Rasima koji je ceo život u vlasti. Znači, koje su to stranke bivšeg režima. Na kraju, vraćamo se i neću da se bavim time, hoću da pričam o ovim amandmanima.
Mi smo pokušali ovim amandmanima da skrenemo pažnju da će stvarno neko ostati bez tih sredstava. Pokušao sam u prvom danu, kada je isključen prenos da vam objasnim taksativno za nekih deset, 12 lokalnih samouprava šta to znači što se njih tiče, a rekao sam vam da je to otprilike ekvalent onih sredstava koje su nivo socijalnih davanja u tim lokalnim samoupravama. Da li će predsednici opština, gradonačelnici, ova sredstva umanjena potrošiti na neku drugu stranu ili će sačuvati nivo socijalnih davanja, ali negde mora da nestane para. Ako ima manje para, potpuno je jasno da nije dobro i potpuno je jasno da ne radimo nikakvu dobru stvar.
Sa jednom važnom ogradom da ni ja, ni predstavnici DS nemamo problem da ispunimo obaveze prema MMF. Mi smo se zadužili i ta sredstva moramo da vratimo. Mi smo odgovorni ljudi i nadam se da ste vi odgovorni ljudi ovde. Međunarodni monetarni fond je naš partner dok god mora da nam bude partner. Jedva čekamo da nam ne bude partner, a u ovom trenutku nam jeste partner i moramo da ispunimo uslove. Ali, isto tako znamo da MMF sigurno nije rekao baš ovih 4,8 milijarde sklonite odavde. Nije sigurno rekao. To je verovatno bio jedna predlog kako da ukupnoj sumi novca uštedimo sredstva.
Desila se fenomenalna stvar u Srbiji, desile su se sjajne stvari u Srbiji, po rečima premijera, čujemo da je privredna aktivnost dramatično povećana i ne vidim razlog zašto bi baš ovde odsekli ta sredstva.
Imamo direktna socijalna davanja na nivou raznih lokalnih samouprava i ona su vrlo različita. Kada neko pominje bebe, apsolutno se ne slažem da kažemo da krademo, nego prosto neće biti tih sredstava više da platite tim familijama koje dobijaju prvo dete. Nećemo imati sredstava da platimo ono što nije bila naša obaveza i dan danas nije zakonska obaveza, a to je finansiranje besplatnog prevoza dece koja idu u srednju školu.
U ovom trenutku mi imamo dramatičnu razliku između prinosa per kapita po glavi stanovnika u gradovima i naseljenim mestima u selima. A ovde imamo situaciju da nam najmanji broj i obuhvat dece koja završavaju srednju školu dolazi sa sela. Potpuno je prirodno. Ako neko ima manji prihod, ima dvoje ili troje dece i treba da plati srednjoškolske karte koje nije dužna lokalna samouprava da plati, a neke lokalne samouprave su to radile, naravno da neće dete poslati u srednju školu, ne zato što ne voli svoje dete, nego zato što ne može.
To je taj nivo sredstava koji će negde nestati. To su te geronto-domaćice. To je taj nivo davanja. Jeste to u procentima apsolutno kako ste vi rekli, ali to je ozbiljna količina novca. Za državu to je negde ispod 50 miliona, dramatično ispod, ali za lokalne samouprave je ogromna količina novca, 50, 40 miliona, 240 miliona.
Juče smo imali jednu strašnu situaciju da gradonačelnik Novog Sada otvara ogradu na Domu vojske. Ja očekujem da gradonačelnik Novog Sada otvara bulevare. Nije tačno da on to neće, nego nema sredstava, ostaće bez 300 miliona iz ovog budžeta. Ne mogu da shvatim, a znam šta su pričali na sastanku Stalne konferencije u avgustu pred vama i NALED-om, i da je nenormalno da dozvolite da vam neko oduzme sredstva. Valjda je prirodno da svaki pojedinac hoće da bude najuspešniji u društvu, bio on to na lokalnom nivou, u sportu, kulturi, nauci, obrazovanju. Ja ne razumem da gradonačelnici koji su preuzeli, i predsednici, opštu odgovornost žele da ne budu uspešni, nego da bude samo jedan čovek uspešan u ovoj zemlji, a to je da lociraju njihova sredstva, da ne mogu da urade neke stvari za koje su ih građani birali, odnosno birali njega, a oni obavljaju u njegovo ime taj posao.
