Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani građani Srbije, pre nego što započnem uopšte raspravu o članovima REM, volela bih samo da se osvrnem na one dužnosti uopšte ovog regulatornog tela.
Nije retko da se građani pitaju, ne samo građani, već i političari, pitaju se često ko je zadužen da se starlete i rijaliti uklone sa naših medija. Upravo je REM ona institucija koja je zadužena za to. Međutim, REM taj posao ne radi. REM je zadužen za zaštitu, zatim, zadužen je razvoj i za očuvanje medijskih sloboda i razvoja mišljenja. Takođe, REM je zadužen za zaštitu interesa javnosti i mora da brine o kvalitetu programa kao takvog.
Da li mogu da govorim kasnije pošto se ne osećam trenutno baš najbolje?

Možete, nakon svih poslanika, a videćemo kad je to.

Hvala.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Da.)
Reč ima Vesna Marjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dana 19. januara 2016. godine citirala sam aktuelnog premijera Vlade Republike Srbije, koji je u to vreme obrazlagao svoju odluku za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Danas ću ga citirati ponovo. Tada je rekao da mu je potreban pun mandat za podršku naroda kako bi Srbija bila spremna da se pridruži EU kao partner za donošenje teških odluka, a između ostalog kako bi se više poštovali civilni sektor i kako bi mediji koji rade slobodno činili Srbiju uglednijom u svetu.
Nakon poslednjeg izveštaja o napretku Evropske unije, a i Deklaracije Parlamentarnog odbora za pridruživanje, koji je nedavno održan upravo ovde u zgradi parlamenta, istaknut je kao nedostatak napretka u oblasti medija upravo nedovoljno nezavistan položaj regulatornog tela o kome danas govorimo i u čije članstvo biramo danas kandidate.
U međuvremenu, čini se nama u DS da smo sve dalji od Evropske unije, a danas je pitanje za sve nas da li smo i dalje od onih vrednosti evropskih ili demokratskih koji se zasnivaju na poštovanju pravne države, na poštovanju zakona, na poštovanju podele vlasti i poštovanju nezavisnosti regulatornih tela, dakle, da li smo tu nešto napredovali. Mislim da ćemo dokazati da, nažalost, nismo. Primer je upravo jedna rekla bih čak i sapunska opera ili politički triler koji je trajao mesecima, biće skoro godinu dana kada je u pitanju izbor članova Saveta REM.
Gotovo cele prošle godine, na očigled javnosti, građana Srbije, Skupština Srbije ili ovaj visoki dom, kako često volimo da ga istaknemo, zloupotrebljen je kao najvažnija demokratska institucija u zemlji kako bi se poslanička većina naterala da izabere jednog jedinog kandidata, unapred, bez demokratske rasprave i bez poštovanja procedura. Videće se iz priloženog da se radi o jednoj ličnosti o kojoj ja ne želim da govorim lično, ali želim da govorim o njemu samo u kontekstu poštovanja procedure i činjenice da se po svaku cenu želelo doći do načina uz gaženje svih procedura, svih pravila, da upravo on bude izabran na ovo mestu.
Htela bih, podsećanja radi, takođe da podsetimo i poslanike neke koje su, između ostalog, i novi u ovom sazivu i građane kada su istekli ili isticali mandati za ova tri mesta upražnjena koja danas biramo. Gospodinu Goranu Pekoviću mandat je istekao davnog 16. decembra 20115. godine, Porfiriju Periću i Goranu Karadžiću 26. marta 2016. godine i Gordani Suši 23. marta ove godine tokom predizborne kampanje.
Za nas se sada postavlja nekoliko pitanja. Zbog čega je taj proces trajao toliko dugo, naročito kada je u pitanju izbor za mesto ispred nevladinih organizacija ili organizacija civilnog društva koje se bave ljudskim pravima i pravima deteta? Proces za izbor za ovo mesto počeo je 13. oktobra 2015. godine i, kao što vidimo, završava se tek danas. Dakle, pitanje je – zbog čega se to desilo?
