Mislim da danas imamo vrlo smislena pitanja i široke odgovore i mislim da je ova atmosfera veoma konstruktivna i da bi trebalo da nastavimo u ovom tonu da pričamo i dalje. Verujem u premijerove radne navike i radnu etiku i mislim da bi mogli da nastavimo i da čujemo i poslanike i drugih poslančkih grupa.

Moje pitanje danas će biti upućeno premijeru Republike Srbije, a tiče se onoga što je Vlada i on na čelu sa njom i njegova skupštinska većina, što radile u prethodne četiri godine, a na polju suvereniteta i integriteta države Srbije.

Pre dve nedelje je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić izašao na konferenciju za štampu i rekao da je za Srbiju više neprihvatljivo da popušta pred stalnim ultimatumima. Jedan ultimatum je bio da se otima celokupna imovina „Telekoma Srbije“ na Kosovu, a drugi ultimatum je bio preotimanje „Trepče“ i da u slučaju da se to desi, da on više neće biti na tom mestu.

Odmah sutradan ste vi rekli da je Srbija posvećena dijalogu i da će nastaviti i dalje da produbljuje dijalog sa Prištinom, pa nas je pre neki dan neprijatno iznenadilo dostavljanje Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan, koji smo juče raspravljali u parlamentu, a koji su potpisale pet država naših susednih i Kosovo. Taj dokument, kako kaže obrazloženje, je u formi međunarodnog ugovora koji potpisuju suverene zemlje.

Da li je posle SSP-a, Euleksa, katastra, saobraćajnih dozvola, ličnih karata, integrisanih granica, Briselskog sporazuma, sramnog i izdajničkog, koji je ukinuo sve institucije na KiM, koji je raspustio srpske opštine na severu KiM, formirao po albanskim zakonima, ukinuo naše sudske institucije, policiju integrisao u policiju Kosova, odredio da je zakonodavstvo zakonodavstvo Kosova, ima li kraja tom daljem ponižavanju i pravljenju ustupaka?

Ovo je prvi dokument koji dolazi u Republički parlament kojim se direktno stavljaju potpisi i države Srbije i tzv. Kosova u formi međunarodnog ugovora. Da li gospodine premijeru ima kraja ovom ponižavanju o snishodljivom odnosu Srbije i dokle će Srbija da popušta i kakvu korist Srbija od toga ima?

Vreme, hvala.
Reč ima premijer Aleksandar Vučić. Izvolite.

Naravno, poslednja dva govornika su iz različitih uglova o tome govorili i to, čini mi se, na najbolji način govori o ozbiljnosti i odgovornosti pozicije u kojoj se nalazi Vlada Srbije.

Što se tiče Fonda za zapadni Balkan, o kojem ste toliko govorili, potpisan je Sporazum sa sve zvezdicom i fus notom. Čekajte, vi govorite o Fondu za zapadni Balkan, meni govorite, za koga znate da znam bar nešto šta se zbivalo u ovoj zemlji koji odlično pamti.

Pa, vi ste potpisali CEFT-u, koja je deset puta značajniji sporazum. Ma ne deset, hiljadu puta značajni sporazum od Fonda za zapadnim Balkan, CEFT-a je potpisana sa Kosovom. Ja sam to kritikovao u Parlamentu i sad da vam kažem, koristimo to što ste vi uradili sa CEFT-om da budemo najjači u CEFT-i.

Danas bih, da sam bio na vašem mestu potpisao taj sporazum. Vi danas kritikujete nešto što je 100 puta manje od CEFT-e i nešto što je urađeno sa zvezdicom i fusnotom, u skladu sa svim pravilima koje smo sami doneli. O čemu govorite? Pa, kakvo je to licemerje? To je vrsta najgoreg političkog licemerja. Evo, meni nije teško da vam kažem, podržavam to što ste potpisali CEFT-u. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što, u Prištini kako mi kažemo, ili kako Nenad Milić kaže na Kosovu, mi plasiramo 700 miliona evra naše robe i to ne pričamo o Srbima na severu, već pričam južno od Ibra. Od toga žive mnoge fabrike.