Koliko ovde vidim i čujem predstavnike lokalnih samouprava iz vladajuće stranke, njima ne trebaju ta sredstva. Evo, ja se danas apsolutno zalažem za centralizaciju. Sva sredstva nek se uzmu, nek se postave upravnici, prinudni upravnici, stečajni upravnici po lokalnim samoupravama, kako je u kom stanju lokalna samouprava, pa neka se tako upravlja državom, ali to nije rešenje.
I vi i ja dobro znamo i borili smo se od 1996. godine, od Zajednice slobodnih gradova i opština, pa do danas, da u funkcionalnom, političkom i ekonomskom smislu osnažimo jedinice lokalne samouprave. Postoji mnogo razloga za to. Ne postoje ekonomski razvijena društva i države koje nemaju dobro razvijene i centralizovane lokalne samouprave. Ja znam da vi to razumete i znam da ćete uraditi puno na tome, ali hoću da podvučem crtu ovde, da razumeju oni koji to ne razumeju u ovom trenutku.
Neosporno je, pre svega, da je motiv 2011. godine bio potpuno drugačiji nego što se danas ovde obrazlaže. Umanjena su direktna sredstva i davanja tada iz budžeta, iskompenzovano je sa povećanjem poreza na zarade. Rekao sam vam da se slažem apsolutno da ovo ne može biti dominantan prihod za lokalne samouprave, jer pogotovo nerazvijene ekonomski lokalne samouprave imaju mali prihod i ne mogu da računaju i dugoročno planiraju.
Ali, s druge strane, lokalne samouprave su te koje treba da se bore za investicije. Nije tačno da ne zavisi od njih. Poslednju stvar koju premijer treba da radi je da ide od investitora do investitora. To je dokaz da ne postoji institucija države. Zato postoje ministarstva, pre svega Ministarstvo privrede, pa Ministarstvo obrazovanja, koje je ključno da privuče u ovom trenutku investitore. Bez kvalifikovane radne snage mi nismo konkurentni, pa postoje razne agencije koje to rade, ali najveći posao je uvek na gradonačelnicima i predsednicima opština. Oni su ti koji promovišu da se investira u ovu zemlju. Odgovornost premijera jeste da uspostavi sistem vladavine prava, rada pravosuđa, transparentne uprave, javnog trošenja sredstava koji će pokazati svakom investitoru da je ovo stabilna i ozbiljna zemlja. Kada se premijer pojavi da pregovora sa najvećim proizvođačem svinja, to je loša poruka. Ja bih prihvatio da pregovara sa „Mercedesom“, ali ne sa proizvođačem svinja. To treba da radi neko drugi u njegovo ime.
Koristim vreme predlagača.
Zato mi moramo da lokalne samouprave osnažimo u svakom smislu, a pre svega u onom što se zove ljudski resursi. Ja sam spreman da vam ponovim ono što sam rekao prvi dan, kada je ugašen prenos, a to je – mi smo se zaglavili sa ljudima. Možemo da damo sve pare ovog sveta, ako pogledate danas ko vodi te sisteme, neće se desiti ništa.
Zato o vašem Predlogu izmena zakona moramo da razmislimo da li možemo da vratimo direktan izvor predsednika opštine i gradonačelnika. Predsednika opštine ne možemo, zato što je definisan Ustavom, možda gradonačelnika možemo i da u političkom smislu odglavimo ovaj proces.