Takođe se postavlja pitanje, s obzirom da zakon u svom članu 11. kaže – od trenutka kada Odbor za kulturu utvrdi listu kandidata, ta lista mora ići na raspravu u plenum na prvoj narednoj sednici Skupštine, taj period od kada je izabrana i potvrđena lista na Odboru za kulturu i informisanje 4. februara 2016. godine, do raspisivanja izbora održano je osam sednica, sedam u vanrednom i jedna u redovnom zasedanju, da bi lista stavljena na dnevni red na poslednjoj sednici ili jednoj od poslednjih pred samo raspisivanje izbora i volšebno odmah i povučena. Zašto? Iz priloženog i svih okolnosti koje su se nakon toga desile možemo da zaključimo samo jedno – u međuvremenu je raspisan konkurs za izbor kandidata ispred članova novinarskih udruženja i, gle čuda, na ovoj listi se sada ponovo pojavljuje gospodin Peković. Zaključujemo da je to bio razlog zbog čega, uprkos i kršenjem Zakona o elektronskim medijima, član ispred nevladinih organizacija i organizacija civilnog društva do dana današnjeg nije izabran, iako je proces trajao skoro godinu dana, da bi se zapravo otvorila mogućnost da se drugim kanalom ili na drugi način izabere poželjna ličnost, očigledno poželjna ličnost, za mesto u ovom savetu. Postavlja se pitanje – zašto? To je pitanje za sve nas i pitanje za javnost i za građane Srbije.
Zašto je ovo sve važno? Mi možemo i mislim da smo vrlo često, nažalost, zloupotrebljavali činjenicu da se radi o jednom veoma kompleksnom, tehnički ne tako uvek razumljivom, procesu za građane, da bismo zamaglili ono što je suština ovog pitanja. Nije nikakva tajna da je glavna tema u Srbiji poslednjih godina ne samo sloboda medija, o čemu je mnogo bilo reči i nadam se biće i još, već o tome kakav program gledaju građani Srbije. Da li je to kvalitet za koji se mi kao poslanici zalažemo? Da li su to rijaliti šouovi? Da li su to skandalozne emisije pune nasilja i vulgarnosti koje se gledaju u terminima kada i mladi ljudi i građani Srbije bi mogli da gledaju obrazovne programe, kulturne programe i da budu i blagovremeno i na pravi način informisani? To je ono čime se bavi ova agencija gde mi danas biramo ljude koji treba da brane upravo taj javni interes. Naš je zadatak da sprečimo da u tu agenciju budu izabrani oni koji će braniti lični, partikularni, politički ili bilo koji drugi privatni interes, već isključivo javni interes.
Takođe, zašto je to važno? Da se podsetimo člana 22. Zakona o elektronskim medijama. Šta radi ovaj savet? Šta radi ova agencija? Izdaje dozvole za pružanje medijskih usluga, uređuje kriterijume za izdavanje dozvola, vodi registar, kontroliše rad medija, dakle, ne kontroliše ni Vlada ni Skupština nego upravo ovo regulatorno nezavisno telo, izriče određene mere, podstiče očuvanje, obratite pažnju, i zaštitu srpske kulture i jezika i kulture nacionalnih manjina, podstiče razvoj stvaralaštva, podstiče razvoj profesionalizma i uređivačke nezavisnosti.
Mi smo na nadležnom odboru postavili pitanje kandidatima koji su danas na dnevnom redu, naročito jednom od njih koji je već jedan mandat bio u ovoj agenciji. Pitali smo ga – šta ste vi lično učinili da se podstakne razvoj stvaralaštva, da se unapredi program, da se podstakne razvoj profesionalizma i uređivačke nezavisnosti? Nismo dobili dobar odgovor.
Takođe, želim da istaknem važnost ove agencije kada su u pitanju i neke druge odluke, o tome će možda govoriti i moje kolege i koleginice u nastavku rasprave, ali ona se odnosi na značaj javnih servisa jer je regulatorna agencija za elektronske medije direktno nadležna za rad javnih medijskih servisa, pre svega izborom članova upravnih odbora. U proteklom periodu se može jasno videti, da je ova agencija želela da osnaži javne medijske servise, ne bi vodio proces izbora članova upravnih odbora na netransparentan način, bez pružanja bilo kakvog jasnog odgovora legitimnim pitanjima koja je uputila javnost stručna, građanska, civilna i mi kao narodni poslanici.
Zbog toga smatram i možda idem korak napred, kroz još jedan primer, a to je primer kako je biran i kako će biti biran kandidat ispred predlagača AP Vojvodine. Imajući u vidu da smo mi već imali jednu listu ovde pred Skupštinom, koja je bila potpuno legitimna, poslanici većine pred raspisivanje izbora nisu želeli da daju poverenje nijednom od ta dva tadašnja kandidata. Sada imamo novu listu. Na njoj se nalazi jedan koji je bio i na prethodnoj. Pošto tada nije izabran, ne morate biti mnogo pametni da zaključite da verovatno neće biti ni sada. Zašto, ako je već imao poverenje poslanika, nije izabran onda kada je bilo vreme upravo predviđeno zakonom i zašto smo izgubili skoro godinu dana?
