Zahvalan na prilici da odgovorim na sva vaša pitanja. Verujem da ste metaforično govorili da deca ginu, pošto mi nemamo podatak da je dete poginulo u Irigu. Pretpostavljam da je to bila izmišljotina za TV kamere.

(Olena Papuga, s mesta: Nije tačno.)

Nije? Imate, znači, da su deca poginula. Kada?

(Olena Papuga, s mesta: Tih godina. Ja sam pitala vas.)

Vi ste pitali mene. Pa mi nemamo podatak. Upravo smo proverili u policijskoj upravi. Nemamo podatak da deca ginu ili su možda u vaše vreme deca ginula. U naše vreme nisu. Niko nije poginuo, bar smo to tako videli.

Dakle, samo hoću da vam kažem kako to izgleda kada se sipaju optužbe bez reda i kada se ne vodi računa o onome šta se izgovara. Pokušaću da vam odgovorim na svako pitanje uz puno poštovanje, razume se.

Dakle, potpuno ste u pravu, priča se o tome i ne iz '82, nego iz '72. godine o Fruškogorskom koridoru i za sve to vreme nije urađeno ništa. Hoću da građani Srbije znaju, dakle, od '72. ili od '82. godine, mi nemamo ni idejni projekat urađen za Fruškogorski koridor. Kako koja izborna kampanja, tako su oni počeli o tome da govore. Pričali bi naveliki i na kraju nismo stigli ni do idejnog projekta.

Danas želim građanima da kažem i građanima Novog Sada i građanima Iriga i Rume, dakle, čitavog Srema ako hoćete, da smo izdvojili novac i da radimo sve projekte, da ćemo u prvoj polovini sledeće godine završiti sve projekte i da ćemo konačno krenuti u izgradnju Fruškogorskog koridora. To je naš posao koji nije lak i nije ga jednostavno izvesti zato što svaka takva investicija nam zahteva uzimanje para od onog rasta o kojem sam vam govorio.

Dakle, da imate u vidu da ti radovi svakako neće biti manji na tih 27,5 kilometara bez ikakve sumnje, upravo zbog tunela i teškog terena na kojem se radi ispod 300 i 350 miliona evra. To je, dakle, nešto što je velika investicija za nas, zajedno sa svim projektima i drugim stvarima koje moramo da radimo.

Dakle, da, mi ćemo to da uradimo, ali to neće biti urađeno za pola godine ili za godinu, ali verujem da u naredne tri godine ceo projekat možemo da završimo do pre kraja mandata ove Vlade. Dakle, posle '72. i posle '82. godine, mislim da je to što možemo da napravimo.

Pošto ste onako usput rekli, kada ćete vratiti, nemam šta da vraćam, pošto ste vi davali ono što nismo imali, pošto ste davali ono što nismo zaradili i time uzimali od naše dece. Uzimali od naše budućnosti, davali nešto zbog čega nam je deficit bio i pet i šest i sedam posto. To vam govorim o stvarnom, a ne prijavljenom deficitu. Zato što ste uvek ispod linije imali sva javna preduzeća i sve ono što nisu javna preduzeća, već akcionarska društva itd, od RTB-a, Železare i svega drugog.

Dakle, nemam šta da vratim, jer smo mi uradili nešto da ljudi imaju. Da bi ljudi razumeli niste nam vi ostavili u Penzionom fondu dovoljno para da mi plaćamo penzije. Ostavili ste nam dragi prijatelji za 51, ma kakvi za 42% ste nam ostavili, 58% smo plaćali iz budžeta, od onoga što mi danas zarađujemo. Mi danas uspevamo da zaradimo više pa isplaćujemo 38, 39% iz budžeta, a 61% isplaćujemo iz Penzionog fonda, zato što danas pravimo pravi Penzioni fond koji nam nije ostavljen. Danas Penzioni fond ponovo počinje da postoji, za razliku od perioda kada smo došli na vlast i kada smo ušli u Vladu.

To je ljudi, to je za one koji znaju kako sistem funkcioniše, kako država funkcioniše, kako budžet funkcioniše, a ovde ima narodnih poslanika koji to znaju, to znate i vi. Znate odlično da govorim istinu, zato što ne bismo mogli da isplatimo nijednu penziju da smo to nastavili, nijednu nebismo isplatili, nijednu platu više ne bismo isplatili zato što bismo ušli u potpuno bankrotstvo. Zato što je išlo geometrijskom progresijom, ne može više.