Bio sam nedavno u Leskovcu. Kako se zove kompanija za proizvodnju crepa i građevinskog materijala? Mislim da nisam pogrešio „Mladost“. Zapošljava čovek nove ljude. Gde izvozi? Izvozi u Albaniju i Prištinu. Ja ga pitam, šta treba mi da uradimo za tebe, kao država? On kaže, ništa samo nastavite da vodite takvu politiku, ja ću sada da uzmem još više tržišta u Albaniji i da zarađujem još više para i da zapošljavam više Srba u Leskovcu.

Isto mi je to rekao i Aleksić, kada sam bio u Vranju, u „Alfa plamu“, „Metal feran matura“ takođe isto su mi to rekli. Ja sam taj koji podržavam izvoz naših proizvoda svuda, ja sam taj koji podržavam trgovinu i boriću se za slobodan protok ljudi, roba i usluga. Miliću ovo i vama govorimo, zato što ste tu upravu, potreban nam je slobodan protok ljudi, roba i usluga. Pa, vi ste za ovo govorili da smo priznali nezavisno Kosova. Pa, kako možete to da izgovarate, a vi ste potpisali CEFT-u godinama unazad, koji je 100 puta važniji sporazum od Fonda za zapadni Balkan. Sa Kosovom. Ne, nego sa UNMIK administracijom. Ma, nije šija, nego vrat, a mi smo potpisali sa zvezdicom i fusnotom onako kako je Skupština Srbije odredila da treba da se potpisuje. I, još vam piše, bez prejudiciranja konačnog rešenja, u skladu sa rezolucijom UN. E, to je velika razlika nije to moja interpretacija, nego uzmite pa pročitajte šta piše, uzmite pa pročitajte šta piše.

Je li vam to sa onim, još da me obavestite – gde je moj brat, u međuvremenu kupio neku novu kafanu. Pošto ste prošli put izašli sa tim da se raspitam gde je i šta. Samo da vam kažem nije, niti će ikada da kupi, ni to, ni bilo šta drugo.

Samo tek toliko da vam kažem, i to ću svaki put da vam govorim, zato što se tako ne razgovara. Mi ovde treba da razgovaramo na ozbiljan način. Ako hoćete da razgovaramo na ozbiljan način i da vidimo šta nam je politika i šta nam je činiti, a ne da razgovaramo – ej, vi ste izdajnici, ej, vi ste mnogo velike patriote. Ne dam vam da budete veći rodoljubi od bilo koga u ovoj sali. Kao, što neću da kažem da smo mi veći rodoljubi, jer mislim da smo odgovorni i ozbiljni, ne dam vama da kažete da više volite Kosovo, nego što ga volim ja.

Na Kosovu znam svako srpsko selo i u svakom srpskom selu sam boravio. U svakom srpskom selu i nikome neću da dozvoli više, nego što ga volim ja. I, za Srbe na KiM se borim svakoga dana, u svakom razgovoru, na svaki mogući način i cela Vlada Srbije, ali to ne znači da ne treba da imamo sa Albancima dobre odnose. Zato što mi moramo pored njih da živimo. Mi moramo da živimo pored njih, onaj ko to ne razume, poješće ga vreme, političko vreme. Ništa loše ne mislim. Mi moramo da zarađujemo novac.

Zašto sam ja pričao o Nišu? U Nišu će, kako bi to naš narod rekao, da se sjate svi putevi, kao što je bilo nekada – svi putevi vode u Rim, sada će da bude – svi putevi vode u Niš. Bukvalno. Ja mislim da je to, ja to nisam lagao naš narod u Nišu. Kada kroz Niš, samo me saslušajte, kada kroz Niš bude prolazio istočni krak Koridora 10, ka Bugarskoj.