Dakle, iz priložene dokumentacije u poslednjih godinu dana, vrlo je jednostavno zaključiti da će poslanici SNS danas ili sutra kada bude dan za glasanje glasati za Gorana Pekovića i gospodina Lazarevića. Ako nisam u pravu, onda se postavlja pitanje zašto smo godinu dana odugovlačili proces, uz kršenje svih mogućih procedura, i pre svega, urušavanje dostojanstva Narodne skupštine. Mi smo ovde branioci nezavisnosti tih tela i nezavisnosti ljudi koji će u ime građana obavljati taj posao i u interesu građana obavljati taj posao.
Ako smo mi dozvolili da svako može da utiče na ishod glasanja u Skupštini na tako transparentan, očigledan i sraman, ja bih rekla, način, onda je to jedna jako loša poruka i za građane Srbije i za parlament koji treba da bude branilac svih građana i branilac pravne države u Republici Srbiji.
Zbog toga DS će podržati kandidata koga su predložile organizacije civilnog društva, jednog od dva predložena, ali zbog zloupotreba u procesu izbora kandidata ispred udruženja, ispred AP, ne znam da li smo u mogućnosti da na legitiman način podržimo bilo kog kandidata. Zahvaljujem se za sada, ostaviću vreme ovlašćenom predlagaču za kasnije.

Izvolite. Po Poslovniku.

Gospođo predsednice, povređen je član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Odmah da kažem neću tražiti da Skupština glasa o povredi Poslovnika, ali ne mogu da dozvolim da bilo ko proziva SNS da je ona, navodno odgovorna za kršenje procedure oko izbora članova Saveta REM-a, zato što to nije tačno.
Takođe, ne mogu da dozvolim da bilo ko iz bilo koje poslaničke grupe stavlja na stub srama SNS zato što će za nekoga glasati, ili zato što za nekoga neće glasati. Srpska napredna stranka će glasati onako kako ona misli da je najbolje i neka svaka poslanička grupa glasa onako kako misli da je najbolje, a biće izabran onaj koji bude dobio većinu glasova narodnih poslanika. Ali, je nedopustivo da se blati cela jedna poslanička grupa i cela jedna stranka samo zato što neko u jednom momentu nema većinu pa ne može da izgura svog kandidata, pa sada mi treba za njega da glasamo.
Dakle, to je nešto što, ja mislim, u Narodnoj skupštini nije zabeleženo, da od 11 minuta rasprave pet minuta se priča o Aleksandru Vučiću, a ostalih šest minuta se priča o tome, a, zašto vi iz SNS nećete glasati za ovog, nego ćete glasati za onog. Na kraju krajeva, otkud vi uopšte znate za koga ćemo mi da glasamo.
Dakle, ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika, ali tražim da se zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine, jer ovde su upotrebljene reči da je nešto sramno, da SNS krši proceduru, da nekome nešto onemogućava, što jednostavno, apsolutno nije tačno.

Hvala.
Istine radi, ja sam se prijavila za diskusiju, pa ću iskoristiti svoje pravo da odgovorim pojedinim poslanicima, kasnije o poštovanju procedure pošto sam i predsednik Odbora za kulturu i informisanje i stojim iza toga da je procedura poštovana, kao što je poštovana procedura i u prošlom mandatu, iako je predsednica bila govornica pre mene.
Sada, mislim, nema replike. Povreda Poslovnika, dostojanstvo parlamenta ugroženo time što ste vređali jednu poslaničku grupu i govorili…
Šta ste rekli gospodine Martinoviću, kako nazvana grupa?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da je poslanička grupa SNS odgovorna za sramno kršenje procedure… )
Da, smatram da ne smemo da napadamo jedni druge, jer pravo glasanja je isključivo pravo poslanika pojedinačno koga želi, koga ne želi da podrži. Znači, to nije kršenje procedure, to je udaranje u zdrav razum ako nekome spočitate kako glasa.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, bez obzira koji je vladajući režim bio na čelu Srbije od formiranja ovog regulatornog tela za elektronske medije, ranije RRA, sadašnjeg REM-a, oni su uvek bili instrumentalizovani u političku funkciju i nikada nisu vršili svoj posao, i to je ono što je osnovni problem koji naša poslanička grupa Dveri ima sa radom ovog državnog tela.