Šta mislite zašto MMF i Svetska banka i svi ostali danas hvale sve mere Vlade Srbije? Zato što smo sve negativne tokove uspeli da promenimo i danas su svi veoma pozitivni. Zato možemo da razmišljamo ne samo o Fruškogorskom koridoru. Zato razmišljamo o „šnel štrase“, brzi put ne znam kako je prevod kod nas, dve plus dve trake, a da nemate između onu razdelnicu, o tome između Novog Sada i Zrenjanina.

Takođe razmišljam i razgovaraću sa premijerom Ćološom kako i na koji način da provučemo auto-put kroz južni Banat. Pričali smo i o tome, i od ′72. i od ′82, i o od ′92. i od 2002. godine pa nikada ništa od toga nismo uradili. O svemu smo pričali od 1972, 1982, a sada hajde Vučiću, hajde Vlado Srbije uradite sve što smo mi pričali od ′45. i ′72. Nemam problem sa tim, uradićemo.

Što se tiče priče o broju siromašnih, naravno, Srbija nije bogata zemlja. Danas je plata 376 evra prosečna, ja verujem da će već u januaru, februaru ili martu biti oko 420, kao što sam rekao i sa onim što ćemo mi da učinimo i sa povećanjem minimalne zarade, zato što imamo 360.000 ljudi koji imaju minimalnu zaradu. Njima direktno ide 8% povećanje, računajte da će najmanje ići 10%. To je uglavnom privatni sektor, ali imamo ga nešto malo i u javnom sektoru. Reč je obično o čistačicama, ljudima sa najnižom stručnom spremom koji vredno i marljivo obavljaju svoj posao.

Takođe ćemo u javnom sektoru dalje da povećavamo plate i neki će imati veće plate nego što su ih imali pre smanjenja, ali to nema veze sa tim da li ste nekome nešto uzeli ili niste, već ima veze sa tim da li je država to zaradila ili nije. Da li smo mi to u javnom sektoru zaradili ili nismo. Nije to ćup iz kojeg imate da vadite koliko hoćete. Zato što je neko tako državu posmatrao zato nam je država uništena.

Ljudi govorimo o tome da smo 2009. godine imali rast od -3,6%, rast se kaže, to je pad od 3,6%. Ove godine uprkos merama fiskalne konsolidacije idemo na +2,8, dogodine idemo na +3,6. Sada hoćete da me ubedite da je -3,6 bolje od +3,6? Teško da ćete da me u to ubedite.

Šta to znači? Da bi običan narod razumeo, da bi običani ljudi razumeli šta to znači, -3,6 znači da smo pravili milijardu i 200 miliona evra, manje vrednosti smo stvorili u jednoj godini nego prethodne godine, a +3,6 znači da smo milijardu i 200 miliona evra veću vrednost stvorili u toj godini. To je dve milijarde i 400 miliona evra razlike, pri ovakvim brojevima na 36, 37 milijardi BDP-a. Dakle, govorim o ogromnim razlikama.

Znam da sve to znate, razumem da opozicija ili bivša vlast ne mora da kaže ništa dobro o Vladi, ali postoje neke činjenice koje se ne diraju, koje su prosto činjenice. To su brojevi. Mislim da je to veoma važno da ljudi znaju. Hvala vam na tome što ste mi omogućili da to kažem.

Za narodne kuhinje da iskoristi 3.000 ljudi znam da ih je bilo i više nadam se da će ih biti mnogo manje, ali niti smo ugrozili narodne kuhinje, pošto ću da podsetim neke koji su govorili kako ukidamo narodne kuhinje i od toga pravili afere, kao što su izmišljali afere o mojim lažnim izjavama o porodiljama i to neki odavde, sada su izašli, do malopre prisutni govorili su, doduše neki su se izvinili i bili korektni, a neki su potpuno premetnuli moje izjave iz jednog dela mog govora u drugi i na takav način se ponašali.

Tako se politika ne vodi. Ako imate nešto da kritikujete kažite šta je to, a ne ovakvi ste, onakvi ste, rekli ste to i to, a da to nigde nismo rekli. Hvala vam na pitanju, da uradićemo Fruškogorski koridor i posle 1972. i posle 1982. godine i od vas očekujemo podršku po tom pitanju.