U pravu ste, prolazio je i u vaše vreme, samo što je to bila poneka ćuprija i veoma loša kaldrma i loš put, a sad će pun profil auto-puta da prođe, sve ono o čemu ste i pričali i sve ono što nikada niste ispunili. Ali, ne brinite došao je neko umesto vas sve to da ispuni. Ka jugu imaćemo auto-put takođe južni krak Koridora 10. Imaćemo jugoistočni ka Prištini, ka Draču i to je sve nešto što je veoma, veoma važno za nas.

Onaj ko to ne vidi, ne znam kako bih to i šta bih mogao, niti želim niti mogu da vam kažem bilo šta loše, mislim da je to politika koja je neodgovarajuća i koju je već progutalo vreme.

Što se tiče zaštite naših nacionalnih interesa. Zaštita naših nacionalnih interesa je u tome, prvo, da sačuvamo bezbednost za naše ljude na Kosovu i Metohiji. Drugo je, dobra i bolja ekonomija za naše ljude na Kosovu i Metohiji. Da li imamo problema? Imamo. Da li za nijansu ide bolje? Za nijansu ide bolje. Treća stvar koja je za nas važna, to je da to za nas, za dobar deo sveta neće, ali za nas je bila i uvek će biti Srbija. Četvrto, ono što je takođe veoma važno, to je da pokušamo da sa Albancima gradimo dobre odnose i da imamo dobru trgovinu, dobre ekonomske odnose, a zašto ne i političke, ako možemo. Ne ide nam najbolje, sa Albanijom ide relativno dobro, sa Prištinom ne ide dobro, zato što oni imaju neke svoje unutrašnje razloge.

Voleo bih da ide bolje i hvalio bih se ovde da ide bolje zato što bi nam to donelo više novca, jer bi oni mnogo više prolazili kroz centralnu Srbiju nego što prolaze danas, a danas tražimo, mi im tražimo posebne potvrde da im izdajemo, milion muka, i mi ponekad nepotrebnih napravili, upravo se plašeći ovakve vrste kritike u parlamentu i na drugim mestima. O njima da ne govorim, koji vole da stave svoj pečat i ne znam šta već, našta god stignu, na trotoaru će to da ispisuju još malo i na putevima i na auto-putevima i time zaustavljaju protok kapitala ljudi, roba i usluga, ja ću za to da se borim. Mislim da je to dobra politika za Srbe na Kosovu, jer Srbi na Kosovu hoće da žive lepo sa komšijama Albancima, posebno u centralnom Kosovu gde su nezaštićeni.

Nije gospodine Lapčeviću, nezavisno Kosovo proglašeno i podržano od strane velikih zapadnih sila ni juče ni prekjuče, nego u vreme kada ste vi vodili Vladu Srbije. Vaša reakcija je tada bila, skočićemo jedan dan da vidimo imamo li nesrbe naše sugrađane, što nikada neću da dozvolim da se u Srbiji dogodi, dok sam predsednik Vlade i dok se za bilo šta pitam. A šta je bilo sa Srbima na Kosovu? Šta je za njih učinjeno? Pa, ništa. To je bio sav rezultat. To je bila cela politika. Mislim da se u tome razlikujemo i mislim da su ovo mnogo bolji rezultati i da je ovo rezultat ozbiljnog i odgovornog pristupa kakav ćemo da imamo i u buduće. Hvala vam najlepše.

Reč ima ministar Jadranka Joksimović.

Zahvaljujem se, predsednice.

Pošto sam ja u ime Vlade Republike Srbije potpisala u Pragu prošle godine ovaj dokument, odnosno osnivanje Fonda za zapadni Balkan, tj. osnivanje Statuta Fonda za zapadni Balkan, i slušala juče zaista na veliko moje političko razočarenje obmane koje su ceo dan bile prisutne u ovom parlamentu od strane različitih poslaničkih grupa i političkih grupa prema građanima Srbije u pogledu onoga šta je Vlada Republike Srbije uradila potpisujući ovaj Statut Fonda za zapadni Balkan, onda moram samo da zamolim sve naravno predstavnike i kolege iz različitih političkih grupacija da se na bave onim što je najgore i u politici i u životu, a to je interpretacija interpretacija, već ako postoje dokumenti onda bi bilo dobro da ih pročitate. Ako biste pročitali dokumenta i to originalna, izvorna dokumenta onda biste videli ne samo što postoji fusnota i ono obeležavanje koje smo dogovorili dosta ranije, već da postoji u članu tri i dostavljena interpretativna izjava koju sam lično dostavila i koju ću za rad interesa građana Srbije, i koja je postala sastavni deo ovog dokumenta.