Zašto tek sada se biraju novi članovi, jer prosto, najbolje je ostaviti one članove koji su se pokazali kao sluge svih režima. Najbolje bi bilo ne menjati uopšte one koji su tako dobro služili prethodnom režimu, tako dobro služe i ovom režimu. Opet, oko ovih novih koje treba sada izabrati, da vidimo ko može da izvrši veći uticaj, da li bivši, da li sadašnji režim, ali da u svakom slučaju oni ne budu nezavisni i stručni, već instrumentalizovani u političke funkcije.
Dveri su apsolutno protiv ovakvog rada ovog državnog regulatornog tela i navešću nekoliko ključnih razloga. Prvi je njihov odnos u dosadašnjim izbornim kampanjama, i 2012. i 2014. i 2016. godine, kada je ovo državno telo izgubilo svaki smisao postojanja. Naime, oni treba da obezbede ravnopravan medijski tretman u izbornom procesu svih učesnika u izborima. Oni to nikada nisu uradili, ni 2012, ni 2014. ni 2016. godine.
Na sve naše prijave, na sve naše zahteve da se obezbedi ravnopravan medijski tretman su se oglušili. Uvek im je izgovor bio potpuno besmislen, da tek rade analizu i da će posle izbora biti poznata konačna analiza tretmana svih izbornih učesnika na medijima. Posle izbora ta analiza više nije relevantna niti bitna niti može da utiče na rezultate izbora. Dakle, REM bivša RRA toleriše neravnopravan tretman svih medijskih učesnika.
Naravno, da je SNS na poslednjim izborima imala preko 60% prisustva na medijima, a svi ostali učesnici izbornog procesa 40%. E, to ne može, zato postoji REM koji će da kazni one medijske emitere koji ne poštuju ravnopravnost svih izbornih učesnika u izbornom procesu. To nikada nije uradio REM, nikada nikoga nije ozbiljno kaznio. Nikada nikoga nije isključio iz emitovanja. Nikada nikome nije zabranio emitovanje programa iz prostog razloga što neravnopravno tretira izborne učesnike, a obavezan je da ravnopravno tretira.
Da ne govorim o tome kako političari sa vlasti neposredno zloupotrebljavaju državne funkcije u izbornoj kampanji. Mislite da ih je REM nekada opomenuo, da ih je nešto kaznio, da im je zabranio. Naravno, da ne. Dakle, imamo situaciju u kojoj se REM neposredno stavlja u funkciju izvršne vlasti, a evo sada šest meseci posle izbora, još uvek nemate izveštaj ovog regulatornog tela za elektronske medije o nedavno održanim izborima. Čak i posle šest meseci nisu sposobni da podnesu izveštaj da li je bilo ili nije bilo, a svi znamo da nije bilo ravnopravnog medijskog tretmana svih izbornih učesnika.
Sve naše prijave jednostavno su odbačene pod ovim besmislenim izgovorom. Da ne govorim da smo, recimo, 2014. godine na izborima izbačeni iz one debate na RTS i da su pravo da učestvuju imali samo parlamentarne stranke. Zamislite, tek te besmislice. Ne postoje parlamentarne stranke kada je parlament raspušten. Svi smo podjednaki izborni učesnici koji predamo deset hiljada potpisa i podjednako pravo imamo da budemo ravnopravno tretirani na medijima. Nikada to nije poštovano. Uvek su stranke na vlasti imale više od 50% medijskog tretmana, a svi ostali na kašičicu.
Drugi problem sa ovim regulatornim telom jeste ignorisanje svih ozbiljnih inicijativa da se stane na put ovim katastrofalnim rijaliti programima koji promovišu prostituciju, nasilje, pornografiju i sve druge gluposti ovog sveta. Još 29. marta 2013. godine tražili smo zabranu pet rijaliti šoova zbog vređanja javnog morala, skaradnosti, promocije pedofilije, medijske prostitucije kao i ruženja svih tradicionalnih vrednosti u Srbiji. U pitanju su u potpunosti nemoralne emisije „Veliki brat“, „Farma“, „Preljubnici“, „Luda kuća“ i „Trenutak istine“. Mislite da je tadašnji RRA ikada reagovao. Ili kada smo 16. aprila 2015. godine ponovili ovaj zahtev i tražili od RRA da kazni televizije koje puštaju programe poput rijalitija „Parovi“. Naravno da ni tada, ovaj takozvani REM ništa nije reagovao.