Što se tiče ruševina za jednu stvar ste potpuno u pravu, grozim se kada prođem kroz Irig, one tri zgrade koje su bukvalno u ruševnom stanju i lično ću se postarati i pobrinuti da vidim o čemu se radi, kome pripadaju, da li je to javna svojina ili privatno vlasništvo i da pokušamo da to promenimo. Hvala vam na to što ste ukazali. Ne mogu da stignem svuda sve, ali onoliko koliko mogu stizaću i boriću se. To mi je posao da se borim zajedno sa svim ovim ljudima i zajedno sa svima, sa svima vama da ruševina bude što manje, a da lepih hala i lepih objekata bude što više.

Zahvaljujem.
Izvolite.

Hvala.

Ja bih vas još molila samo da mi kažete - koliko će u budžetu za 2017. godinu biti izdvojeno za Fruškogorski koridor i koliko će biti izdvojeno za tunel kroz Frušku Goru? Da smo ranije doneli Zakon o finansiranju AP Vojvodine, možda bi Vojvodina sama svojim sredstvima mogla da izgradi taj koridor. Jednostavno, ne bi tražila sredstva od Republike. Zato, sada nema nadležnosti, pa je došlo do toga do čega je došlo.

Tih ustavnih 7%, znamo do čega nas je dovelo i da je Republika za nekoliko milijardi Vojvodinu zakinuta i možda stvarno od tih sredstava ne bi došlo do toga da Vojvodina živi tako kako živi.

Pitam vas, možda još i to - kada će biti donesen Zakon o finansiranju AP Vojvodine i da li se priprema novi ustav?

Izvolite.

Dakle, samo jednu stvar. Ustanovili smo da ni jedno dete nije poginulo od ruševina, sada i zvanično. Dakle, niste, što se tiče toga govorili istinu. To je važno da ljudi znaju. Imali smo jednu tešku saobraćajnu nesreću 1992. godište, izvinjavam se, poginulo je jedno lice, udarilo je putničkim vozilom u autobus, ali nije bilo smrti dece, ili bilo čega drugog od ruševina. Dakle, to je bila vrlo loša metafora.

Što se tiče novca za Pokrajinu Vojvodinu - od čega 7%, od rashoda? Čekajte, čekajte, znam ja šta piše u svim našim ustavnim aktima i Ustavu i Ustanom zakonu. Pa 7% od rashoda. Pa toliko i dajemo 56,5 milijardi u odnosu na 798 miliona, ne vidim gde je tu problem.

Problem je u nečemu drugom, što mi danas da postavimo pitanje mnogim ljudima u Srbiji – šta to finansira Pokrajina Vojvodina, ljudi ne znaju da to kažu, zašto mi to dajemo? Na koji to način dajemo? Koliko? Zašto?

Evo, mi smo obećali, nećemo da smanjujemo prerogative vlasti i kompetencije pokrajinske vlasti ni za jotu, ali ljudi treba da znaju da to služi za razvojne projekte, da mi dajemo tih 7% naših rashoda za razvojne projekte u Vojvodini.

Pokrajina Vojvodina, dakle nema svojih ili vrlo malo originarnih prihoda. Nema nikakvih obaveza, sem prema svojim institucijama, nikakvih obaveza. Dakle, nema obaveza prema penzionerima, nema obaveza prema platama u javnom sektoru, nema obaveze nikakve za putevi i ono što je uzela kao obavezu za puteve, to nije radila i ponovo je molila Republičku Vladu da to preuzme, kao i prema prugama, kao prema kompletnoj infrastrukturi, ne računajući ono što lokal ima. Nikakvih obaveza prema socijali, nikakvih obaveza ni prema čemu.

Nego je to - koliko uzmemo od Srbije, pa koliko ćemo mi malo ovamo, malo onamo da damo. Pa, do sada je bila praksa - pola pije pola Šarcu daje i to ljudi treba da znaju. Zato smo imali sednicu Vlade da se dogovorimo da se taj novac racionalno nosi i da se troši na najbolji mogući način.

Od toga koliko se pričalo o pravima Pokrajine, došli smo dotle da imamo veliki broj opština u Vojvodini koje spadaju u treću i četvrtu kategoriju po siromaštvu. To hoćemo da promenimo. To hoćemo da promenimo. Hoćemo da se u Vojvodini živi mnogo bolje i zato danas imamo 118 objekata u koje ulažemo. Milijardu i 790 miliona ulažemo u objekte u Vojvodini. To ne može pokrajina da uloži, ulaže Vlada Srbije.