Samo činjenicom da su druge države koje su potpisale ovaj dokument prihvatile našu interpretativnu izjavu kao integralni deo ovog dokumenta, čak su na neki način, ako hoćete, i relativizovale svoj odnos i priznanje u onom smislu Kosova kao nezavisne države.

Dakle, tekst interpretativne izjave glasi: „Budući da je teritorija KiM u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom, potpisivanje i izražavanje pristanka na obavezivanje Republike Srbije i/ili vlade Kosova, sa zvezdicom, na Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, sa zvezdicom, niti se time između Republike Srbije i Kosova, sa zvezdicom, formira ugovorni odnos u smislu pravila Bečke konvencije u ugovornom pravu, kojom je regulisana materija zaključena izvršenjem međunarodnih ugovora. Zaključivanjem i izvršavanjem Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ni na koji način ne prejudicira pitanje statusa Kosova, sa zvezdicom, kao ni nadležnost i ovlašćenja Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN i KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom 1244 i ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu. Ni jedna radnja koju vlada Kosova, sa zvezdicom, odnosno privremene institucije samouprave na Kosovu, sa zvezdicom, preduzmu prilikom zaključenja i sprovođenja ovog sporazuma se ne može smatrati validnom ukoliko prekoračuje okvire ovlašćenja privremenih institucija samouprave na Kosovu ili zadire u ovlašćenja i dužnosti, koje su rezervisane za Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN, kako su određene Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na Kosovu“. To je tekst.

Hvala.
Reč ima Milan Lapčević.

Ja se slažem, gospodine predsedniče Vlade, da govorimo ozbiljno i sa argumentima, pa očekujem to od vas. Da, u naše vreme je potpisan Sporazum o CEFTA. Potpisnik sa strane KiM je UNMIK, kao civilni administrator uprave na KiM, nije predstavnik Kosova, niti ministar spoljnih poslova tzv. Kosova.

Kosovo sa zvezdicom, dali smo interpretativnu izjavu mi da mi ne tumačimo da je to Kosovo nezavisno. Da li su ga oni prihvatili? Da li EU prihvata tu interpretativnu izjavu?

(Jadranka Joksimović, s mesta: Da.)

Potpisali? Pa, onda bi napisali, onda bi ovde u samom tekstu to stavili da prihvataju to. Rekli su – u redu, vi dajete tu izjavu, ali to je vaša stvar.

Licemerno je, gospodine predsedniče Vlade, govoriti o tome da vi činite sve na KiM kao da drugi ne čine sve i da ste veći patriota od svih drugih. Nismo ni mi vajni patrioti od vas i radili smo sve što smo mogli. Ali, ono što se desilo od 2008. godine jeste uništavanje institucija države Srbije na KiM, raspuštanje srpskih opština, raspuštanje institucija sudske vlasti, policija je integrisana u policiju Kosova, prihvaćen je ustav Kosova i njegove pravne norme za naše institucije.

Ima li boljeg dokaza da Srbije ima sve manje na KiM? Ima li boljeg dokaza? Znam da situacija nije laka, ali izvinite, prebacivati drugima da su oni krivi za nešto što se desilo u to vreme, a to je proglašenje KiM, nezavisnosti i prebacivati nama šta smo mi učinili, pa, koliko se ja sećam, i vi ste tada učestvovali u tome što smo mi radili. I vi ste podržali Deklaraciju u Skupštini Srbije. Zašto sada bežite od toga? Zašto perete ruke od toga?