Apelujem na vas da što pre, pošto sam svestan da ćete odbaciti sve naše amandmane, odnosno većina u ovoj sali, ali da što pre izađete sa predlogom zakona koji će pre svega ukloniti korupciju koja je institucionalna, a to je diskreciono pravo nijednog pojedinca da dodeli nekom sredstva, a nekome ne, da izađemo sa jednim modernim zakonom o finansiranju. Ne mora biti najbolji, popravićemo ga u toku sledeće godine ponovo. Da izađemo sa taksama o kojima smo pričali, a takse su ono što boli svakog privrednika i naravno da treba da se sklone. Rekao sam vam da kada napravimo analizu, kada budete došli sa novim Predlogom zakona, komunalnim taksama, da ćete imati situaciju da će dramatični broj opština da podigne te takse od današnjeg dana pa u budućnosti nadoknadi ova sredstva.
Čvrsto verujem da je ovo pogrešno i čvrsto verujem da ne može doneti nikome ništa dobro ukoliko nekome oduzmete sredstva, samo ne verujem zašto to vladajuća većina ne vidi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Igor Bečić.

Uvaženi građani, poštovane kolege, premijer radi samo ono što želi svaki čovek, a to je da dobije posao da prehrani svoju porodicu.
Bivši režim čudi se kada pominjemo bivši režim. Mogli bi da kažemo jedna stranka, DS, ali oni su se u poslednje vreme toliko delili da više ne znamo koliko je to stranaka bivšeg režima. Veoma mi je čudno što su pojedini iz bivšeg režima podneli amandmane.
Nisam želeo da se javim po ovom zakonu jer sam očekivao da neće biti podnetih amandmana. Pa, više nisu na vlasti u lokalnim samoupravama. Ne mogu više da uspostave sistem gde je važila centrifuga isisavanja novca iz lokalnih samouprava, transfernog novca koji su dobili od pokrajine.
Imamo bezbroj projekata, bezbroj hala koje su građene po projektima od devedesetih godina da bi samo što više novca koji je došao iz privatizacije iz republičkog budžeta završio u džepovima pojedinaca. Fond za kapitalna ulaganja je odobravao sve, ko god je došao i rekao - ja sam član DS u ovoj opštini, imam tamo neki projekat da izgradim neku halu, košta milione i milione evra, to što je to selo koje nema ni pet đaka, to je već neka druga priča, to što je namet lokalnoj samoupravi da posle moraju te hale da održavaju, to je opet neka druga priča. Važno je isisati novac od građana Srbije.
Opština Vrbas, koliko imamo zaposlenih u opštini, više je to brojka koja se stidi i svaki Vrbašanin. Kada više nisu mogli da zapošljavaju u opštini, onda su izvukli, recimo, poljočuvare, osnovali agenciju „Jazip“, da bi mogli nove da prime umesto njih. Da ne kažem dug, i vidim ljutnju kod pojedinih članova DS u Vrbasu zašto se danas nekoliko puta pomenuo dug od milijardu i petsto miliona. Pa, samo revizor je 2013. godine, kada je kontrolisao, našao nenamenski potrošeno 500 miliona dinara.
Šta bi bilo da je kontrolisao 2012. godinu kada je bila izborna kampanja? Pa, to su stotine i stotine miliona. Recimo, samo primer – podignu kredit da izvrše rekonstrukciju sale gde primaju građane, recimo, 500 hiljada evra, a onda shvate da je to ludost ili je ta sala nekadašnje „Beobanke“ sva u mermeru i pravi servis građana, koji je napravljen od strane prethodne vlasti, i onda brže bolje sledeća Skupština taj kredit pretvori da izgrade, recimo, u objektu za fizičku kulturu sobe, pa shvate da i to nije opravdano, da će ih neko zbog toga prozivati i na kraju taj novac završi, taj kredit se preimenuje u rekonstrukciju krova muzeja, ali nismo imali rekonstrukciju krova muzeja, taj novac je na kraju nestao 2013. godine posle izborne kampanje plaćajući sve ono što se radilo u toku te kampanje.