Dakle, oni stoje iza rijaliti šouova. Oni im dozvoljavaju emitovanje, oni pothranjuju, promovišu, podržavaju emitovanje ovih najskaradnijih mogućih programa u najudarnijim televizijskim terminima. Jesu li nekada nekoga nešto kaznili, isključili, zabranili, ili pomerili emitovanje posle ponoći ili, ono što smo uvek predlagali, dodatno ih oporezivali zbog ovih kič i šund programa, pa makar da od toga imamo neke koristi, pa da taj novac uložimo u finansiranje kulturno-obrazovnih programa, školskih programa, sportskih programa i svega onoga drugoga, što treba da bude pravi porodični program na našim medijima. Ne, nego treba rijaliti šouovi da budu u najudarnijim terminima na našim medijima. Zašto? Da bi se zaludela ova nacija, da bi se raspametilo ono malo što nam je ostalo pameti, da bi se skrenula pažnja sa ključnih državnih problema, da se ne bi razgovaralo o vlasti i o njenom učinku ili neučinku i njenim rezultatima ili odsustvo rezultata, nego da bi „Parovi“, „Farma“, „Veliki brat“, „Trenutak istine“ bile teme koje će biti u dnevnim novinama, sutradan nakon emitovanja u velikim elektronskim medijima.
Dakle, da li neko sistematski pothranjuje rijaliti šouove da bi oni zabašurili ozbiljne teme u ovoj državi ili neko možda zapravo toleriše ukrupnjavanje medijskog monopola stranih emitera na našem tržištu? Da li mi, kao što je svojevremeno Crnjanski tridesetih godina govorio da mi postajemo kolonija strane knjige, danas možemo da kažemo da mi postajemo poput kolonija stranih medijskih sadržaja, da mi gubimo domaće medije i da postajemo kolonija ukrupnjenog stranog medijskog programa?
Evo, da vas informišem, ako niste upoznati, da od sutra kablovski operater SBB, koji drži više od 60% tržišta u Srbiji, izbacuje iz svog programa naš domaći televizijski SOS kanal, koji jedini u Srbiji ozbiljno prati domaći sport. Time, naravno, pravi monopol za strane sportske kanale, ubija praćenje domaćeg sporta i naravno da REM na to ne reaguje, kao što REM ne reaguje, i to je možda najskandaloznija stvar koju želim da kažem u vezi sa ovom državnom institucijom, a to je da ona toleriše emitovanje prekograničnih kanala, poput, recimo, Foksa, Animal planeta, Diskaverija, Historija ili drugih, koji ovde imaju svoje ispostave u Srbiji, ovde uzimaju domaće reklame i naplaćuju te reklame i ovde ih emituju, ali ovde nikakav porez ne plaćaju, jer se vode kao prekogranični kanali.
Da li može bilo koji domaći operater da ne plaća porez za emitovanje o oglašavanje? Naravno da ne može, biće kažnjen. Strani prekogranični kanali mogu da ne plaćaju porez u Srbiji i da krše Zakon o oglašavanju i to toleriše REM.
Dakle, REM ne radi svoj posao. Evo, da budem veoma precizan. Iako je Zakon o oglašavanju stupio na snagu, on se ne poštuje. Hiljade tv-spotova domaćih kompanija se i dalje svakodnevno naknadno ubacuje u programe koji se reemituju u mrežama srpskih operatera. Međutim, vreme je da se postavi pitanje – zašto za kanale čija su sedišta u zemljama EU i Amerike, a reemituju se u Srbiji, ne važe srpski zakoni, a važe, recimo, za kineske ili ruske kanale?
Dok se domaći emiteri grče iz dana u dan da opsluže brojne domaće poreske obaveze, propise i regulative, za čije i najmanje prekoračenje dobijaju drakonske kazne i zabrane emitovanja, dotle prekogranični kanali ubiraju ekstra profit naplaćujući emitovanje domaćih reklama i spotova bez bilo kakvih poreskih obaveza prema Republici Srbiji, dok REM spava.
Domaće televizije koje su značajne za informisanje građana i punjenje budžeta nemaju ravnopravne uslove privređivanja, jer kršenjem ovog zakona prekogranični kanali su u dominantnoj monopolskoj poziciji. Dakle, ponovo su interesi stranaca u Srbiji u prvom planu.