Zar je važno ko će da ulaže? Zar je važno ko će da ulaže? Mi smo otvoreni za razgovor sa vama da vidimo kako da donesemo Zakon o finansiranju Pokrajine. Nikakav problem nemam samo hoću da izađemo sa ozbiljnim argumentima. Samo hoćemo da dobijemo ozbiljne argumente. Da znamo zašto nešto finansiramo. Da vidimo gde dajemo te pare. Zato što svi građani Srbije i oni sa teritorije Vojvodine teško zarađuju taj novac i hoćemo da vidimo kako se taj novac troši. Hoćemo da vidimo kako i zašto, na koji način?

Imali smo ga toliko nismo ulagali u „Maticu Srpsku“, evo sada imamo pa ulažemo i u „Maticu Srpsku“. Imamo da uložimo i sve manjinske zajednice i u njihova glasila. Ali, to su pare koje vam na kraju dođu sa republičkog nivoa, od prihoda koje Republika Srbija generiše i pri tome ne želim ništa da srušim, ne želim ništa nikome da oduzimam, samo hoću da vam kažem da nam je potrebna ozbiljna i racionalna rasprava po tom pitanju, a ne samo da finansiramo birokratsku strukturu, nego da vidimo šta je to što stvarno treba da finansiramo u Pokrajini, šta je to na šta stvarno treba da izdvajamo novac. Mislim da je to ključno pitanje.

Za ove ruševine, ne kažem da sve možemo da rešimo, ali bar ćemo neke da rešimo i da se postaramo da to što ste vi rekli da se dešavalo, a nije, da se nikada u Irigu ni ne dogodi.

Hvala.
Komentar.

Žao mi je što se priča o tome da se Vojvodini daje. Vojvodini se ne daje, nego se Vojvodini vraća. Ne razumem sada, kao da Vojvođani ne plaćaju porez, kao da Vojvođani ne plaćaju struju. Znamo da su Vojvođani najveće platiše svega. Svaki račun koji dođe, to je u mentalitetu vojvođanskom da se plaćaju svi računi.

Tako da to što vi govorite da se Vojvodine daje, ne, Vojvodini se vraća ono što je zaslužila, ali i to samo deo.

Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.

Predsedniče Vlade, gospodo ministri, jedna važna tema, a to je broj siromašnih i borba protiv siromaštva u Srbiji je od strane premijera u ovom današnjem radu onako olako odbačena kao da je broj siromašnih u Srbiji broj koji su iznele neke zle nevladine organizacije i da on jednostavno nije tačan.

Sada pozivam premijera da se suoči sa dva druga izvora. Jedan je onaj koji on mnogo voli, a to su istraživanja. Govorio je danas o nekom istraživanju. On voli da radi istraživanja – da li bi i kako bi pobedio na predsedničkim izborima i ako na njima neće da učestvuje.

Ta istraživanja govore o tome da sve više građana siromaštvo i bedu u poslednje dve godine navodi kao najveći problem sa kojim se suočavaju. Naravno, nezaposlenost je daleko najveća i ona je 60, 70%, ali po prvi put u tim istraživanjima ljudi govore o siromaštvu i bedi.

Hajde da se vratimo na ono što svi možemo odmah ovoga trenutka da proverimo, a to su podaci Svetske banke. Ovo je izveštaj Svetske banke za 2015. godinu. U njemu stopa siromaštva u Srbiji je 25,4%, isto onoliko koliko te zle nevladine organizacije govore. Na sajtu, sada sam otišao i gledao podatke o Srbiji, naći ćete da taj broj se nažalost u odnosu na 2013. godinu povećao za 1% i 2014. godine stoji na ovom procentu.

Da li je to sada manje jedan ili ne posto, nije suštinski bitno.

Suštinski je – da li ova Vlada preduzima neke konkretne mere, da li ima plan, da li je donela strategiju da nešto po tom pitanju uradi? To je moje pitanje i za predsednika Vlade i ministra zaduženog za rad, zaduženog za ovu materiju.

Ministre, vi ste u ovom izveštaju Svetskoj banci obećali promene Zakona o podršci porodicama sa decom za jun 2015. godine. Tako stoji ovde. Prošao je jun 2015. godine, jun 2016. godine, te izmene nisu došle u parlament. Sada ih najavljujete za neki trenutak u budućnosti, kao što sve najavljujete za neko buduće vreme. Nama je potrebno danas, nama su potrebne mere danas.

Samo u ovome ima nekoliko ideja na koji način naša pomoć socijalnih davanja može da bude mnogo efikasnija i da za 8% možemo da smanjimo ovaj broj ugroženih od siromaštva.

Pozivam Vladu da radi na tome.

Ko želi prvi? Aleksandar Vučić ili Aleksandar Vulin?