Moj kolega profesor, uvaženi profesor je pomenuo genocid. To bi se moglo reći i za bolnicu. To je bio lep projekat regionalne bolnice, projekat pokrajine, izdvojen ogroman novac, a na kraju kupljeni aparati, kupljeni sistemi koji su deljeni… Kad se jedan skener podeli u 50 delova, 50 javnih nabavi i kada dođe tih 50 delova jednog skenera, onda oni tamo hirurzi umesto da leče pacijente, operišu, oni sklapaju taj skener i nikada ga nisu ni sklopili, mašine stoje, aparati stoje u magacinima, nemaju kadar koji bi mogao da sa tim aparatima radi, a bolesnici u opštini Vrbas na dušecima imaju sve osim dostojanstva onog bolesnika koji bi trebao tu da dobije uslugu koju bi trebala bolnica da daje.
Imamo sada da je blokirano 100 miliona dinara duga, a da ne kažemo kada je došlo ovo rukovodstvo. Stizali su dugovi sa svih strana. Nisu plaćali Vojvodinama vode 80 miliona, struju, javnu rasvetu. U svakom javnom preduzeću imamo ne plaćene poreze, doprinose, energente, gorivo, podizani krediti i sada neko izađe za lokalnu skupštinsku govornicu i kaže – ova vlast je nesposobna. Kako da bude sposobna vlast kada je zatekao milione i milione dinara duga? Dve godine neplaćena struja, dve godine neplaćena javna rasveta, ne plaćeno zaprašivanje komaraca, nenamenski potrošeno 500 miliona dinara, a šta je ono što su upakovali da je namenski?
To su radile stranke bivšeg režima, one stranke koje su iz jedne stranke nastale i podelile se posle izbora, posle kraha na izborima, ali to su građani znali da pokažu na izborima, da cene ono što radi predsednik Vlade. Ponosan sam na njega kada kaže da će ući u svaki javni toalet, u svaki objekat, u svaku ustanovu, boriće se za svako radno mesto, jer to upravo očekuju građani od svojih predstavnika, a to je da se svakodnevno bore za njih.

Zahvaljujem.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika, pomenuta je DS.)
Izvolite.

Opet je pomenuta DS, kao da to želite. Pravo da vam kažem, i nije mi stalo da odgovaram na sve vaše priče, ali pošto ste pomenuli šta ste to nasledili pre pet godina, pet godina ste imali priliku da popravite ovo u državi, da organizujete život, ali reći ću vam šta se to dešavalo i šta je DS nasleđivala od vas, vašeg koalicije 1996. godine kada je u velikom broju gradova u koaliciji tada zajedno pobedila na lokalnim izborima. Nasledila je Zakon o sredstvima u svojini Republike, koji je donesen, gde su sredstva lokalnih samouprava oduzeta i preneta na upravljanje Republici Srbiji. Upravo ovaj parlament, i vi ste glasali protiv tog zakona koji ste donosili 90-ih godina time što ste želeli tada da umanjite mogućnosti lokalnim samoupravama i gasite način za povećanje kvaliteta života u tim gradovima i opštinama.
Godine 2000, dugovi, 15 milijardi evra ostavljenog javnog duga. Tadašnji BDP je bio sedam milijardi evra. Znači, preko 160% učešća javnog duga u BDP 2000. godine. Neko je tada nasleđivao dugove koje je rešavao. Da, vlada DS i gradovi i opštine i predsednici gradova i opština i lokalnih samouprava koji su doprinosili nekom razvoju i nekom autoritetu lokalnih vlasti.
Nasledili ste 2012. godine isto tako 15 milijardi evra javnog duga. U maju mesecu 2012. godine 14,8 milijardi evra javnog duga, kada je BDP bio 33 milijarde, što znači da je to bilo na nivou od 48% učešća javnog duga u BDP. Nesporno, mnogo bolji podaci i mnogo bolji uslovi koje ste nasledili, a sve vreme se žalite. Tada se niko nije žalio, nego je zasukao rukave i probao da nešto uradi za svoje građane. Probajte to i vi danas.