Samo hoću da kažem da je akt koji je došao ovde međunarodni sporazum. Zašto u ovom aktu nije bilo, ako je BiH, zašto nije bilo i Republike Srbije, npr?

Pošto je ovo moje poslednje obraćanje danas, želim prvo da vam se zahvalim na tome što ste pitanja postavljali, koliko vidim, pet je opozicionih poslaničkih grupa postavljalo.

Nekoliko stvari. Upravo ste govorili suprotno od onoga što sam ja pričao. Ja nisam rekao da sam veći patriota, nego sam rekao da vi niste veći i da nikome drugom neću da dozvolim da bude veći rodoljub od nas i ništa više od toga. Naprotiv, pledirao sam na to da se odgovorno i ozbiljno ponašamo i da donosimo odgovorna i ozbiljna rešenja.

Voleo bih da odete sada i da objasnite za 5.800 radnika opštinskih kojima plaćamo plate, da oni ne postoje, i da su oni fikcija i da su izmišljeni.

(Marko Atlagić, s mesta: I meni je rekao da ne postojim.)

Da, i vama, gospodine Atlagiću, i vi ste nepostojeći profesor, pošto predajete u Kosovskoj Mitrovici, a i vama plaćamo platu, ali, šta ćete.

Tačno je, pokušaću da budem sasvim ozbiljan i da se ne igram političkih igara, tačno je da Srbija nema onoliko koliko bismo mi voleli na tom delu naše teritorije, nema. Mnogo je razloga, od Prizrenske lige do danas. Više bih imao ja vama da kažem nego vi meni. Mnogo bismo imali obojica da kažemo nekim drugima pre nas i nekim drugima mnogo pre nas. Ali, pre svega, nemojte da smetnete sa uma da nešto ne sme da nam bude mantra ni politička, niti bilo kakva drugačija, jer je mnogo licemerja i najlakše mi je da danas govorim – Kosovo je srce Srbije, živelo ne znam šta sve, ti Albanci, treba ih proterati, skloniti. To su gluposti.

Samo mislim da kada mi pokažete ko će od nas ovde da ode da živi u Glogovac ili Štimlje ili Suvu Reku, onda ćemo moći o nečemu ozbiljnijem da razgovaramo. Do tada možemo da govorimo o opstanku Srba u srpskim sredinama.

Nemojte da vas podsećam da su neki dobijali glasove u Prekazu i Uniku i da su imali više glasova nego u mnogim drugim mestima u centralnoj Srbiji, što je sve bilo nerealno i što je sve bilo neozbiljno.

Dakle, naš je posao da pomognemo našem narodu. Ja, pravo da vam kažem, bio sam i u Glogovcu, bio sam i u Orahovcu i u Mališevu i u Štimlju i u Suvoj Reci i u Zrzu između Prizrena i Đakovice, za razliku od 99,999% Srba. Ali, moram da vam kažem nešto, tamo ne bih živeo, a znam da ne biste ni vi i niko drugi u ovoj sali i ne pada nam na pamet da tamo živimo. Izabrali smo lepša mesta u kojima ćemo danas da živimo. Hajde da o tome govorimo istinito i iskreno.

Da li vi stvarno mislite da će neko u Glogovcu da kaže da to nije nezavisno Kosovo, u Glogovcu u kojem smo sa jedinicom žandarmerije i 1997. i 1998. godine uspevali da držimo opštinsku upravu sa četiri čoveka, kao što znate, gde su nam popreko i uzduž radili i Voja Živković i Miladin Ivanović Staljin itd, dobri ljudi, dobri političari bili za to vreme? Žestoko su se borili zato što su znali da ne možemo to sve da sačuvamo. Da li je tako, Steviću, bilo?

(Zvonimir Stević, s mesta: Da.)