U mreži SBB-a od 12. oktobra, kao što sam već rekao, ostaće jedva nekoliko domaćih kanala, ali neće biti domaćeg sporta, čime neko praktično ostvaruje monopol na našem medijskom tržištu. Gde je tu zaštita interesa države Srbije da stimuliše i razvija sport i sportske aktivnosti i zdrave stilove života, pre svega kod mladih? Dakle, SOS kanal 20 godina vodi kampanje protiv droge, pušenja, za fizičko i mentalno zdravlje nacije. Da li je to razlog da bude isključen iz SBB sistema?
Očigledno je prisustvo sukoba interesa i postojanje nelojalne konkurencije ako na mreži u čijem je vlasništvu šest kanala Sport kluba eliminišete direktne konkurente, kao što su, recimo, Arena ili Sos kanal.
Zašto REM ne ispunjava svoje zakonske obaveze? Da li će se oglasiti drugi državni organi? Da li vlast ima kakvu ulogu, gospodine Martinoviću u ovome ili ne? Ko toleriše ovu vrstu ukrupnjavanja stranog monopola u sferi medija koji preovlađuje i u pisanim i u elektronskim medijima i čime naša domaća medijska scena jednostavno na taj način dolazi u drugi plan da vi ne možete prosto da budete prisutni na sopstvenom medijskom tržištu?
Znači, strani mediji vrše neku vrstu kolonijalizacije našeg medijskog prostora i država to dozvoljava. Dakle, kako onda da imamo poverenje u bilo kog novog kandidata? Da li je taj novi kandidat ovde pred nama ikada izložio neki svoj plan rada ili šta on uopšte želi da radi ili kakve bi možda nove ideje mogao da ponudi?
Uostalom, da li tu ima bilo kakvih novih kandidata, ako je jedan kandidat bio, recimo, primera radi, gospođa Snežana Stojanović Plavšić, državni sekretar Ministarstva za kulturu i informisanje u vreme Mlađana Dinkića i poslanik URS-a, članica Odbora za kulturu i Programskog saveta RTS-a u vreme te vlasti, kakav je to novi kandidat i šta on novo donosi u REM, ili možda neki visoki funkcioner Čankove LSV? Čak za jednog kandidata postoji i da je trenutno član SDS Borisa Tadića, što ne znam da li je tačno, ali bio bi red da se potvrdi. Radi se o Goranu Pekoviću.
Dakle, ne vidim zašto bismo mi uopšte podržali izbor ovakvih kandidata koji su ili predstavnici bivšeg ili su bliski sadašnjem režimu ili, što je još verovatnije, rade za gazde oba režima, za strance, pošto i bivši režim i sadašnji režim su uvek gledali više strane, nego domaće interese, pa su tako stranci zapravo i vladali osnovnim sferama našeg društva – privredom, medijima i drugim ključnim segmentima upravljanja Srbije.
Dakle, REM ne radi svoj posao, REM služi vlastima, REM u izbornom procesu ne štiti interese ravnopravnosti svih medijskih učesnika, REM ne štiti porodične televizijske programe od nasrtaja rijaliti šoua i promocija svega nakaradnog, kiča, šunda i nemorala, REM ne oporezuje ili ne kažnjava ili ne juri prekogranične kanale koji ovde zloupotrebljavaju svoju poziciju i ostvaruju prihode, a ne plaćaju porez ovoj državi. REM gubi svaki smisao i svaku svoju funkciju i svaki ovaj izbor bilo kog ovog kandidata, ako se nastavi ovakva praksa, nema nikakvog smisla, jer je REM izgubio smisao. Mi ovde treba da dovedemo u pitanje poslovanje jedne tako besmislene institucije koja jednostavno ne vrši ni jednu svoju funkciju.
Da li je moguće da mi imamo izbore u Srbiji u kojima pobednik na izborima, naravno, gospodin Aleksandar Vučić, nije sporno da je pobedio na tim izborima, ali nije izašao ni na jedan direktan televizijski duel sa bilo kim iz opozicije već punih pet godina? Ljudi, da li je to normalno? Kako se zove ta sloboda medija? Kako se zove ta demokratija u kojoj taj veliki lider i tako moćan državnik i tako veliki pobednik na izborima ne sme da izađe ni na jedan direktan televizijski duel ni jednom opozicionaru nikad i nigde?
Pazite, nemojte sada da branite Aleksandra Vučića, nema potrebe. On je sam rekao u emisiji „Ćirilica“ – izaći ću sam protiv svih opozicionih lidera na duel. Naravno, opet je prekršio svoje predizborno obećanje i nije izašao.

Kakve veze ima REM sa ovim?