Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da smo u ova dva radna dana mogli da utvrdimo da stranka bivšeg režima neće da oprosti ni svoje greške. Mi jedan zajam dižemo sa kamatom 2,25 da bi vratili dugove koji su oni zadužili po kamatnoj stopi 7,25. Jedna milijarda donosi razliku 50 miliona godišnje. Za 10 godina to je 500 miliona. Toliko je nova Vlada efikasnija i bolja od ranijih vlada koje je formirala stranka bivšeg režima.
Ja se bavim poljoprivredom. Seljaci su i u najtežim okolnostima ovaj smeh ovako, najverovatnije da se kolega iz Stečajevaca razume u poljoprivredu kao i u ekonomiju, ali nema problema.
Ja dolazim iz poljoprivrede i seljaci teško idu u stečaj. Neće da dozvole da 14 njihovih gazdinstava vodi isti čovek. Svako od njih se bori. Na selu postoje dobra i loša gazdinstva. Dobra su ona koja posluju sa dobiti. Dobra su i ona koja povlače kredite, zajmove, ali za te zajmove kupuju zemlju, mehanizaciju, opremu, kupuju stoku, gledaju da kroz investicije imaju izvor za vraćanje duga. To rade dobra poljoprivredna gazdinstva. Iskoriste mehanizaciju, dogodine više rodi, prodaju stoku, servisiraju zajmove i dugove i sebi i svojima bližnjima više podele. I poljoprivrednici imaju javnu potrošnju. Moraju da školuju, da izdržavaju stare, moraju da prave infrastrukturu, kroz dvorišta, itd. Moraju da prave i ćuprije, ali kad premoštavaju neku reku ili potok, gledaju da ga premoste tamo gde je najjeftinije i najuže, a ne tamo gde je četiri puta šire, kao što je to radila stranka bivšeg režima. Imaju poljoprivredna gazdinstva i javnu potrošnju, imaju i prihode. Gledaju da posluju sa profitom.
Na selu postoje i loša poljoprivredna gazdinstva. To su ona koja prodaju komad po komad zemlje, kao privatizacija, recimo, što je bila. Pa, kad prodaju to, onda prodaju i donatorsku podršku, odnosno ono što im komšije pomognu i to potroše. Kad dignu kredite, odu na more. Kupe automobil, slupaju. Ne naprave izvor za vraćanje duga i tako poljoprivredno gazdinstvo propada. Stanovnici, odnosno ukućani na tom poljoprivrednom gazdinstvu žive onda u nemaštini i naravno da oni koji su poslovali dobro pokušavaju da se domognu njihove zemlje i kapitala i da se domognu tim pre što jeftinije.
Kada u lošem poljoprivrednom gazdinstvu dođe do promena i promeni se gazda, dođe mladi naslednik, komšije gledaju da pomognu. Gledaju da daju zajmove sa nižom kamatom, ukoliko primete da to loše poljoprivredno gazdinstvo želi da se oporavi, da želi da kupi traktor, da želi da obrađuje zemlju, da želi da investira, da želi da i ono bude uvaženo i da se druži sa uspešnima u selu. Tako je isto i sa državama u svetu.
Ja verujem, ministar je tu, da je Vlada, čiji je predsednik – predsednik stranke sa kojom je Narodna seljačka stranka bila u koaliciji i 2012. i 2014. i 2016. godine, napravila državu koja može da živi od svojih prihoda. To je nedvosmisleno. Ona bi mogla komotno da digne plate i penzije daleko više, da ne mora da vraća ono što su ona loša poljoprivredna gazdinstva zadužila, ono što je stranka bivšeg režima potrošila – 17,6 milijardi do kraja 2012. godine, toliki je bio dug, potrošila donatorsku podršku od 4,1 milijardu, potrošila prihode od privatizacije 6,7 milijardi, potrošila 4,7 milijardi oprosta dugova Londonskog i Pariskog kluba, jedna milijarda Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine. Sve ukupno dug nije 17,6, nego 34,1 milijardu, kad sve to uračunamo. Privreda je do kraja 2012. godine dugovala 22 milijarde. Onda nije bilo za očekivati da privreda koja duguje 22 milijarde servisira državni dug od 17,6 plus ono što su proćerdali u privatizaciji, u donatorskoj podršci, u onome što je Pariski i Londonski klub oprostio. Dakle, sve su potrošili i sada kada su nagomilane probleme ostavili nama, sad se bune zašto mi to istom brzinom po kojoj su oni to nagomilali ne rešimo na brzinu. Zato kažem da oni ne žele više ni da nam oproste svoje greške.
Verujem da je ova država konačno stala na noge i da nije onih 170 milijardi iz budžeta koji se daju za dug i kamatu od 130 milijardi i deo glavnice, ukoliko se ne varam, to smo budžet usvajali, da je to bilo 170 milijardi, ja verujem da bi mogli komotno da dignemo penzije i plate. Veće zlo od svega onog što sam nabrojao za stranku bivšeg režima je sledeći. Da su otpustili 400 hiljada ljudi, zadužili, dugom sve pokrivali, za tuđi novac kupovali tuđu robu, glavni proizvodi su im bile državne obveznice. Veće zlo od svega toga je bila filozofija – bolje uvesti, nego proizvesti. Takođe, veće zlo je bilo 400 hiljada otpuštenih koji su sa prihodovne strane otišli na rashodovnu stranu i postali još jedan trošak koji je obavezivao sledeće vlade koje su posle 2012. godine došle. Mislim da smo ih prekasno smenili i da danas dobri ljudi pate u Srbiji zato što nisu na vreme svojim glasovima srušili lošu vlast koja je vladala od 2012. godine u Vojvodini do 2016. godine.
Zemlja Srbija može da zadovolji svačije potrebe. To je bogata i plodna zemlja na kojoj su zatečeni siromašni i gladni ljudi, koje je stranka bivšeg režima dovela u taj položaj. Zemlja daje dovoljno da se zadovolje svačije potrebe, ali ne i svačija pohlepa, posebno njihova. I da zaključim moj govor, „Pink Panter“ je mala beba u odnosu na stranku bivšeg režima, odnosno žuta vlast je bila daleko jača od „Pink Pantera“, koji je poznat u svetu kao najveći pljačkaš. Hvala.