Znali su koliko to nije bilo realno i utoliko su se snažnije i jače tukli. Ja vam pričam o jednom dalekom periodu koji mi nešto stariji u politici i dalje pamtimo i znamo ga dobro. Ljudi, da se pogledamo lepo i da kažemo da li ima i jedan od nas ovde koji hoće tamo da živi? Ima li i jedan od nas koji neće to da iskoristi i da kaže – evo me na Gazimestanu, da govorim nešto protiv ne znam koga? Protiv koga, protiv čega? Na Gazimestan odemo na Vidovdan 28. juna. Kad još odemo na Gazimestan?

Znamo li da u svim mestima oko Gazimestana žive Albanci? Imamo, hajde ovamo, da kažete, u Obiliću, u opštini imamo Plemetinu, ovamo Prilužje, koje već pripada Vučitrnu, Babin Most imamo još ovamo. Bresje smo izgubili, i to je sve i nemamo više ništa. Da li je tako? Pa, tako je. Što to ne kažemo našem narodu? Zato što 90% Srba misli da su to čista srpska mesta. Ne, nisu, na našu žalost nisu i ne vašom i ne mojom krivicom, kao što znate.

Hajde da sagledamo stvari realno. Šta je to što možemo da uradimo? Možemo da brinemo o našem narodu, da brinemo o bezbednosti, sigurnosti našeg naroda, da brinemo o njihovom ekonomskom prosperitetu, da kažemo – super što ste doneli takvu besmislenu odluku o Trepči, ne možete da je sprovedete, ali ćemo i mi da imamo problema, jer sad ne možemo da uvezemo eksploziv za Trepču, a treba nam eksploziv za rudnike, da ne misle ljudi da nam treba eksploziv za nešto drugo, treba nam eksploziv za rudnike.

Dakle, hoću da vam kažem, hajde da mi svoje ciljeve postavimo realnije. Hajde lepo, Srbi, da se zapitamo i da ne šaljemo tuđu decu negde, nego da kažemo šta je to šta je realno, šta je to što možemo da ostvarimo. Ne biste verovali koliko se žestoko borimo za to da te ciljeve koje možemo za tih stotinu i nešto hiljada ljudi naših koji danas žive na KiM da za njih nešto učinimo i od toga više njih žive južno od Ibra nego severno od Ibra, a severno od Ibra imamo kompaktnu teritoriju. A šta ćemo da kažemo našem domaćinu u Klokotu i Donjoj Budrigi koji je izložen na milost i nemilost albanskom komšiji? On traži da mi razgovaramo u Briselu. On traži da mi pregovaramo.

Rekli ste malopre nešto oko CEFTA. Samo pogledajte. Nemojte da smetnete s uma jednu stvar, ako je Milan, ako nisam pogrešio, izvinjavam se, nisam pogrešio, Milane, nemojte da smetnete s uma jednu stvar, mi smo prvi put, a danas bih potpisao to, tada ne bih, kada ste potpisivali CEFTA, tada smo prvi put kao posebno carinsko područje izdvojili teritoriju Kosova, od tada sve što naše robe uđe na Kosovo to je nama izvoz. Ja svaki put vodim računa kada o tome govorim i ne kažem izvoz na Kosovo, ako ste primetili, nego govorim izvoz u Prištinu, ako ste primetili. Iako bi bilo normalno da kažem izvoz na Kosovo, jer nam to od CEFTA, od tog sporazuma ide.

Šta je bila vaša alternativa? Nije bilo. Šta je naša danas? Nema je. Da zaštitimo koliko možemo, tvrdo, da zaštitimo narod, ali ljudi mi tamo moramo da budemo prisutni na tržištu, moramo ekonomijom i našom robom da budemo prisutni, mi možemo da budemo zemlja koja ima najprisutniju robu i u Prištini, i u Prizrenu i u Peći. Ljudi, to moraju da budu naši novi ciljevi i naša nova politika. Ko to neće da razume, i ne govorim vama, taj ne misli dobro i ne ponaša se odgovorno i ozbiljno prema svojoj zemlji i svi znate da sam u pravu, samo što nikome ne odgovara da to kaže.