Reč iman narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, nije sporno da se mi politički razlikujemo, nije sporno da se razlikujemo u ekonomskim teorijama, nije sporno da vi ne verujete Vladi Republike Srbije, premijeru, narodnim poslanicima, ministrima, nije sporno da ne verujete MMF, Fiskalnom savetu. Danas je sporno što ne možemo da se dogovorimo oko proste matematike razlomaka za četvrti razred osnovne škole. To je problem.
Ja hoću da glasam za vaše amandmane. Nije nikakav problem, ako vi meni danas tri ključne teorije, koje iznosite, zašto mi treba da glasamo dokažete da su tačne. Prva stvar, vi kažete da se ovim izmenama zakona smanjuje i umanjuje i država Srbija čini, odnosno Skupština Srbije, jer Skupština Srbije donosi Fiskalni zakon, uništava lokalne uprave, kako smo mi protiv svega. Druga teorija vam je da tu postoji, kako kažete, 11,86, neko kaže 11,82 budžetskih prihoda. Sada tu meni nije jasno i pokušaću da objasnim šta ste hteli da kažete. Treći problem je decentralizacija ili centralizacija.
Hajdemo redom. Radi se o Zakonu koji se tiče poreza na zarade. Ja sam, ne zbog vas, vi ne verujete, građanima Srbije doneo relevantne podatke koji kažu da porez na dohodak građana u 2015. godini iznosi 141 milijardu dinara, a da je projekcija 143 milijarde. Nije tako bilo. Došlo je do rasta i taj rast je počeo tako što smo 2015 godinu počeli sa 149,5 milijardi dinara. Kaže Fiskalni savet da će u 2016. godini građani, evo izveštaj Fiskalnog saveta, to je otprilike negde četvrti, peti razred, ja čitam, završiti sa 155 milijardi. Šta se mi sada tu ne razumemo? Ne razumemo se zato što je Vlada Srbije merama koje je preuzela u 2015, 2016. godini podigla porez na zarade o kome mi danas raspravljamo za 14 milijardi dinara, 10,5 milijardi je porez na dohodak građana, 80% lokalnim upravama. Za dve godine lokalne uprave, zahvaljujući Vladi Srbije, fiskalnoj konsolidaciji, su dobile 8,4 milijarde. Mi govorimo o zakonu koji će krenuti da se primenjuje od 1. januara 2017. godine.
Kada govorite o porezu na zarade kako će u 2016, 2017. godini nastati havarija, vi treba realno da kažete – jeste, u 2016. zahvaljujući Vladi Srbije, uplaćeno je u budžete lokalne uprave preko 3,5 milijardi dinara. Fiskalni savet kaže, MMF kaže da će porez na zarade rasti po stopi od 3,5% svake godine. Ja razumem da se ne razumemo. Savršeno mi je jasno.
Znači, ako imate prostu matematiku u kojoj jedna strana raste, a druga opada, onda o čemu pričate. Ovo nije izveštaj fiskalnog saveta, ovo je moja čista prosta matematika da pojasnim građanima Srbije koji ne razumeju. Ako imate 100 dinara pa ih pomnožite sa 80%, to je 80 dinara. Ako imate 106 dinara pa pomnožite sa 77% to vam je 80 dinara. Gospođo ministarka, veliko je zadovoljstvo kada se razumemo, da su oni ovo razumeli, pa ne bi Srbija danas bila ovde gde jeste. I veliko mi je zadovoljstvo što mi aplaudiraju i poslanici iz opozicije, počinju da shvataju, počinju da razumeju.
Ajmo drugu temu – zašto ja ne mogu da glasam za ovaj predlog. Kažu – postoji tu 11,86% budžetskih prihoda. Prvo, ne znam šta znači budžetski prihodi, verovatno oni to misle na opštu državu ili prihode budžeta Republike Srbije, ali šta god da kažu pogrešili su. Budžet Republike Srbije iznosi 997 milijardi dinara. Budžet opšte države iznosi 1711 milijardi. O čemu pričamo? Nešto nemam reakciju sa suprotne strane. O čemu pričaju?