Ja sam hteo u Niš da pozovem i neke ministre iz privremenih institucija, tzv. kosovske vlade i onda su mi rekli – nemoj, navući ćeš samo džabe gnev. Hteo sam samo sve da ih dovedem u Niš i da pokažemo, da kažemo – ej, ljudi hoćemo od Niša da napravimo centar regiona, hoćemo da vidimo kako da ubrzamo trgovinu, prolaz preko administrativne linije, kako vi kažete, granice. Da li vi stvarno mislite malopre, kad Jadranki govorite, da će oni da priznaju da to nije nezavisno Kosovo? Pa priznala ih Amerika, Nemačka, Engleska, Francuska i ne znam ko, pa neće nikada. Neće nikada, a mi im ne damo da uđu u UN. Mi im ne damo da uđu UNESKO. Mi štitimo to kao svoju teritoriju u skladu sa Ustavom na koji smo položili zakletvu i borimo se za taj Ustav koliko god možemo. Dajte da istini pogledamo u oči. Njih je realno, oni dodaju naravno, njih je realno dole oko milion i po. Nema ih više.

Hoćete ja da vam kažem u čemu su sada igre oko crnogorske demarkacije, kao i sa turskom viznom liberalizacijom? Suština je da ni jedni ni drugi ne dobiju viznu liberalizaciju jer u roku od godinu dana 300 hiljada Albanaca bi sa Kosova napustilo Kosovo i zato to neće, i to uslovljavaju demarkacijom sa Crnom Gorom za šta moraju da glasaju Srbi, a Srbi za to ne mogu nikad da glasaju zato što bi time de fakto priznali nezavisnost Kosova. I tu vam je igra svih, kao što Turcima sada neće da daju viznu liberalizaciju, iako bi to nama odgovaralo zbog neuporedivo većih prihoda itd, i naravno da se to sve uklopilo i u naš evropski put i u sve drugo.

To su mnogo ozbiljnije i mnogo veće teme o kojima mi moramo ovde da razgovaramo. I zato je to Milić pokrenuo malopre. I zato moramo otvoreno o tome da razgovaramo. I da vam kažemo šta još tu postoji. Ja sam spreman i za zatvorenu sednicu, da vam kažemo šta sve znamo o nekim drugim stvarima, da biste bili upoznati i da biste mogli da rasuđujete, a ne da se to pojavi sutradan u novinama.

(Goran Bogdanović, s mesta: Sve to znamo.)

Super. Ukoliko to sve znate, voleo bih da sam video ranije neka bolja rešenja i voleo bih da sam video nešto više racionalne politike, kao što bih voleo i danas na „Horizontu“ vidim… Možda smo videli ili možda nismo, ali vašu politiku su građani na Kosovu oceni tako što su vam dali jedan ili dva posto, a nama 62%, tako da mu to na isto dođe, kako god okrenete, i to govorim o Srbima na Kosovu i Metohiji.

(Nenad Milić, s mesta: Ovaj čovek nije glasao.)

Da, kao što ste govorili o tome da je glasao čovek koji je star 140 godina i ispostavilo se da je glasao čovek od 40 godina, pa mu niste dali da glasa samo zato što je glasao za SNS i čovek je iz Kosovskog Pomoravlja. Dobro, takav je vaš odnos. U pravu ste, neko drugi je kriv. Vi ste odlični, narod vas mnogo voli, samo se na glasačkom listiću nešto čudno desi, i to je neki problem ozbiljan i ja prihvatam da je to suština.

Još jedanput, želim da vam se zahvalim potpuno uveren da ćemo u budućnosti moći da otvorimo dijalog i po tim najvažnijim, ključnim političkim pitanjima koja će da znače i bolju ekonomiju za građane Srbije. Hvala svima na pažnji, poštovani narodni poslanici.

Zahvaljujem predsedniku Vlade što je uvažio parlament i što je zaista iscrpno i najduže do sada odgovarao na poslanička pitanja poslanika većine i još više poslanika opozicije i što smo na njegov lični zahtev produžili rad da bi poslanička grupa DSS imala priliku da postavi pitanja.
Ovim završavamo ovaj deo sednice.