Dakle, opšta država košta 1711 milijardi, 997%, četvrti razred osnovne škole 58%. Gde je tu 11,86 budžetskih prihoda? E sad, u četvrtom razredu osnovne škole se ne uči matematika ali se u Skupštini Srbije uči fiskalni poredak, gospođo ministarka. Skupština Srbije a ne Vlada je odgovorna za podelu prihoda u okviru fiskalnih nadležnosti i ona kaže da se lokalne uprave finansiraju iz tri izvora prihoda: iz transfera, ustupljenih prihoda i izvornih prihoda.
Izvorne prihode reguliše lokalna uprava. Znate, republička Skupština nema veze sa time. Ustupljeni prihodi su definisani jasno poreskim principima i fiskalnom politikom. Nema odstupanja. Transferi su korektivni mehanizam. Kada imate loše izvorne i ustupljene prihode, onda morate da imate transfere kao korektivni mehanizam da bi lokalna uprava funkcionisala normalno. Ako pojedine opštine u Srbiji funkcionišu dobro u ovom sistemu, imaju suficit, nemaju blokirane račune, onda i druge opštine mogu da funkcionišu. Ako opštine mogu da funkcionišu po ovim pravilima u kojima imaju veće budžetske prihoda u 2015. i 2016. godini, onda je stvar rukovodstva opštine, ne ulazeći ni jednog trenutka u raspravu pojedinačno kako je ko vodio koju opštinu, to je stvar volje građana.
Ja sam malo liberalniji, nisu ni ti predsednici opština krivi. Imate tu skupštinu lokalne uprave koja glasa, imate Ministarstvo finansija, niko neće da kaže 2010. godine promenjen je Zakon o zaduženju kada više nemate granicu od 50% tekućeg zaduženja.Ministarstvo finansija mora da da saglasnost, ali građani treba da budu odgovorni i da shvate da posledice njihovog lošeg funkcionisanja moraju da snose sami. Ja znam da problem decentralizacije jeste problem koji boli sve.
Treći argument, pa i nismo za decentralizaciju, i nismo za decentralizaciju i svakako da država Srbija mora da ide u proces decentralizacije. Nije mi problem što se ne razumemo, ništa tu nije sporno, nikada vi nećete glasati za nas kao što ni ja nikada nisam glasao za vas.
Ja kao neko ko pokušava nešto da nauči i u republikom parlamentu i pokušava da shvati šta je ekonomija, jednu stvar znam. Ceo život gledajući neke druge Vlade koje nisu bile Vlade SNS, gledao sam i monetarnu nestabilnost i fiskalne probleme i danas, kada pričate o funkcionisanju države, u stvari pričate o nekim parametrima koji su u nekom trenutku rasli, a drugi makroekonomski propadali i nestajali. I danas, kada od 2015. i 2016. godine gledam kao ekonomista kako makroekonomski parametri i monetarne i fiskalne politike izgledaju savršeno, niste vi iz tih političkih opcija da mi kvarite to zadovoljstvo. Šta ćete vi da radite je vaša stvar. Uopšte mi je nebitno, ja znam da će Vlada Republike Srbije ostati upamćena kao prva Vlada koja je posle 2000. praktično suviše dugog vremenskog perioda, posle 1914., 1915. godine, perioda kada je Srbija imala fiskalno jaku i monetarno stabilnu politiku, ostati zapamćena kao Vlada koja je dovela Srbiju u normalne fiskalne i ekonomske parametre.
Znate šta je bitno, bez obzira na protivnike koje imamo, bez obzira na različito nerazumevanje naših ekonomskih ideja i ekonomske politike, nastavimo da pokušavamo da od Srbije napravimo uređeno društvo u kome će se pravila poštovati. To što neko ne razume, oni da razumeju ne bi svoju političku stranku doveli do 5%, sedeli u parlamentu, a njihovi članovi koji su doveli do 5% danas glasali za druge političke opcije.